:: Forumi › san
-> Naši radovi

#1: san Autor: azija PošaljiPoslato: Sub Mar 27, 2010 8:57 pm
    ----
Kada bi čežnja mogla govoriti ispričala bi dugu priču o očekivanjima o snovima, nitima međusobno povezanih bolovima i patnjama. I pričala bi o ne ostvarenim snovima; svaka njena priča započinjala bi isto; bio jednom jedan čovek i on je imao san njegov san ga je nosio daleko izvan granica njegovih mogućnosti izvan granica mesta na kome je rođen prekao mora i planina u daleku zmelju snova. A tu njegovu skrivenu zemlju sacinjenu od sitnih mreza malih i velikih snova bombradovali su zli ljudi govreći mu kako se se snovi ne osvaruju i one je trpi i trpi i dura....bolove koji su mu nanose zato što ne veruju. Nevernika je na sve strane, poput gliste posle kiša svuda su...zli glasovi koji govore; ne možeš“, „nećeš uspeti, ne u ovom životu“. I slušaš! Slušaš ih jer su njihovi glasovi jači do tvog jednog. Snažni poput odjeka u planina zvone u tvojoj glavi, i noću u kada umoran od borbi protiv vetrenjača legneš spavati jedino ti duštvo pravi čežnja neumorna čuvarka snova...goni te da ne odustaješ šapuće...snovi se mogu ostvari zvezde nisu daleko samo ako dovoljno veruješ...veruj! njen glas je tih lagan poput prolećnog vetra. Tako tih naspram bubnjeva drugih.
I ustaješ! Okolenjen, sve je moguće ponavljaš sebi dok lagano izlaziš na svetlost dana- i jedan deo tebe veruje sve će stati ostaviće da tražiš svoj san da ga vratiš kao izgubljenu ovčicu...ali ne oni su i dalje tu čekaju da izađeš i nastavljaju govoriti ; „ti zar si mislio tebi“, „ od svih ljudi tebi....“ , „ odrasti ti nemilo nesrećno dete i shvati niko odavde nije otišao“....
i tako u krug. Sve dok se jedno jutro ne probudiš shvatiš da si suviše umoran da bi se borio- i na ulici sretneš pogled nekada tako poznat i zamrziš ga zato što je satkan od želje od najlepšeg trna u veri u njenom početku dok je čista i beskrajna kada nema sile koja je može zaustaviti dok leti nesapetim krila preko plavetnila nebeskog i vrišti sve mogu ako želim. ; i povređen saspeš mu u lice ti nemilo dete, skini taj osmeh sa lica niko od odavde nije otišao.“ I zbog toga što govoriš mrziš i sebe i njega, a čežnja u tebi poput vatre nastalja da gori starim sjajam samo više ne nosi hrabrost već gnev neispunjenog očekivanja duše spaljenje od silnog razočarenja.
Dok u tebi ne ostane ništa....crnilo bolnog kraja jednog velikog sna.
Kada bi čežnja mogla govorti rekla bi san ne umire zato što se ne osvatri već zato što si prestao verovati u njega- rekla bi veruj u njega i ja ću ti dati hrabrosti da se boriš protiv nevernika, hrabriću te celim pute sve dok i jedno i drugo ne bude zadvoljni ali ostavi ga i ja ću se okrenuti protiv tebe spaliću te uništiti ispuniti ogorčenjem napraviti od tebe sve ono protiv čega si se borio....

#2: Re: san Autor: azija PošaljiPoslato: Ned Apr 04, 2010 4:33 pm
    ----
Boli li te?
Da li osećaš bol? Patnju? Stežete u grudima zar ne? Obično je tako kada boli...stezanje u grudima, teško dišeš, a koža postaje tesna. I jedina misao koja u glavi nastaje, jedina rečenica koja se oblikuje; „ Beži“ . to ti govorio najstari instikt stari od vremena- preživljavanje- samo beži sakrije se dok bura ne prođe- okrećeš se prema vratima...
Stani!!!
Zastani na sekund- na tren ne misli na svoj bol. Već se pitaj koliko puta su tvoje suze isplakane.....
koliko ljudi je boleo tvoj bol?
Koliko ljudi je do sada plakalo tvojim suzama?
Da li dovoljno da bi se mogli napuniti svi okeani sveta?
Svet kojim hodama nagledao se tuge beskrajno mnogo, nebo se naslušalo molitivni da mi ne možemo ni pojmiti taj broj.
A i pored toga...pored svih patnji što su svet zadesili, svih bolova, svet i dalje stoji. Postoji pored svega i uprkos svemu.
Kada boli- stani- izađi iz sebe i razmisli; svet postoji iako su mnogo plakali pre tebe, svet je i dalje okreće što znači da je bol prolazan da iako u sebi nosi zvona pakla on će proći. Svaka suza koja ti se posle toga skotrlja niz obraza treba biti olakšanje a ne teret.
Moraš znati da bezobzira koliko strašno danas bilo- koliko težak teret na tvojim nejakim leđima moraš znati da će sutra svanuti novi dan. Doneće nadu da će biti bolje- veru da će problemi biti rešeni i konačno da će bol uminuti.
Bol će proći jer sve prolazi...
Vreme polazi.
Svetovi prolaze.
Legedne su prolazne.
Mitovi.
Ljudi tek.
I bol će proći.
Veruj mi i tvoj će bol proći.
Kao sve ostalo on će postati deo prošlosti kao uostalom i mi sve će jednog dana postati deo prošlosti.



-> Naši radovi

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1