Iskrena pesma

"Iskrena pesma" je antologija ljubavne poezije koju je napisao Tode Colak. Deset godina strpljivo je gradio ovu antologiju ljubavi i ljubomore uz pomoc preko sto profesora koji su mu pruzili podrsku. Redosled pesama odredila je godina rodjenja pesnika. Takav redosled ostvario je jednu odredjenu celinu, misaonu i emotivnu - jer je o ljubavi rec-. Dugo je smisljao naziv antologiji, imao je dosta prihvatljivih ponuda i na kraju se opredelio i dao joj naziv "Iskrena pesma" prema istoimenoj Rakicevoj pesmi.
"Iskrenu pesmu sam sastavljanu i sastavljenu od mnogih sa slicnim ili gotovo istim senzibilitetom, i potpisao svojim imenom, ali ne stoga da je prisvojim nego zato sto sam sve nas, mnoge, u njoj objedinio. U to me uverava i "Slovo o ljubavi" Desanke Maksimovic, koje i inace stoji na pocetku "Iskrene pesme" kao uvod."

U Beogradu, 21. marta 1984. Tode Colak

Kao što rekoh, "teška sam" za liriku ali ova je pesma nešto "abnormalno"! Nekad je čitam (mada je godinama znam naizust) i čudim se! Uz Vesnu Parun, retko šta me tako kupi! 8O Nije ni čudo da joj je pripao naslov antologije!

ISKRENA PESMA

O, sklopi usne, ne govori, ćuti!
Ostavi misli, nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode; a potom,

Kad pro?e sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo,
Nečujno tiho potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako......

A ti ćeš bedna ženo, kao vazda,
Slušati rado ove reči lažne;
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati što u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!

I zato ću ti uvek reći; Ćuti!
Ostavi dušu, nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.



MILAN RAKIĆ (1876-1938)

Maja citat:

MILAN RAKIĆ (1876-1038)

Mala greska, (1876-1938).

"Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!"

zar postoji nesto iskrenije receno,Sto Maja kaze,Vesna Parun ,Milan Rakic...

okianer citat:

"Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja! Al' ne volim te, ne volim te draga!" zar postoji nesto iskrenije receno,Sto Maja kaze,Vesna Parun ,Milan Rakic...

Ma, jeza! Ja sam, inače, imala asistentkinju na fakultetu koja je njima bila opsednuta ali je bila i vrhunski besednik i često je recitovala poeziju. A, kad tako moćan tekst daš u ruke nekome ko tako dobro ume da ga izgovori, na ovim mestima dobijaš ono što ja zovem "efekat oklagije"- prosto preseče! Iz najlirskijeg trenutka u "ne volim te!". I to- draga!
8O

i ja obozavam stihove Milana Rakica...

Cekanje

Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec za?e i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
Da si?e? k meni čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće, blede mlečni puti,
A ja još čekam - i večno bih čeko!

O, šta je to što mene veže sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I što mi duša zatreperi cela,
I sva nemoćna izdiše i pada.
Kad me se takne jedna ruka bela.

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog časa život dajem,
Prilazim tebi pun pobožnog straha,
Posrćem, klecam, dokle me privlače,
Ko provalija tamna i duboka,
I dok se strašnim prelivima mrače,
Tvoja dva crna neumitna oka...


Milan Rakic

Maja citat:

A, kad tako moćan tekst daš u ruke nekome ko tako dobro ume da ga izgovori, na ovim mestima dobijaš ono što ja zovem "efekat oklagije"- prosto preseče! Iz najlirskijeg trenutka u "ne volim te!". I to- draga! 8O

Slažem se s ovim
I uvek se vratim na naslov ove pesme... i svoje životno opredeljenje: "radi-šta-hoćeš-ali-me-nemoj-lagati" :D ... iako sam gotovo prestala da čitam poeziju (ima tome već dosta godinica....), ovo je jedna od retkih koje još uvek znam napamet