Borislav Pekić

Cica citat:

Jeste. To mu je prvi roman, napisan 1965. Tako bar piše u knjizi koju ja čitam. Kažem da si davno pročitala ovaj roman, ali možda se nečeg sećaš. Možeš li nam napisati nešto o tome, ali bez povezivanja sa filmom? Da nastavilm ili ne?!

Da bih napisala nešto, bojim se da ću prvo morati da obnovim gradivo... ubrzo posle čitanja knjige pogledala sam film, pa mi se čini da bi sada, ako nešto napišem, gledanje filma imalo uticaja na napisano...
Pokupim knjigu krajem nedelje, pa se pišemo
Nisam razumela tvoju poslednju rečenicu/pitanje...

Pa počela sam da čitam ovu knjigu i nekako mi ne ide. Pa se pitam - šta dalje?! Verovatno meni nije vreme za nju ili možda i ona (knjiga) nije...

A kakav je film? Seća li se neko ko ga je režirao i ko glumi?

Milly-D citat:

A kakav je film? Seća li se neko ko ga je režirao i ko glumi?

Film nije loš... Vidi: www.imdb.com/title/tt0123319/

Cica citat:

Pa počela sam da čitam ovu knjigu i nekako mi ne ide. Pa se pitam - šta dalje?! Verovatno meni nije vreme za nju ili možda i ona (knjiga) nije...

Teška je knjiga, teška tematika, nije "za svaki dan".... ostavi, pa probaj kasnije, verovatno ti je vreme za nešto manje mračno...

BTW, znaš li da izdvojiš, definišeš šta ti ne ide?

Ne ide mi... kako bih ti objasnila?! Sve ja lepo pročitam i onda shvatim da ne mogu da povežem likove, rečenice, jednom rečju, smisao. Većina imena mi je strana i ne mogu da stvorim sliku. Znaš, ja sam generalno vizuelista. Mislim da mi je to trenutno najveći problem s ovom knjigom.
I, pametnica jedna, znaš šta sam smislila? Uzela lepo ''Besnilo'' i Bog da me vidi! Podenuli ste me ovim pisanijem o Pekiću...

Sad sam na poslu, ali se radujem što znam da me kod kuće čekaju "1999" i "Roboti i sablasti".... Pa vam javljam utiske
Zasad ovo:
1999
Roboti i sablasti

Milly-D, nisam našla "Eseje..." u biblioteci... razgrabljeno, izgleda ;)

zmuj citat:

Milly-D, nisam našla "Eseje..." u biblioteci... razgrabljeno, izgleda ;)

Moguće je i da ih uopšte nema još uvek u bibliotekama (zavisno od toga, naravno, gde si tražila), pošto je to izašlo pred ovogodišnji Sajam.

A što se navedene dve knjige tiče, iako ne volim ni fantastiku, a ni drame ne ljubim preterano, ipak obavezno forwarduj utiske!

Preporuka za Pekicevce: "Godine koje su pojeli skakavci", neka vrsta memoara na Pekiceve zatvorske dane... tj. ako volite Pekica-intelektualca, knjizica (ima puka tri toma ) je bas za pred spavanje

Milly-D citat:

zmuj citat: Milly-D, nisam našla "Eseje..." u biblioteci... razgrabljeno, izgleda ;) Moguće je i da ih uopšte nema još uvek u bibliotekama (zavisno od toga, naravno, gde si tražila), pošto je to izašlo pred ovogodišnji Sajam. A što se navedene dve knjige tiče, iako ne volim ni fantastiku, a ni drame ne ljubim preterano, ipak obavezno forwarduj utiske!

Ako misliš na:
Izabrani eseji - Borislav Pekić
Autor: Pekić Borislav;
UDK: 821.163.41.09
Novi Sad 2007.
Edicija: Izabrana dela Borislava Pekića
1. izdanje
ISBN 978-86-7560-061-9
(ista crvena kao sve iz edicije izabranih dela koju je objavio Solaris)
- onda je ima...


Obećavam da ću se javiti kad pročitam ove dve

E, ja, ja, to je baš ta knjiga...

Za Burlbird: dobrodošao u naš mali kružok

Pekić je genije, jedan od naših najboljih pisaca svih vremena. Greh je Pekića sagledavati žanrovski, naime, uopšte nije važno da li se radi o eseju, fantazmagoričnom putopisu, pamfletu ili SF romanu, važan je Pekićev izraz, zaokružen, jasan, precizan, a opet lepršav, razigran; Pekić se igra jezikom kao pop svojom omiljenom brojanicom, zna svaki njegov porub, i lice i naličje, svaki pregib... E sad, postoji jedan problem vezan za čitanje Pekićevih dela, Pekić stvara komplekse. Jednostavno, u trenutku postanete svesni sve svoje diletantske predstave o pisanju, koje je uvek negde na rekonvalescentskom nivou, imate utisak da ste uvek na početku i da još uvek nije pravo vreme da počnete da se bavite pisanjem, uvek bespotrebno patetično pretenciozni ili, na drugoj strani, mlaki i nedozreli, roviti za ozbiljniji pristup književnosti.

morrissey citat:

Pekić je genije, jedan od naših najboljih pisaca svih vremena. Greh je Pekića sagledavati žanrovski, naime, uopšte nije važno da li se radi o eseju, fantazmagoričnom putopisu, pamfletu ili SF romanu, važan je Pekićev izraz, zaokružen, jasan, precizan, a opet lepršav, razigran; Pekić se igra jezikom kao pop svojom omiljenom brojanicom, zna svaki njegov porub, i lice i naličje, svaki pregib... E sad, postoji jedan problem vezan za čitanje Pekićevih dela, Pekić stvara komplekse. Jednostavno, u trenutku postanete svesni sve svoje diletantske predstave o pisanju, koje je uvek negde na rekonvalescentskom nivou, imate utisak da ste uvek na početku i da još uvek nije pravo vreme da počnete da se bavite pisanjem, uvek bespotrebno patetično pretenciozni ili, na drugoj strani, mlaki i nedozreli, roviti za ozbiljniji pristup književnosti.

Slažem se da Pekića ne treba "svrstavati", on je dobar pisac pa je dobar
Što se tiče drugog dela tvog posta, budući da sam odustala odavno od bavljenja pisanjem, sad mogu lepo da čitam Pekićeva dela i uživammmm

morrissey citat:

E sad, postoji jedan problem vezan za čitanje Pekićevih dela, Pekić stvara komplekse. Jednostavno, u trenutku postanete svesni sve svoje diletantske predstave o pisanju, koje je uvek negde na rekonvalescentskom nivou, imate utisak da ste uvek na početku i da još uvek nije pravo vreme da počnete da se bavite pisanjem, uvek bespotrebno patetično pretenciozni ili, na drugoj strani, mlaki i nedozreli, roviti za ozbiljniji pristup književnosti.

Ne vidim čemu takva malodušnost i pesimizam? Da je Pekić tako razmišljao dok je čitao Tomasa Mana, ne bi postao to što jeste...

Uostalom, pravac razmišljanja je pogrešan; od poznatih književnika treba učiti, a ne sticati komplekse.

Svakome ko se bavi pisanjem, koliko god taj neko voleo npr. Pekića, ne treba da bude cilj da dostigne svog uzora na njegovom terenu (tj. u granicama stila tog samog uzora), već da stvori sopstveni izraz...A taj izraz se traži godinama, pa su stoga "patetična pretencioznost" ili "mlakoća, nedozrelost i rovitost" koje spominješ valjda nezaobilazne dečje bolesti skoro svakog započinjanja bavljenja pisanjem.

A cilj pisanja i jeste da se te dečje bolesti pretvore u odskočne daske.

Ma to se ja samo malo šalim.