Hajduk je prvi

Ooh, pa dobro! Hvala ti!
Moracu da odem do decijeg odeljenja...jedino mi to preostaje! lol

pazi da te ne zadrze tamo

Da znas... Ne bi me cudilo i da se desi to :))))

Super su Gradimireve knjige! čitala sam sve delove Hajduka kao i Kopao sam dubok zdenac, Sve moje gluposti, Želim, Buba, Maja u oblacima....Ma mislim da sam skoro sve izdate njegove romane za decu...I mnogo mi se dopadaju. Čak sam razmisljala da ih kupim i imam...Jeste da sam možda prerasla, ali neka, možda nekad moja deca budu želela da pročitaju...
Inače evo nešto o Gradimiru Stojkovicu:

Biografija:

Rodjen 3. marta 1947. godine u banatskom selu Mramorak. Živeo u Vršcu i Pančevu. Živi u Beogradu. Radi u biblioteci "Laza Kostić", kao urednik tribine za mlade "Branko Ćopić".

Bibliografija:

Knjige pesama

- Potomak ravnice (1969. godine),
- Tudja vrata (1972. godine),
- Skupo doba (1976. godine),
- Pesme (1979. godine),
- U ovom šašavom životu (1991. godine),
- Plava postelja (1997. godine) i
- Ko se ovde folira (1998. godine).

Romani

- Rat Novakov i mir (1983. godine),
- Hajduk u Beogradu (1985. godine),
- Hajduk protiv vetrenjača (1989. godine),
- Hajduk sa druge strane (1991. godine),
- Sve moje gluposti (1995. godine),
- Želim (1996. godine),
- Buba (1997. godine),
- Kopao sam dubok zdenac (1997. godine),
- Hajduk na Dunavu (1998. godine) i
- Prvi (1999. godine).

Značajnije književne nagrade:

- "Dragojlo Dudić" za 1982. godinu
- "Politikin zabavnik" za 1985. godinu
- "Vukovo pero" za 1991. godinu
- "Neven" za 1991. i 1995. godinu
- dečjeg žirija "Dositejevo pero" za 1997. i 1998. godinu i
- "Dositej" za 1997. godinu
- "Matija Ban" 1998. za književno stvaralaštvo
- Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos izrazu u književnosti za decu u 1998. godini
- Festivala pesnika za decu "Bulka" 1999. godine
- "Zlatno Gašino pero" Festivala humora za decu u Lazarevcu 1999. godine za ukupno stvaralaštvo.


Fenomen zvani Hajduk:

Pre četrnaest godina, kada se pojavio i kada su ga prihvatila deca, a kritičari mu dodelili najveću nagradu u ondašnjoj Jugoslaviji, Hajduk je samo nagovestio prekretnicu u romanu namenjenom deci i mladima. Danas taj isti Hajduk, iako ima poprilično "trabanta" (što bi rekao Predrag Čudić), uporno opstaje. Fenomen Hajduka treba da objasne ljudi koji su pozvani da to čine, mada se, danas mahom, prikazivanje i kritika književnosti namenje deci i mladima svodi na šabloniziranje, vrlo retko na ozbiljnije analize. Mislim da, ipak, to najjednostavnije objašnjavaju sami čitaoci: na zidu biblioteke u kojoj radim stoji dečjom rukom ispisan grafit Hajduk je broj 1.

Gradimir viđen pre nekoliko dana
Sprema se za penziju (što se biblioteke tiče), nadam se da nije slučaj i sa pisanjem