Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › GENERAL LUCIO
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 19
Bots: 2
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

GENERAL LUCIO


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
KLEO
Novi član
Novi član


Pridružio se: Okt 14, 2009
Poruke: 6

PošaljiPoslato: Sre Okt 14, 2009 9:01 am    Naslov: GENERAL LUCIO Odgovori sa citatom

OVO JE DEO IZ MOG ROMANA O POSLEDNJIM DANIMA RIMSKOG CARSTVA


Veče je. Spušta se sablasno polako, ili se meni tako čini. Dolazi laganim korakom u svoj svojoj raskoši kao da je i ono svesno da nosi poslednju mirnu noć.
O, kako zvučim, ja sam ratnik. To sam bio čitavog života, pisanje nikada nije bilo moja jača strana, gledam u nebom u svu raskoš boja onako kako samo priroda može stvoriti, u glavi mi se roji sijaset opisa ali kada to treba da stavim na papir zvučim tako blesavo.
Ponavljam nisam pesnik, mač je uvek bio moje oružje.
Ali Želeo bi da napišem nesto značajno, nešto veliko, nesto sto će imati smisla za genracije koje dolaze.
Želeo bi da mogu da opišem svaki tren današnjeg dana kako bi deca koja dolaze imala prestavu kako se mi osečamo. Želeo bi da mogu kao Kalist uoči bitke kod Termopilskog klanca da imam reči koje mogu da opišu sve ovo što moji vojnici prolaze.
Ali ja sam ratnik.
Ratnik.
Ratnik samo na bojnom polju može da uđe u anale, mi ne pišemo ono što radimo to zapisuju drugi, mi ginemo da bi drugi mogli pisati, i pisati, smišljati i izmišljati. Opisuju svaki tren bitke iako u njoj nisu sudelovali, ne volim ih zato.
Nikada ih nisam voleo uvek su mi bili stranci koji se kite tuđim perijem, koji opisiju ono što nemaju hrabrosti da dožive, sude o delima koje nikada nisu počinili. Oni su kukavice koji oguljuju tuđu dušu a svoju čuvaju, oni su večiti glumci, večito su neko drugi. Nikada ne pripadaju nikome a najmanje sebi, večito oblače tuđa odela, navlače na sebe tuđe kože, večito traže da budu neko drugi.
Za razliku od njih ja samo želim da budem običan čovek, i ništa više. Običan čovek je najteže biti, ja to znam jer sam celog života bio neko i nešto tuđe: sin uglednog plemića, rođak upravnika, konjanik elitne jedinice, muž prelepe žene, otac još lepše kćeri, general vojske, bogataš močnik.
Ali nikada nisam bio običan čovek.
Lucio niko i nista više.
Od toliko lica koliko imam lako se izgubiti, jer na samom kraju ko sam ja. Ratnik izgubljenog carstva? Spasilac propalog san? Jedini čovek koji ne zna tajnu?
Sutra če bitka i konačno će maske pasti na zemlju, , slabići če postati junaci, lažni heroji pokazaće svoje boja, kukavice će pobeći, niko više neće biti šta je bio. I svako će dobiti priliki da pokaže šta jeste. Sve će se promeniti. Mi ćemo se promeniti. Ja ću se promeniti. Jer svaki život koji uzmeš promeni jedan deo tebe, i ti postaneš neko drugi.
Svaki vojnik zna, da pred bitku osetiš potrebu da očistiš dušu od grehova, da olakšaš savest, da nekom poveriš sve svoje tajne iz straha da ih ne poneseš u grob. Jer u momentu kada izađeš na bojno polje moraš biti lak kao pero, i slobodan kao ptica na grani.
Moji gresi.
Odakle početi.
Gde se zaustaviti.
Ja sam vojnik, moje su ruke krvave, a ako krenem da nabrajam sve bojove u kojim sam učestvovao, koliko bi samo to trajalo........
Dan.....Dva...večnost.
Postoje dela koja počiniš i koja te celog života prate, koja uz sav trud duše ne možes da potisneš dela koja te oblikuju.
Dela koja te proganjaju, Danju. Noči. Odu pa se vrate kada ih najmanje očekuješ. Dela koja imaju snaga života. Dela teža od samog života.
I nijedan uspomena nije tako sveže uklesana u sećanja, tako jasno, tako prokleto dobro.
Ničega se ne sečam tako dobro, kao toga, ništa mi nije u mislima tako jasno kao dani kada je moja Helena umrla.
