:: Forumi › Dusko Trifunovic
-> Domaća lirska poezija

#1: Dusko Trifunovic Autor: kaca32107 PošaljiPoslato: Ned Maj 23, 2010 10:12 pm
    ----
Breza na mesecini
Bravarija i Marija
Budi jaca
Brodska himna
Daljine
Gotov covek
Grešio sam mnogo
Glavni junak jedne knjige
Hiljade cuda
Ima nešto
Ludo i nezaboravno
Ljubav nema bolje dane
Ljubavno prostranstvo
Pesma ni o cemu
Patnja
Priznao sam
Srecan
Sasvim plava
Svada
Suparnica
Stara dama
Tajna veza
Teška bolest
U nameri
Voce
Veliki kraj
Velike vatre
Zlatne suze
Zadnje vesti
Znam zašto

Breza na mesecini

Ja nisam tvoga kova
tebi se samo cini
nisam iz tvojih snova
breza na mesecini
Ti želiš da se vratim
u tvoju ljubav setnu
da tvoju dušu shvatim
i da me cuvaš sretnu
Ne treba mani necnost
ni tvojih reci svila
zar mogu da se vratim
gde nikad nisam ni bila

Bravarija i Marija

Posle rada
posle crne bravarije
pozivam te kod Marije:
došla nova pevacica
u naš vrt
u duhovnu našu baštu
u fabricki prehrambeni restoran
Velika je kako cujem
ko Rusija
a prosta ko Posavina
i ko druge proste zemlje
a žensko je
kako cujem
sve je žensko
a sva naša.
Hajde sa mnom
da dišemo blizu nje.
Muzika je mocno sredstvo
za jedinstvo nepismenih.
Ponesi svu municiju
kako cujem
odlicno zna
kako se pali barut
i kako se gasi žed
nije važno kako peva
vec kako joj srce kuca
i kako joj lice sija
kad mi svoju zapevamo
njoj u cast.

Budi jaca

Necu više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Cini nešto od života svoga
Budi jaca pa mi se osveti
Dosjeti se svake moje mane
Svega žto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jaca pa mi se osveti
Zaboravi da te volim zarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jaca pa mi se osveti

Brodska himna

Nekad u davno doba preko dalekih gora
prvo je ovamo došla šarena ptica roda
Dugo je kružila sama iznad ove ravnice
izmedu Vucijaka i gore Motajice...
Stizali sa svih strana iz svog starog
kraja, kroz mnoga vremena burna
do novog zavicaja.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
izmedu Vucijaka i gore Motajice...
Džinovske rasle šume, bujala barska
trava, pricali bajke o svijetu
velika mutna Sava.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
izmedu Vucijka i gore Motajice...

Daljine


Daljina nije ništa
ona uzalud mami
ako na kraju puta
opet živimo sami
Vekovi ništa nisu
samo slojevi praha
ako je ljubavi bilo
uvek manje od straha
Daljine ništa nisu do znatiželje puke
jer sve što je moje na ovome svetu
to je na dohvat ruke
Vekovi neka teku po svome tajnom planu
a sve što je moje može da se desi
samo u jednom danu
Gotov covek


Evo u stvari kako je to bilo
Tada sam ja bio vrlo neobican
bio sam vec gotov covek
imao sam svoju dragu
i imao jednu tajnu
A kad imaš jednu dragu
i kad imaš jednu tajnu
odna su to po dve drage
i dve tajne
I povedoh jednog dana
svoju dragu
tajnim putem prema tajni
A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do put tajni
kojim smo se uzverali
Al ja sam jos nadmocan bio
Pokazah joj jedno drvo
cudna roda
i gledasmo zagrljeni
u plodove previsoke
A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do to drvo
i put tajni kojim smo se uzverali
Bi mi žao moje drage
jer ja sam jos nadmocan bio
pa joj rekoh svoju tajnu
Ko god ne sme da se popne
taj crvljivim plodovima
pokušava stresti zrele
s onog tamo moga stabla
s kog još niko nije jeo
osim mene
To je bila moja tajna
To poželi moja draga
A što želi moja draga
to ja želim
I pocesmo da tresemo
Bodrila me moja daraga
sturo voce dodajuci
a pokupi posle sama
na maramu
sve što pade
Pa smo onda slatko jeli moju tajnu
i plakali od radosti
Kako ne bih zaplakao
Tu je bila moja draga
koja place od radosti
jer marama puna beše moje tajne
I još htela moja draga
Ja rušio i kupio na maramu
Ona jela
prosipala - a još htela
Sve mi manja postajala
Sve se više odmicala
Mahnula mi iz daljine
sa sredine tajnog puta
I nestala
Placuci i posrcuci
od radosti
Sad sam ja tek gotov covek
mada nemam svoju dragu
niti imam kakvu tajnu
mada nisam neobican
al tek sad sam gotov covek…


Grešio sam mnogo


Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam lude
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tude.
Grešio sam mnogo, ucio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još cu, bar se nadam
svojim divnim greshom da usrecim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cvece
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Glavni junak jedne knjige

Glavni junak jedne knjige
došao mi da se žali
divno bješe glavnim biti
dok me nisu procitali.
Svijetu je svega dosta
niceg željan nije
osim - glavnih junaka.
Saznali su moje mane
moje tajne moje tuge
pokidali neke strane
i pošli da traže druge
zatim pošli da traže druge.
Svijetu je svega dosta
on ceka svoga gosta
a duša se trudi svaka
da ima svog junaka.

Hiljade cuda


U svetu ovom sa hiljadu cuda
svaki covek živi svoje drame
I moja pesma neka pode tuda
u svemu tome ima nešto za me.
I baš me briga i sve me se tice
jer pesma koja dolazi iz tame
i reci njene na molitvu lice
u zvuku njenom ima nešto za me.
U ruci koja maše ili preti
u noci kad su zvezde tužno same
u suncu koje nikad nece umreti
u svemu tome ima nešto za me.

Ima nešto


Ima nešto u tom što me neceš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo obljeceš
kao leptir oko moje tuge.
Ima nešto u tom što me neceš
nesto cemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okreceš
a sve znaci - ne zaboravi me.
Ima nešto u tom što me neceš
od te laži nacisto umrjecu...
Ima nešto u tom što me neceš
i u tome što ja tebe necu...

Ludo i nezaboravno


Ne uzdiši u mom zagrljaju
Zli duhovi mogu da cuju
Priveli smo našu ladu kraju
I sad mirno cekamo oluju.
Ništa nije za veke vekova
Sve što imamo to je ludost ova
Mladost kakve ne beše odavno
- Beše ludo i nezaboravno.
Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškacu se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno.

Ljubav nema bolje dane


Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dode
dode samo da nju zbriše.
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juce
to je škola za ludake
koji malo teže uce.
Ljubav nema bolje dane
sama krece sama stane
sama pali sama gasi.
Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Ljubavno prostranstvo


Volim te samo toliko koliko mogu da te
precalim
Od tecine reci vazduh se sabija
i naša ljubav se puni eksrazitom
Što god si ti dalje
to je veci prostor što nam pripada
i svet nam izgleda pitom
Ako si ti kraj mora
do mora sve je naše
Ako si navrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili buducnosti na Kasiopeji
Što god si dalje
to je veci prostor što pripada nama
To prostranstvo opravdava postojanje moje
duše
medju drugim svetinjama.

Pesma ni o cemu


Urasta rec po rec u pesmu ni o cemu
Možda smo mnogo željeni - a željni.
Kao da smo ušli negde gde se ne sme
a ne smemo izaci
jer cekaju nas - sramne.
Živimo mnogo željeni - a željni.
A ti si tek jedna
ako si sebi jedina
i ne znaš šta bi
u želji da nikog nemaš
i da ne budeš sama.
I kao da udosmo negde gde se ne sme
sakrivam o tebi pesme
u pesmu ni o cemu
I nestaje nas željenih - a željnih.

Patnja

Patio sam
više nego iko
dok se nisam na nevolje sviko
patio sam
nije bilo lako
onda sam se sredio nekako.
Možete li zamisliti mene
kako patim zbog obicne žene
kako trcim i nosim joj cvece
kako molim
a ona me nece
Uzeo sam
koliko je dala
poljubio
i rekao hvala
Opet vidim crno mi se piše
jer sad patim što ne patim više

Priznao sam

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prode volja
I da pustiš me na miru
Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno culo
Sve je s tobom od pocetka
Mirisalo na rasulo
Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari
Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al seticeš se opet mene
Kad ti bude gusto...

Srecan

Povlacim se u svoju samocu
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi nocu
od tišine i opasnih snova
Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja
Povlacim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadu kad i njima bude
zakucala samoca na vrata.

Sasvim plava


Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozr
sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.
A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
cak i nisu neka brda
pa da onda gledaš sebe
da se cudiš
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.
Ali da sve kasno bude
pa da placeš kad ja odem
a da sebe ubeduješ
i da sebi docaravaš
da su brda
što se vide kroz tvoj prozor
stvarno brda
a ta brda
sasvim plava
Zašto ne bih pokušao
pa da sebi docaravaš
kad ja odem.

Svada

Na mene si gledao poprijeko
Rekao si - Budi i ti neko
A to meni nije teško biti
Samo kad bi neko bio i ti
Ja sam tebe hvalila pred svima
I što nemaš lagala sam: Ima!
Tako lažuc stigli smo daleko
Po meni si i ti sada neko
Ne vredaj me, ne pravi skandala
Ja za tebe nisam više mala
Medu nama racuni su cisti
Svadamo se zato jer smo isti.

Stara dama

Pojavice se jednom neka žena
puna straha i cudne nervoze
stavice ti ruke na ramena
i pricati neke svoje proze
Pricace ti o svome životu
kako pati i kako je sama
pominjace mladost i lepotu
i plakace malo stara dama
Nemoj reci - ko je ova
nemoj reci - pardon madam
nisam ja iz vaših snova
prvi put vas vidim sada
nemoj reci - cemu sve to
nemoj reci - zabuna je
To je neko grešno leto
sa njom došlo da se kaje

Suparnica

Suparnica to je žena
koja hoce što ja hocu
ispruža se ruka njena
da me gurne u samocu.
Ona nece ljubav tvoju
hoce mene da istisne
Uzmi drugu bilo koju
a nju pusti neka svisne.
Ako sam ti ikad išta
znacila u tvom životu
nemoj s njom
nemoj s njom
Uzm drugu bilo koju
neku strašnu kao grom
al molim te nemoj s njom.
Nije mi do tebe stalo
nisi mi ti neko cvece
al kad je njoj na um palo
da te otme - e baš nece.


Tajna veza

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome covek sebe veze
kada bira neki put

Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
njome covek sebe veze
kada trazi duši spas

Sidro koje ladu cuva
da ne bude buri plen
tone skupa sa tom ladom
jer je ono deo njen

U nameri

U nameri da budemo isti
sa što manje razlika u sreci
sa svoje sam silazio zvezde
trudio se da ne budem veci.
Ceo svet sam držao na oku
da ne cini što ti ne bi htela
revolver sam nosio o boku
spremao se na opasna dela.
Kad si ruku pružila za dugom
plako sam od velike casti
gospodar sam al cu biti slugom -
smanjujem se da ti možeš rasti.
Šta je posle bilo ne zna niko
i za dugo niko nece znati
ja je cekam zna se tek toliko
da mi se sa svoje zvezde vrati.

Voce


Neka prica šta ko hoce,
najbolje je biti voce.
Cim je vrijeme da se cvate,
vec bacaju pogled na te.
Dok si zelen, blago meni,
prodes kao svi zeleni.
Kad zarudiš, kad se zrije,
svi te žele - ko ce prije.
Ako niste skloni kvaru,
cuvaju vas na ormaru.
Cuvaju vas u vitrini
i prirodnoj velicini.
Ti mirišeš, širiš nadu,
izbjego si marmeladu.
Dok si bio baš si bio
zadatak si ispunio.
Neka prica šta ko hoce,
najbolje je biti voce.

Veliki kraj

Ne pozivam te
ali za sobom nisam zatvorio vrata.
Umro sam
doputovao na veliki kraj
i dobro mi je najzad.
Da vidiš prostranstva!
Samo -
odavde se nikuda ne može.

Velike vatre


Prvo sam znao ko sam
A onda krenuo svuda
Gde ima i gde nema
Što usamljeni traže
Od svega digao ruke
Kroz zverka na oprezu
Kroz pojas mrtve straze
Krenuo u tu jezu
Što god sam goreo duže
Manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
Da male vatre gase

Zlatne suze

Da nije mene bilo,
da nisam bio jak
ko bi sa duše tvoje
sklonio veciti mrak?
Da nije tebe bilo
na teškom putu mom,
ja nikad pevao ne bih,
jer ne bih imao kom.
I kada sam padao
ja sam se nadao
postoje sigurna vrata,
pevao, plakao,
gasio pakao
suzama svojim od zlata.

Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj
A ti si htela i htela
A ja sam pitao
Zašto
A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako cini žena
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
Suviše znam o sebi i o svemu
vec sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko vecni plamen
jedino tvoja lepota
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se necemo sresti
osim u nekom teškom snu

Znam zašto

Hocu da budem covekolik i kad mi izvrate kožu
znam zašto
možda baš znam i šta sam
ali cutim.
Širok sam nekako
i dozvoljavam da se rašire ruke
ali ne dirajte mesecaru u meseceve moci.
Ja rado uvijam zavoj oko jedine nade
i ne mogu da živim naopacke
i da se klanjam mraku
u kom paranoike progone fantomi
jer nisam tamoneki.
Sve cu o vama odjednom zaboraviti
i pobeci u zoru kad pospu stražari
znam i to zašto
I znam zašto želim da budem daleko.



-> Domaća lirska poezija

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1