:: Forumi › Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti
-> Recenzije, najave novih izdanja i književna kritika

#1: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Autor: TufnicaLokacija: Nis PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 5:15 am
    ----
Osnovne odlike
Književna kritika u svom posleratnom razvoju prošla je kroz dve glavne etape; u prvoj, zaokupljena pre svega stvaralačkim problemima, angažovana u književnim borbama, bila je veoma važan činilac u procesima transformacije literature, a u drugoj se okrenula sama sebi, u težnji da se i sama metodološki i teorijski modernizuje.

U književnim borbama s početka 50-ih godina došlo je do polarizacije i u književnoj kritici oko shvatanja književnosti: na jednoj strani bili su pobornici modernog a na drugoj pristalice tradicionalnog, realističkog. Kasnije se ova polarizacija počela postepeno ublažavati ili je bivala zamenjena drugim i drukčijim.


Moderna kritika
Glavni pobornik nove poezije me?u mla?im kritičarima jeste Zoran Mišić (1921-1976). Bio je protivnik tradicionalnog lirizma, pseudoromantičarske osećajnosti, lirike "meka i blaga štimunga", ali je isto tako odbacivao i površinsku modernost. Moderna poezija nije plod veštine i znanja, prihvatanja gotovog, već je plod istraživanja, težnje da se izrazi moderni senzibilitet, pa treba da bude sinteza misli i emocije, racionalnog i iracionalnog, tradicije i inovacije. Mišićeva kritika je kritika opštih načela, kritika pevanja i mišljenja, dok su mu pojedinačna dela bila pre svega povod za ta opšta razmatranja. Njemu je suprotan Borislav Mihajlović-Mihiz (1922), izrazit primer dnevnog kritičara. Njegovi kritički prikazi, duhovito pisani, pronicljivi, ali bez sistematske analize, delovali su izvanredno u vremenu kad su se pojavili. To je poletna kritično-žurnalistička reč nadahnuta trenutkom i ograničena njime. U kritičkom vrednovanju odbacivao je iz vanknjiževna, pragmatična merila i oslanjao se na vlastito estetsko osećanje. Pobornik novog i modernog, on je pokazivao osećanje za vrednosti književne tradicije. Njegova kritička reč vladala je u prvoj polovini 50-tih godina. Zatim je Mihajlović uglavnom prestao pisati kritiku i jedno se vreme posvetio drami. na istoj liniji kritičkog angažovanja u borbi za moderno u književnosti razvili su se i mnogi dugi kritičari: Petar Džadžić (1929), Milosav Mirković (1932), Muharem Pervić (1934), Draško Re?ep (1935), Miroslav Egerić (1933) i dr. Neki od njih su uspešno prevladali ograničenja tekuće kritike i pisali šire, studioznije, o raznim književnim temama: Džadžić je autor knjiga o Andriću, Crnjanskom i Miljkoviću, Pervić je s najviše pažnje proučavao pripovedačku umetnost naših savremenih prozaista a bavio se jedno vreme i pozorišnom kritikom, Egerić je pisao oglede i studije o najvažnijim srpskim književnim kritičarima.


Tradicionalna kritika
Sličan raspon izme?u dnevne kritike i kritičkog ogleda ili naučne studije pokazuju i kritičari koji su u početku bili pobornici tradicionalnog u literaturi: Dragan Jeremić (1929), Zoran Gavrilović (1926), Predrag Palavestra (1930), Miloš Bandić (1930), Pavle Zorić (1934), Bogdan A. Popović (1936) i dr. Svi su se oni s većom ili manjom istrajnošću bavili novinskom i časopisnom kritikom, prateći tekuću književnu produkciju, ali istovremeno većina od njih težila je da svoj rad upotpuni sistematskim proučavanjem književnosti. Palavestra i Bandić gravitiraju prema istoriji književnosti. Od njih imamo više monografija, tematskih knjiga ogleda i studija, književno-istorijskih pregleda. U svom radu nastoje da povežu impresionistički pristup delu s pozitivističkim metodom. Njima su slični sarajevski kritičari i književni istoričari Radovan Vučković (1935) i Branko Milanović (1930), prvi svestrani proučavalac srpske i hrvatske književnosti 20. stoleća, a drugi okrenut pretežno književnom nasle?u prošloga veka. Jeremić i Gavrilović, filosofi po struci, naginju analitičkoj kritici. Uz kritičke prikaze, s uspehom neguju onu vrstu ogleda čiji je predmet čitavi književni opus jednog pisca, a ogledali su se i u radovima teorijskog karaktera. Njima je blizak sarajevski kritičar Slavko Leovac (1929), vrstan interpretator, autor velikog broja ogleda-portreta i kritičkih monografija iz naše književnosti 19. i 20. stoleća.


Analitička kritika
Posebnu vrstu analitičke kritike neguje Miodrag Pavlović, plodan podjednako u esejistici kao i u poeziji. Izdvajaju se dva kruga njegovih kritičkih istraživanja: prvi obuhvata probleme moderne pesničke strukture, a drugi naše pesništvo od srednjovekovnih usputnih pesnika, preko narodne poezije, do pesnika 19. i 20. stoleća. Pavlović nastoji da zahvati pisca celovito, da ga shvati i oceni kako samog za sebe tako i u užem i širem kontekstu. On piše odmereno, precizno ali ne i suvoparno. Njemu je blizak Jovan Hristić, pesnik i ramski pisac, koji se i u kritici bavi pretežno ovim vrstama. Intelektualnu esejistiku sličnu njihovoj neguju univerzitetski nastavnici Svetozar Brkić (1917), Svetozar Koljević (1930) i Nikola Koljević (1936), sva trojica upućeni na iskustvo moderne engleske i američke kritike. Sasvim osobeno mesto zauzima Sreten Marić (1903) svojim poznim esejima na teme iz francuske i engleske književnosti.


Redukcionistička kritika
Od ove kritike, koja teži celovitosti pristupa i ne insistira na nekom strogo odre?enom metodu, razlikuje se redukcionistička kritika, koja se bavi samo pojedinim aspektima književnih dela ili književnih procesa, opredeljujući se pri tome za odre?ene metode. Značaj ove vrste kritike jeste pre svega u tome što doprinosi vlastitom razvoju, razvoju kritike kao posebne intelektualne delatnosti, uvećavanju kritičkog iskustva. Jedan od glavnih nosilaca te orijentacije jeste Radomir Konstantinović, učesnik u posleratnim književnim bitkama, apologet modernog. Kasnije se razavio u dva pravca, kao romanopisac i kao esejista, od kojih je na kraju drugi sasvim preovladao. Od esejističkih radova najznačajniji su mu: antropološka studija Filosofija palanke (1969) i veliki zbornik Biće i jezik (1983), u osam knjiga, sa preko stotinu eseja o modernim srpskim pesnicima, od Laze Kostića do Oskara Daviča. Filosofske, metodološke i stilističke pretpostavke njegovih kritičkih istraživanja nalazimo u fenomenološkoj kritici. U svojim radovima on nastoji da otkrije bit pesnika, da stvori njegov duhovni portret. I drugi metodi postepeno prodiru u našu kritiku. Zoran Gluščević (1926) teži k primeni psihoanalitičkog metoda, što nije toliko došlo do izraza u njegovoj dnevnoj kritici koliko u opsežnim radovima iz nemačke i srpske književnosti. Nikola Milošević (1929) kreće se u svojim analizama književnih dela izme?u psihološko-antropološkog pristupa i osobene vrste strukturalizma. Pretežno se bavi značenjskim aspektima dela. Sveta Lukić (1931), kao i Milošević filosof po obrazovanju, istražuje estetičke i sociološke pretpostavke književnog stvaranja u socijalizmu. Kod njega se spaja estetički sa sociološkim metodom, teorija s istorijom književnosti. Značajan je i kao prozni pisac.


Instrumentalistički metodi
Krajem 60-ih godina u našu kritiku počinju polako prodirati moderni instrumentalistički metodi. Putevi modernizacije različiti su, tako da u našoj savremenoj kritici imamo pluralizam metoda. Me?u kritičarima koji su se afirmisali u novije vreme bilo u tekućoj kritici bilo u sistematskom proučavanju književnosti izdvajaju se: Aleksandar Petrov (1938), koji je povezao tekovine ruskog formalizma s iskustvima modernih kritičkih metoda na Zapadu, a u poslednje vreme afirmisao se i kao pesnik, zatim Novica Petković (1941), Ljubiša Jeremić (1940), Branko Popović (1927), Milica Nikolić (1925), Petar Milosavljević (1937), Mirjana Miočinović (1935), ?or?ije Vuković (1943), Srba Ignjatović (1946) i dr.


Kritika i nauka
U svom razvoju naša kritika u posleratnom periodu sve se više približavala nauci. Najveći broj njenih predstavnika, naročito onih koji su se istakli od 60-ih godina do danas, povezuju u svom radu bavljenje tekućom kritikom s književno-teorijskim i književno-istorijskim proučavanjem literarnih pojava i problema. S druge strane, klasična nauka o književnosti, posebno književna istorija, osloba?ajući se postepeno svojih tradicionalnih ograničenja, težila je da za se što više prisvoji ono što se smatralo prvenstvenim zadatkom kritike, književnu analizu i vrednosni sud. U njoj su zadugo vladali pozitivistički istorizam i biografizam, nasle?eni iz predratne akademske kritike. Njima se u prvim posleratnim godinama pridružio sociologizam zasnovan na pojednostavljeno shvaćenom marksizmu. Kao i pre rata književni istoričari me?usobno se diferenciraju i po epohama koje proučavaju. Istoričari starijih perioda, me?u kojima se izdvajaju Dimitrije Bogdanović (1922-1986) i ?or?e Trifunović (1934), za staru književnost, Vladan Nedić (1920-1975), za usmeno stvaralaštvo, i Miroslav Pantić (1926), za dubrovačko-dalmatinsku književnost spojili su skrupulozan odnos prema detalju s težnjom k filološkoj egzaktnosti, koju su umnogome zapostavili proučavaoci novije književnosti. Broj ovih poslednjih veoma je velik: Živojin Boškov (1909), Živan Milisavac (1915), Vojislav M. ?urić (1912-2006), Dragiša Živković (1914-2002), orijentisan pretežno na komparativna istraživanja, Dimitrije Vučenov (1911), Miodrag Popović (1920), najznačajniji srpski posleratni istoričar književnosti, Milorad Pavić (1929), koji se u poslednje vreme afirmisao i kao jedan od vodećih proznih pisaca, zatim Svetozar Petrović (1931-2005), značajan naročito kao teoretičar kritike i proučavalac stiha, Dragiša Vitošević (1935), Vladimir Jovičić (1935), koji u poslednje vreme piše uspele romane i pripovetke, i drugi. Moderni metodi imanentne analize prodrli su u srpsku nauku o književnosti nešto kasnije nego u hrvatsku i slovenačku. Oni umnogome daju pečat njenom sadašnjem trenutku.

Izvorni tekst je preuzet iz knjige "Kratka istorija srpske književnosti" Jovana Deretića. Knjiga se može naći u svom elektronskom izdanju na stranici na projektu Rastko. Knjiga nema eksplicitnih restriktivnih autorskih prava koja zabranjuju njeno umnožavanje.
Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/

#2: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: morribLokacija: Krnjevo PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 1:28 pm
    ----
Neznam zašto, ali nikad nisam voleo knjževne kritičare, nikad nisam pisao pa da bude subjektivno. Književni kritičari pokušavaju da kroz svoje individualno mišljenje, uz primenu priznatih metoda, predstave vrednost i nedostatke nekog dela.Pa dali su sigurni da su dorasli, pesničkoj misli ili književnoj reči autora tih dela. Sa kojim pravom, ako nisu na istom promišljenom i intelektualnom nivou pisca, mogu da istog kritikuju. Ili ako nekog hvale, možda se to nekom ne svi?a, pa iako se svi?a, što će mi to njihovo mišljenje.
Pa možda ima i pristrasnosti a koja se odnosi na savremene pisce, a u smislu guranja istih napred?
Ja sam da žiri publike odluči.

#3: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: masha PošaljiPoslato: Sre Mar 28, 2007 1:50 pm
    ----
Ja mislim, da knjizevni kriticari ne govore o delu na osnovu subjektivnog misljenja, vec na osnovu utvrdjenih normi koje nam daje teorija knjizevnosti kod stvaranja jednog knjizevnog dela. To je deo nauke o knjizevnosti. Postoji tekuca kritika sa kojom se veci deo populacije srece, to je novinska i casopisna kritika i ne zalazi u dublju analizu dela i naucna kritika . Kritika obezbedjuje gradju za knjizevnoteorijska uopstavanja i izradu knjizevno istorijskih sinteza.
Za mene je knj.kritika veoma znacajna kod proucavanja nekog knjizevnog dela. Pruza mi vazne informacije o samom stvaranju tog dela. A to sto je pisac hteo da kaze - to samo on zna:))))) Na nama je da to delo razumemo u celosti, a da li nam se svidja- to je vec stvar ukusa, godina, obrazovanja :))

#4: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: morribLokacija: Krnjevo PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 6:27 am
    ----
Kada sam izrazio mišljenje o kritičarima u umetnosti uopšte, ne misleći samo na književne, imao sam na umu jedan pragmatičan pristup.Svako vreme nosi svoje obelžje uslovljeno stepenom razvoja tog društva i političkim ure?enjem.Setimo se našeg perioda od 45 pete pa naovamo, mnogi pisci nisu zasluživali da se na?u u lektiri, ali bili su, slično je bilo i Sovjetskom Saveyu, pa i u mnogim drugim zemljama. A tako?e i u Americi, setimo se lova na veštice.Da ne pričam o kritičarima u drugim sverama umetnosti, mnogi su odra?ivali zadate "teme". No ipak je ovo moje mišljenje koje kao što reče Tufnica, je stvar obrazovanja, nivoa intelekta i slično, pa i godina starosti.
Sa ovim ne osporavam rad jedne profesije, ali je ne volim.

#5: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: Maja PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:04 am
    ----
Aaaa, lov na veštice je izuzetno važna stavka. Smile
Me?u plejadom književnih (pozorišnih itd.) kritičara, uvek postoje I dve grupe- jedna vrši lov na veštice (politička, naciJonalna, autonomoaško, neautonomaško, religijsko i ino podudarnost/nepodudarnost) i ona koja broji iskompleksirane neuspele stvaraoce u umetnosti koju kritikuju (nek' me izvinu koji misle da sam gruba ali, gorepomenute sam lično izuupoznavala Laughing ). Čak, postoje i i finese- žrecovi koji za cilj imaju ne da uguše rad nekog autora- već da ga probiju po ma kojoj osnovi jer je adekvatan po svim drugim ;).
Neki su vešti kritičari poslušnost (da sačuvaju kičmu) simbolično odbijali tako što su na mestu kritike pozorišne predstave opisivali njihovo spremanje i odlazakj u pozorište, garderobu u gledalištu i slično, smao kako bi izbegli dirigovani komentar. Mr. Green

E, posle njih (nažalost, uglavnom najbučnijih ali, to i jeste zato što im je prostor unapred upražnjen) ostaju oni koji nemaju zadatak već želju da urade to o čemu masha priča- približe dela ljudima. Možda je malo "nevaspitano" od nas što im do sada još nismo dali neko drugo ime da ih razlikujemo od ONIH kritičara ali, opet, valja biti oprezan, nikad ne znaš kada će kritičar postati KRITIČAR. Mr. Green

#6: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: TufnicaLokacija: Nis PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:07 am
    ----
morrib citat:
No ipak je ovo moje mišljenje koje kao što reče Tufnica, je stvar obrazovanja, nivoa intelekta i slično, pa i godina starosti.
Sa ovim ne osporavam rad jedne profesije, ali je ne volim.
Pa dobro, nisam to rekla ja, rekla je Masha, ali slazem se sa njenim misljenjem.

#7: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: masha PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 7:41 am
    ----
Ja se unapred izvinjavam Tufnici, jer sam malo skrenula sa teme.Branim knjizevnu kritiku uopste, ne samo vezano za srpsku postmodernu. Sto se tice lova na vestice- setimo se Puskina koji je u toku svog zivota bio clan tajnih kruzoka, prognan nekoliko puta, osudjivan , a svet to nije umanjilo njegovu vrednost i vrednost njegovog stvaralastva. Bez obsira sto su ga najzesce kritikovali kriticari tog vremena, on je i dan danas veoma citan. Knjizevna kritika ne moze da umanji vrednost necjeg stvaralastva. Ona nam samo sluzi kao orjentir i pruza nam korisne informacije. Jer sudeci po kriticarima Puskina - mi imamo pregled i informaciju o tadasnjim zbivanjima u Carskoj Rusiji, o uslovim u kojima je Puskin i drugi pisci iz tog vremena stvarali, sto je nezaobilazan deo kod proucavanja nekog knjizevnog dela. I, ovo je samo moj stav. :))

#8: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: Maja PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 8:17 am
    ----
Ne, to je jasno- jedno je koncepcija kritike (ili bilo čega drugog) a drugo je ono (što je nas neke povuklo za jezik Smile ) a to je zloupotreba zanimanja. Nažalost, u kritici je danas izuzetno zastupljena ova druga opcija (nauštrp umetnosti i osnovne koncepcije i namene kritike- i tu smo baš kod Puškiba, super primer).
Ali, dokle god bude išao razgovor o ovoj temu, ta druga dimenzija će biti zastupljena, sigurna sam, to je opasna žaoka! zato, uostalom, i jeste važno da imati na istom mestu i informacije kao mashine.

Ali, dooobro, tu smo da diskutujemo! ;)

#9: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: morribLokacija: Krnjevo PošaljiPoslato: Čet Mar 29, 2007 3:25 pm
    ----
OK, izvinjenje za Obe sagovornice, čiča malo pobrkao imena, ali drago mi je da diskusija teče, to je znak da je tema dobra, i zato kompliment.
A kritika i kritizerstvo, pa mislim da će polako pobediti kritika.

#10: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Autor: dameskiLokacija: dreams PošaljiPoslato: Pon Avg 27, 2007 2:41 am
    ----
imam jedno pitanje

kako se uopste postaje knjizevni kriticar?

mora da se zavrsi neki fakultet ili?

#11: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija književnosti Autor: zena_drugog_sistemaLokacija: Crna Gora PošaljiPoslato: Sre Nov 07, 2007 1:38 pm
    ----
dameski citat:
imam jedno pitanje

kako se uopste postaje knjizevni kriticar?

mora da se zavrsi neki fakultet ili?


Naravno, poslije zavrsenih osnovnih studija knjizevnosti, mozes se opredijeliti za specijalisticke: knjizevni kriticar, profesor ili bibliotekar. Meni ovo posljednje nije jasno, ali tako je trenutno, bar na mom faxu.

#12: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: Maja PošaljiPoslato: Sre Nov 07, 2007 2:13 pm
    ----
Što ti nije jasno? Smile Neki fakulteti kod nas nude paralelne dopunske studije bibliotekarstva već na 3. i 4. godini osnovnih studija jezika i književnosti, svetske književnosti i, ako se ne varam, još nekog smera. Većina biblioteka taj kurs/studije postavlja kao obavezan uslov kod zapošljavanja. Program je možda malo štur jer se uglavnom svodi na arhiviranje, sisteme organizacije biblioteka, evidentiranje ulaza i izlaza knjiga,, sortiranje bibliotekarske građe i sl. Naravno, poslednjih nekoliko godina je popunjen i informatički deo jer se i biblioteke modernizuju. Mr. Green
Rekla bih da je taj dopunski studij mLogo pametna stvar za one koji završe neki od srodnih smerova jer znam nekoliko ljudi koji su se se osetili skoro kao bez diplome nakon završene svetske književnosti- u školama ne mogu da predaju jer nemaju jezik a retko gde da se oduševljavaju kad čuju da imaš diplomu "načitanog"! Mr. Green

#13: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: zena_drugog_sistemaLokacija: Crna Gora PošaljiPoslato: Čet Nov 08, 2007 10:20 am
    ----
Ma nijesam se dobro izrazila, jasno mi je zasto to postoji, nego mi nije jasno zasto postoji na mom faxu, jer vec nekoliko zadnjih godina (otkad postoji smjer) niko se nije opredijelio za to Smile vjerovatno zbog toga sto je nama i jezik ukljucen u osnovne studije Pozz

#14: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: Maja PošaljiPoslato: Čet Nov 08, 2007 2:04 pm
    ----
Aaaa,. pa šteta što nema nikoga, šteta je i mala zainteresovanost i kad je ima naročito na fakultetima koji nude gorepomenutu mogućnost završavanja tog kursa još za vreme osnovnih studija. Sutra nekome može posao zavisiti od toga ima li bibliotekarsko znanje (i zvanje) ili ne a oni koji se s fakulteta vraćaju nazad u nekodrugo mesto uglavnom su onemogućeni da se vraćaju na doškolovanje kako bi dobili posao (skuplja pita nego tepsija! Mr. Green ).

#15: Re: Srpska postmoderna književna kritika i istorija knjiže Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Sre Jan 30, 2008 11:47 am
    ----
Smjer "komparativna književnost" je za zvanje književnog kritičara,a što se bibliotekarstva tiče,tu sam se,ljudi,maximalno zeznula pa upisah.Što bi rekli "hamalski" je to posao.Vidjeh,upoznah,vjerujte mi na riječ. faint



-> Recenzije, najave novih izdanja i književna kritika

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1