Ne znam, ne mogu da se setim zašto sam se duže zadržao, a trudim se da se setim ali ne mogu, sećam se samo da sam bio tih nekoliko trenutaka koji su prethodili saznaju vesti srećan, neopisivo srećan , i jasno mogu da prizovem trenutak kada je Lurd došao u grad, još uvek imam njegov lik pred očima, nijedan mišić na licu mu se nije pomerao kada je stao isped mene. Jedino što mi je rekao „Nje, više nema“, znao sam na koga misli. Ne pitaj te me kako ali sam znao, osetio duboko u sebi na koga misli. Ništa me nije bolelo, srce me nije stezalo, jedino što sam osetio bila je ogroman praznina, kao rupa po sred grudi.
Sledeće čega se sećam je Bes.
Savladao me je bes kakvog nikada pre niti posle nisam osetio. Bes dublji i snažniji do tuge moju sam osećao. Bes koji je oterao bol, najgora vrsta besa jer nije postojao predmet ,jednostvano sam bio nepisivo gnevan. Takav sam ušao na imanje, rođenu kčer nisam prepoznao u dete koji mi je trčalo u susret , koračao sam kao u snu ka njenim odajama, željna samo da je vidim, verovao da mogu da je oživim
Na njenim vratima zaustavili su me pogledi sluga, strah u njihovim očima, suze, nemoć.
Odgurno sam ih i ušao.
Ništa na bojnom polju što sam video, ništa što sam na bojom polju i sam počinio, nije me pripremilo za prizor koji sam zatekao, moja žena ležala je u zagušljvoj prostoriji, prekrivena platnom iznad njene glave sveštenik je držao krst i pevao, prozori su bili zamadrljeni a vazduh ispunjen samradom raspadujučeg leša. Njena smrt mi nije mogla biti jasnija.
A onda mi se smračilo. Gnev je zagospodario mojim razumom, sećam se da sam čuo sebe kako pitam glasom koji sigurno nije bio moj ali je izlazio iz moga grla:“ sta to činiš koga đavola“, „poslednji oprost, ona je bila grešnica, budi mi zahvalan obezbedjujem tvojoj ženi mesto u raju“. Na te njegove reči i poslednji tračak razuma u meni je nestao, zamahnuo sam prvim čvrstim predmetom koji mi je pao pod ruke, sveštenik se srušio na pod uz tup udrac. Nisam ga ni pogledao, pao sam na kolena, i zaplako.
Kao dete.
Kao žena.
Nikda pre niti posle nisam tako plakao.
Sledeće čega se sećam , gorko buđenje kao iz najgore noćne more, ne mogu da se setim koliko je vremena prošlo, niti da li je uopšte prošlo. Meni se činilo da je trajalo čitav život. Klečao sam u lokvi krvi, isped mene ležao je obeglavljeni sveštenik, a moj mač ne sećam se u kom trenutku sam ga upotrebio još uvek mi je bio u ruci.
Ispustio sam ga i ustao. Slomljen i nemoćan.
Moja Helena ležala je i dalje nepomična na krevetu, miris oko nje bio je toliko sanžan da je uopšte nisam mogao pogledati. Nisam je mogao dotaći, nisam joj mogao dati ni poslednji poljubac. Bes je ponovo proključao u meni svom svojom snagom. Derao sam se koliko mi je suvo grlo omogućavalo.
„Crni, Crni, Dolazi, nisam čuo kada je ušao, niti sam primetio koliko mu je vremena trebalo.
„tu sam recite, govorio je tiho, gledao je u mene,
„raskrci ovaj nered, izbaci ovo djubre negde, reci Lurdu da pripremi lomaču želim da Helnu sahranim u njenoj veri, onako kako bi ona želela. Ja idem po moju kčerku, osečao sam ogormnu potrenu da je vidim, da u njoj potražim njenu majku, da je zagrlim, da joj obečam da nikada niko neče je povrediti, da je lažem, da joj kažem bilo šta samo da je vidim.
Sahrana je pripremljena brže nego sto sam očekivao, Lurd i Crni napravili su je u vrtu zadnjeg dvorišta, nesečam se ko je sve bio, nisam se osvrtao, gledao sam samo kako plamen prozdire njeno telo. I nikako, ma koliko kod sam se trudio nisam mogao da prizovem u mislima sećanje na nas poslenji razgovor, mogao sam je videti ali nikako da joj čujem glas, video sam joj lik, ali ništa više od tog. Ako nekoga drugog pitate možete saznati koliko je dugo lomača trajala, ja ne znam, znam samo da je gorela i gorela, pamtim samo vatru, plamenove kao se vijao u nebo. kAda je ostao samo pepeo dao sam Lucijo dadilji, i ostao sam.
Ponovo Očajnički sam pokušavao da je se setim, da je prizovem u mislima. Dana kada sam je prvi put ugledao. Dana kada sam je prvi put poljubio, dana kada sam je oženio. Al sve je bilo crno.
Uspomene su se mešale.
Kao da se ničega nisam sećao. Kao da ništa nije postojalo. Više nisam bio besan, samo je bolelo. Oštar bol, stvaran kao da je fizički razdirao mi je utrobu.
Godinama sam nastojao da potisnem, da zaboravim. Da zaboravim Helen, mrtvog sveštenika, bol, tugu.
Zaboraviti.
Živeti.
Tako sam želeo živeti, uvio sam svaki dan u mrak samo da bi mogao živeti. Radio sam mnogo, prešao sam mnogo, ratovao. Borio se uglavnom u tuđim bitka, pohodio tuđe zemlje. Bežao.
Nekada bi mi i uspevalo, bilo je dana kada uopšte nisam pomislio na nju. Dana kada bi zaokupljen ratom vojskom, nekim drugim očima, tuđim problemima ne bi na nju uopšte mislio.
A onda, kada bi najmanje očekivao, setio bi se svega. Uspomene nisu birale ni vreme ni mesto, u sred kampanje, na bojnom polju, na samom kraju bitke, na sastanku, dok su mi podnosili izveštaje, setio bih se mirisa njen kose, zvuka njenog glasa, sjaj očiju, ukusa usana. Kao da godine nisu prošle, stvarna kao da me čeka negde srećna i moja.
Noćima bi mi dolazila kao da nikada nije odlazila, kao da naša ljubav nije prošlost. Jedino poglavlje života koje nikada nisam zatvorio, priča koja nikad nije isperična do kraja. Priča koja nikada nije prešla u prošlo vreme.
Zašto? Mora da se pitate zašto sam bio toliko očajan u nameri da je zadržim pored sebe?
Zato što je nikad nisam prestao voleti. Zato što je danas , toliko godina posle njene smrti volim isto onako kao sto sam je voleo dok je bila pored mene. Zato što je budila boljeg čoveka u meni, zato što je smirivala moje demone.
Možda godinama nije bila uz mene, ali me nikada nije napuštala. A neće ni sutra. Kada budem morao da stanem pred ovaj narod, kada im budem obećavao sigurnu smrt ona će biti pored mene. Stajaće uz mene. Pobudu ili poraz podeliće samnom. Naša je ljubav večena jer je bila prava.
Već sviće. Moram da odem do vile i se se obučem za bitku.
Generacije koje dolazite, oprostite mi greške koje sam počinio. Nisam ih bio svestan. Trudio sam se da budem pravedan koliko je to moguće u svetu u kome živimo. Nastojao sam biti pošten koliko je to moguće u na mestu na kome se nalazim.
Nisam oteo od gladnog, niti opljačkao siromašnog. Nisam ubijao strace niti silovao žene. Postavljao sam standare koje malo njih moglo ispoštovati.
Moj jedini pravi greh je što sam verovao u nešto što je mnogo pre mene prestalo da postoji.
Moj greh nosi ime Rima. Moje gordosti. Mog poniženja u isto vreme. Nisam želeo da vidim da ga više nema. Nisam želeo sebi priznati da je Rim već vekovima pust san zaljudjenika.
Borio sam se za ono čega više nema. Slao sam u smrt zbog onog čega više nema.
Ali danas imam priliku da ispavim svoje zablude, da podignem prvi put mač za ispravnu stvar. Za Augustoborn.
Za moju kćerku.
Za narod ovog grada koji u mene veruje.


Lucio,
General vojske grada Augustorona
Zore marta, 403 godine.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
jurica.meshko
Urednik
Urednik


Pridružio se: Avg 15, 2009
Poruke: 306
Lokacija: Green World...In my purple Mind.

PošaljiPoslato: Sre Okt 14, 2009 11:19 am    Naslov: Re: GENERAL LUCIO Odgovori sa citatom

Prica zanimljiva.Glavni lik uvek dominira situacijom.Radnja se vrsi harmonicno.Ima gramatickih gresaka i problema s padezima u par recenica.
Ljubav,rat i smrt - odlicno uskladjeno.
A svakako si mogao bolje da iskucas ;)

_________________
Zamislite koja bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju.
Karel Čapek
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57026361
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz