Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Recenzije, najave novih izdanja i književna kritika › Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 54
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1544
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Recenzije, najave novih izdanja i književna kritika
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Tufnica
Član
Član


Pridružio se: Mar 24, 2007
Poruke: 89
Lokacija: Nis

PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 5:15 am    Naslov: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Odgovori sa citatom

Osnovne odlike
Književna kritika u svom posleratnom razvoju prošla je kroz dve glavne etape; u prvoj, zaokupljena pre svega stvaralačkim problemima, angažovana u književnim borbama, bila je veoma važan činilac u procesima transformacije literature, a u drugoj se okrenula sama sebi, u težnji da se i sama metodološki i teorijski modernizuje.

U književnim borbama s početka 50-ih godina došlo je do polarizacije i u književnoj kritici oko shvatanja književnosti: na jednoj strani bili su pobornici modernog a na drugoj pristalice tradicionalnog, realističkog. Kasnije se ova polarizacija počela postepeno ublažavati ili je bivala zamenjena drugim i drukčijim.


Moderna kritika
Glavni pobornik nove poezije me?u mla?im kritičarima jeste Zoran Mišić (1921-1976). Bio je protivnik tradicionalnog lirizma, pseudoromantičarske osećajnosti, lirike "meka i blaga štimunga", ali je isto tako odbacivao i površinsku modernost. Moderna poezija nije plod veštine i znanja, prihvatanja gotovog, već je plod istraživanja, težnje da se izrazi moderni senzibilitet, pa treba da bude sinteza misli i emocije, racionalnog i iracionalnog, tradicije i inovacije. Mišićeva kritika je kritika opštih načela, kritika pevanja i mišljenja, dok su mu pojedinačna dela bila pre svega povod za ta opšta razmatranja. Njemu je suprotan Borislav Mihajlović-Mihiz (1922), izrazit primer dnevnog kritičara. Njegovi kritički prikazi, duhovito pisani, pronicljivi, ali bez sistematske analize, delovali su izvanredno u vremenu kad su se pojavili. To je poletna kritično-žurnalistička reč nadahnuta trenutkom i ograničena njime. U kritičkom vrednovanju odbacivao je iz vanknjiževna, pragmatična merila i oslanjao se na vlastito estetsko osećanje. Pobornik novog i modernog, on je pokazivao osećanje za vrednosti književne tradicije. Njegova kritička reč vladala je u prvoj polovini 50-tih godina. Zatim je Mihajlović uglavnom prestao pisati kritiku i jedno se vreme posvetio drami. na istoj liniji kritičkog angažovanja u borbi za moderno u književnosti razvili su se i mnogi dugi kritičari: Petar Džadžić (1929), Milosav Mirković (1932), Muharem Pervić (1934), Draško Re?ep (1935), Miroslav Egerić (1933) i dr. Neki od njih su uspešno prevladali ograničenja tekuće kritike i pisali šire, studioznije, o raznim književnim temama: Džadžić je autor knjiga o Andriću, Crnjanskom i Miljkoviću, Pervić je s najviše pažnje proučavao pripovedačku umetnost naših savremenih prozaista a bavio se jedno vreme i pozorišnom kritikom, Egerić je pisao oglede i studije o najvažnijim srpskim književnim kritičarima.


Tradicionalna kritika
Sličan raspon izme?u dnevne kritike i kritičkog ogleda ili naučne studije pokazuju i kritičari koji su u početku bili pobornici tradicionalnog u literaturi: Dragan Jeremić (1929), Zoran Gavrilović (1926), Predrag Palavestra (1930), Miloš Bandić (1930), Pavle Zorić (1934), Bogdan A. Popović (1936) i dr. Svi su se oni s većom ili manjom istrajnošću bavili novinskom i časopisnom kritikom, prateći tekuću književnu produkciju, ali istovremeno većina od njih težila je da svoj rad upotpuni sistematskim proučavanjem književnosti. Palavestra i Bandić gravitiraju prema istoriji književnosti. Od njih imamo više monografija, tematskih knjiga ogleda i studija, književno-istorijskih pregleda. U svom radu nastoje da povežu impresionistički pristup delu s pozitivističkim metodom. Njima su slični sarajevski kritičari i književni istoričari Radovan Vučković (1935) i Branko Milanović (1930), prvi svestrani proučavalac srpske i hrvatske književnosti 20. stoleća, a drugi okrenut pretežno književnom nasle?u prošloga veka. Jeremić i Gavrilović, filosofi po struci, naginju analitičkoj kritici. Uz kritičke prikaze, s uspehom neguju onu vrstu ogleda čiji je predmet čitavi književni opus jednog pisca, a ogledali su se i u radovima teorijskog karaktera. Njima je blizak sarajevski kritičar Slavko Leovac (1929), vrstan interpretator, autor velikog broja ogleda-portreta i kritičkih monografija iz naše književnosti 19. i 20. stoleća.


Analitička kritika
Posebnu vrstu analitičke kritike neguje Miodrag Pavlović, plodan podjednako u esejistici kao i u poeziji. Izdvajaju se dva kruga njegovih kritičkih istraživanja: prvi obuhvata probleme moderne pesničke strukture, a drugi naše pesništvo od srednjovekovnih usputnih pesnika, preko narodne poezije, do pesnika 19. i 20. stoleća. Pavlović nastoji da zahvati pisca celovito, da ga shvati i oceni kako samog za sebe tako i u užem i širem kontekstu. On piše odmereno, precizno ali ne i suvoparno. Njemu je blizak Jovan Hristić, pesnik i ramski pisac, koji se i u kritici bavi pretežno ovim vrstama. Intelektualnu esejistiku sličnu njihovoj neguju univerzitetski nastavnici Svetozar Brkić (1917), Svetozar Koljević (1930) i Nikola Koljević (1936), sva trojica upućeni na iskustvo moderne engleske i američke kritike. Sasvim osobeno mesto zauzima Sreten Marić (1903) svojim poznim esejima na teme iz francuske i engleske književnosti.


Redukcionistička kritika
Od ove kritike, koja teži celovitosti pristupa i ne insistira na nekom strogo odre?enom metodu, razlikuje se redukcionistička kritika, koja se bavi samo pojedinim aspektima književnih dela ili književnih procesa, opredeljujući se pri tome za odre?ene metode. Značaj ove vrste kritike jeste pre svega u tome što doprinosi vlastitom razvoju, razvoju kritike kao posebne intelektualne delatnosti, uvećavanju kritičkog iskustva. Jedan od glavnih nosilaca te orijentacije jeste Radomir Konstantinović, učesnik u posleratnim književnim bitkama, apologet modernog. Kasnije se razavio u dva pravca, kao romanopisac i kao esejista, od kojih je na kraju drugi sasvim preovladao. Od esejističkih radova najznačajniji su mu: antropološka studija Filosofija palanke (1969) i veliki zbornik Biće i jezik (1983), u osam knjiga, sa preko stotinu eseja o modernim srpskim pesnicima, od Laze Kostića do Oskara Daviča. Filosofske, metodološke i stilističke pretpostavke njegovih kritičkih istraživanja nalazimo u fenomenološkoj kritici. U svojim radovima on nastoji da otkrije bit pesnika, da stvori njegov duhovni portret. I drugi metodi postepeno prodiru u našu kritiku. Zoran Gluščević (1926) teži k primeni psihoanalitičkog metoda, što nije toliko došlo do izraza u njegovoj dnevnoj kritici koliko u opsežnim radovima iz nemačke i srpske književnosti. Nikola Milošević (1929) kreće se u svojim analizama književnih dela izme?u psihološko-antropološkog pristupa i osobene vrste strukturalizma. Pretežno se bavi značenjskim aspektima dela. Sveta Lukić (1931), kao i Milošević filosof po obrazovanju, istražuje estetičke i sociološke pretpostavke književnog stvaranja u socijalizmu. Kod njega se spaja estetički sa sociološkim metodom, teorija s istorijom književnosti. Značajan je i kao prozni pisac.


Instrumentalistički metodi
Krajem 60-ih godina u našu kritiku počinju polako prodirati moderni instrumentalistički metodi. Putevi modernizacije različiti su, tako da u našoj savremenoj kritici imamo pluralizam metoda. Me?u kritičarima koji su se afirmisali u novije vreme bilo u tekućoj kritici bilo u sistematskom proučavanju književnosti izdvajaju se: Aleksandar Petrov (1938), koji je povezao tekovine ruskog formalizma s iskustvima modernih kritičkih metoda na Zapadu, a u poslednje vreme afirmisao se i kao pesnik, zatim Novica Petković (1941), Ljubiša Jeremić (1940), Branko Popović (1927), Milica Nikolić (1925), Petar Milosavljević (1937), Mirjana Miočinović (1935), ?or?ije Vuković (1943), Srba Ignjatović (1946) i dr.


Kritika i nauka
U svom razvoju naša kritika u posleratnom periodu sve se više približavala nauci. Najveći broj njenih predstavnika, naročito onih koji su se istakli od 60-ih godina do danas, povezuju u svom radu bavljenje tekućom kritikom s književno-teorijskim i književno-istorijskim proučavanjem literarnih pojava i problema. S druge strane, klasična nauka o književnosti, posebno književna istorija, osloba?ajući se postepeno svojih tradicionalnih ograničenja, težila je da za se što više prisvoji ono što se smatralo prvenstvenim zadatkom kritike, književnu analizu i vrednosni sud. U njoj su zadugo vladali pozitivistički istorizam i biografizam, nasle?eni iz predratne akademske kritike. Njima se u prvim posleratnim godinama pridružio sociologizam zasnovan na pojednostavljeno shvaćenom marksizmu. Kao i pre rata književni istoričari me?usobno se diferenciraju i po epohama koje proučavaju. Istoričari starijih perioda, me?u kojima se izdvajaju Dimitrije Bogdanović (1922-1986) i ?or?e Trifunović (1934), za staru književnost, Vladan Nedić (1920-1975), za usmeno stvaralaštvo, i Miroslav Pantić (1926), za dubrovačko-dalmatinsku književnost spojili su skrupulozan odnos prema detalju s težnjom k filološkoj egzaktnosti, koju su umnogome zapostavili proučavaoci novije književnosti. Broj ovih poslednjih veoma je velik: Živojin Boškov (1909), Živan Milisavac (1915), Vojislav M. ?urić (1912-2006), Dragiša Živković (1914-2002), orijentisan pretežno na komparativna istraživanja, Dimitrije Vučenov (1911), Miodrag Popović (1920), najznačajniji srpski posleratni istoričar književnosti, Milorad Pavić (1929), koji se u poslednje vreme afirmisao i kao jedan od vodećih proznih pisaca, zatim Svetozar Petrović (1931-2005), značajan naročito kao teoretičar kritike i proučavalac stiha, Dragiša Vitošević (1935), Vladimir Jovičić (1935), koji u poslednje vreme piše uspele romane i pripovetke, i drugi. Moderni metodi imanentne analize prodrli su u srpsku nauku o književnosti nešto kasnije nego u hrvatsku i slovenačku. Oni umnogome daju pečat njenom sadašnjem trenutku.

Izvorni tekst je preuzet iz knjige "Kratka istorija srpske književnosti" Jovana Deretića. Knjiga se može naći u svom elektronskom izdanju na stranici na projektu Rastko. Knjiga nema eksplicitnih restriktivnih autorskih prava koja zabranjuju njeno umnožavanje.
Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/

_________________

"Moja su dela poput vode.
Dela velikih majstora su poput vina.
Ipak, svi piju vodu."

