Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Poezija › Domaća lirska poezija › Miroslav Antić
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 29
Bots: 0
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Miroslav Antić


Idi na stranu: Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Domaća lirska poezija
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Nevidljiva
Član
Član


Pridružio se: Nov 13, 2009
Poruke: 82
Lokacija: Na korak do sna!

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 12:00 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Otkrića

1.

Ogroman je trud moga razmišljanja ove noći.
Ništa ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrića možda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve više znamo
da ne znamo.

Tebe će učiti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti pročitam poruku Karela Čapeka:
"Zamisli onu tišinu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se
zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje
je početak hiljadu novih početaka. I nemoj
ga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slična svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao
zvezde.
Lepota traženja nije u nalaženju, nego u našoj
odluci da tražimo.

2.

Ja, koji ne znam šta je čulo starosti i samoće,
jer okružen sam stalno ogledalima dečjih
očiju, posmatram ovaj život kao nešto
šareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park,
kao vrtešku igre i vrtešku neznanja koja
je kruna mudrosti.

Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima. Opsenar
sam i svetac koji je sišao sa freske.
Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.

Umem da oblikujem vatru dlanovima i
hodam po peni reka i okeana. Učenja kažu
da je to nemoguće. A vidiš, moguće je,
jer sve činim neznanjem.

3.

Badava Njutnova razglednica: "Priroda nije
slična tebi, već sebi samoj".

Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
"Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaže Platon - "u ljude ne
unosi učenjem. Donosiš ga rođenjem na
ovaj svet".

Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je
da pitaš Ajnštajna. Taj je sve izbrisao,
i sve počeo iz početka.

Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od
onih koji, ošamućeni od sreće, likuju što
uspevaju na nov način da izgovore neku
potpuno istu stvar.

_________________
'' Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Nevidljiva
Član
Član


Pridružio se: Nov 13, 2009
Poruke: 82
Lokacija: Na korak do sna!

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 12:00 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

SAN



1.

Opasno hodajući po ivicama obrva, slučajno
sam se nagnuo i izgubio ravnotežu. Padam
u svoju glavu.
To što mi diše u lice nije blizina stvari, nego
njihova beskonačnost. Neki to zovu: san.

Budućnost neće da prođe. Izležava se u nama.
Čini nas tromim, oče moj.
A nama pripada dalje od svih vrsta dalekog:
vremenski neizbrojivo i nepremostivo pro -
storom.

Slušam sopstveni osmeh u strašnom procepu
misli. Koji put iz početka? Laku noć,
oče moj.
Javljam ti se odnekud, sa pole -
đine snova . To je čudesan svet u kojem
nestaju granice i svi smo u njemu vršnjaci.
Biti ja, to je čudesno, jer mnogobrojno kris -
tališem u milijarde dimenzija.

2.

Kleknimo uz obalu neba. Umij dlanove, ta -
bane, čelo i oči u svetlosti. Pomolimo se
tišini koja nam prošiva srca, nanizana na
trajanje kao beskrajni đerdan.

To su te večernje mise pitomog ranog septembra
koje već dugo čekamo. One opominju,
ćutanjem, na život iza providnog i
uče nas razmišljanju o tome da li smo,
zaista, ovako živi i stvarni, nešto nes -
tvarno, neživo, nešto ono i drugo nečemu
nama nestvarnom,
neživom,
onom drugom,

što živi svoju stvarnost iza granica naše.

3.

Prispeće pred mir u sebi neka te svečano
podseti da se u nekim dubokim razmišlja -
njima sve može shvatiti kao himna o po -
brkanosti prostora,
i da život i smrt ne moraju da znače ni od -
lazak ni povratak, nego ogromnu čežnju
da se promeni mesto sa samim sobom u
večnosti.

Klekni uz obalu neba.

Ako negde postoji u tom vazduhu kraj,
poslednji, iza svih krajeva, on mora biti i
ovde i događa se sada dok ovo govorimo.
Okreni oči ka svemiru. Sačekaj da ti nečujno,
kao kad rastu trave, polako izrastu iz
pameti široka bela krila. Letenje umom,
oče, ti si me tako učio, letenje umom to je
vrhunac nezadovoljstva, ali sobom, ne
drugima.

4.

Zažmuri i prisećaj se svojih velikih pitanja,
tih šara na dnu temena, koje u nama raz -
dvajaju vidljivo od nevidljivog.

Vetar je dopola splasnuo i vode su se razbla -
žile kao da su ih sisale meke mirisave
usne. Bilje okolo raste pobrkano i zbunjeno.
Grozdovi oblaka vise izmrvljeni i obrani.
Kroz pepeljasto lišće smežuralo se nebo i
žalost se belasa u mokrim očima ptica.

To preko noći u meni umire moja bezazlenost.
Svega je nekako manje, kao i uvek kad
nekim predelom zađe molitva.


7.

Nismo mi isti svemir čak ni sa samim sobom.
Ima u nama i bistrih i zamućenih tokova,
i ima tuge i nevolje isto koliko i radosti.
I već smo sada junaci i već smo kukavice. I već
smo časni, koliko mutni i lukavi.

I nije potrebno rasti pa da se uveličaju gene -
rali u nama i probisveti i lopovi, i raz -
mažene lutke i vrlo repati anđeli.

U istu dušu su smešteni i lakrdijaš i isposnik.
I vire odande, brušeni, u nekoj staklastoj
viziji koja se čudesno prelama u hiljade
dimenzija dok živi u jednoj jedinoj.

9.

Lutam do nesvesti zagnjuren u prvi jesenji
san i na sebi ispitujem sve poljupce ne -
vidljivog, dok osluškujem kako se, tre -
nutak po trenutak, slažu na slojeve prostora.

U stvari, tako mi uspeva da se u nedogled
umnožim, ali to nije ponavljanje, nego
sam svaki put različit, sa drugačijim bićem
i osećanjem života u sebi i drugima.
Tek kada se od sebe odmaknem, mogu sebe
da sagledam. Tu umetnost pretakanja
iz jedne vrste nečega u drugu vrstu ne -
čega nazivam: moje ovde.

Šta je umeće viđenja? Živeti u svom oku.
Šta je umeće shvatanja? Živeti u svom
umu. To mi je sasvim dovoljno.
Ako je moj način nežnosti davno pre mene
otkriven, to je još jedan od dokaza da
sam nekad u ljudima već postojao i voleo.

10.

Sad me, valjda, razumeš. Ne govorim ti ja iz
ovih sedam godina, već ja iz svih života.
Zašto se često gubimo?
Postoji staro prokletstvo koje nas uporno
proganja. Ono ovako kazuje:

Ništa pred nama nije toliko otvoreno kao taj
široki vazduh. Pa zašto nam je, onda,
od pamtiveka bilo i lakše i prirodnije da
sebi kopamo prolaze kroz najtvrđe, kroz
prepreke, da rijemo kroz granit i bušimo
metale, umesto blago, sa osmehom, do -
stojanstvenim hodom da prođemo kroz
prazno? Bezbolno. I nevidljivo.

Jesmo li nemoćni mi, ili su nemoćne naše
neizlečive navike?

11.

Ako nas sve uverava da smo sigurno ovde,
a da smo i još negde, i da smo još uvek pre,
a da smo sad već i posle, i da je izlaz,
izgleda, u vatrometu hitrine kojom se
šalje onamo i prima razum u povratku,

Da li je vreme ta poruka kojom nas stalno
dodiruje dodir sopstvenog paperja dok
nam se krilato vraća iz beskrajne budućnosti?
Ako je vreme ta poruka, zašto je nismo primili?

Kleči na obali neba. Ne smeš dotaći vazduh,
pa ipak na njega, oče, moraš spustiti
dlanove. Šake tonu polako, ali je mnogo
bolje ako se pronađe pokret koji je ple -
menitiji i od samog polakog.
I broji se u sebi. Unatrag. Dugo. Predugo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim svesni
da će nas to dovesti dalje od najdalje
shvatljivog.

14.

Možda je prošlost samo zanemarena sadaš -
njost. Možda je sadašnjost samo zanema -
rena budućnost, a nepoznato - samo
zanemareno poznato.

Pa ako je sve tako, gde su, onda, ti svetovi
koji ne znaju za nas, a ipak smo od nečega,
i mi ne znamo za njih, a ipak su od nečega?

Gde su ta čudesna vrata između ovog beskraja
i svih ostalih beskraja?

15.

A možda i nema vrata? Možda su ti drugi
svetovi tu negde, pored nas, a nismo ih ni
svesni, jer iz njih diše nešto što nazivamo
prazno?

Možda smo mi njima: ništa? Možda smo mi
njima: prazno?

Možda su mnogo puta prolazili kroz nas,
možda i sada prolaze, a mi im ne znamo
namere?

Možda smo mnogo puta prolazili kroz njih,
i prolazimo i sada, a oni nisu u stanju da
prime naše dozive i shvate naše namere?

18.

Možda postoji nešto u samoj materiji, nešto
što, kao brid dlana zaustavljen i ukroćen,
može sebe da smiri tačno na onoj skrami
gde probiva čarolija?
Zašto mi to ne umemo?

Zašto mi vidimo dublje, duboko ispod kože
čvrstih i tamnih predmeta, i vidimo u
njima zglobove njihovog prostora i nerve
njihovog vremena,
a ne vidimo vreme i ne vidimo prostor u koji
smo mi smešteni?

Zašto vidimo oblike i bezobličja u njima,
a ne vidimo oblik svoje sopstvene ljuske?
I ne vidimo nevidljivo, već samo njegovu
vidljivost, kola nam se udeljuje tek kao milosrđe?

20.

Dok klečiš tako uz nebo i pitaš svoje molitve,
nemoj nasedati znacima. Pomno pazi na
predznake.
Ne budi onaj koji se raspituje o snu. Jer san
je nesnosna varka.

Oslušni kako laste kricima unakrsno pletu
piskutave mreže što se u vodi paraju ljubi -
často i bunovno. I tonu u krta čula ra -
njavih zemaljskih predela.

Oslušni vodeni vetar što kida sa sebe krljušt
dok se praćaka i otima iz zamršenih senki
u plićacima reke.
Oslušni vetar vazduha u naježenom peru -
tanju lišća, koje pevuši jesenju tužbalicu.

22.

Oslušni. Čućeš. I saznaćeš.

Postoji nešto, tamo, što je pra-govor svega.
On će te svemu i učiti.
Saznaćeš šta je ništa. Kako drvo zatrudni.
Da li je pčela potomak ili predak svoje
duše. I dokle vreme zri.
Saznaćeš kako se mogu nabrojati sva čula
ilovače i algi. I napokon ćeš saznati u šta
je smeštena ova ogromna bezgraničnost.

Zatim obavij dlanove oko planina, šuma,
obavij oko oblaka, poneke preostale ptice
što se sliva niz zapad, il nekog zalutalog
talasa što gornjom usnom, u prolazu,
lizne peščani sprud.

I sve ostavi tako da pređe u sasvim prozračno.

23.

Ako je urađeno sve kako dolikuje, al ne kroz
zenice očiju, čak ni kroz trepavice, već
samo u svojim mislima,
nikad se na tom mestu neće poznavati šav i
smrt će na prstima, nečujno, izbegavati
ovaj predeo koji blagosiljaš.
Tek sad otvori oči.

Otvori ih široko. Poznaćeš da dosezanje i nije
ništa drugo do puko prepoznavanje naše
sopstvene poruke.
Poznaćeš odjek, jer tu je njegova
zrelost. Poznaćeš dah u dahu, jer tu je
njegova ravnoteža. Poznaćeš odjek van
odjeka, jer tu je njegova prisebnost. Poz -
naćeš dah izvan daha, jer tu je njegova
čistota.

Razumećeš pra-govor.

_________________
'' Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Nevidljiva
Član
Član


Pridružio se: Nov 13, 2009
Poruke: 82
Lokacija: Na korak do sna!

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 12:01 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Kad dođe crvena jesen

Kad dođe crvena jesen
i čokot krvlju rodi,
devojke neka raspletu
kurjuka debeli švigar.

Gologlav ću se kroz polja
klatarati po vodi
pijan od vetra,
a iskren
k'o materina briga.

Poliću košulju vinom
preko celih nedara.
Pevaću nešto iz grla
i otegnuto
niz kuće.

Još sam toliko momak,
još imam toliko para
da kupim usne sveta
mokre,
crvene i vruće.

Žene,
čuvajte oči!
Ja sve odreda ločem.

Sakrijte negde ramena.
Gladan sam belih tajni.

Budem li malo divalj,
oprosti meseče-oče,
do umora sam željan
krovova zavičajnih.

Neće mi biti teško
ako sve nije plavo.
Nisam ja ovom kraju
daleki putnik stran.
Ionako sam uvek
bio i bog
i đavo
zbog neke pahulje retke
što zadocni na dlan.

Kad dođe crvena jesen,
berite vinograde.
Devojke,
rvaću se.
Otimaću vam grudi.

Doćiću da veselje
točim u serenade
uz kikot,
vrisku
i lavež
teških harmonika ludih.

Daj, neka pesme reže!
Cvokoću dirke kroz veče.
Vina, birtašice, tugo!
Vina!
Napravi požar!

Ja sam ostao isti
kao zid neokrečen
i na detinjstvo davno
miriše moja koža.

Željan sam da mi kiše
ližu kosu sa čela
i da me čaša zdravlja
pred kapijama sreta.

Kad bude crvena jesen,
neka dođu sva sela.
Još imam dosta zuba
za mokre usne sveta.

_________________
'' Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Nevidljiva
Član
Član


Pridružio se: Nov 13, 2009
Poruke: 82
Lokacija: Na korak do sna!

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 12:01 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Poslednja Bajka


Ushunjam se u tvoj jastuk
kao tishina perja,
kao trshave shishke vecheri
mirisave od lishca,
od mesechine na peshchanim obalama,
od uvele svezzine oktobra,
- bash tako se ushunjam
i slusham,
slusham shta sanjash.

Nikome necu kazati.
Ali hocu da znash:
chuo sam,
chuo sam sve sto sanjash,
jer drugo nishta i ne znam
samo se u snove razumem,
kao shto se kauboji razumeju u laso,
kao shto se tvoj tata razume u politiku,
kao shto se najveci fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.

U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produzzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzzujemo se kroz ochi i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive share ptichjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez chizama od sedam milja,
oshamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.

Ushunjam se u tvoj jastuk
da ne znash,
ushunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudish
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nishta i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poshtari pisma
velikom belom kochijom
koja necu da ti kazzem kako se zove,
ali sam cesh se setiti

_________________
'' Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Nevidljiva
Član
Član


Pridružio se: Nov 13, 2009
Poruke: 82
Lokacija: Na korak do sna!

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 12:02 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

nadam se da sam dosta pomogla ovoj temi Smile

_________________
'' Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
jurica.meshko
Urednik
Urednik


Pridružio se: Avg 15, 2009
Poruke: 306
Lokacija: Green World...In my purple Mind.

PošaljiPoslato: Sub Nov 14, 2009 9:55 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Hvala svakako.Ako neko ima zelje da cita Antica,a nema mogucnosti s papirom,ovo je odlicno Smile

Svaka cast na trudu,samo nastavi Smile
Kad bi svako,pa makar to bili par ljudi,radio ovako,forum bi nekako i ziveo Smile

AKo neko zna da kaze nesto o njegovom zivotu i delima(koja su bitnija od njegovog zivota Smile ) samo nek izvoli ;)

_________________
Zamislite koja bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju.
Karel Čapek
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
jubinka
Novi član
Novi član


Pridružio se: Nov 29, 2009
Poruke: 2
Lokacija: <3

PošaljiPoslato: Pon Nov 30, 2009 12:11 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

IN MEMORIAM

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kao
Pisca I kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Čoveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče
Kako je meni
I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od
Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta
Laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske
Tvrđave
On je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer

Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo


Mislim da je ovde on sam dovoljno rekao o svom zivotu. I ne samo o svom, svako od nas ima potrebu da nekada oslobodi pravog sebe iz rama koji je za zivota stvorio...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Azurija
Novi član
Novi član


Pridružio se: Dec 15, 2009
Poruke: 2

PošaljiPoslato: Uto Dec 15, 2009 10:31 pm    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Hvala na divnim stihovima! Jedno skromno zapažanje sa moje strane - nisam primetio "Drugarsku pesmu" a ona zasiguno spada u lepše....
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
jurica.meshko
Urednik
Urednik


Pridružio se: Avg 15, 2009
Poruke: 306
Lokacija: Green World...In my purple Mind.

PošaljiPoslato: Čet Dec 17, 2009 3:52 pm    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

www.imdb.com/title/tt1213645/
enjoy ;)

_________________
Zamislite koja bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju.
Karel Čapek
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
jubinka
Novi član
Novi član


Pridružio se: Nov 29, 2009
Poruke: 2
Lokacija: <3

PošaljiPoslato: Ned Jan 03, 2010 3:36 pm    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

EPILOG

(Koncert za 1001 bubanj)
Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da cu ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu. Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.
Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.
Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
Gorko od smeha i slatko do plača.
Dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gospođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao što pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača.
Gospođice,
kazaću,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.
Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.
Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
i stanova,
i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam. Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli, ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?
Ovde kod mene
dani imaju ukus piva i dosade.
Ponekad kaplju kiše
čudno,
spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše
sa svoga oka nešto uzaludno,
nešto pokojno,
nešto golubije.
Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju. Nekad prvi žutokljunac republike,
danas – mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.
Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.
Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.
Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rodački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.
Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.
Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.
Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv medu pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik medu pastuvima.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Shooma
Novi član
Novi član


Pridružio se: Jan 19, 2010
Poruke: 1

PošaljiPoslato: Uto Jan 19, 2010 1:56 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Zanima me da li neko zna. Imam pet knjiga od Antica, pra-govor od No0 do No4, a na pocetku svake knjige pise da je ista deo kolekcije od deset knjiga. Ja sam samo ovih pet nasao. Da li je neko drzao u rukama, video ili cuo da postoji pra-govor No5, No6 itd. ili je moguce da je izdato samo prvih pet knjiga a ostalo nikada nije ni objavljeno? Hvala.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Djura
Novi član
Novi član


Pridružio se: Avg 25, 2010
Poruke: 7

PošaljiPoslato: Čet Avg 26, 2010 11:14 pm    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Leva strana sveta je po meni genijalna zbirka u kojoj on objavljuje neke svoje najintimnije pjesmice. Toplo preporučujem svima koji mogu da je se dokopaju.

A evo i malog doprinosa ovoj temi koji bar mene uvijek naježi.

Кад сам био гарав

У она давна и далека времена, кад сам био дечак, имао сам у основној школи друга Милета Петровића, малог буљооког Циганина, кога су звали Миле Глупави, или како се то на циганском каже: Миле Дилеја. Многи Цигани зову се Николићи, Петровићи или Јовановићи, многи се и данас зову Миле, али онај мој друг, онакав Миле Дилеја, био је ипак, и остао, нешто друкчије од свих осталих.

Убили су га фашисти 1942. године у Другом светском рату. Сахрањен је негдје ка селу Јабуци, код Панчева, у велику заједничку гробницу безимених жртава. Две хумке у равници, на дну негдашњег Панонског мора, личе на два острва које запљускује велико ниско небо јужног Баната. Понекад тамо одем, запалим свећу и плачем. А мени се још и сад учини да Милета понекад сретнем. У градској вреви. У метежу аутобуских станица или аеродрома. На обалама река крај којих ме носе бродови. На пустим пољанама у предвечерја, кад провирим кроз окно воза. Кроз ваздух, благ и пепељаст као свила, иде черга. А за њом, на педесет корака, провидан као стакло: Миле. Кад воз зађе за окуку, а он, као да надраста крошње, расплињује се и претвара у велики бели облак. И тако усамљен, дуго још лебди на јужном небу.

Иако најмањи у разреду, Миле је увек седео у последњој клупи као да неком смета, као да је нешто друго него остала деца. Тукли су га сви редом, без разлога, просто зато што је Циганин. Кад год неко нешто украде, Миле је добијао батине ни крив ни дужан. А владало је веровање да је урокљив, због зрикавих очију, и да се ноћу дружи с ђаволима.

Једног дана, кад је све то превршило меру, преместио сам Милета код себе у прву клупу и потукао се због њега до крви. Прогласио сам га за свог друга. Правио сам се да сам и ја разрок кад смо плашили другу децу. Научио ме је цигански, па смо нас двојица говорили нешто што нико не разуме, и били важни и тајанствени.

Био сам доста нежан дечак, плавокос и кукавица, али одједном се у мени пробудио неки враг и ја сам тукао све редом, чак и оне најјаче. Данима сам долазио кући раскрвављен и поцепан. Шутирали су ми торбу по блату. Нападала су ме понекад и петорица. Али издржао сам.

Миле ме је обожавао. Почео је да краде због мене гумице, бојице, ужине, оловке… и доносио ми са неком чудном псећом верношћу. Имао сам због тога много неприлика, јер морао сам све те ствари после кришом да враћам, да га не увредим. А враћати је понекад много теже него красти. Миле Дилеја је био највећи песник кога сам познавао у детињству. Измишљао је за мене циганске песме на већ познате мелодије, прерађивао оне старе које је слушао од маме и баке, и дуго смо, данима, памтим то као из неке чудне магле, дуго смо говорили о необичним световима биља и животиња, о злом духу Чохана што једе децу, о сновима и клетвама, о чергама и скитњама, и горко, и шеретски, и тужно, и безобразно. Једног дана рекао ми је своју тајну: лош ђак је зато што не може да мисли, а да не пева. Кад би могао, рекао је, да отпева све своје лекције, и земљопис, и познавање природе, и таблицу множења, али да све то изврне како се њему чини да је лепше, био би најбољи ђак у разреду.
Онда је дошао рат. Дошло је страшно Чохано, кога се плаше и деца и одрасли Цигани. Пробајте ако не верујете: то је нешто у крви. Чудно. Идите у неку циганску кућу и, кад дете у колевци плаче, дете које још не зна ни да говори, плашите га ђаволом, вилењацима, вештицама, плашите га бабарогом, чиме год хоћете – вриштаће и даље. Али ако му кажете, гледајући га у очи: мир, иде Чохано – дете ће окренути главу, најежити се и заспати.

У кућама Гаравог сокака тих првих ратних ноћи стално су гореле свеће. Кажу да се Чохано боји светлости, јер је дух мрака и смрти. «Чохано једе свеће», говорили су. «Палите зато једну на другу да се продужи светлост». Мој Миле је морао да носи на руци жуту траку. Тако су окупатори одредили. Жута трака је значила да он није човек, него Циганин, и да свако може да га убије кад хоће.

Био је насмрт преплашен. Водио сам га кући из школе, узимао од њега траку и стављао на свој рукав. Догодило се да смо једном, враћајући се тако, срели немачког војника. Једног од ових наших, домаћих, регрутованих у дивизију «Принц Еуген». Био је у шлему, под оружјем, а једва шест или седам година старији од нас двојице. Имао је два плава ока, округло румено лице, у први мах чинило ми се чак доброћудно. Уперио ми је пушку у груди. У вилици му се цаклио златан зуб. «Чега се то вас двојица играте?» «Ничега», рекао сам. «Он се боји, а ја му чувам страх». «А шта је он теби, кад му чуваш страх?» «Брат», рекао сам. И даље се смешкао. Исукао је бајонет и ставио ми врх у ноздрву. Дигао га је тек толико, колико могу да се успнем на прсте. «А кога се то бојиш?», упитао је Милета. Миле је ћутао и гледао у земљу. «Боји се да га не убијете, господине војниче», казао сам дижући се и даље на прсте као да ћу полетети. Осетио сам да ми ноздрва полако пуца и крвари. «А ти се не бојиш?» «Свако ко је мали мора да има старијега брата који ће га чувати», рекао сам. «А гдје је твој старији брат?» «Немам га, господине војниче», казао сам. «Зато се и ја бојим кад сам сам. Али пред овим дечаком не смем».

Не престајући да се смешка, војник ме је повео улицом. Ишао сам тако на прстима, са бајонетом у покиданој ноздрви и људи су нам се склањали с пута. Војника је све то веома забављало. Очекивао је, ваљда, да ћу заплакати. А ја, од силног страха и бола, ништа друго нисам умео да мислим, него сам стално понављао у себи: немој се саплести, остаћеш без носа.

Милета су једне ноћи одвели с групом Цигана и стрељали. Ја сам остао жив. И кад год видим неког Циганина да му треба помоћ, станем уз њега да му сачувам страх.

Једно вријеме одлазио сам у кафане где свирају најбоље циганске дружине. Они то зову: музичка капела. Дружим се с њима и плачем. Терам их да ми свирају Милетове песме. Они кажу да то не постоји. Да речи тако не иду. А ја знам да иду баш тако, и још понешто измишљам и сад већ, полако, неки добри оркестри као што је Тугомиров или Јанике Балажа, Жаркова банда, Џанетова или Милоша Николића из Дероња, певају те песме. «Из поштовања», каже ми басиста Стева из Силбаша. «Жао нам кад плачете. Ако не постоје песме, измислићемо их за вас».

И ја, ево, већ годинама лутам и измишљам песме Рома. Роми – то је исто што и Цигани, само што на циганском Ромален значи и: људи. И увек се пише великим словом.

А Миле Дилеја?
Ја у бога не верујем. Ни у страшно Чохано. Али ако га негде има, онда га молим да тамо, у оном свету мрака, корења и тишине, купи мом Милету Дилеји плишан шешир.
Увек га је тако много желео.

_________________
"Choose life. Choose a job. Choose a career. Choose a family. Choose a fucking big television. Choose washing machines, cars,compact disc players, and electrical tin openers. Choose good health, low cholesteroland dental insurance. Choose fixed-interest mortgage repayments. Choose a starter home. Choose your friends. Choose leisure wear and matching luggage. Choose a three piece suite on hire purchasein a range of fucking fabrics. Choose DIY and wondering who you are on a Sunday morning.Choose sitting on that couch watching mind-numbing-spirit-crushing game shows. Stuffing fucking junk food into your mouth. Choose rotting away at the end of it all,pishing you last in a miserable home. Nothing more than an embarrassment to the selfish,fucked-up brats you have spawned to replace yourself. Choose your future. Choose life.But why I would I wanted to do a thing like that.I choose not to choose life. I choose something else. And the reasons? There are no reasons."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
pinkie
Novi član
Novi član


Pridružio se: Feb 13, 2011
Poruke: 1

PošaljiPoslato: Ned Feb 13, 2011 10:47 am    Naslov: Re: Miroslav Antić Odgovori sa citatom

Мику Антића читам већ годинама...и годинама...И сваки пут се изнова дивим свакој његовој песми, сваком његовом стиху. Уз њега сам волела, патила, писала стихове, умирала се и рађала, попут Феникса...Одрастала, и заувек остала дете...
Па ето, нека барем мој први коментар, не и последњи, буде посвећен управо њему и његовој поезији...И ја имам свој плави чуперак...На мојој глави, у мојој коси...Можда га је неко некада волео, можда сам и ја волела неке друге...а можда је то само била љубав,скривена у неком тамо ћошку мог срца изазвана његовим речима које ме сваки пут заболе попут клетве...Не знам шта је, али знам да је ту, у мени...И ма колико пута умро, његова поезија ће у мени заувек живети...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Domaća lirska poezija Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu: Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8
Strana 8 od 8


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57081244
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz