Bret Iston Elis

Bret Iston Elis


Bret Iston Elis je ro?en 1964. u Los An?elesu, gde je i odrastao. Ranih osamdesetih glavni predmet njegovih interesovanja bila je muzika. Kao student koledža Benington svirao je klavijature u nekoliko lokalnih new wave bendova, da bi kasnije pod uticajem Hemingvejeve proze počeo da se razvija kao pisac. Prema sopstvenom priznanju, muzika (i popularna kultura uopšte) će i dalje ostati važan faktor u njegovom stvaranju: na pitanje o bitnim uticajima, Iston Elis u jednom intervjuu odgovara �Books, movies, TV and, of course, rock and roll."

Prvi roman, Manje od nule, Iston Elis objavljuje sa 23 godine. Za roman Američki psiho, izdavačka kuća Simon and Schuster unapred daje Elisu 300.000 dolara, ali biva prinu?ena da odustane od izdavanja posle pritisaka više ženskih organizacija i žena zaposlenih u samoj izdavačkoj kući. Roman kasnije objavljuje izdavač Vintage. Pored ova dva, Elis je autor i romana Pravila privlačnosti (1987) i Doušnici (1994).

Bret Iston Elis danas živi u Njujorku i Ričmondu, Virdžinija.




Moj omiljeni pisac, i obozavam sve njegove knjige....

Da cujem vase komentare

Americki psiho

Patrik Bejtmen je lep, visokoobrazovan, inteligentan. Preko dana radi kao veoma uspešan biznismen na Vol Stritu. Međutim, njegove noći sasvim su drugačije. Tada se on pretvara u monstruoznog serijskog ubicu, koji svoje žrtve ubija na načine tako okrutne da zdravom razumu ostaju potpuno nedokučivi. Sa svojih 26 godina, on doživljava ostvarenje sopstvenog Američkog sna.

Bret Iston Elis je već objavljivanjem svog prvog romana Manje od nule, stekao reputaciju enfant terrible-a američke književnosti, ali Američki psiho uzburkao je javnost toliko da je ovaj roman postao delo oko kojeg su se najviše lomila koplja kritičara i čitalaca u poslednjih 20 godina.



“Prvi roman nakon mnogo godina koji dotiče neke teme svojstvene Dostojevskom… Elis pokazuje starijim piscima gde se nalaze kazaljke na satu.”
Norman Majler – Vanity Fair

“Sjajan roman. Ono što je Emerson rekao za genijalnost, da ona zapravo predstavlja povratak potisnutih misli, na potpuno izopačen način važi i za Američkog psiha. Izdavanje ove knjige pratila je tolika bura, da mi se čini da u istoriji američke književnosti nije bilo ničeg sličnog.”
Majkl Tolkin

Glamurama

Centar sveta: Menhetn krajem dvadesetog veka. Viktor Vord, maneken sa savršenim trbušnim mišićima i prijateljima na položaju, prisutan je i fotografisan svuda, čak i na mestima na kojima nije bio i s ljudima koje ne poznaje. Živi s jednom prelepom manekenkom, a ima avanturu s drugom, i to uoči otvaranja najpomodnijeg noćnog kluba u istoriji Njujorka. Kucnuo je čas da se pređe na sledeći stepenik. Međutim, stiže ga budućnost kakvu nije imao na umu. S istom veštom satirom i britkom domišljatošću kakvu je pokazao i u ranijoj prozi, Bret Iston Elis zalazi iza fasade i bespoštedno nam prikazuje ono za šta smo se oduvek plašili da se tamo nalazi. Glamurama nam pokazuje polumračnu stvarnost iza ogledala, okolnosti u kojima se slava, moda, teror i haos spajaju, a zatim počinju da liče na poznate obrise naših života.

