:: Forumi › ljubav se radja iz bliskosti
-> Naši radovi

#1: ljubav se radja iz bliskosti Autor: azija PošaljiPoslato: Ned Jun 27, 2010 5:50 pm
    ----
ljubav se rađa iz bliskosti.
Danima, nedeljama, mesecima odsečeni od drugog sveta, odnosno bolje da kažem zarobljeni u svom malom skučnom svetu u kom nema nikoga više osim njih, upućeni samo jedno na drugo; pre ili kasnije počeli bi pričati; u početku o običnim stvarima svakodnevnim događajima, postepeno bi priče postajale ozbiljnije i iskrenije, jedan razgovor vodio bi drugom, drugi trećem i tako u nedogled, jedna tajna vodila bi drugoj, jedan strah drugom i pre nego što bi postali svestni taj neko drugi znao bi više o tebi neko ti sam. I onda bi se sve izmešalo i više ne bi znao reći gde prestaješ ti a gde počinje taj neko drugi, jer ne bi bilo ništa o tebi što on ne bi znao ne samo zato što bi mu sve i sam rekao već i zato što te ta druga osoba poznaje na jednom drugačijem nivou videla te u svim stanjima upoznala onda kada ti je bilo najgore i tada bude kasno jer ne postojiš više bez njega.

#2: Re: ljubav se radja iz bliskosti Autor: jurica.meshkoLokacija: Green World...In my purple Mind. PošaljiPoslato: Uto Jun 29, 2010 11:40 am
    ----
Ideja je jako poznata,pa se ceni nacin predstavljanja. Ublazi stil malo,nemoj da ga prepustis cinu informisanja vec ostvari sintezu s pisanjem,sintezu kakvu pominjes u tekstu,samo ovog puta neka to bude jedno sklapanje pakta s olovkom,kontrola beskonacnog reda slika u glavi,vezba prebacivanja osecaja u reci,jednostavno : kad budes pisanje upotrebio kao ventil ne samo uma vec i srca,doci ces do povecenja nivoa kvaliteta pisanja,jer to je ono u cemu su glavesine sveta pisanja dostigle - ujedinjenje s onim sto su pisali. Prica je deo pisca- tako je i oseca!

Pozz,Samo napred!

#3: Re: ljubav se radja iz bliskosti Autor: azija PošaljiPoslato: Pon Jul 12, 2010 12:04 pm
    ----
Ljubav se rađa iz bliskosti.
Danima, nedeljama, mesecima odsečeni od drugog sveta, zarobljeni u svom malom skučenom kutku, u kome nema nikoga osim njih. Sami. Zaboravljeni. Upućeni samo jedno na drugo; pre ili kasnije počeli bi pričati- u početku o običnim stvarima, svakdnevnim događajima, sitnicama, kako bi vreme prolazilo priče bi postajale ozbiljnije i iskrenije. A od tada....jedan razgovor vodio bi drugom, drugi trećem i tako u nedogled sve dok ne bi shvatili da to više nisu samo razgovori... Oni pričaju, onako kako se može pričati samo jednom. Onda gotovo ne primetno, da toga ne budu ni svesni sa usana bi skliznule tajne, jedna vodi drugoj druga trećoj, jedan strah drugom i tako u beskraj... sve dok taj neko drugi ne znao o tebi više nego ti sam. Tada su sve granice izbrisane, svetovi pomešani i od tada više ne bi znali reći gde počinje jedno a gde prestaje drugo. ..... jer ne bi bilo ništa o tebi što on ne bi znao ne samo zato što bi mu sve i sam rekao već i zato što te ta druga osoba poznaje na jednom drugačijem nivou videla te u svim stanjima upoznala onda kada ti je bilo najgore i tada bude kasno jer ne postojiš više bez njega.




p.s. da li je ovako bolje- pokusala sam slediti savete!



-> Naši radovi

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1