Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › zarezi
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 31
Bots: 0
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1544
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

zarezi


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
nikola
Novi član
Novi član


Pridružio se: Okt 18, 2007
Poruke: 6

PošaljiPoslato: Ned Okt 28, 2007 3:59 am    Naslov: zarezi Odgovori sa citatom

NIKOLA PETKOVIĆ





ZAREZI


































Isidori



























„Opšti pogled: dosadašnje najviše vrednosti predstavljaju
specijalan slučaj volje za moć; a sam moral je specijalan
slučaj nemorala. „

F.N.















Nek se grle na tvome licu
Dok ti taje nesanicu
Neka
Neka ti mene
Neka kraj tebe
Neka ti se tajne roje
Nek’ se taji
Nek se boje
Što pod tobom mnogi stoje
Nek’ ti ptice mnoge poje
Ne plaši se
Nek’ se roje
Drago moje
Istinom se neće prati
Bezubi su njini ati
Pred tobom te svojom zvati
Olako te drugom dati
Ljudima ljudi,
a meni ti
Neka,neka si
Nek si gorda
Neka traješ
Neka boli dok se daješ
I kad haješ
Kad ne haješ
Dok uzimaš
i dok daješ
Neka ti mene
Neka kraj tebe














ZA RE ZI



















############




od ljudi,
izbezumljenih,
samim sobom,
lica njihovih,
umoran,


čak i u dostojanstvenosti svojoj,
pronaći ćeš bes,

od slučajnih pogleda,
do namernih izliva nesuvislosti,
neće biti velike razlike,

prestaćeš da je prepoznaješ,

nećeš imati snage da odvojiš misao u stranu,

jer,
misao si odavno počeo da gubiš,
kao što su i oni odavno izgubili tebe,



ti si se bar trudio da ih potsetiš,
nisi se ustručavao da pokažeš koliko ti trebaju,


kukavica,


prepun je brod kojim tonemo skupa,
velika li je pravda njegova,
velikom li nas je mišlju spojio,
a kakvim tek bezdanom razdvojio,

tu si međ’ njima,
ni sama ni svoja,
ni pravedna ni jedina,
a opet,
toliko žena,
i riba,
i riba je žena ,

od žena sam,
oduvek,
više očekivao,


mislio sam,
one umeju,
one shvataju koliko je zaista prazan brod kojim tonemo,
one će znati gde stati,


ali đavola,

u svemu,
ovome,
što nas okružuje,
one pronađoše samo utehu,
čak i u sopstvenom stradanju,



znatno lepša je njihova loža,
i znatno lepši pogled će imati na kraj,



koji sledi,
ma kakav početak ,
ma čega ,
ma šta on bio,
ta njihova loža ih neće spasti,
neizbežnosti,
naše,
svima nama po nekom pravilu jednake,



ipak,
na kraju,
biće mi žao,
žena ,
i ,


nedostajaće ti,
samo žene,
jer,
shvatićeš koliko je ovaj muški rod pizduljiv,
da,
kada se teži takvoj lepoti mora da se izgube i polni organ i mošnice,
jer,
to je sve što zaista nedostaje jednoj ženi,
samo malo više hrabrosti,
po nekom nebeskom dekretu oduzete vam,
zarad mira u kući,
i pune trpeze snova,
ne bi li ova tragična komedija bila nešto složenija,
ne bi li se od tebe stvorio junak koji će je spasti,
same sebe,
ne bi li se zaratilo,
a smeh na nebu potrajao nešto duže,

















###########




eto,
sve kraće su kiše,
i sve teže nešto blistavo izroni,
sve se svelo,
jer se odveć dugo
svodilo,



sahrani osmeh,
jer,
nije prikladno,
kezi se,
i tako će te obilaziti tupost,
pa možda čak i praznoverje,
osrednjih misli,
osrednje skovanih duša,
osrednjeg vavilona,
što na početku ličiše,
barem,
na osrednju zagonetku,



a,
bejaše lepo,
loviti,
neukroćenu lavicu,
po revnici,


ravnici po kojoj se tek istopilo more,
te sve mirisaše na so,
pod suncem,
zapekla so,
istrulih algi,



mlada bejaše zemlja,

a šape su nam tonule,
kao,
u na ploču tek prosutu glinu,
što šaptaše za nama,
„o-bli-kuj - me“
ljubavlju svojom,
delima i nedelima svojim,
besom i patnjom,
zgazi me jako,
ne brini,
nežno ćeš nestati,
mali čoveče,
velika ženo,



a prasak neće biti ni približno glasan tvojim delima,
i nedelima,
tvojim besom,
i tvojom patnjom,
utihnuće,
reč,
u grlu,

od bola strašiv si,
do bola strašiv si,
a sam ga stvaraš,
sam razaraš,

i sama si ,
i bez mene ovakvog,
sebe svesna,
i sam si,
se rodio,






umorno podižem prste,
zahuktava se misao što je nikada neću reći,


evo,



zavrtela me,
te blenem u prazno,
i mislim,
kako je kratka nit što drži čula skupa,
promičem kraj sebe,
ničiji ja,
tajno sabran tvojim pokretom,
uzdižem se nad ovim crvljivim mestom,
ali ne mogu dalje,
suviše sam prazan postao,
mnogo sam sebe ostavio,
dole,
u sebi,
nikako da se pomire moji demoni,
zar ničeg da me probudi,
ponekad zarežim na prljave poglede,
te zver izbije u bolesno blaženom osmehu,
istog trenutka se preznojim,
videvši na šta sam spreman,
stomak se muči i grči,
a ja se začudim koliko sam živ,
i tako iz dana u dan,
bledim pod njihovim pogledom,
ne znaju ko sam,
a ja šta sam,
živim van sebe,
dok se ovaj drugi hrani mojom krvlju,
deblja se i slini,
zapostavlja,



moje pokrete,
i jezik,
naviknut na svoju samoživost,
šamara me tiho,
a meni ostaje da zablistam kroz zver,
ili kroz retkost,
što uspem da učinim njemu sporno,


























***




retki su trenutci sreće,
sabrani zracima svetla na mome licu,
ipak,
su dokaz,
te traju u meni,
i pošto iskopne pred mojim očima,
i drži me to bunilo bele polarne svetlosti,
čuva moj mir,
moju tišinu,
koliko god je to potrebno,
u granicama pravila nekih drugih prirodnih zakona,
zakona za koje niste mogli čuti,
zakona po kojima su vas morali iščupati iz topline majčine duplje,
jer je evidentno bilo da vi izrastate u nešto ogavno,
nemerivo,
u odnosu na blaženu sliku kakve usnule porodilje,










***




od cigareta sam zavisan,
one su jedina logična zamena,
za pluća,
one su stav,
uteha,
toplina,
svest,
nesvest,
način na koji ih pušiš odaje tako mnogo,
one se prilagođavaju situaciji,
razmatraju ponuđene odgovore,
sklone su i biti ono što nisu,
tada ne biraju sredstvo,
kao ni način,
kojim,
kojim će ti pokazati ,
ko si zaista,
one su bol,
u dimu,
što se rastače pred očima,
i kažu,
nastavi,
one sagore,


svaki trenutak,
izgubljen u oku,
i kada ne umeš,
one umeju,
one ne zastaju,
ne prestaju,
biti žene,



























***




navikni,


ono što ti se pruža,
lako bi moglo da bude,
iako jeste,
sirotinja,
i po duhu,
i po navici,
po istini,
svakoj,
i svačijoj,

isto,

isto se piše,
isto se čuje,

sačuvaj,
reč,
u grlu,
i dušu za đecu,
koju srećeš,


i radost u najavi,
ako je ima,
i duša u grlu,
zaboravi,

navikni,

ono što ti se pruža,
nikada tvoje biti neće,

odatle gori od iskona,
tu naša čežnja sazreva,
odatle žeđ i glad u tvojim očima,

mnogo je ni-od-čeg-grubih dlanova,
gomila praznih- prelepih pogleda,
bez cilja-tupih pokreta,

















