:: Forumi › S.A. Jesenjin
-> Strana lirska poezija

#1: S.A. Jesenjin Autor: Marcus PošaljiPoslato: Uto Mar 27, 2007 1:45 pm
    ----
Sergej (Aleksandrovič) Jesenjin rodjen je 3. oktobra 1895. godine, u siromašnoj seoskoj porodici u selu konstantinovu. Do druge godine živeo je na imanju sa roditeljima i dve sestre a onda ga, zbog roditeljskog neslaganja, šalju kod dede i bake po majci. Ovo dvoje ljudi dali su najjači pečat njegovom odrastanju. Tolerantna baka dopuštala je da njegovo detinjstvo bude bezbrižno i, kako i sam kaže, odrastao je kao pravi seoski deran dok je deda, oličenje seoske mudrosti i poznavalac religiozne poezije, njegovom odrastanju davao profinjeniju notu.

1912., kada je završio srednju školu, otišao je u Moskvu gde je njegov otac tada radio kao mesarski pomoćnik, kako bi postao student Pedagosškog instituta. Plan da radi u administraciji preduzeća gde je radio i njegov otac pada u vodu jer Sergej nije bio vičan ranom ustajanju i odlaženju na posao. Bez novca, preko moskovskih ulica i kafana, dolazi u kontakt sa pesničkim svetom ruske prestonice, tačnije, književnom-muzičkim kružokom "Surikov" koji se stara o obdarenim početnicima iz radnčckih i sealjačkih redova, i neko vrijeme stanuje kod njegovog predsjednika S.Koškarova-Zarevog.Kao surikovcu clanovi kluba, radnici tipografije Sitina, pomažu mu da stupi kao pomocnik lektora u korektorsko odjelenje štamparije.Povezan sa tipografima, ucestvuje na njihovim "konspirativnim sastancima" i radnickim zborovima u okolini Moskve;zbog štrajkova 1912. pada u oci policiji i agenti mu dvaput pretresaju stan. Ksnije će se još više približiti revolucionarnim vodama a 1913. u Moskvi izlaze njegovi prvi stihovi objavljeni pod pseudoinimom Sergej Molot. Neko vreme ponovo provodi na selu a, po dolasku u Petrograd , u martu 1915., ponovo se priključuje pesnicima iz naroda..I kasniji Jesenjinov put odiše revolucijom koja će dobiti svoje mesto i u njegovom pesništvu.Okruženje ljudi sličnih stavova i načina života dovodi ga do ?ivota okruženog bežanjima, sakrivanjima, boemštinom i bedom. I kolektivna zbirka Bojadžinca reči, u kojoj je objavljena Pema o Keruši koja je Jesenjina svojim originalnim humanizmom neobicno popularisala, štampana je na groznoj hartiji. Drame koje stvara uglavnom su odraz tragedije koja je zadesila seoski život Rusije ali i njegovih privatnih propasti . Zajedno sa propadanjem autorovih idela i kvarenjem načina života- propast doživljavaju i njegova dramska dela. Od ro?enja do smrti, pesnik koji je krenuo u stvaranje oduševljen izvornim seoskim motivima, ljudskim vrednostima, ili, kako kažu, pesnik radosti i svitanja , ostao je na raskrsnici puteva: u starom i u novom svetu...
Sergej nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Ljudi su ga ili voleli ili mrzili. Prepoznatljivi znak njegove boemštine bili su čaša pića i cigara safo ze zamišljeni pogled. Iako je je često delovao usamljeno, od samoće je ceo život uporno bežao okružujući se sebi sličnim ljudima i gorljivo se sa njima boreći za zajedničke ideje. Od njegove preke prirode mnogi su zazirali, zbog političkih ideja često je progonjen i,kada je konstantni pritisak loše svakodnevice i privatnog nezadovoljstva prelio čašu, izvršio je samoubistvo To je bilo 28. decembra 1925. godine u hotelu "Angleterre" u Lenjingradu. Pred samoubistvo, sopstvenom je krvlju napisao jednu od svojih najlepših pesama:Dovi?enja, druže moj.

#2: Re: S.A. Jesenjin Autor: TufnicaLokacija: Nis PošaljiPoslato: Uto Mar 27, 2007 2:21 pm
    ----
DOVIDJENJA DRUZE MOJ

Do vidjenja, dragi, do vidjenja;
Ti mi prijatelju jednom bijese sve.
Urecen rastanak bez naseg htjenja
Obecava i sastanak, zar ne?

Do vidjenja, dragi, bez ruke, bez slova
Nemoj da ti bol obrve povije-
Umrijeti nije nista na ovom svijetu nova,
Al' ni zivjeti bas nije najnovije.


Sergej Jesenjin

#3: Re: S.A. Jesenjin Autor: pocetnicaLokacija: okolina Kragujevca PošaljiPoslato: Pet Apr 13, 2007 12:39 pm
    ----
Ko je ljubio taj ne ljubi vise

Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem, mlada, osecajnim
ja s tobom nisam ni nezan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao sanke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
Dobro vece, reci ces mi s tugom.
Dobro vece, mis i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

#4: Re: S.A. Jesenjin Autor: pocetnicaLokacija: okolina Kragujevca PošaljiPoslato: Pet Apr 13, 2007 12:45 pm
    ----
Pismo majci

Jesi li živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek' uvečer nad kolibom tvojom
ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da vi?aju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto privi?enje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me k'o prije osam ljeta.

Nemoj buditi odsanjane snove,
nek' miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sije istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
vi?aju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin

#5: Re: S.A. Jesenjin Autor: ljubinkaLokacija: BGD PošaljiPoslato: Sub Apr 14, 2007 12:56 pm
    ----
***

Rodni dom sam napustio davno,
Za mnom osta i Rusija plava.
Nad ribnjakom brezak ozvezdani
Staroj majci tugu ublazava.

Slican zlatnoj zabi, mesec mladi
Sa dna vode pruza tanke ruke.
Razlile se po ocevoj bradi
Bele vlasi kao cvet jabuke.

Necu skoro doci u kraj stari!
Snezne bure zvonice sa jekom.
Jednonogi klen budno strazari
Nad Rusijom plavom i dalekom.

I znam, ima radosti u njemu,
Kise lisca ko voli zelene,
Zato sto taj stari klen u svemu
Glavom cudnom nalici na mene.

S. Jesenjin, (D. Malovic)

#6: Re: S.A. Jesenjin Autor: ljubinkaLokacija: BGD PošaljiPoslato: Sub Apr 14, 2007 1:08 pm
    ----
***

Haljina modra. Ociju je plavih.
Istinu dragoj nikad ne izjavih.

Upita draga; " Zar mecava vije?
Da krevet prostrem, neka pec se zagreje."

Odgovorih; " Gle! sa visina lijece,
Iz necije ruke svuda bijelo cvijece,

Rasprostri krevet, nek i pec se zagreje,
U srcu bez tebe mecava mi vije."

S. Jesenjin, (I.G.Kovacevic)

#7: Re: S.A. Jesenjin Autor: ljubinkaLokacija: BGD PošaljiPoslato: Sub Apr 14, 2007 1:19 pm
    ----
***

Lazljivce bedni, da li ti to,je li,
Sastavljas pesmu o luni u zraku?
Pogledi su mi davno izbledeli
U ljubavi, kocki i vinu jaku.

Ah, luna seze kroz prozora tamu---
Svetlost je takva, da oko propada...
Ja sam stavio na pikovu damu,
A keca karo odigro sam tada.

S.Jesenjin, (M.M.Pesic)

#8: Re: S.A. Jesenjin Autor: Selin PošaljiPoslato: Čet Apr 19, 2007 5:54 am
    ----
Jedan od najlepsih i najosecajnijih pesnika, prosto je pulsirao koliko je osecao svet... Divni, predivni Jesenjin...

#9: Re: S.A. Jesenjin Autor: skitnica PošaljiPoslato: Ned Jan 06, 2008 9:46 pm
    ----
kurva
Pij, kurvo nocas iz moje caše,
nek’ žudnja oko ti zamuti
da osetim te svu
i miris tvoje, picem uprljane puti,
a vi cigani prokleti bili,
što me gledate tako?
kao da nikada niste videli
kako je neko kao malo dete plak’o.
A ti me gledaš, kurvo!
Misliš uzeceš mi pare
ne dam ti ništa, uzecu ti sve.
Da vidiš kurvo, kako se kurva vara.
A vi, cigani, tiho svirajte
ja placam vas i vašu pesmu
da vidiš kurvo, kakva je pesma
koja se o tebi peva -
ja propao covek, ti propala žena
mi više nikada necemo šetati,
niti deliti nežnost i smiraj sutona
ona je otišla vozom od jednog vagona
ona je otišla da se ne vrati
njen odlazak je otvorio flaše
pevam i ja tebi lepoto mojih
propalih dana
i možda nekad, a slutim
da ce biti kasno.
Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka mi oproste,
pevam jer prošlost mi neka
i necija treba,
da zaboravim i prebolim
jer bio sam covek kafanski,
ne sanjiv kao grobar,
ja samo želim da me nocas neko voli.


#10: Re: S.A. Jesenjin Autor: Margarita PošaljiPoslato: Sub Dec 06, 2008 11:01 pm
    ----
Rastanak


Vece crne obrve natuce
Usnule ptice pred kanonom stoje
Da nisam mladost popio juce
Da se juce nismo rastali nas dvoje

Zaboravi mracne sile
Sto me bez milosti kidale i klale
Lik tvoj njezni i oci tvoje mile
U dusi su mi jedino ostale

Pa i ako se zaljubim u drugu
I s njom ljubljenom, shvati
Pricacu o tebi svoju tugu
I kao nekad opet drugom zvati

Pricacu joj o nama koje kuda
I o zivotu sve sto bude htjela
Glavo moja neizmjerno luda
Do cega si ti mene dovela.

#11: Re: S.A. Jesenjin Autor: nenačitanaLokacija: šibenik PošaljiPoslato: Uto Maj 19, 2009 8:00 am
    ----
Pjesma o kuji

Jutros je kuja pri štali,
gdje rogoz se zlati pod gredom,
oštenila sedmero mladih,
riđih štenadi redom.

I jezikom, sve do tmine,
mati ih češljala nježna;
od trbuha njene topline
voda se topila snježna

A uveče, kao i vazda,
kad koke na lijegala kreću,
tmuran je stigao gazda
i strpao štenad u vreću.

Trčati snijegom je stala
slijedeć mu tragove hoda
i dugo uz val do vala
hladna se mreškala voda.

A kad se od trčanja vruća
i znojna probi kroz sjene,
njoj se mjesec vrh kuća
ko njeno pričini štene.
U plavet je zurila jasnu
i cvilila nasred druma,
a mjesec na putu kasnu
sakri se iza huma.

I tiho, kao kad s brijega
za bačenim kamenom kreće,
ko zlatne zvijezde sred snijega
kotrljahu oči se pseće.

#12: Re: S.A. Jesenjin Autor: xeniax PošaljiPoslato: Sub Jun 13, 2009 9:59 pm
    ----
...Sve sto zivi neki oziljak ima,
Belegu detinjstva, nezarast`o cir...



-> Strana lirska poezija

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1