„Savršen roman za kraj veka… Bolestan, izopačen i verovatno genijalan.“

The Advocate

„Napeto i jezivo. Politički triler prepun zavera, dvostrukih agenata i međunarodnog terorizma. Glamurama plastičnim eksplozivom napada svu našu površnost.“

The Face

„Besprekorna satira koja odražava Elisov zamašan književni talenat, roman pun zabave i ambicije.“

The Oregonian

„Čisti Elis – vrvi od uznemirujućih pojedinosti, ironičnih dijaloga i crnog humora.“

Vogue

„Glamurama će promovisati Elisa kao najambicioznijeg i najneustrašivijeg pisca u generaciji.“

The Seattle Times

Roman Pravila privlačnosti Breta Eastona Ellisa - originalno objavljen 1987. godine - jedno je od ključnih djela za shvaćanje potkulturne poetike osamdesetih. Istovremeno drukčije od svega što je Ellis i prije i kasnije napisao, Pravila privlačnosti su svojevrsna "sinteza" osamdesetih. Ellis je moralist tipičan za to vrijeme, koji svoju priču dešifrira kroz dvije stavke tog desetljeća - pop kulturu i melankoliju. Njegova pak deskripcija navodne tjelesne i psihičke degradacije mlađe studentske populacije (narkotici, hedonizam, nihilizam, suicid, depresija) preživjela je svoje vrijeme i postala kulturnom šifrom za prepoznavanje jednog razdoblja.

dobar je pisac u sushtini sam chitala samo Americhki psiho i knjiga je, tj. njen glawini junak, frankenshtajn dwadesetog (i dwadeset prwog) weka...
knjigu sam uzela u biblioteci tako da ne znam neki citat napamet, prwo shto mi pade na pamet da mi je ostalo u secanju je kada su pitali manekenke da kazhu jednu planetu...

Elis, je zaista sjajan pisac, preporucujem ti Manje od nule i Pravila privlacnosti, Glamurama mi se manje svidja al dobro....

mozda ga neko ne kapira, citajuci Americki psiho ali ipak treba citati izmedju redova

Da li je činjenje manjeg zla moralno prihvatljivo, ukoliko se njime sprečava mnogo veće zlo? To je dilema koja muči Raskoljnikova i Dostojevskog, ali to je istovremeno jedno od ključnih pitanja etike, religije, politike... mislećeg čoveka uopšte.
Biti Bog drugom biću transformacijom nemoći u osećaj svemoći, dakle strast za posedovanjem apsolutne vlasti nad drugim bićima, ta vrsta destruktivne strasti poznata je kao sadizam i to je problem koji ima Elisov junak Patrik u "Američkom psihu".
Zlo, kao tema, povezuje Dostojevskog i Elisa i na njih je, verovatno, mislio Norman Majler. Drugih dodirnih tačaka između te dvojice pisaca nema, svaka komparacija je izlišna. Naravno, samo po mom skromnom mišljenju.

ako neko , kojim slucajem, sazna gde moze da se nabavi njegova nova knjiga Lunar park, ja bih mu/njoj bila zahvalna do kraja svog zivota na tome da me obavesti



hvala unapred

Dosad ga je Laguna štampala u Srbiji, pa proveri kod njih!

zmuj citat:

Dosad ga je Laguna štampala u Srbiji, pa proveri kod njih!

pratim ja njih naravno ali oni su tek skoro objavili Glamuramu, da ne kazem, konacno...


ipak hvala

A šta je sad sa BIGZ-om? ''Manje od nule'' su oni štampali. Postoji li BIGZ još uvek?

ja nesto nisam odavno cula za njih........

Napredujem sa čitanjem navedenih dela ovog autora. Ne sviđa mi se što nema psihološke motivacije u razvoju glavnih (i ostalih) ličnosti. Deluje mi kao da je autor tendenciozno pisao radi pisanja, ali bez neke dubine. Ne mislim da je psihološki dobro osmislio lik serijskog ubice.

Cica citat:

Napredujem sa čitanjem navedenih dela ovog autora. Ne sviđa mi se što nema psihološke motivacije u razvoju glavnih (i ostalih) ličnosti. Deluje mi kao da je autor tendenciozno pisao radi pisanja, ali bez neke dubine. Ne mislim da je psihološki dobro osmislio lik serijskog ubice.

e znala sam da ces da me miniras

dameski citat:

ako neko , kojim slucajem, sazna gde moze da se nabavi njegova nova knjiga Lunar park, ja bih mu/njoj bila zahvalna do kraja svog zivota na tome da me obavesti hvala unapred

ako jos neko usput sazna i za Informers, u nasem prevodu, robovacu mu celog zivota