Mark Tven
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
morrib
Član
Član


Pridružio se: Mar 27, 2007
Poruke: 22
Lokacija: Krnjevo

PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 1:28 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Neznam zašto, ali nikad nisam voleo knjževne kritičare, nikad nisam pisao pa da bude subjektivno. Književni kritičari pokušavaju da kroz svoje individualno mišljenje, uz primenu priznatih metoda, predstave vrednost i nedostatke nekog dela.Pa dali su sigurni da su dorasli, pesničkoj misli ili književnoj reči autora tih dela. Sa kojim pravom, ako nisu na istom promišljenom i intelektualnom nivou pisca, mogu da istog kritikuju. Ili ako nekog hvale, možda se to nekom ne svi?a, pa iako se svi?a, što će mi to njihovo mišljenje.
Pa možda ima i pristrasnosti a koja se odnosi na savremene pisce, a u smislu guranja istih napred?
Ja sam da žiri publike odluči.

_________________
...nali?i ha nimfu, koju su prokleli,
da postane drvo i da umi tugu...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika ICQ broj
masha
Urednik
Urednik


Pridružio se: Mar 28, 2007
Poruke: 16

PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 1:50 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Ja mislim, da knjizevni kriticari ne govore o delu na osnovu subjektivnog misljenja, vec na osnovu utvrdjenih normi koje nam daje teorija knjizevnosti kod stvaranja jednog knjizevnog dela. To je deo nauke o knjizevnosti. Postoji tekuca kritika sa kojom se veci deo populacije srece, to je novinska i casopisna kritika i ne zalazi u dublju analizu dela i naucna kritika . Kritika obezbedjuje gradju za knjizevnoteorijska uopstavanja i izradu knjizevno istorijskih sinteza.
Za mene je knj.kritika veoma znacajna kod proucavanja nekog knjizevnog dela. Pruza mi vazne informacije o samom stvaranju tog dela. A to sto je pisac hteo da kaze - to samo on zna:))))) Na nama je da to delo razumemo u celosti, a da li nam se svidja- to je vec stvar ukusa, godina, obrazovanja :))
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
morrib
Član
Član


Pridružio se: Mar 27, 2007
Poruke: 22
Lokacija: Krnjevo

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 6:27 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Kada sam izrazio mišljenje o kritičarima u umetnosti uopšte, ne misleći samo na književne, imao sam na umu jedan pragmatičan pristup.Svako vreme nosi svoje obelžje uslovljeno stepenom razvoja tog društva i političkim ure?enjem.Setimo se našeg perioda od 45 pete pa naovamo, mnogi pisci nisu zasluživali da se na?u u lektiri, ali bili su, slično je bilo i Sovjetskom Saveyu, pa i u mnogim drugim zemljama. A tako?e i u Americi, setimo se lova na veštice.Da ne pričam o kritičarima u drugim sverama umetnosti, mnogi su odra?ivali zadate "teme". No ipak je ovo moje mišljenje koje kao što reče Tufnica, je stvar obrazovanja, nivoa intelekta i slično, pa i godina starosti.
Sa ovim ne osporavam rad jedne profesije, ali je ne volim.

_________________
...nali?i ha nimfu, koju su prokleli,
da postane drvo i da umi tugu...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika ICQ broj
Maja
Administrator
Administrator


Pridružio se: Mar 21, 2007
Poruke: 416

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:04 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Aaaa, lov na veštice je izuzetno važna stavka. Smile
Me?u plejadom književnih (pozorišnih itd.) kritičara, uvek postoje I dve grupe- jedna vrši lov na veštice (politička, naciJonalna, autonomoaško, neautonomaško, religijsko i ino podudarnost/nepodudarnost) i ona koja broji iskompleksirane neuspele stvaraoce u umetnosti koju kritikuju (nek' me izvinu koji misle da sam gruba ali, gorepomenute sam lično izuupoznavala Laughing ). Čak, postoje i i finese- žrecovi koji za cilj imaju ne da uguše rad nekog autora- već da ga probiju po ma kojoj osnovi jer je adekvatan po svim drugim ;).
Neki su vešti kritičari poslušnost (da sačuvaju kičmu) simbolično odbijali tako što su na mestu kritike pozorišne predstave opisivali njihovo spremanje i odlazakj u pozorište, garderobu u gledalištu i slično, smao kako bi izbegli dirigovani komentar. Mr. Green

E, posle njih (nažalost, uglavnom najbučnijih ali, to i jeste zato što im je prostor unapred upražnjen) ostaju oni koji nemaju zadatak već želju da urade to o čemu masha priča- približe dela ljudima. Možda je malo "nevaspitano" od nas što im do sada još nismo dali neko drugo ime da ih razlikujemo od ONIH kritičara ali, opet, valja biti oprezan, nikad ne znaš kada će kritičar postati KRITIČAR. Mr. Green

_________________
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Tufnica
Član
Član


Pridružio se: Mar 24, 2007
Poruke: 89
Lokacija: Nis

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:07 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

morrib citat:
No ipak je ovo moje mišljenje koje kao što reče Tufnica, je stvar obrazovanja, nivoa intelekta i slično, pa i godina starosti.
Sa ovim ne osporavam rad jedne profesije, ali je ne volim.
Pa dobro, nisam to rekla ja, rekla je Masha, ali slazem se sa njenim misljenjem.

_________________

"Moja su dela poput vode.
Dela velikih majstora su poput vina.
Ipak, svi piju vodu."

Mark Tven
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
masha
Urednik
Urednik


Pridružio se: Mar 28, 2007
Poruke: 16

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:41 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Ja se unapred izvinjavam Tufnici, jer sam malo skrenula sa teme.Branim knjizevnu kritiku uopste, ne samo vezano za srpsku postmodernu. Sto se tice lova na vestice- setimo se Puskina koji je u toku svog zivota bio clan tajnih kruzoka, prognan nekoliko puta, osudjivan , a svet to nije umanjilo njegovu vrednost i vrednost njegovog stvaralastva. Bez obsira sto su ga najzesce kritikovali kriticari tog vremena, on je i dan danas veoma citan. Knjizevna kritika ne moze da umanji vrednost necjeg stvaralastva. Ona nam samo sluzi kao orjentir i pruza nam korisne informacije. Jer sudeci po kriticarima Puskina - mi imamo pregled i informaciju o tadasnjim zbivanjima u Carskoj Rusiji, o uslovim u kojima je Puskin i drugi pisci iz tog vremena stvarali, sto je nezaobilazan deo kod proucavanja nekog knjizevnog dela. I, ovo je samo moj stav. :))
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Maja
Administrator
Administrator


Pridružio se: Mar 21, 2007
Poruke: 416

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 8:17 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Ne, to je jasno- jedno je koncepcija kritike (ili bilo čega drugog) a drugo je ono (što je nas neke povuklo za jezik Smile ) a to je zloupotreba zanimanja. Nažalost, u kritici je danas izuzetno zastupljena ova druga opcija (nauštrp umetnosti i osnovne koncepcije i namene kritike- i tu smo baš kod Puškiba, super primer).
Ali, dokle god bude išao razgovor o ovoj temu, ta druga dimenzija će biti zastupljena, sigurna sam, to je opasna žaoka! zato, uostalom, i jeste važno da imati na istom mestu i informacije kao mashine.

Ali, dooobro, tu smo da diskutujemo! ;)

_________________
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
morrib
Član
Član


Pridružio se: Mar 27, 2007
Poruke: 22
Lokacija: Krnjevo

PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 3:25 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

OK, izvinjenje za Obe sagovornice, čiča malo pobrkao imena, ali drago mi je da diskusija teče, to je znak da je tema dobra, i zato kompliment.
A kritika i kritizerstvo, pa mislim da će polako pobediti kritika.

_________________
...nali?i ha nimfu, koju su prokleli,
da postane drvo i da umi tugu...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika ICQ broj
dameski
Administrator
Administrator


Pridružio se: Avg 26, 2007
Poruke: 623
Lokacija: dreams

PošaljiPoslato: Pon Avg 27, 2007 2:41 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Odgovori sa citatom

imam jedno pitanje

kako se uopste postaje knjizevni kriticar?

mora da se zavrsi neki fakultet ili?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
zena_drugog_sistema
Novi član
Novi član


Pridružio se: Nov 07, 2007
Poruke: 7
Lokacija: Crna Gora

PošaljiPoslato: Sre Nov 07, 2007 1:38 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Odgovori sa citatom

dameski citat:
imam jedno pitanje

kako se uopste postaje knjizevni kriticar?

mora da se zavrsi neki fakultet ili?


Naravno, poslije zavrsenih osnovnih studija knjizevnosti, mozes se opredijeliti za specijalisticke: knjizevni kriticar, profesor ili bibliotekar. Meni ovo posljednje nije jasno, ali tako je trenutno, bar na mom faxu.

_________________
Budalama kad bi vjerovali,
poete su pokoljenje ludo.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Maja
Administrator
Administrator


Pridružio se: Mar 21, 2007
Poruke: 416

PošaljiPoslato: Sre Nov 07, 2007 2:13 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Što ti nije jasno? Smile Neki fakulteti kod nas nude paralelne dopunske studije bibliotekarstva već na 3. i 4. godini osnovnih studija jezika i književnosti, svetske književnosti i, ako se ne varam, još nekog smera. Većina biblioteka taj kurs/studije postavlja kao obavezan uslov kod zapošljavanja. Program je možda malo štur jer se uglavnom svodi na arhiviranje, sisteme organizacije biblioteka, evidentiranje ulaza i izlaza knjiga,, sortiranje bibliotekarske građe i sl. Naravno, poslednjih nekoliko godina je popunjen i informatički deo jer se i biblioteke modernizuju. Mr. Green
Rekla bih da je taj dopunski studij mLogo pametna stvar za one koji završe neki od srodnih smerova jer znam nekoliko ljudi koji su se se osetili skoro kao bez diplome nakon završene svetske književnosti- u školama ne mogu da predaju jer nemaju jezik a retko gde da se oduševljavaju kad čuju da imaš diplomu "načitanog"! Mr. Green

_________________
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
zena_drugog_sistema
Novi član
Novi član


Pridružio se: Nov 07, 2007
Poruke: 7
Lokacija: Crna Gora

PošaljiPoslato: Čet Nov 08, 2007 10:20 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Ma nijesam se dobro izrazila, jasno mi je zasto to postoji, nego mi nije jasno zasto postoji na mom faxu, jer vec nekoliko zadnjih godina (otkad postoji smjer) niko se nije opredijelio za to Smile vjerovatno zbog toga sto je nama i jezik ukljucen u osnovne studije Pozz

_________________
Budalama kad bi vjerovali,
poete su pokoljenje ludo.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Maja
Administrator
Administrator


Pridružio se: Mar 21, 2007
Poruke: 416

PošaljiPoslato: Čet Nov 08, 2007 2:04 pm    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Aaaa,. pa šteta što nema nikoga, šteta je i mala zainteresovanost i kad je ima naročito na fakultetima koji nude gorepomenutu mogućnost završavanja tog kursa još za vreme osnovnih studija. Sutra nekome može posao zavisiti od toga ima li bibliotekarsko znanje (i zvanje) ili ne a oni koji se s fakulteta vraćaju nazad u nekodrugo mesto uglavnom su onemogućeni da se vraćaju na doškolovanje kako bi dobili posao (skuplja pita nego tepsija! Mr. Green ).

_________________
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
vana
Urednik
Urednik


Pridružio se: Okt 06, 2007
Poruke: 347
Lokacija: Sarajevo

PošaljiPoslato: Sre Jan 30, 2008 11:47 am    Naslov: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Odgovori sa citatom

Smjer "komparativna književnost" je za zvanje književnog kritičara,a što se bibliotekarstva tiče,tu sam se,ljudi,maximalno zeznula pa upisah.Što bi rekli "hamalski" je to posao.Vidjeh,upoznah,vjerujte mi na riječ. faint

_________________
č ili ć? pitanje je sad
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Recenzije, najave novih izdanja i književna kritika Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
62498946
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz