:: Forumi › jedna pricha..
-> Naši radovi

#1: jedna pricha.. Autor: Placebo PošaljiPoslato: Sre Mar 12, 2008 4:16 am
    ----
Secam se, bila je zima, ulice grada su sijale pod trotoarskim svetiljkama i padao je sneg, bash onako kako najvishe volim, krupno i nekako tiho.. Poshla sam kod prijatelja, drhtala sam, nekakvom prijatnom drhtavicom, nije mi smetalo, znala sam da sam blizu njegove zgrade, a i sneg je padao tako tiho, da mi je bilo zao izgubiti se iz takvog ambijenta u nekakvu toplinu, koja nakon odredjenog vremena postane nesnoshljiva i tesna..
Toliko nedovrshenih misli mi je prolazilo kroz glavu da mi je shetnja postala naporna, samo zbog umnog rada.. Misli su se utrkivale, prekidale jedna drugu, ostajuci bez zakljuchka i najzad, stigla sam.. Brzo ushavshi u ulaz, stresla sam pahulje sa kapuljache i pozvala lift, osetila sam dodir topline, mamila me je..
Sedeli smo u poluosvetljenoj sobi, lampa sa tamno crvenim abazurom osvetljavala je polovinu prostorije, koja je odisala mirisom lavande tek pripaljenog mirisnog shtapica.. U jednom uglu sobe, na polici, uredno su slozeni klasici, Kastanedine priche o moci i uchenju Jaki Indijanaca, tom Kaporovih sabranih dela, nekakvi bestseleri, stripovi, stare ploche, albumi sa fotografijama i jedna dekorativna drvena kutijica, koja mi je privukla paznju.. Toliko je dosezao moj pogled, bilo je tu, na neosvetljenom delu police josh knjiga i svakojakih stvarchica.. Pili smo nes kafu, koja me je josh vishe razdrazivala i ubrzavala mi, vec haotichne pokrete ruku, imala sam utisak da su mi i rechi isprekidane, ali toplina je bila sve blize, shto me je u tom trenutku radovalo.. Sedeci za radnim stolom i menjajuci muziku na rachunaru, pustio je Placebo i ustao.. Otpivshi gutljaj kafe i pripalivshi cigaretu, pruzio mi je drvenu kutiju, sa police, a pritom se i osmehnuo.. Njegov osmeh govorio je hiljadu rechi, ali mu je pogled bio prazan, totalno odsutan, nije govorio nishta, kao da nije prisutan, nekakav mrtav pogled..
Lavandin miris razlegao se po sobi intenzivnije, moji osecaji kao ukus, paznja, dodir, miris postali su josh vishe haotichni, ali oshtri, otvorila sam kutiju..
Chula sam sasvim jasno muziku, preplavio me osecaj spokojstva, nasmeshila sam se.. Misli su usporavale trku, sasvim logichno su se slozile i nisam obracala paznju na njih, zapalila sam cigaretu i snazno uvukla prvi dim, chinilo mi se da se svaki deo mene savrsheno uklopio, kao puzl.. Svetlost je bila pravilno rasuta, kroz prozor se video grad obdaren pahuljama.. Poshla sam prema polici, imao je sve stripove Alan Forda, odushevila sam se toj kolekciji, chitala sam mu neke delove i smejali smo se, dugo, sve dok toplina nije postala nesnoshljiva i tesna..
Vec je uveliko vladala noc, hodala sam zimom sasvim mirno, nisam razmishljala niochemu, nije postojalo nishta shto treba reshiti, spokojno sam ushla u svoju zgradu, u svoj stan, upalivshi svetlo u hodniku, videla sam svoj odraz u ogledalu, nasmeshila sam se, moj osmeh govorio je hiljadu rechi, ali mi je pogled bio prazan.. U tom trenu, prvi put, spoznala sam prazninu i u sebi..

#2: Re: jedna pricha.. Autor: AstralliSLokacija: Surdulica PošaljiPoslato: Čet Mar 13, 2008 10:35 am
    ----
Sasvim prijatno. Lepo iskazano, nemoj stati. Smile

#3: Re: jedna pricha.. Autor: Placebo PošaljiPoslato: Pet Mar 14, 2008 4:14 am
    ----
Neće više biti kao pre.. I sve ljubavi su izranjavane i nezalečive..
A svaki novi dan samo je još jedan biser, izgubljen u hodu..
Dok slepo tumarash nikuda, sa dlanova se kotrljaju godine i cvetaju nekome, ko zna kome.. Ta praznina, u tebi, gorka je, a svako novo jutro još je jedan strah razmazan po zidovima, uvučen u prostor, golem.. U putu ka ničemu tražish jednu ruku, tvoje srce zaustavljen je sat, još ga samo naslućujesh, tvoje staze izgubljene su u mraku, i nema tragova za nazad.. tražish jednu ruku, da te povuče , jedan tračak svetlosti, neki znak u tami.. Baš tu, kao u košmaru pred jutra, život se topi kao vosak i sve je samo trenutak..zato molish, pusti glas i pratiću tvoj eho do kraja sveta, ne ostavljaj me samog medju senkama i siluetama, medju odrazima ništavila.. Jer ne verujem više mraku, ni ovom nebu što me pritiska i odranja mi snove.. Ovde su sutra i juče dva ista dana, isti crteži, a most koji ih spaja je put iz tišine u novu tišinu ili samo nemir izmedju njih.. Bezbojni pejzaži iskrsnu po ravnici, neke krošnje prošlog vremena štrče i vape za bojama, bezlične i ogoljene ..
Kako vratiti boje ispranom životu? Osuđeni na propast to ne umeju, gubitnici u borbi sa životom postaju slabići koji se vade na nadanja i lošu karmu.. Niko nije obećao da će biti lako hodati po ovom svetu, nijedan izazov nije samo igra klikerima, a odabir lakšeg načina je teret koji sada nosish.. Ne mozesh svoju slabost da sakupish i zadržish je samo za sebe, šta god da dotaknesh pretvorish u bol.. I kakav je to svet u kom tvoje greške za sobom povlače nevine i pucaju u ovo malo već ranjene stvarnosti koju grčevito i uzaludno stežesh?..

#4: Re: jedna pricha.. Autor: šatro PošaljiPoslato: Ned Jan 10, 2010 4:55 am
    ----
Sviđa mi se...

#5: Re: jedna pricha.. Autor: Artur89Lokacija: Surdulica PošaljiPoslato: Sre Sep 04, 2013 6:40 pm
    ----
Zanimljiva priča...



-> Naši radovi

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1