Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › Ljušteći luk sa her Ginterom
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 48
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Ljušteći luk sa her Ginterom


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
v.stojkovic
Član
Član


Pridružio se: Okt 29, 2007
Poruke: 92

PošaljiPoslato: Uto Sep 02, 2008 7:14 pm    Naslov: Ljušteći luk sa her Ginterom Odgovori sa citatom

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa.
Moram priznati da me taj poziv, pisan njegovim prepoznatljivim stilom i na njegovoj čuvenoj mašini Oliveti, silno iznenadio.
Ja jesam napisao dve priče o podunavskim Švabama, ali nije mi poznato da su prevedene na nemački ili bilo koji drugi strani jezik. S druge strane, malo je verovatno da Ginter Gras zna srpski. Jedino prihvatljivo objašnjenje bilo je da je svemoćni gugl, slično kao kod telefonskih anketa, u datom trenutku izbacio moje ime. Dakle, bio sam slučajni uzorak, pozvan kako bi mediji mogli izvesiti da slavni nemački nobelovac okuplja pisce iz čitavog sveta. Uskoro će se pokazati da to moje prvo iznenađenje, nije bilo ni jedino, a bogami ni najveće. No,da krenemo redom.
Na vratima prelepe Grasove letnje rezidencije u Portugalu sačekao me livreisani batler. Po načinu kako je zvučno sastavio pete i oštro klimnuo glavom, zaključio sam da je Nemac starog kova. Uveden sam u prostranu biblioteku i poslužen aperitivom sa dosta leda. Iako sam došao samo deset minuta pre zakazanog vremena, bio sam prvi gost. Na moja pitanja, da nisam došao prerano i gde su ostali gosti, kratko i odsečeno mi je odgovoreno da sam došao na vreme i da sam ja jedini gost.
Bio sam ubeđen da je večera kod Grasa nešto kao molitveni doručak kod Buša. Zato se i nisam posebno pripremao za tu večeru. Bio sam siguran da među stotinama zvanica iz čitave Evrope, niko neće ni primetiti jednog nazovipisca, kao što sam ja, iz jedne nazovidržave, kao što je Srbija.
- Zar to nije malo neobično? upitao sam, ali tek kad sam potegao dobar gutljaj i od iznenađenja uspeo da dođem do reči.
Umesto da mi odgovori batler se, u skaldu sa strogim odrebma strojevog pravila, okrenuo na-levo-krug i izašao.
Spuštalo se veče. U daljini se ljuljao modri Atlantik. Šum talasa se mešao sa kricima galebova. Odjednom mi je postalo hladno. Prava jeza nastupila je nešto kasnije. Setio sam se da Gras, u knjizi Iverak, opisuje svoje večere i razgovore sa velikim piscima i filozofima, sve odreda pokojnicima iz prošlih vekova.
Niko ne zna šta se krije iza neprozirne koprene smrti.
Da li je moguće da sam i ja pokojnik, a da to i ne znam?
Mnogi su pisci postali slavni tek posle smrti.
Da nije tako i u mom slučaju?
Tri puta sam se prekrstio, ispio viski i ostatkom leda iz čaše protrljao čelo.
- Dobro je. Neka sam ja samo slavan, pa makar bio i mrtav, tešim sam sebe.
Batler se vratio. Preko ruke je nosio kariranu kecelju, a u ruci belu kuvarsku kapu.
- Gospodin očekuje da mu se pridružite u kuhinji, rekao je.
U kuhinji, za velikim radnim stolom, stoji krepak i snažan starac. Znam da je Ginter Gras u mladosti, pre nego je pokušao da postane vajar, bio klesar nadgrobnih spomenika. Vajar nije postao, postao je pisac. Njegova staračka krepost i snaga zasigurno ne potiče od pisanja, već od teškog klesarskog zanata. Smrt, ne samo da je siguran posao, kako je kasnije pisao Herr Grass, već je sudeći po njegovom izgledu, i vrlo zdrav posao. Odeven je isto kao i ja, u kariranu kecelju, a na glavi mu bela kuvarska kapa. Međutim, njegova kecelja je u crno-crveno-žutim, a moja u crveno-plavo-belim bojama. Slučajnost ili simbolika? Ako je simbolika, nedostaju nam samo orlovi na grudima - njemu crni, a meni dvoglavi, pa da kao predstavnici svojih država istrčimo na teren ili uskočimo u ring i započnemo meč. On u levoj ruci drži ogroman kuhinjski nož. Uhvatio sam sebe na trenutak, ali samo na trenutak, gde pogledom biram veći nož od njegovog između više njih okačenih na zidu. Eh, ta srpska paranoja, dokle li će da me progoni?
- Danas ćemo, moliću lepo, da proradimo svinju. Tim rečima je započeo svoj prvi čas veliki majstor od koga sam učio kuvarski zanat. Bilo je to 1945.godine u zarobljeničkom logoru Oberpfalcu koji je držala 3. američka armija, bez pozdrava i formalnog upoznavanja počinje Herr Ginter i dodaje mi glavicu luka i kuhinjski nož.
I evo, gde nas dvojica, Ginter i ja, ljuštimo luk i razgovaramo.
- Kad god bi me, prvo deca, a kasnije unuci, pitali kako je bilo u ratu i prvim poratnim godinama, uvek sam odgovrao: «Bio sam gladan». Zbog te gladi, koja me je glodala iznutra, u logoru sam upisao kuvarski kurs za početnike. To je bio teorijski kurs, kakav je u zarobljeničkom logoru jedino i mogao biti. Od pribora i matrijala imali smo samo školsku tablu. Nama polaznicima kursa potocima je curila voda na usta, dok je naš učitelj uverljivo objašnjavao kako se spremaju kremenadle, šnicle, kotleti, krvavice, kobasice, čvarci i sve druge svinjske đakonije. On je bio Nemac iz jugoistočne Evrope, glavni kuvar kod grofovskih porodica i u najboljim hotelima od Sofije, preko Zagreba, Segedina, Budimpešte sve do Beča. Mislim da je jedno vreme bio i glavni kuvar u Orijent-ekspresu. Danas pripremam svinjski paprikaš na belom vinu. Svakako, po receptu mog učitelja. Vama je to jelo, pretpostavljam poznato. Vi ste iz Srbije, zar ne gospodine...?
Rekoh mu svoje ime, da jesam iz Srbije i da mi je to jelo vrlo dobro poznato.
- Čim sam, koliko toliko, zadovoljio svoju primarnu glad, počinjala je moja druga glad. Glad za ženama. Nju sam u početku zadovoljavao desnom, a kad mi je rana na levom ramenu zacelila, uvek i samo levom rukom. Nisam perverzan, ja sam naime levak. Mnogo kasnije došle su i žene. O tome, naravno, nisam pričao svojoj deci i unucima, ali evo pričam Vama.
- O tome ste pisali i u svojoj poslednjoj knjizi, kažem tek toliko da bih pokazao da sam je pročitao.
- Treću glad, glad za umetnošću i stvaranjem, najteže je bilo zadovoljiti.
- Na sreću Vaših mnogobrojnih čitalaca i u tome ste uspeli.
- Jesam, i u tome sam uspeo. Ali znate li šta mi se onda desilo?
Nisam znao, pa sam ćutao.
- Javila se ponovo moja druga glad i to, zamislite, u ovim godinama. Suđeno mi je da čitavog života gladujem, na ovaj ili onaj način.
- Hm... her Gras, to je zaista malo nezgodno u Vašim godinama. Znate kako kaže naš pisac Meša Selimović, a kroz usta jednog od svojih junaka, «Bože, Bože... što mi snagu uze, a želju ostavi».
- Taj vaš pisac, ili njegov junak, očito nije čuo za vijagru, šeretski se nasmejao Ginter.
Iz razloga pristojnosti nisam pitao da li i u kojim količinama moj domaćin koristi vijagru, jer ja nisam novinar već njegov kolega pisac. Umesto toga, iskoristio sam priliku i svojim prvim pitanjem krenuo u kontranapad.
- Her Garas, ne zamerite mojoj ljubopitljivosti, ali kako to da sam samo ja Vaš gost večeras?
- Moje nazovi prijatelje, pisce iz Nemačke i zemalja EU, nisam ni zvao. Ne bi došli. Zaprepastila ih je moja poslednja knjiga.
- Zaprepašteni su, jer ste otkrili da ste poslednju godinu Drugog svetskog rata proveli kao tenkista zloglasne 10. SS-pancir divizije «Frundsberg»?
- Ne, nikako. Nemačkim piscima ne smeta što sam pripadao toj čuvenoj jedinici. Oni znaju da su samo najsposobniji i najbolji sinovi nemačkog naroda mogli biti regrutaovani u SS jedinice. Doduše, možda su neki od mojih ispisnika ljubomorni. Većina je, ipak, zaprepaštena što sam ih lagao tolike godine. Tako kažu.
- Pa, zašto ste ćutali tolike godine? Verovatno ste se plašili da Vas Nobelov komitet, zbog takve biografije, zaobiđe?
- Uopšte nisam ćutao. Udarao sam u limeni doboš i galamio između redova u svim mojim delima. Ali gospoda pisci su lenji i sujetni, ne čitaju knjige drugih pisaca, a čitaoci čitaju na plažama i u krevetima. Čim zadremaju, ne znaju ni gde su stali, ni šta su čitali. Što se tiče onog komiteta iz Stokholma, taj nije zaobišao ni Ernesta, za koga kažu da je svojom rukom pobio 126 nemačkih zarobljenika, mojih ratnih drugova, pre nego što je oslobodio pariski Ric i u njegovom Malom baru popio svoj draj-martini. Zašto bi onda Nobelov komitet zaobilazio mene, tenkovskog strelca, kad se zna da su Staljinove orgulje odsvirale posmrtni marš mojoj jedinici, pre nego sam ja ispalio ijednu granatu. Uostalom, taj Nobel je izmislio i dinamit i bezdimni barut, kojim su punjeni i Ernestovi meci i moje granate.
- A kako ste bili sigurni da ću se ja, pisac iz Srbije, odazvati na Vaš poziv?
- Druga je stvar, sa vama, piscima iz Srbije. Poznato je da pisci iz Srbije hrle na svaki poziv u Evropu, ne pitajući kuda ih zovu. Među izdavačima u Nemačkoj već duže vreme kola jedan vic. U njemu se kaže, da kad bi neki nemački izdavač pozvao srpske pisce u Birkenau na tuširanje, svi bi odreda došli.
Dok se Ginter grohotom smejao, meni su udarile suze na oči. Verovatno od oljuštenog luka. Izgleda da je uviđajni domaćin to primetio, jer je nastavio u drugačijem stilu.
- Pozvao sam Vas, pre svega zato što cenim srpski narod. Vi Srbi ste veoma slični nama Nemcima.
Više bih voleo da sam čuo da ceni ono što ja pišem, ali ipak i to što je rekao imponovalo mi je. Ispravio sam ramena i isturio ponosno grudi.
- A znate li u čemu smo slični? pitao je Ginter i na trenutak prestao sa ljuštenjem luka očekujući moj odgovor.
Naporno sam razmišljao. Moždane vijuge su mi škripale. Nisam uspeo da nađem ni jednu zajedničku karakteristiku, pa sam ćutao i seckao svoju glavicu luka.
- Jedino ste vi Srbi i mi Nemci ratovali protiv čitavog sveta. Mi dva puta, a vi jednom.
- Da, ali ipak postoji razlika, vi ste čitav svet napadali, a mi ne. Svet je napao nas.
- Ta razlika je zanemarljiva. Jer, trebalo je biti i dovoljno vešt i ludo hrabar, pa zajebavati čitav svet toliko dugo i uporno sve dok ne napadne, kao što ste to činili vi Srbi. Tu vam se mora odati priznanje.
- Očekivao sam od Vas, gospodine Gras, da kao pisac kažete da je sličnost naša dva naroda u tome što imamo velike pisce. Nemci Getea, Šilera, Mana i Vas, a mi Srbi..., i dok sam razmišljao koga, pored sebe, da stavim u srpski književnički tim, Ginter je nastavio:
- O tome ne mogu da sudim, čitao sam nešto malo Krležu, a i to je bilo odavno.
Činilo mi se zaludnim da objašnjavam kako Krleža nije Srbin, pa sam ćuteći nastavio da seckam luk.
- Vi ste, kažete, čitali moju poslednju knjigu. Kako Vam se čini? Može li se u njoj naći nešto posebno?
To sam pitanje čekao. Grasova poslednja knjiga, po mom skromnom mišljenju, samo je pokušaj ostarelog barda da još jednom zablista. Neuspeo pokušaj, svakako. Naravno, ne bi bilo korektno da mu to kažem otvoreno i grubo. Čuveni je pisac, nobelovac, dosta je stariji od mene, a i u ruci mu je nož.
- Izdvojio bih svakako onaj deo, gde opisujete kako ste svojim narednicima pišali u čaj. Verujem da ste tim činom mnoge u Nemačkoj zaprepastili. Takva nedisciplina jednog regruta u Vermahtu, nije zbeležena još od vremena vojnika Švejka.
Ovog puta ja prekidam ljuštenje luka, gledam ga u oči i očekujem reakciju. Zastao je, podigao pogled i gledao me nekoliko trenutaka. Nisam bio siguran kako će reagovati.
- Vidim, shvatili ste. Sreća da ste pisac, a ne kritičar, rekao je i kiselo se nasmejao.

Paprikaš je bio izuzetan. Uz večeru smo neobavezno ćaskali i pijuckali dobro rashlađeni rajnski rizling.
Prateći me kroz prostrani vrt do kapije, her Ginter me uhvatio za ruku i u poverenju šapatom pitao:
- A da li ste vi učestvovali u ratu?
- Jesam. U više njih, uključujući i onaj protiv čitavog sveta. Nažalost, u svima smo poraženi.
- Pisali ste o tome?
- Ne. Sačekaću da prvo dobijem Nobelovu nagradu.
- Očito da brzo učite, mladiću, nasmejao se her Ginter.
- Da i ja Vas nešto pitam, onako u poverenju?
- Samo izvolite.
- Imam osećaj da u Vašoj poslednjoj knjizi niste otkrili sve tajne iz Vašeg života. Hoćete li pisati još, sve onako skidajući velove sećanja, kao pokoricu luka?
- Svakako. Najveću tajnu čuvam za moje poslednje delo. Vama ću je prvom otkriti. Ja naime, nisam pišao u čaj samo onoj dvojici narednika, već i jednom oberšturmfireru, šapnu je her Ginter, a dmah zatim uhvatio ga je gromoglasan smeh.
Dok sam ulazio u taksi, Ginterov smeh je i dalje odjekivao kroz toplu portugalsku noć.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57038169
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz