:: Forumi › Početničke priče
-> Putopisi, pripovetke i kratke prozne forme

#1: Početničke priče Autor: FedorLokacija: Srbija PošaljiPoslato: Pet Dec 24, 2010 5:38 pm
    ----
Pozdrav ljudi! Smile

Nedavno sam počeo da pišem kratke priče, i zasad imam samo dve, pa bih vas zamolio da ih pročitate i kažete vaše mišljenje - konstruktivne kritike - šta mislite o ideji, stilu, formi, itd.
Potreban mi je neki "feedback", silno želim da svoje pisanje poboljšam i čini mi se da sam ovde na dobrom mestu Razz
Ja sam student prve godine, studiram engleski i skup razmišljanja mi se svodi na par stvari koje će biti i tematika mojih priča: žene, pisanje, svakodnevnica, ljudi, fakultetski život.
Ne znam tačno kako bih trebao da pišem, verovatno ću vremenom otkriti, da li da težim ka smešnom, ili ka ozbiljnom, nečem dubokom.
Dakle, dve priče:

Quote::

Čaj za dvoje
Topao zimski dan je i sneg koji je napadao tokom prethodnih, hladnijih dana, sada se topi pod bledim suncem i sliva preko crepova u oluk. Sve je blatnjavo.
Soba je relativno čista – Igor ju je pospremio i uključio grejanje jer je Petra najavila svoj dolazak.
Ispraznio je pepeljare, a maramice izobličene od tvrde sline sakupio je i bacio u đubre. Vreo čaj se hladio na stolu pored kauča i ona je svakog trenutka mogla doći.
Došla je, vrata su se otvorila teško i uz škripu. Skinula je školsku torbu, šal, kaput, kapu, sela je na kauč i zagledala se u čaj. Zatim je pogledala svog momka:
- „Pa gde si ti dosad?“, reče Igor veselo.
- „Kasnio je bus.“
- „Stizao je na vreme kad su putevi bili zaleđeni.“
Izgleda da je očekivao osmeh na njenom licu, i pošto ga nije video, uozbiljio se i on.
Oboje su podigli svoje šolje čaja i pili. Pogledali su se brzo i zatim trepnuli i skrenuli poglede kao da je to bila greška.
- „Prvi čas mi je srpski“, reče ona, „Ne mogu da kasnim.“
- „Aha..“
- „Tako da neću dugo.“
- „Dobro, nemoj“, pokuša on opet onim veselim tonom.
- „Teraš me?“
- „Aha“, on se nasmeja i nasloni se leđima na kauč, pogleda u plafon i smeška se vragolasto.
- „Šta je?“, primeti ona.
- „Ništa, sve je u redu. Kod tebe?“
- „Šta ti je smešno?“
- „Ti, pošto nećeš da se smeješ.“
- „Pa kad nisi smešan.“
- „Ni privlačnim me ne smatraš onda? Humor igra važnu ulogu, znaš.“
- „Jako si čudan. Šta je sa tobom?“
- „Svejedno, pij taj čaj.“
Pili su čaj neko vreme i ćutali.
- „Kol’ko je sati?“
- „Pa trebala bi da kreneš.“
- „Još ne trebam. Ti me stalno teraš.“
- „Pa idi ako ti je dosadno.“
- „Neću još da idem.“
- „Možeš ako hoćeš, pošto više ti nisam ni smešan ni privlačan, šta radiš onda?“
- „Pa pijemo čaj kao i uvek. Zašto analiziraš sve previše?“
- „Ne analiziram. Došla si ovde sva namrgođena i sad mi govoriš da sam ja kriv što se svađamo.“
- „Idem.“
- „Idi, kad ne znaš ni da se smeješ.“
- „Mrzim te.“
- „To mi prija, inače nikakve koristi od tebe. Mrzi me onda.“
Otišla je, za sobom je povukla škripava vrata, ostavila malo čaja u svojoj šolji i Igor je to popio.
Sedeo je neko vreme na kauču, slušao kako se napolju sve topi i curi. Obe šolje su bile prazne. Ostavila je šal. Na kraju krajeva, napolju je bio topao zimski dan.

i

Pisac
Quote::
Na gornjem spratu neke kafane, u uglu je sedeo čovek i čeprkao je kašikom po beloj šoljici.
Dosađivao se ili je bio umoran, pogled mu je bio oboren i sedeo je nepomično - jedino što se pomeralo bio je njegov zglob kojim je mešao talog kafe. Stolovi oko njega bili su prazni, a smeh i šum mnogobrojnih glasova dopirao je sa donjeg sprata gde se nalazila većina gostiju.
Na stolu je ležala i hemijska za koju je bio prišvrćen papir sa nekim tekstom.
Čoveku je prišao konobar, i ovaj je prekinuo buljanje i podigao pogled:
- „Menjamo smenu, zamolio bih vas da platite.“
- „Pregledao sam ih. Možeš ti to i bolje.“
Konobar napravi neki čudan gest rukom i zbunjeno se počeša po vratu.
- „Zašto uopšte pišeš ove kratke priče?“, nastavi čovek sa kritikom.
- „Znate da su svi veliki pisci kratkih priča bili i veliki zavodnici?“
- „Maupassant.“
- „Da, jer znate i kako je umro?“, proveravao je konobar.
- „Od sifilisa.“
- „Vidite, o tome vam pričam.“
Čovek polako ustade od stola i zavuče ruku u džep, zatim izvuče jednu plavu novčanicu i da je konobaru:
- „Evo ti Tesla. I slušaj – ne moraš pisati te priče da bi ih zaveo. To nema veze.“
Sišao je niz stepenice i napustio kafanu, a konobar je seo na njegovo mesto i zagledao se u papir sa svojom pričom. Namrštio se i zgužvao papir:
- „U pravu je. Ne trebaju mi priče da bih bio dobar sa ženama.“
Ugledao je kantu za smeće par metara od sebe i naciljao je. Bacio je i pogodio. U periferiji vida je primetio neku figuru koja kao da ga posmatra. Okrenuo se prema njoj i ugledao konobaricu iz naredne smene. Osmehnula mu se.

#2: Re: Početničke priče Autor: FedorLokacija: Srbija PošaljiPoslato: Sub Dec 25, 2010 12:19 pm
    ----
Evo još jedna, najnovija, zasnovana na jednoj istinitoj priči koju mi je pričao moj drug. Mislim da je ova najbolja uspela:

Lopov
Quote::
Vrata pekare su se naglo otvorila i zvuci motora, vrisak i smeh devojaka u minićima i galama njihovih pripitih petlova uletela je u prostoriju u kojoj su kupci u miru mljackali svoje perece, kifle i tople sendviče i šuškali u grupicama. Između sivih pločica i njihovih cipela šljapkalo je tanko blato. Vrata su se zalupila, ulični žamor je isčezao i pojavio si neki mladić.
Ušao je, razgledao je naokolo neko vreme, kao da se divi upaljenom svetlu i bojama u prostoriji.
Okrenuo se i proverio je da li je dobro zatvorio vrata koja je zalupio. Bio je pijan, naš junak. Usta su mu bila otvorena i čačkao je samog sebe po kosi. Buljio je negde u daljinu, kao da je tražio nešto udaljeno, ali sve što je mogao da uzme bilo je sasvim blizu, ispred njega.
Pristupio je šalteru i razgledao je peciva. Ostali su jeli i nisu obraćali mnogo pažnje na njega – zapravo, čudili bi se da je došao neko trezan. Prodavačica ga je posmatrala par sekundi, zatim, videvši da još razgleda, skrenula je pogled i krenula za nekim svojim poslom, pakovala nešto. Mladić, pošto se odlučio, naslonio se rukama na pult i čekao da ga prodavačica ponovo pogleda.
- „Dajte mi onaj hleb, tamo gore. Taj!“
- „Ovaj s leva?
- „Neee..onaj drugi, taj!“
Kako se prodavačica okrenula da skine hleb, mladić se naže preko pulta, zgrabi tepsiju punu bureka i hitrim koracima se uputi prema vratima. Prodavačica se okrenula na zvuk zatvaranja vrata i gledala je kao glupo tele – kud je naš junak otišao? Mladić je došao, prebacio zbunjenost pijanstva na nju i zatim, trezan, snašao se i pobegao. Neki krupniji, mišićav (slučajnost?) pekar je donosio tepsiju svežeg bureka baš u tom trenutku, i ugledavši ženu u blagom šoku, pitao je šta se dogodilo.
- „Uzeo je.“
- „Šta je uzeo?“
- „Burek.“
- „Šta?“
- „Celu tepsiju. Otišao je.“, slegla je ramenima i trepnula da podmaže oči suve od čuđenja.
Pekar je brzo ukapirao, spustio je tepsiju i okrenuo se prema svojim kolegama koji su bili u punom poslu: „Ej, ej, ljudi, idemo, brzo, lik je ukrao!“
Nije im trebalo mnogo da ga sustignu, pošto je ovaj trčao samo do obližnjeg ćoška, zatim skrenuo i nastavio sasvim umereno, misleći da niko neće znati u kom je pravcu pošao i da ih je nadmudrio. Bio je pijan. Ugledavši bandu ljutih pekara kako mu se približavaju neverovatnom brzinom, potrčao je i on - kako su ga noge samo nosile! - stiskajući tepsiju da slučajno ne ispusti svoj mastan plen.
U dubini noćnog mira, grupa ljudi u belim keceljama juri manijaka koji beži sa celom tepsijom bureka. Zapanjujuće. Naš junak htede da preskoči kanal, okliznu se i pade, a momci ga ubrzo sustigoše.
Videvši da je izgubio, pružio je svojim goniteljima tepsiju u nadi da će ga možda poštedeti nepotrebnog nasilja. Prvi pekar koji je stigao do mladića izvukao mu je tepsiju iz ruku i dodao je svom kolegi iza sebe, zatim je stisnuo pesnicu, zamahnuo i – tukli su ga. Kasnije su se vratili na svoje radno mesto i začudo dobro očuvan burek podelili su među sobom za dobro obavljen posao.

#3: Re: Početničke priče Autor: Still_dreaming PošaljiPoslato: Sub Dec 25, 2010 12:43 pm
    ----
Sviđa mi se, veoma pismeno. Opisi mi se sviđaju, dijalog je veoma dobar. Vidi se da još uvek tražiš sebe, ali si na dobrom putu.

Ovo mi je zapalo za oko:
- „Maupassant.“
- „Da, jer znate i kako je umro?“, proveravao je konobar.
- „Od sifilisa.“


Pošto si sve pravilno napisao, ovo je nekako iskočilo. Da li si ovim ,,jer'' hteo da prikažeš standardne greške u živom govoru ili pokažeš nepismenost konobara koji želi da bude pisac? Šta god da je, nekako sam siguran da nije slučajna greška i dobro se uklapa u priču. Smile

#4: Re: Početničke priče Autor: FedorLokacija: Srbija PošaljiPoslato: Ned Dec 26, 2010 10:44 pm
    ----
Still_dreaming, dobro zapažaš detalje, ali nažalost to "jer" je tamo sasvim slučajno Embarassed Inače, ovo je dobra ideja - način na koji karakteri govore u dijalozima mnogo odaje o njihovom karakteru. Nešto sa čime bih trebao možda malo više da se pozabavim... Razz

#5: Re: Početničke priče Autor: Still_dreaming PošaljiPoslato: Pon Dec 27, 2010 2:58 am
    ----
Eto, nesvesno sam pomogao... Smile



-> Putopisi, pripovetke i kratke prozne forme

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1