***




u vrtlogu opalog lišća skakuću deca,
kroz promrzlu naprslu koru za njima vapi zemlja,

sećaš se tupave igre iz koje se besciljno rađa ljubav,
sećaš se kako su svi tražili odgovor,
a ti nisi znala ni sebi da objasniš,
zašto stojiš i ćutiš,
zašto se gubiš,
i gde se gubiš,
kamo izranjaš,
sunce te volelo,
i ti si volela njega,

sve se svodi na disanje,
mislila si,
i ostavljali su te samu,


učili su te grubostima,
jer oni su i grudi grubo i halapljivo sisali,
i njihove majke su odmah znale-kakvu su živinčad rodile,
i to ih je bolelo i sušilo njihove prelepe oči,


zemlja se hrani nečujno,
i zlo raste u nama,
sve dok ne zađe sunce,
a majke danas sve ređe doje svoju decu,
i sunce se gasi,
svaki dan,

noću bi sklapala oči,
da noći same umeju,
sklopiti,
i nicala bi u praznini,

sijala bi snažno,

tvoj san,
igraju se ljudi,
svojim beznađem,
kao deca u pesku,
još odveć malena za precizan i spretan pokret,
ali ipak na tren spremna da iznenade u svom tom bunilu igre,
u znoju,
pod kojm otežava pesak,
u kom se grče čestice sile,
oblikujući zemlju u dečijim rukama,







i dok žena u meni,
vrišti,
za svojim rodom,

muškarac postiđen stoji,

u srednjem rodu,
spas,

lažima kujem još jedan dan,

brinem koja će noga kamo,

i kako ostati sam,





















##############





neizbežno,

tišina stiže svuda,
i svakog,
nekad je lek,
nekad stradanje,
mučno je i teško svako doba spoznaje,

današnjem čoveku,

a tišina šamara,
ne uvija istinu ni u jednu laž,
sirova je i sirota,
baš kao poezija,
danas,
žena,
danas,
niko je ne voli,
a svi je kradu,
i njome otiru svoje govnave đonove,






***





ništa novo,

sve je staro i prkosno,
danas u meni,
ubio sam je,

ništa novo,

poezija njenih pokreta,
iznuđena malaksalost njene lepote,
mojim pokretima,
ništa novo,

nisam ni naslutio,
samo je plamen blizu vetru,
sabran si onoliko koliko se čuješ,
koliko ti dozvole,
tebi
znani oblici,




zvala te,

tebi,

dragim imenom,
ubio si je,
i bilo joj je svejedno,
možda,
možda su golubovi znali,
možda je kuče bilo gladno,
možda mu nije dala samo zato što nije smela,
pa,
ne pada kiša,
i svejedno je kako se tišina guta,
sve dok se guta,






tom dolinom ne valja vetar,
ne smrdi svinjac,
ne cvili žena,
za,
usnulim čovekom,
ništa se ne rađa,
iz beznađa,
oko nas,



čistio sam svoje perje,
ovih godina,
sve je prljavije,
i sve se gušća paučina hvata,
pričam,
kao da sam leteo,
kao da znam,
kako je ,
kada si riba,
moje ludilo nije u knjigama,
ti si ga izmislila,
tvoj me pogled,
deca se igrala,

vremenom,

peskom,

samotne dvorce gradila,

oštrila je nož,
shvatila je da su modri plihovi odraz samoće u koju je svesno zapala,
mislila je,
koliko njeno telo nije zaista njeno,
iako je u njemu,



koliko se u njemu gubi duša,


koliko-kada-u-šta-izranja,
kako nema spasa od najezde prostih želja i prohteva,
čovek je kreatura samoga sebe,
i kako vreme prolazi sve izražajnija i jasnija biva ta smešna odora,
tu kraj nje,
kraj njega,
u ćošku lutka krvavih usana,
nije govorila,
dok se topila noć,
za šta li je samo nož spremala,
vreme krcato gomilom nebitnih informacija,
počev od uganuća zgloba nekog kurčevog fudbalera,
pa do količine hrane koju je taj dan unela ta i ta manekenka,

kroz toaletske šolje protekle su tone i tone govana,

svet stočen od mekih pogleda i grubih dodira,



tu kraj njih,
pokraj mene,
zaviše me u osećanje,
mimo volje,
mimo moći,
dovoljno jako da traje,
a da ne istraje,



zadovoljno se smeši đavo,
na svakom prokletom uglu,
srećem ljude,
ogorčene sobom,



i svojim,
pokretima,


nazirem kraj,
a đavo me radi,
ne odustaje,
iako,
oštar je nož,
iako,
ruke se tresu,
nije moje,
da sudim,
nije tvoje,
da znaš,
bog je tvoj,
i jedan,
mali čoveče,











###########



ono što čuješ kada slušaš bluz,


moje ludilo nije u knjigama,
reče Bukovski,
jednoga jutra,
a ona shvati,
koliko je bio u pravu,
koliko je bluz u stvari daleko od tridesetih,
i šta mi znamo,
dok se tupavo volimo,
naviknuti na pokrete nekih drugih ljudi,
sve se nadaš,
naučićeš,
nemušto,
a ono traje,
mimo tebe,
u tebi,
izgara pakao,
pijanih stihova,
umornih duša,



a lampa gori,
na mudrosti,
sjajnoj,
sve što čujem,
neka sagori,
neka iznenadi,
najtiši san,,




odnela je,
noć,
u rupe,
i što iz rupe ne iščupa,
najteže mu pada,
udisati,
vaš smrad,
od toga stomak joj se grči,
ej ženo.,
nisi ja,
metar sa metar,
il možda dva,


odnela je,
i gaćice,
o kako je divno,
kada se razumemo,
kiša je ,


i kiši će doći kraj,
ne mari,
ako nije hladno,
i ako me grudi bole od tebe,
zalutao sam,
kao sa detetom,
spraću te jednom,
i više to nećeš biti ti,
nazireš li,
kolika je neman,
što nas guta,
iznova,
ni kakvom ispljuvku nismo ravni,
jer već su nas pljuvali,
naše sokove još nije ni pomislila progutati,
toliko gorčine,
od toliko snova,


kao u hladnoći kakvog konjaka,


grozničavo u tišini mamim demone,
nekada sam toga bio nesvestan,
i sve sam činio nekako mimo sebe,
kroz tvoje oči,
sve je bilo nalik glumi,
i slučajni posmatrač,
ako ga je bilo,
mogao je,



divno je kada čovek sebi mora da priušti nesvest da bi teklo,
jer ništa ne teče zbog njega,
a sve je tu spram njega,





suviše je mraka,
iako mi oči gore,
i u toj vatri žele,
i tebe,
i sve oko tebe,
tako zanesen pomislim i da sam čak prestao biti gadljiv,
te jurnem u vašu spiralu brzo i spretno,
kao da sam taj pokret odavno planirao i spremao,
nisam naivan,
moja je ne-promišljenost-moja privilegija,
jer znam da stižu besane noći,
pune konjaka i gorčine,
noći,
kroz koje niču rupe,
u kojima se sećanje briše,
u kojima se plaća cena nesmotrenog pokreta,
u kojima se u groznici iznova rađam,




boli porođaj,
nesnosno boli,
zato se onog prvog i ne sećamo,
jer odveć je bolno sećanje,
jer taj bol nije ovoga čoveka deo,
on je greška u ovome svršenom sistemu prerade materije,
greška koje ne smeš da se setiš,
jer onda više nisi deo stada,
i niko te ne treba,
kao što ponekad ni ti ne trebaš nikog,
























############





jesi li slutio da ćeš u životu sve meriti,


na kraju se boriš samo sa time kolika će biti doza sitničavosti u tvojoj duši,
kada joj priđeš,
znaćeš,
od čega si,
jasno,
ti nisi ja,
jer na kraju moj je dodir,
i moja će pluća pljuvati krv,
zbog tvoje svima znane oštrine,



osmehni se jednom,
kao ovca,
pa i u prazno,
odlazi sjaj,



jesi li znala,
kakve si priče deo,
nije ti sada tišina kriva,
nije ti niko kriv,
i ono čega se plašiš,
deo je tebe,

ja i ti,
mislima trenutne količine volje,
ko pred bezdanom naslućeni,



samo slep čovek zna šta vidi,




a i gomilu smo slepo naslutili,
dok promiču kroz tebe,
ili dok barem granice nagrizaju,
slep si,
jer slepo vidiš,
jer nisi sam i svoj,
i niko tvoj nije kraj tebe,
ničije su moje oči,
a po-naj-manje su moje,
osim dok gledam u grudi žene,
ma bilo koje žene,
grudi su njene,


i mesec,
i neki Španac,
što je snimio film o tome,
kako se grudi bore kroz vazduh,
i kako nema ni vetra ni kiše.,
dok slepa žena grudi njiše,


sve stane,
ni želje nema,
ni volje da kane,

njene grudi me gledaju,
dok mozgom spredaju,
nečiste rane,
ko će sprati toliku bolest,
ko će sprati toliki greh,
jer ruke su pale,
jer nisu znale,
prepoznati smeh,


slep sam,
i pogledom svojim se dičim,
u Južnoj Americi,
ima sekta,
ima družina,
slepih pred lepotom,
od patnje njihove.,
frencuski jezik je ružan,





###############




granice.,
slutiti,
nikada nisam znao,


oduvek je to bilo van mene,
i dok budiš zver,
i dok zver zbori kroz tebe,
isti te svrab muči,
i uvek na isti način uživaš u njemu,
gledaš kako im se strah zavlači kroz debele naslage sala,
kako nesigurno podižu,
svoje,
od usiljenosti otežale ruke,
vabiš njihove klempave oči,
i pokazuješ im gde treba da gledaju,


„prostirem se mislima,
govorim pogledima,“




šteta,
nisam od Vas naučio ništa,
a nisam ni jedini,
kao nagoveštaj ptičijeg leta,
poraz samoće,
nakon toga,
i ne mora da se desi,
a tek da traje,
razuzdano,
misao tvoja,



poraženo,
kao kakva utvara stoji,
na granici,
i sluti kraj lepoti,



de,
da pogledamo,
kojiko je žalosno smešno,
njihovo trzanje,
u prazno gube korak,
iako već odavno ne znaju gde su se zaputili,
gule i ono malo sažaljenja,
što mi se skupilo odnekud na peti,
sve ću vas zapaliti,


a tek u paklu će vam biti jasno,
odakle ste vatru doneli,


dozvolićeš mi ,
tada ,
da ih pozdravim ,
još jednom ,
ne mene radi,
mada ni od toga nisam daleko,
nekog deteta ,
zarad,
jer nekad je bilo dete,
jer dete je videlo pticu,
a ptica ,
ptica je videla kraj,


i kraj i raj,
deo su jedne misli,
možda čak istog sna,
a vi,
već odveć naduti,
al’ ne i budni,
svojim vrlinama satrti,
niste deo gornjeg dna,
vi ste deo moga sna,
a u ovog mojeg sna,
srećom,
za vas,
nema dna,
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
59007431
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz