Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Dramska književnost › Antička dramska književnost › Euripid - Trojanke
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 70
Bots: 0
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Euripid - Trojanke


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Antička dramska književnost
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:20 am    Naslov: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

Euripid

Trojanke

prevela Lukrecija Carević



L I C A

Hor zarobljenih Trojanki
Horovo?a
Posejdon
Atena
Hekaba
Taltibije
Kasandra
Andromaha
Menelaj
Helena


Pred jednim od šatora leži Hekaba, pojavljuje se Posejdon, u ruci mu trozubac

POSEJDON:
Ja, Posejdon, stižem iz dubine sinje
Egejskoga mora, gde se okolo vije
Nereida, ljupka noga poskakuje.
Od kada oko zemlje ove trojanske
Feb i ja kamene kule podigosmo
po meri pravoj, nikad iz srca nije
nestalo milošte za grad moj trojanski.
Neki graditelj po naumu Paladinom
kobnog konja sklopi oružja punog
i posla ga unutar kula.
Kopljanim konjem ljudi će nazvati
stoga što koplja skrivao ubojna.
A zlato mnogo i plen silni frigijski
vuku Heleni, što grad osvojiše,
i čekaju vetar da dune leta desetog
da žene i decu veseli ugledaju.
Oltare slavne Troje sada napuštam.
Skamandar grca pod silnim jecajima:
roblju ženskom, gospodare kocka bira.
Trojanke žreba pošte?ene,
pod šatorom su vojvode ih biraju,
a sa njima i Helena,
kći Tindarova, i ona robinja je.
Hekabe evo gde leži pred vratima -
zarad mnogih suze lije ona:
kći joj, Poliksena izdahnu na grobu,
humci Ahilovoj - hrabro se držala.
Nestade Prijama i dece mu,
a Kasandru protiv svetog božjeg zakona,
Agamemnon silom uze naložnicu.
Sad zbogom ti, o nekada srećni grade
i kule telesne! Da ti ne razori Atena,
Zevsova kći, još bi na temeljima stajao.

ATENA:
Sme li se - na stranu ona mržnja stara -
prozboriti najbližem rodu oca moga,
me?u bogovima bogu silnom i časnom?

POSEJDON:
Sme. to mi kaže rod, Ateno, kraljice,
ne mala slast je u srcu i zadovoljstvo.

ATENA:
Blagodarim ćudi blagoj. Nove glase
javljam, nove i za tebe i za mene.
Prvo mi reci razgovor da l' prihvataš?
Hoćeš li učiniti što bi htela ja?
POSEJDON:
Hoću. A sad od tebe želim da čujem
do?e li zbog Helena ili Trojanaca?

ATENA:
Trojance, nekad dušmane, veseliti hoću,
Helene na gorak povratak uputiti.

POSEJDON:
to si tako hirovita,
prvo mrziš, a onda ljubiš silno ti?

ATENA:
Ne znaš? Ogrešili se o mene i hram moj.

POSEJDON:
Znam kad Ajant silom Kasandru ugrabi.

ATENA:
Heleni ga nisu kaznili, ne čuh to.

POSEJDON:
Al' Troju su tvojom moći razorili.

ATENA:
Stoga želim da im s tobom zlo nanesem

POSEJDON:
to je do mene spremno je. ta želiš ti?

ATENA:
Želim da im na povratak kletvu bacim.
Kad iz Troje na la?i domu po?u,
i dažd i gromove silne, Zevs će poslati,
tmina i vihori s neba će se svaliti.
Meni daće, veli, oganj goromoglasni
da Helene ga?am, la?e ima sažežem.
Ti, pak, more Egejsko učini besnim,
uzburkanim, hučnim i bučnim.
Eubejski zaliv mrtvima ispuni,
da bi Heleni znali poštovati ubuduće
moj hram i ostale bogove.

POSEJDON:
Tvojoj molbi mnogo reči ne treba.
Uzburkaću pučinu Egejskog mora,
gomile ljudskih telesa potopiće.
Idi na Olimp i strele - gromovnice -
iz ruku oca uzmi i čas pričekaj
dok argivska vojska jedra ne razapne.
Lud je svaki smrtnik koji ruši gradove,
hramove, grobove - svetilišta mrtvih.
Ko je pustoš posejao i sam propada.

Odlaze. Hekaba se polako pridiže.

HEKABA:
Gore glavu sa zemlje jadnice,
vrat uspravi. Troje ti nema
i kraljevi nismo više Troji,
Okrenu se sreća - strpljivo trpi,
zaplovi putem sudbine klete!
I ne okreći pramac života,
nek' on plovi na valu su?enom.
Jao! Jao!
ta mi osta sem da plačem jadna? -
Zavičaja, muža, dece mi nesta.
O, silni ponosu pradedova,
zgažen si ko da nikad te ne bi!
Antistrofa 1
Niti da ćutim? Niti da govorim?
Nad čim plačem?
Strofa 2
Vi krenuste, pramci bojnih la?a
raskriliste širom vetru vetru jedra -
izum taj iz egipatskog nedra.
U zalive Troje vi ste pošli
po nju, mrsku ženu Menelaja.
Ona ubi onog što dece je im o
o pedeset na broju, Prijama vrlog.
A mene je, Hekabe jadnu, amo
nagnala, nesreća života mog.
Antistrofa 2
K'o roba me staricu od kuće vode.
Jao glavo kako si mi teška,
tužna glavo kose odrezane!
O, vi žene trojanskih ratnika,
jadne ljube, zaručnice klete,
nesrećnice, za gradom jecajmo,
u vatri je, naša Troja gori!
K'o kad ptica za ptićima tuži
i ja, majka, pesmu ću početi,
ali pesmu ne istu ko nekad;
kad se Prijamu o žezlo upirah.

Strofa 3
HOR: (prva polovina)
to tužiš, Hekabo, što li glasa puštaš?
Kud ti smera vapaj? Čuh plač tvoj žalobni -
kućom mi prolazi - i sad ga čujem,
Trojankama strahom srce steže.
One ovde pod šatorom sršću,
svoje ropstvo u njem' oplakuju.

HEKABA:
Ah, dete, već ruka vesla se maša,
vesla la?a helenskih već se kreću.

HOR: (druga polovina)
Jadna ja, šta hoće? Zar na la?u
već me gone iz očinske zemlje?

HEKABA:
Ne znam, al' nesreću neku slutim.

HOR: (prva polovina)
Kuku nama!
O, Trojanke klete, čućete glas -
nevolju javlja: "Iz šatora hajd!
Kren'te, neprijatelj povratak sprema!"

HEKABA:
Jao! Ej!
Nemojte mi
Kasandru, ludo zanetu,
u tu?ini odvest, mahnitu,
oni bi je osramotili,
bol na bol bi dodali!
Kuku!
Trojo, jadna Trojo, pade!
Nesretnici - živi, mrtvi, rastaju se
evo s tobom.

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:21 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

Antistrofa 3
HOR: (druga polovina)
Vaj meni!
Drhteći dolazim do tebe, kraljice, da čujem,
da li će me jadnu ubiti,
ili kormilari već nalog daju
da se vesla morem kreću.

HEKABA:
Ah, kćeri, ohrabri se, srce obodri.

HOR: (prva polovina)
Zar je već stigao njihov glasnik?
Kom sam, jadna za robinju data?

HEKABA:
Skoro ćeš nekom biti dodeljena.

HOR: (druga polovina)
Joj, kuku!
Koli će me odvesti
daleko od Troje?

HEKABA:
Kog ću jadna, gde na svetu služit stara, oronula?
Tužna, likom pokajnica,
sen sam mrtvih, lutalica.
Pred vrat'ma stražarka,
il deci čuvarka, hoću l' biti
ja, Troje nekad kraljica?
Strofa 4
HOR:
Sudbu svoju, nedostojnu, kakvim žalom
oplakaćeš?
Poslednji put decu svoju gledam,
al' muke još vee podnosiću
kad mi Helen u postelji pri?e,
il' budem li sluškinja što vodu vadi.

Stiže Taltibije s kopljanicima

HOROVO?A:
Neprijateljske vojske stiže glasnik
on je nama novih jada vesnik;
noga mu brza dok putem gazi.
ta nosi? ta veli? Helenske zemlje
sigurno već postadosmo roblje.

TALTIBIJE:
Znadeš me, Hekabo, - od helenske vojske,
k'o glasnik Troji gorki put sam preš'o.
Od ranije znadeš, gospo, Taltibija,
a sad tu sam da ti novi glas prenesem.

HEKABA:
Odavno, Trojanke, od tog me je strah!

TALTIBIJE:
Ako vas je strah od žreba - on već pade,
svaka dobi gospodara, a ne jednog sve.

HEKABA:
Ko koju dobi?

TALTIBIJE:
Znam, al' pitaj za svaku, ne za sve odjednom.

HEKABA:
Reci ko dobi dete moje,
ko dobi Kasandru jadnu?

TALTIBIJE:
Izabra je i uze Agamemnon kralj.

HEKABA:
Jao! Za sluškinju onoj ženi opakoj?
Jao meni!

TALTIBIJE:
Ne, no tajno ljuba u postelji biće.

HEKABA:
Zar devojka boga zlatokosog, zar ona
kojoj Feb na dar devovanje dade?
Bacaj ključe hrama božjeg,
s vrata vence kćeri kidaj,
svete halje, mila skidaj!

TALTIBIJE:
Nije li joj čast da noć deli s kraljem.

HEKABA:
A dete koje mi nedavno oteste?

TALTIBIJE:
Na Poliksenu misliš? Za nju pitaš?

HEKABA:
Za nju. S kime li je kocka veza?

TALTIBIJE:
Dali je da služi grobu Ahilovu.

HEKABA:
Jao meni! Ja grobu rodih sluškinju!
Pa kakav je to zakon, reci,
il' običaj vaše zemlje?
A ljuba junačkog Hektora, Andromaha?
NJoj mi jadnoj "sreća" kakva li je?

TALTIBIJE:
Ahilejev sin je uze, za njega je odabrana.
HEKABA:
A kome sam sluškinja ja, seda glava?
U ruci mi štap ko treća noga treba.

TALTIBIJE:
Odiseju rob si, itački te dobi kralj.

HEKABA:
Udri glavu ostriženu,
i noktima grebi obraze!
Jao meni!
Mrskoj mi li je dopalo da služim
divljoj zveri, koja pravdu, zakon gazi:
okreće se kako vetar dune,
dvoličan je, a govor mu sladak,
milo mrskim znade predstaviti.
Žalite me, Trojanke!
Zle sreće sam, odlazim,
nije mogla gora sudba da me zadesi!

HOROVO?A:
Za sebe, gospo, znaš sve, a naš usud ko u šaci
drži?

TALTIBIJE:
Hajde, sluge, Kasandru što brže treba
dovesti ovamo vojvodi u ruke
nju da predamo. Onda treba ostalima
zarobljenice da vodim odabrane.
Ah! Kakav li to oganj unutra planu?
Zar šator pale? ta to čine Trojanke?
Hoće li to one same da se spale,
jer iz ove zemlje u Heladu ne žele poć'?

HEKABA:
Ne, nije, ne pale več to dete moje
Kasandra, mahnita juri ovamo!

Ulazi Kasandra sa bakljom u ruci.
Strofa
KASANDRA:
Drži, nosi, baklju daj!
Svetinju, gle štujem ja!
Himeneju, oj Himenu!
Srećan li si mladoženja,
a ja, mili, - srećne li mene!
kralju Arga biću žena!
Himeneju, oj Himenu!
Dok ti, majko, mrtvog oca,
domovinu milu žališ,
suzom dok ti du?a jeca,
ja svoj, majko, slavim brak.
Palim ovaj vatre plam,
neka blešti, tera mrak!
Tebi svetlost, Himeneju,
svetlosti, Hekato, daj!
Deva treba da se uda!

Antistrofa
Cupkaj nogom visoko,
kolo vodi i-ju-ju
ko za moga oca milog,
najsrećniji kad je bio.
Hajde Febe u kolo,
kolo sveto i-ju-ju!
Lovor hramu ja ti služim,
Himene, moj Himene!
Igraj, mati, kolo vodi,
hajde sa mnom, nogu kreći (obrni)
pusti korak najmiliji! (i opet!)
Slavite mi Himeneja,
glasi neka srećno kliču,
pesmom zov'te zaručnicu!
Vi Trojanke mome mile
u haljama lepim pojte,
mom braku i su?eniku.

HOROVO?A:
Ne?eš devu, lakonogu i mahnitu obuzdati,
da poleti protivniku.
HEKABA:
Jao, meni dete moje
(Kasandri)
Baklju meni daj!
Jurcaš ludo zaneta, nesreća te tvoja
ne dozva pameti. Još si meni ista.
(Horu)
Unesite luče Trojanke, suze lijte
na svadbenu pesmu njenu suzom pojte!

KASANDRA:
Na glavu mi, majko, lovor-venac stavi,
vesei se mome kraljevskom braku.
Isprati me. Ako nisam voljna poći,
prisili me. Slavni mene Agamemnon
uzima za ženu. Živ li je Apolon,
od Heleninog brata biće gori moj.
Ubiću ga, razoriti njemu dvore,
tako oca, braću moju osvetiću.
Ja neću da pevam hvalospev sekiri
koja će na moj i vratove drugih pasti.
Nit ću, kriva, ubistvo majke da pevam,
propast roda Atrejeva radi braka mog.
Rad jedne žene, Helene, nas napali,
i zbog strasti silu ljudi pogubili.
Radi onog što je najviše mrzeo,
udri vo?a najdraže je izgubio.
Radi žene bratu radost dečju dade.
Nije silom ugrabljena ode voljna.
A kad su stigli obali Skamandra
morali su ginuti, al' ne za me?e zemlje svoje,
ogljišta i kule vite.
Izginuše, decu ne videše,
nit' im žene pokrov staviše,
bez grobova leže u tu?ini.
Kod kuće me se isto zbiva.
Umiru im udovice i očevi
bez sinova zalud decu podigoše.
Nema nikog da im na grob krv izlije.
Jest, baš je vojska ova vredna takve hvale.
Bolje je da se sramna dela prećute
da mi Muza pesmom jade ne opeva.
Trojancima to je dika, slava najlepša,
za ognjište zemlju izginuli
lepa li je časna smrt!
Padne l' ko od koplja, kući donosi ga mili rod.
Rodna gruda ih je, mrtve, prigrlila.
Ruke ih opremile, ruke dolične.
Frigijci što u boju ne izgiboše
stalno su sa ženom i sa decom bili,
protivnici takvu radost nisu osetili.
Ko pameti ima nekse kloni rata.
Al' u ratu časna smrt je venac gradu
dostojan kukavički je bez časti mret.
Zato, majko, ne treba da žališ zemlju,
i moj brak. Svojom svadbomunštiću
nama mrske protivnike, - dušmane sve!

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:21 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

HOROVO?A:
Kako se slatko podsmevaš bedi svojoj, pevaš
ono čega neće biti.

TALTIBIJE:
Prati me do la?a,
ti, zaručnice lepa, ljubo vo?ina!
(Hekabi)
A ti, kad Odisej to bude tražio,
za njim kreni. Sluškinja ćeš biti ženi
čestitoj tako pričaju svi pod Trojom.

KASANDRA:
A šta je s onim proročanstvom
da će ona ovde mret? To mi otkri Apolon.
Odisej ne zna kol'ka patnja njega čeka.
Tada će mu se zlatnim učiniti muke,
moje i trojanske. Tek deset godina
kad se navrši, sam će stići domu svom.
Živ će u Had sići, izbeći reku bola,
a kad domu stigne sto će naći jada.
Hajde da se što pre venčam s mladoženjom u Hadu. (skida venac)
O, dragoceni venci najdražeg mi od bogova,
zbogom! Za mnom su svetkovine kojima sam klicala.
Da vence sa tela skinem dok je još telo sveto.
Da ih brzi vetra dah nosi tebi, Apoone.
Gde je la?a Agamemnonova? Gde
treba da se popnem? Jedva čekam vetar i jedra
da me ko jednu od Erinija iz zemlje odnesu.
Zbogom majko, ne plači mi! O, mili zavičaju!
Zbogom braći pod zemljom i ocu koji nas rodi!
Uskoro ćete me dočekati. Ko pobednica
umreću kad satrem dom Atrida od kog stradasmo.

HOROVO?A:
Pratnjo Hekabe stare, zar ne vidite
kako vam gospa na zemlju nema pada?
Nećete je prihvatiti? Pustićete
da padne, rće. Hajd' dignite je!

HEKABA:
Kad od srca nije ni u srce neće.
Pustite me devojke, da ležim skrhana.
Propatih, patim i još patiću.
Bogovi! Oh, jadnu mi pomoć dozivam,
al' uteha je ipak bogove zvati
kad koga od nas sna?e sudba kleta.
Al' pre svega, staru sreću opevaću,
jer jad će tako jače budit samilost.
Kći sam kralja, u kraljevski se udah dom,
onde decu rodih
Troji najveće junake.
Videh kad mi ih ubi koplje,
kraj groba, mrtvim, ove kose otsekoh.
Oplakah i Prijama, oca njihovog,
i ne čuh od drugih, no na oči moje,
pokrah ognjišta njega su mi zaklali,
a grad osvojili. Othranih devojke
da im nema ravnih i momcima na čast.
Ja othranih, drugi ih iz ruke ote,
i nit ima nade da će me videti,
nit ću ih ja sama više ikad gledati.
A kraj će kruna biti teškoj bedi toj
što ću stara postati nekom robinja,
što starosti ovoj najmanje pristaje,
to će meni dati: da budem vratarka,
ključarica zar ja, majka Hektorova!
Da ja iz kraljevske postelje,
za postelju le?imastarim imam pod;
da mi telo trošno otrcane rite
ogrću, krpe kraljicama nedolične.
Kako, jadna, propatih rad jednog braka,
rad jedne žene, i šta mi li se tek sprema?
O, Kasandra,
kakvoj bedi prepusti čistotu svoju!
I ti, jadna Poliksena, gde li si mi?
Kako mi, jadnoj, nema sina niti kćeri
da u pomoć do?u, a mnoge ih rodih.
(Podižu je)
to me podižete? Kakve nade ima?
Vodite me da legnem na kamen tvrdi,
da sa sveta odem jadom satrvena.
Ni u sreći ro?en nikom srećan nije
pre no smrt ga uzme.

Strofa 1
HOR:
Pevaj, Muzo, o Iliju,
o Troji mi pesmu poj,
sa suzama, najtužniju,
za mrtvima glas nek tuži tvoj!
Heleni nam ostavili
konja zlatom okićena,
pun oružja, na kapiji
zvečao je do nebesa.
Sa trojanske stene ozgo,
narod silnu viku dig'o:
"Hajd', od muka počinuli,
ovaj sveti kip unes'te
hajd', ilijskoj devi hrli!
Zevsovoj ga kćeri nos'te!"
Iz svojih kuća pohrliše
koji mladić, starac osta?
Lukavo ih obmanuli,
Sreće im u pesam nesta.
Antistrofa
I sav je narod trojanski
na kapiju nagrnuo
da tesanog konja - dar helenski
boginji Atini preda.
Tako pred nju iz ljubavi
skritu četu narod stavi,
tu nesreću trojansku,
tesanu od jele varku.
I mrežom lana sapeli,
baš ko mračno truplo la?e.
Paldi Ateni prineli.
Zato krvav kraj ih sna?e.
Sred veselja i napora
sustiže ih sila mraka.
Al' i dalje frula svira,
cupka i kolo devojaka:
radost, pesma, igra, vika,
po kućama sjaj ko dan:
mračno svetli baklje zraka,
k'o da smrtni blaži san.
Epoda
Ja tad Artemidi pevah,
oko kuće kolo igrah,
kad li smrtni krik nad gradom
sledi Pergam krvce sladom.
Mila čeda majkam skoče
skute hvate prestravljena:
iz zasede Ares kroči.
Paladina to je želja.
Žrtvenici lipte krvlju:
trojanski tu narod kolju,
pustoše po posteljama,
rube glave mladićima.
I to njima venac done,
a tebi, trojanski dome,
tugu, jeku žalopojki.

Andromahu voze na kolima; sin joj je u naručju,
do njih trojanski plen i Hektorovo oružje.

HOROVO?A:
Hekabo, gle, Andromahu voze
kola tu?inska, a na grudima
Astijanakt mili, sin Hektorov,
privija se, a mati ga ljulja.
(Andromahi)
Kud, jadnice, u zaprezi srljaš?
Do oružja Hektorova sediš,
do trojanskog plena kopljem stečena.

Strofa 2
ANDROMAHA:
Heleni me, gospodari, silom vode.

HEKABA:
Joj!

ANDROMAHA:
to tužaljku tužiš moju

HEKABA:
Jaoj!

ANDROMAHA:
- tugu ovu -

HEKABA:
Zevse, bože!

ANDORMAHA:
- nesreću?

HEKABA:
Deco moja!

ANDROMAHA:
Bila nekad.

Antistrofa 2
HEKABA:
Nema Troje, balgostanja

ANDROMAHA:
Jadna!

HEKABA:
I vrle mi dece nema.

ANDROMAHA:
Kuku!

HEKABA:
Kuku naših

ANDROMAHA:
jada!

HEKABA:
Jadna sudbo

ANDROMAHA:
grada

HEKABA:
dim što posta!

Strofa 3
ANDROMAHA:
Oh, do?i meni mužu moj.

HEKABA:
Zoveš jadna, sina mga;
Hadu ode, nema njega!

ANDROMAHA:
Do?i, brani drage svoje!

HEKABA:
Helenima strah i trepet
ti majci ode mlad.
Prvenče Prijamov
povedi me u Had.

Andromaha silazi sa kola i prilazi
Hekabi koja se malo pridigne.

ANDROMAHA:
Velike su tvoje želje. Nesrećnice!
Grada više nema, svirep bol nas slama.
Pred slavnom Paladaom leševi krvavi
jastrebovima plen i gozba postaše.
A jaram ropstva našu Troju pritisnu.
O, nesrećna domovino, suze ronim, tebe ostavljam
sada gledam srušen grad, moj dom
tu sam decu ra?ala.
Ostadoh bez grada, o, deco rastaje se mati od vas

HEKABA:
Kakvog li jauka, kakve li tuge,
suza suzu stiže, bez suza su
samo mrtvi oni bol ne osećaju.

HOROVO?A:
Kako su nesrećnice mile suze.,
jadikovke, tužaljke i pesme bola!

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:22 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

ANDROMAHA:
Majko Hektora junaka
vidiš li ovo?

HEKABA:
Gledam delo bo?je, on vredno uništi,
a šta bi ništavno do neba uzdiže.

ANDROMAHA:
Kakva kobna promena;
sa sinom me k'o plen vode
od plemenitog roda do poslušnog roba.

HEKABA:
Strašno je šta sudba može: onomad mi
Kadandra ode silom je otrgoše.
Boli mojoj nema mi mere ni broja,
jer mi se u koštac muka s mukom hvata.
ANDROMAHA:
Čućeš goru vest: Poliksena je tvoja
Ahilovoj duši mrtvoj žrtvovana.

HEKABA:
Jao meni jadnoj, sada mi posta jasno
šta je još pre Taltibije hteo reći.

ANDROMAHA:
Sa kola je svojih ugledaj gde leži,
si?oh te je mrtvu pokrih i ožalih.

HEKABA:
Jao dete, tvoga strašnog žrtvovanja!
Jao, kako grozno poginu mi!

ANDROMAHA:
Ahilovom grobu žrtva, ona ode, nesta nje.
Ipak, smrt je njena srećnija od života mog.

HEKABA:
Nije isto, dete, živeti i mreti,
mrtav si ništa, dok živiš nade ima.

ANDROMAHA:
Majko, rodieljko, poslušaj rečmoju
da ti srcu dam utehu, saslušaj me sad:
mislim da je isto ne rodit se i mret,
a smrt je bolja nego život u tuzi.
Mrtav bola ne trpi i ne zna za zlo.
Ja, kojoj je cilj bila slava, dobar glas,
oboje stekoh, al' sreću izgubih.
Čestitost kakvu ženu samo može steći,
ja s mukom sticah pod Hektovorovim krovom,
jer svaka žena, bila čestita il' ne,
kad muža kod kuće smerno ne čeka
zle glasove drugih za sobom povlači.
Ja priguših želje i čekah kod kuće.
Unutra ja ne puštah sebi lukave
reči žena, od početka um je meni
bio dovoljan moj čestiti učitelj.
Tiho, nemo, muža svoga gledah.
Znala sam kad smem da ga pobedim,
a u čem mužu pobedu da prepustim.
Taj glas o meni stiže vojsci Argivskoj
i donese mi propast, jer kad su me zarobili
Ahilov sin me za ženu poželeo:
u domu krvnika robilja ja biću.
Istisnem li iz srca milog Hektora,
i srce novom mužu poklonim,
Hektoru dragom, ja biću neverna;
ako mrzim, gospodarima biću mrska.
Al' samo jedna kažu noć s muškarcem
mržnju iz srca žene izbrisat zna.
Prezirem tu koja prvog zaboravi muža
i u novom braku drugog ljubi!
Ni ždrebe koje se rastavi od druga
s kojim odraste, neće lako jaram vući
iako biće niže je, prosto nerazumno.
Hektore, mili bio si mi dovoljan,
silan, uman, muž bogatog roda, hrabar.
Netaknutu me uze ocu iz kuće
i u devičansku postelju moju leže.
Sad tebe nema, a ja zarobljena
na la?i plovim još gorem jarmu ropskom.

HEKABA:
Al' ti pusti, kćeri, sudbu Hektorovu,
jer mu spasa neće donet suze tvoje,
nego puštaj ovog sada gospodara,
opij muža, dražima ga sebi mami.
Ako to činiš, svima radost donećeš.
Sinka sina moga othranićeš Troji
pomoć joj najveću pa će jednog dana
tvoji potomci opet Troju obnoviti,
ona bi i dalje nama postojala.
Kojeg ovo ja slugu vidim,
stiže li to glasnik sa novim odlukama?

TALTIBIJE:
Ne mrzi me, ženo Hektora junaka,
nekad prvog Trojanca; ja nerado donosim glas.
ANDROMAHA:
Kako mi zloslutno počinješ!

TALTIBIJE:
Odluka je, kako da kažem... da tvoj sin...

ANDROMAHA:
Valjda nije njemu drugi ko gospodar?
Ili je izabran da u Troji ostane?

TALTIBIJE:
Na muci sam kako da ti bedu kažem.

ANDROMAHA:
Hvala na obziru, al reci šta lepo.

TALTIBIJE:
Ubiće ti sina, kad pitaš za zlo!

ANDROMAHA:
Jaoj meni! Od zla svoga čujem veće zlo!

TALTIBIJE:
Odisej prevagnu Helenima zboreći...

ANDROMAHA:
Jaoj, jaoj! Snalazi me neizmerno zlo!

TALTIBIJE:
... da sin Hektorov ne sme dalje da živi ...

ANDROMAHA:
Neka sudba ta sna?e decu njegovu!

TALTIBIJE:
... i da ga treba baciti sa trojanskih kula.
Tako mora biti, al' ti postani mudrija.
Pusti ga, dostojanstveno da istrpi bol!
(Andromaha trči prema kolima sa sinom u naručju)
I ne misli, nemoćna, da si jaka ti.
Pomoći ti nigde nema, - obazri se:
grad pade, muža nemaš, ti zarobljena.
Kako može s nama žena da se bori,
i to sama?! Zato ne naginji borbi,
i ne čini ništa protivno i mrsko.
Tražim od tebe pobednike ne kuni,
biće vojska gnevna. Kažeš li šta protiv,
tvoj sin će ostati bez groba i suza,
ali ako se sudbi u miru predaš,
bez groba ga mrtvog neće ostaviti,
i svima ćeš tada biti milija.

ANDROMAHA:
Premili moj, jedini sine!
Umrećeš mi, jadnu majku ostavićeš!
Ubi te plemenit rod oca junaka.
I dok drugim ljudima on beše spas,
vrlina oca tvog tebi smrt donese.
Nesrećni braku moj! to li se udadoh?
Ko nevesta do?oh Hektoru u kuću,
al' ne da sina mu rodim za žrtvu,
već za kralja plodne Azije.
Ti plačeš, sine? Osećaš li kob svoju?
to me hvataš ručicama, skute vučeš,
što li se u krilu mome ko ptić gnezdiš?
O slatki dahu! Zalud te u pelenama.
baš uzalud grudi ove othranile,
uzalud se mučih, satreh se od briga.
Sad i nikad više ljubi mati svoju,
pribij se uz mene sine, zagrli me
ručicama i prisloni usne mojim.
A vi koji donesete muke, paklene,
što ubijate ovo nevino dete!
Častite se mesom ljudskim!
Pripadamo volja božja ne mogu sina
sačuvati, ni smrti ga spasiti.
Hajde nosite, baca l' vam se bacajte!
Ja vam na svadbu idem, a sina izgubih!

Ulazi u kola i odlazi sa vojnicima
koji su je doveli.
TALTIBIJE:
(Detetu)
Sada ostavi, dete, mili zagrljaj
kukavne ti majke, na najviše vrhove
očevih kula hodi, gde ćeš se sada
po presudi i dušom svojom rastati.
(Slugama)
A sad uzmite njega, vama na dušu,
vesnik ovog zla treba da je predan tome,
i da mu je u srcu bezdušnost milija no mome.

Jedan vojnik uzima Astijanakta i odlazi.
Izlaze Andromaha i Taltibije sa Astijanaktom.

HEKABA:
O dete, sinko jadnog sina mog!
Nepravdom nam majci tvojoj i meni,
sad grabe te, dušo! Zlosrećniče,
šta da za te učinim? Busam se
u grudi, udaram po glavi,
tim te samo darovati mogu.
Jao meni, jao gradu,
jao tebi! ta još reći?
ta li nas još čeka, pa da sasvim
u propast potonemo mi?

Stropošta se na zemlju. Dolazi Menelaj
s kopljanicima.

MENELAJ:
O svetlosti sunca, jarki sjaju ti,
danas ženu svoju, Helenu, ja dobiću.
Ja sam Menelaj, silu muka pregrmeh,
a ovo sa mnom ide vojska Helenska.
Al' Troji nisam došao, kako misle,
zbog žene, već zbog onog koji na prevaru,
kao gost, iz kuće moje suprugu ote.
On je kažnjen uz božju pomoć.
I Paris i zemlja njegova pala je
pod kopljem helenskim, a ja sam došao
da vodim bednu nekad je bila moja,
a sad ime joj nerado pominjem. Sad se tu
me?u robinjama trojanskim.
Oni koji su je kopljem zarobili
meni su da je ubijem prepustili:
neću li to - da je natrag u Arg, vodim.
Odlučih da je ne usmrtim u Troji,
nego da Helenu na ča?i povedem
i da je tamo u domovini ubijem
za osvetu svih naših pod Trojom palih.
No, deder pratnjo, u odaje po?ite.
za kosu je uhvatite, dovucite, krvopiju moju,
da je našoj zemlji,
čim povoljni vetar dune, odvedemo.

HEKABA:
(Polako ustaje)
U rukama svet i tron na zemljiimaš,
o, Zevse, nedokučivi, ma ko bio,
bio Sila Prirode ili Um LJudski.
tebi se molim,
jer ti ljudski udes sav pravdi privodiš!

MENELAJ:
ta je to? Kako se to Zevsu moliš?

HEKABA:
Hvalim tebe, Menelaju, ako misliš
ženu ubiti svoju, al' od lica njenog beži
da te želja ne savlada: ona poglede mami,
gradove osvaja, kuće pali čarima.
Znam je i ja, i ti, i svi ovi stradalnici.

Ulazi Helena lepo obučena, vode je vojnici

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:23 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

HELENA:
Menelaju, strah me hvata, drhtim sva.
To zaslužih, u rukama sam slugu tvojih,
iz odaja ovih na silu me vode.
Znam koliko sam ti mrska,
ali smem li da pitam šta odlučiste
ti i ostali šta će biti sa životom mojim?
MENELAJ:
Kolebanja beše, al' te meni na kraju
predala vojska koju si povredila.

HELENA:
Može li se na to odgovoriti rečju
da ako umrem neću umreti pravedno.

MENELAJ:
Poga?anja nema, tu sam da te pogubim.

HEKABA:
Saslušaj je, Menelaju, da bez toga
ne umre, a meni daj da odgovorim
na reči njene, jer ti ne znaš ništa baš
o zlu koje u Troji ona počini.
Sve skupim li u jedno, smrt je za nju, uteći
neće!

MENELAJ:
Ima priliku da zbori, ako želi
darujem joj to, al' nek zna da zbog tebe
dopustiću da kaže nešto, ne zbog nje.

HELENA:
Mislim da govorila dobro ili zlo,
nećeš odgovarati jer me smatraš dušmankom.
Al' ja nameravam da ti odgovorim,
ako ćeš me optužiti; jer neke
optužbe i ja imam reći:
prvo, ova je rodila uzrok zala Parisa.
(Pokazuje na Hekabu)
- Parisa.
Reći ćeš da ja ne kazah ono bitno
kako sam se iz tvog dvora ja iskrala:
do?e on uz zaštitu svemoćne Afrodite.
(Hekabi)
NJen sin mučitelj. Nesrećo!
(Opet Menelaju)
Parisa je u dvoru svome ostavio,
brodom na Krit iz Sparte odjedrio.
Neću tebe, no sebe sledeće da pitam:
šta pomislih kad iz kuće za tu?inom
krenuh, izdavši otadžbinu i dom svoj?
Afroditu kazni, budi jaći od Zevsa
koji prevlast nad drugim bogovima ima,
ali njoj robuje, a meni oprosti.
Pomislićeš da se dosad opravdavam,
ali kad Paris umre i pod zemlju ode,
trebalo je, jer braka mi više ne bi,
da iz kuće do helenskih odem la?a.
Trudih se u tom: svedoci mi vratari
na kulama i na tvr?avi stražari:
često me zaticaše da se užetom
s vrha kule kradomice na tle spuštam.
Al' silom me Dejfob, bat Parisov, ugrabi,
za ženu uze, prkoseći Trojancima.
Kako, dakle, mužeu, mogu mret po pravdi
od ruke tvoje kad me on silom uze,
a zar za lepotu što ro?enjem dobih, dar je
ropstvo mesto venca? Želja ti je luda
ako od bogova hoćeš biti jači!

HOROVO?A:
Zemlju svoju, kraljice, i decu brani!
Reč njenu slatku pobij, Obmanjuje,
lepo zbori, o zlu radi, cilj joj strašan,
užas pravi!

HEKABA:
U odelu varvarskom i sveg u zlatu
ti vide Parisa blistavog plamom srce ti planu
U Heladi malo tebi beše bogatastva
pa iz Sparte ode, pobeže u nadi
da Trojom zlatom teče, da ćeš ti
u blagu plivati. Ne beše ti dovoljan
Menelajev dom da uživaš u raskoši.
Dobro. Kažeš da te moj sin silom odvede?
Koji te Spartanac opazi? U pomoć
viknu li? Kastor mladi i drugi brat Poluks
živi behu, još me?' zvezdam nisu bili.
I još kažeš, s kule si se užadima
kradom spuštala, preko volje ostala?
Gde su te uhvatili da uže vezuješ.
Il' da nož oštriš, što bi svaka prava žena
učinil u čežnji za prvim mužem?
Pa ipak te savetovah toliko puta:
"Oti?i, kćeri, a moji će sinovi
druge ženiti. Krišom ću te la?i poslati.
Učini kraj ratu."
Al' to tebi beše mrsko.
Postala si obesna tu, uz Parisa,
htela si da ti se varvari klanjaju.
To ti je bilo važno. Kitila si se
za izlazak, a s mužem u isto nebo
gledala, o glavo kleta gnušam te se!
Trebalo je da pokorna u ritama
odeš glave obrijane u strahu drhteći
sa više čednosti nego bestidnosti,
a zarad svih grehova tvoje prošlosti.
Menelaju, da znaš čim ću da završim:
proslavi Heladu, nju ubij na drugi način
dostojan tebe, ženama drugim zakon
ovaj daj: smrt svakoj koja muža izda!

HOROVO?A:
Dostojno je doma pradedova kazni,
Menelaju!

MENELAJ:
Ti sudiš u potpunosti isto kao ja:
svojevoljno je ta od mene otišla
u tu?' krevet. Sve na Afroditu svali,
to je samo izgovor.
(Heleni)
Pri?i da te kamenuje svet.
Brzom smrću duge patnje
otplati bar sad me ne sramoti.

Helena pada pred Menelaja i grli mu kolena.

HELENA:
Nemoj, predaka ti, meni bošiju ludost
pripisat, nemoj me ubiti. Oprosti!

HEKABA:
Ne izdaj junake koje ova ubi!
Zarad njih i dece radi zaklinjem te!

MENELAJ:
Dosta stara! Stani! Ja za nju ne marim.
Slugama zato zapovedam da je na la?e
odvedu. Odande će ona na put kazne poći.

HEKABA:
Nemojte se u istu la?u ukrcati!

MENELAJ:
to? Je l' teže breme no što je bila pre?

HEKABA:
U svakom zaljubljenom ljubav traje doveka.

MENELAJ:
Biće kako želiš, moje će se srce
ljubljene odreći. Neće sa mnom
na istu laću, savet tvoj i nije loš.
A kad u Arg doće, baš će po zasluzi
sramno, sramna mreti i čednosti učiti
žene sve. To nije lako ali opet,
njena smrt će odvratiti od ludosti
žene sve pa bile one grešnije od nje.

HOR:
Mužu mili ti mi ode,
pogibe mi, groba nemaš:
neokupan, duhom lutaš,
i bez žrtve bludiš, patiš.
A mene će morem barka
hitra odvest na krilima,
gradu konja, sve do Arga,
visu kiklopskih zidina.
Na vratima dece jato,
suzama se mila guše,
rukam grabe majci skute,
vise plaču, viču, čujte:
"Jao, meni majko moja,
na crnoj me la?i vode,
od pogleda tvog daleko,
morem svetoj Salamini.
Il' na Istam vrh dva mora,
na vrata Pelopu dvora."

Ulazi Taltibije sa slugama, nose leš
Astijanaktov na Hektorovom oklopu.

HOROVO?A:
Jao, jaoj!
Sve nova novu nesreću stiže, jao
zemlji ovoj našoj. Gledajte Trojanke!
Gledajte, nesrećnice, Astijanakta!
Evo njega mrtvog, Heleni ga nose,
ubili ga, s kule strašnim padom pade.

TALTIBIJE:
Mnogu mi je suzu Andromaha
izmamila kad je dom svoj ostavljala,
rodnu zemlju oplakala, s Hektorovim
grobom opraštala. Od Neoptelema
molila da mrtvo čedo Hektorovo,
što sa zida pade i rasta se s dušom
sahrani, zakopa s Hektorovim štitom,
bronzanim, što ga je on uz bok stavljao.
Izmoli da se u tvoje ruke preda,
da mrtvo čedo haljom i vencima iskitiš
koliko možeš jer mu je mati otišla.
Žurba gospodara je spreči da sina sahrani.
A mi ćemo mrtvog, kad ga središ,
zemljom zasuti, koplje nad grobom dići.
Ti brzo obavi što je poručila.
A ja sam te jedne brige rešio;
prelazeći Skamandar, reku ovu,
okupah ga mrtva i rane mu isprah.
A sad idem, da mu grob iskopam,
i u jedno da se sav moj i tvoj združi trud,
da me la?a što pre domu odnese.

Taltibije odlazi.

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 5:23 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

HEKABA:
Okrugli štit Hektorov, na zemlju spustite!
Teško mi je da ga gledam. S bolom ga gledam,
i svi vi, koplja dužeg od pameti,
što li se pobojaste ovog deteta,
koje ubiste nečuveno? Palu Troju
da jednom ne digne? Niste bili kukavice
kad ginusmo, i kad Hektor i vojska
nebrojena imahu u boju više sreće.
A sad ste se preplašili ovog deteta,
kad grad je osvojen i Troje više nema.
Prezirem strah kad neko bez razloga strahuje.
O, dragi, kako li te nesrećna na?e smrt!
Da za grad ti pade mlad, stasao
za brak, preuzevši vlast, božanskoj sličnu,
srećan bi bio ako sreća je u tom.
Ovako, dete, ti vide i srcem spozna,
al, ne uživa dugo u onom što dom ti pruži.
Jadno moje, strašno su ti glavu nagrdili
zidovi predaka, kule Apolona.
Mati ti je brižno uvojke negovala,
ljubila ih. Sad iz smrskanih kostiju
krv se cereka. Ručice, kako milo nalikovaste
očevim, a sada niz ramena klonuste.
Mile usne, nekad srećno gugutave, sada
zamrle ste! Slagale ste nad postelju
kad se nadvih, rekle ste mi: "Za tobom ću
otseć' kose upletene, do groba te otpratiti
sa druzima mojim tužno pozdraviću."
Ne ti mene no ja tebe u grob stavljam,
starica bez svog grada, svoje dece
tebe jadnog, mladog sahranjujem.
Jao meni! Milovanja, nežnosti, svih snova
nesta mi! ta će pesnik
u kamenu na tvom grobu urezati?
Zar: "Ovo dete iz straha negda ubiše Heleni."
Ružan natpis svima na sramotu!
(titu)
Ti što divno čuvao si ruku Hektorovu
čuvara svog jedinog izgubi.
Kako mio na remenu je njegov trag
i znoj na kružnom vencu štita
što Hektoru često sa čela kapaše,
u mukama pod bradu kad ga je stavljao.
Dajte nakti telu, ovom nesretnom
od blaga što ga imam ja.
(Nekoliko žena odlazi pod šator.
Obraća se Astijanaktu.)
Ni čestito te okititi
bog ne da. Al' to što imam tvoje je.
Lud je smrtnik ako misli da je sreća stalna,
pa se raduje, dok sreća ćudljivo luta k'o
mahnita
pa tako niko nikad iste sreće nije.

Žene se vraćaju s nakitom za mrtvo dete.

HOROVO?A:
Na rukama ti nakit nose
od plena trojanskog da mrtvog okitiš.

HEKABA:
(Kiteći)
O sinko, ne kiti te mati oca tvog
blagom kao da si preteko vršnjake
na konju il' u streljaštvu pobedio
ili kao da si u lovu bio prvi,
što su Trojancima običaji tako dragi.

HOR:
Aj, aj, rani me,
u srce me pogodi.
Veliki bi jednom kralj bio gradu mom.

HEKABA:
Čime bih na svadbi te kitila. Na
venčanju tvom sa lepoticom azijskom,
sad ogrćem mrtvo telo trojanskom haljom
kićenom.
(titu)
A ti venac budi njemu, mili štitu
Hektorov. Ti oče slavnih pobeda,
ne zna im se broj: s mrtvim nećeš umreti.

HOR:
Avaj!
Zemlja će te uzeti, dete,
gorka tuga bićeš zemlji!
Jadikovku, majko počni

HEKABA:
Jao, bola!

HOR:
Nariči za mrtvim majko!

HEKABA:
Jada tvojih prevelikih!

HEKABA:
Svilom rane zaviću ti, ja vidarka
tu, na zemlji dole za te otac brinuće se.

HOR:
Čupaj kose, glavu udri, oh udaraj rukom jadna!

Kratka pauza, Hekaba se zamisli, a zatim
progovori naizgled nešto mirnija

HEKABA:
O najdraže moje žene!
Uzalud smo žrtve bogu prinosili,
al' da bozi nas s visine ne srušiše dole
bez slave bi smo bili,
ne bi pesmom slavio nas svet.
(Vojnicima)
Krenite u grob da ga položite.
Vence ima kakvi dolikuju za onaj svet.
Pokojnima, mislim, malo je do toga
da l' će im se ukazati bogata počast.
Tašta to je obmana, tim se živi kite.

(Vojnici stavljaju mrtvo telo na štit
i odlaze)

HOR:
Jooj! Jadna li je majka koja se u život
silno pouzdala tvoj a ti je prevari.
Visoko si bio cenjen, srećan ro?en
od predaka slavnih, a groznom smrću pade.
(U pozadini se vide vojnici, nose baklje)
Koga ja to vidim gore na visov'ma
trojanskim? U rukama im svetli plamen.
To bakljama mašu? Nesrećnu će Troju
kraj svih zala još i neko novo stići!

Dolazi Taltibije

TALTIBIJE:
Kažem vam četovo?e, što nalog dobiste
da grad Prijamov spalite: "U rukama baklje
ne drž'te uzalud! Bacajte ih u grad Troju
pa kad Troju sasvim razorimo
da se veseli kući vratimo.
(Ženama)
A vi, kćeri trojanske, i vama isto
zapovedam: kad vojske trubom daju
znak za pokret, ka la?ama helenskim
krenite da odavdeotplovite.
A i ti, najnesrećnija ženo, starice
poslušaj!

HEKABA:
O jadne mene! To je ono najgore,
zlu svemu mome do?e evo kruna, kraj.
Odlazim iz postojbine, oganj pali grad.
(Okreće se prema gradu)
O Trojo sjajna, nekad diko varvarska
sad brzo će ti slavno ime
zatrti. Pale te, a nas k'o robinje
odvode. Oh bože! A što boga zovem?
Nije me čuo ni pre kad sam ga zvala.
U oganj Troje jurnimo,
najčasnije je mreti sa domom u plamenu,
i sa domom izgoreti.

Trči koliko je noge nose.

TALTIBIJE:
Ponele te, jadnice, sve nesreće tvoje!
Hajde vodite je, ne štedite je.

Vojnici uhvate Hekabu i vuku natrag

Strofa 1
HEKABA:
Jo-jo-jo-jooj!
Dardane, trojanski poglavaru,
oče roditelju! Vidiš li patnje ove
nedostojne našeg roda?

HOR:
Vidi, vidi, ali grada nesta,
naroda i Troje nema više!

Antistrofa
HEKABA:
Jo-jo-jo-jooj!
Troja blista u plamenu,
oganj guta tvr?ave, kule i hramove.
Grad nam gori!

HOR:
Troja pade, nestade je.

HEKABA:
Jao zemljo, dece moje hraniteljko!

HOR:
Jao! Jaoj!

HEKABA:
Čujte deco, poslušajte majke glas!

HOR:
Zašto mrtve bolnim krikom, ti prizivaš?

HEKABA:
Staro telo na tle spuštam, klečim,
obaema rukama zemlju bijem.

HOR:
S tobom i ja zemlji koleno svijam,
muževe mrtve iz Hada dozivam.

HEKABA:
Progone me, vuku!

HOR:
Bolan ti je jauk, bolan!

HEKABA:
Pod krov ropski iz doma mog.
Kuku! Jao Prijame, Prijame bez groba mi osta.
Ti i ne znaš za moj jad!

HOR:
Crna smrt mu sklopi oči
čistog zakla grešna ruka.

HEKABA:
O hramovi božji, mili grade moj!

HOR:
Jao, joj!

Antistrofa
HEKABA:
Ukrotite, krvav plamen, silu ratnu!

HOR:
Brzo ćete bez slave miloj zemlji leći.

HEKABA:
Od crnog dima što se nebu vije
ni dom svoj više ne mogu da vidim.

HOR:
Ni za ime zemlji više znati se neće.
Uostalom, i sve drugo nestaće.
Slavne Troje više nema!

Tvr?ava se ruši.

HEKABA:
Videste li, čuste to?

HOR:
Prasak sa tvr?ave!

HEKABA:
Potres, jad, u susret ropskom životu idem!

HOR:
Ao, jadnog grada! Ipak, nogom stupaj,
napred putem hodi do helenskih la?a.

(Exeunt omnes)

Kraj

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pregrizaojezik
Zaslužni član


Pridružio se: Avg 22, 2007
Poruke: 145

PošaljiPoslato: Sre Avg 22, 2007 10:05 am    Naslov: Re: Euripid - Trojanke Odgovori sa citatom

Prevod je mnogo bolji od onog što je uradio Koloman Rac. Nadam se da će se sva dela antičke grčke iznova prevesti.

_________________
Mašta je važnija od znanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Antička dramska književnost Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57024340
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz