Justejn Gorder

Rođen 1952 u Norveškoj. Filozof. Nema ga u temama a takav jedan pisac to zaslužuje.
Da li ste čitali nešto od njega? Njegova dela izdaje Geopoetika kod nas.
Sofijin svet je knjiga kojoj se često vraćam, lepo su složene sve kockice.
Vaša mišljenja?

sofijin svet imam, stoji na polici i ceka neki svoj red da bude procitana tako da nemam jos sta da kazem na tu temu

ali cula sam dosta pozitivnih kritika o Gordneru

Odusevljena "Devojkom sa pomorandzama"... ima neku specificnu atmosferu... neobican nacin na koji vodi kroz pricu, prilicno sveden, ali zanimljiv... "Maju" nikako da procitam, zapela sam negde pri pocetku, nesto me nece... ali ceka na polici...
O "Sofijinom svetu" cula oprecne komentare... i to imam u planu da procitam...

Pročitala sam njegovu Misteriju pasijansa pre nekoliko godina i radnje se vrlo slabo sećam, možda zato što je i nema u pravom smislu te reči. Znam da otac i sin putuju kolima i u fleš bekovima se pojavljuje razlog za to. Poprilično me je smorila knjiga jer mi je ličila na kvazi psihološko bunarenje po po smislu zivota u današnjem društvu. Ali nemojte se obazirati,ipak je to samo moje viđenje,za nekoga je to možda puslica.

Evo iskopah par reči koje sam zapisala nakon čitanja "Misterija pasijansa" (februar 2004. godine, čini mi se)

Justejn Gorder <Misterija pasijansa>
Edicija <Svet proze>, Geopoetika, Beograd, 1998.
(Jostein Gaarder <Kabalmysteriet>)
Prevod: Ljubiša Rajić
276 str.
Prepisano sa korica knjige:
<Dečak i njegov otac putuju iz Norveške u Grčku, u potrazi za dečakovom majkom; patuljak koji dečaku daje uveličavajuće staklo, i pekar koji mu daje kolačić; minijaturna knjiga koja pripoveda o mornaru nasukanom na pustom ostrvu godine 1790.; špil karata, koji živi vlastitim životom; Džoker, koji vidi preduboko i previše.
To su sastojci fascinantne priče u priči, u kojoj se briljantno mešaju fantazija i stvarnost, prošlost i sadašnjost.>
Ova knjiga se pojavila i pod naslovom <Tajna igraćih karata>.
Gorder nam predstavlja dve priče: jednu iz realnog života i sveta, koja teče kroz vreme sadašnje, idući uporedo s tokom vremena; i drugu, iz sveta mašte i bajke, koja seže u prošlost i dalje se kroz vreme vraća. Obe priče govore o potrazi; u prvoj Anita traži sebe (kroz svoj <odraz u ogledalu>, odlazeći u Atinu) a nekoliko godina potom u potragu za njom kreću njen suprug i sin, Hans Tomas. U drugoj Hans Tomas traga za svojim poreklom čitajući knjižicu iz zemičke =) da, dobro ste pročitali...
Druga priča me je mestimično podsetila na <Beskrajnu priču>, ali je lik Džokera, koji bi trebalo da predstavlja nosioca cele priče, nekako nedorečen, čak bledo predstavljen.
Svidela mi se ideja o kartama i Džokerovoj igri (pisanje priče koja opisuje i prošlost i budućnost - lepa metafora korišćenja karata za predskazivanje budućnosti). Takođe mi se dopala priča o analogiji kalendara i špila karata.
Zanimljiva knjižica, lepo podsećanje na istoriju filozofije, par velikih životnih istina i lepih misli uklopljenih u priču. Dobro predstavljen i vrlo simpatičan lik Hansa Tomasa, lik Ćaleta postoji više u funkciji lika Hansa Tomasa, nego kao pojedinac - kako se u knjizi Ćale poistovećuje sa Džokerom, ostaje da je i on suviše bled i nedorečen.
Ali, ako volite karte, pasijans, bajke, filozofiju - želim vam ugodno popodne uz knjigu =)

Moja greška, nije Gordner već Gorder. Sofijin svet jeste roman o istoriji filozofije, to mu je podnaslov. Priča o četrnaestogodišnjoj devojčici koja mesec dana pre svog sledećeg rođendana počinje da dobija pisma od anonimnog pošiljaoca. U tim pismima on njoj najpre postavi pitanja tipa:
Ko si ti?
Odakle potiče svet?
Zašto pada kiša?
Šta se dešava posle smrti?
A u narednom pismu pokušava da joj odgovori na ta ista, uvodeći je polako u svet filozofije počev od mitova, preko Homera, Ksenofona, Sokrata, Platona, Aristotela, svet stoika, cinika, epikurejaca, atomista, Isusa, Tome Akvinskog, Sv Augustina...
preko mračnog srednjeg veka do renesanse i čuvenog Galileja.
Spinoza, Marks, Darvin, Frojd,Hegel,Kant ... sve velikan do velikana i tako sve do današnjih dana.
Sofijin učitelj filozofije njoj to sve servira na jedan izuzetno pitak način uglavnom preko pisama, nekada i usmeno a zna i da joj pošalje kasetu sa snimkom Atine koja izgleda kao da su se čudom pruselili u staru Atinu.
A zatim nam Sofija pojednostavljuje još sve ideje velikih ljudi kroz sopstveno razmišljanje, razgovore sa majkom ili školske zadatke :
Ti si zaista najdivnija ćerka koju imam- reče majka
-A šta bi drugo bila- reče Sofija-Svi ljudi su manje ili više divni. Ja sam čovek, dakle i ja sam manje ili više divna. Ti imaš samo jednu ćerku, dakle, ja sam najdivnija....
Nećete se pokajati.

Obozavam ga!!! "Sofijin svet" se spremam 3. put da procitam! :))) Odlicna je i "Cerka direktora cirkusa", kao i "Devojka sa pomorandzama"...
Ko nije, neka obavezno procita!!!

Lolo, ti si moj idol! Justejn Gorder je i moj omiljeni pisac, a ''Sofijin svet'' mi je jedna od najdražih knjiga. Sve njegove knjige prevedene kod nas imam i sve mi se mnogo, mnogo sviđaju. Jedva čekam nešto sledeće!

upravo sam u svetu Devojke sa pomorandzom pa se javljam cim zavrsim s istom

Šta se dešava s ''Devojkom sa pomorandžom''? Završi li sa čitanjem?

jao, jesam


jako mi se svidela, jako topla knjiga, koja mi budi uspomene na detinjstvo, ioako sam ja odrasla bez oca ali uvek sam mastala da imam ovakvog roditelja, danas se retko ljudi ovako ponasaju..ili to gledamo samo u filmovima...

isto tako, volim kada se govori o tome da je prava ljubav jedna, jedina( sta cete, romantik sam u dusi) tako da mi se jako svidela ova ljubavna prica..

mozda ste ocekivali drugacije vidjenje, onako "umetnicko" prepricavanjei dozivljavanje, al, ne umem :((

sve u svemu, jako kvalitetna knjiga

Posebno se slažem sa tobom u jednoj jedinoj ljubavi i romantičnom gledištu na svet u ovo današnje vreme. Da li si dovoljno podstaknuta ovim delom da bi i ostale autorove knjige pročitala? ''Vita brevis'' je jedna od njegovih knjiga koja bi ti se možda dopala.

da, naravno, hvala veliko na preporuci

mada me jos ceka Sofijin svet, pocela sam je jednom ali cekam malo vise slobodnog vremena, da je citam u jednom dahu, jer bih je ovako razvlacila danima :(

Draga,Dameski, Sofijin svet možeš da čitaš na razne načine., kao i Majstora i Margaritu, tako da , slobodno možeš početi pa prekidati i uvek ćeš se vraćati...

Procitala sam Sofijin svet, Devojku s pomorandzama, Maju.
Sofija mi je dugo bila ono sto je nekome Biblija. Iscitavala sam je ponovo i ponovo. Doduse, davno sam procitala sve tri knjige, pa je mozda i odusevljenost filosofijom, koja jos uvek intenzivno traje i ljusti sloj po sloj. bila presudna.

Meni Gorder kao pisac bas lezi. Krasni opisi, krasan ritam, odlican stil. Opis Sofije podsjeca veoma na mene, fizicki, pa kako svi trazimo one sitne detalje s kojima cemo se sroditi, to mi onda i vise znaci.

Devojka s pomorandzama - tu se nema sta reci, bozanstvena.

Maja - malo drugacija, do pola nerazumljiva radnja, ali dobro tkanje price koje ka kraju otvara i neke druge rezone u umu, kojih nema u knjizi.

Zao mi je sto nisam pronasla Kcerku direktora cirkusa onda kada sam je trazila, posle sam nekako zaboravila na nju, naisle su neke druge knjige, a to nije slucajno...