:: Forumi › Igra senki
-> Naši radovi

#1: Igra senki Autor: Etlen PošaljiPoslato: Čet Jan 24, 2008 9:30 am
    ----
Kazem vam, sloboda je majka svih grehova......




* * *




Tih dana imao je kosmare.

Budio bi se u pola noci izgovarajuci strasne kletve prenesene iz cudnih univerzuma.

Budio bi se sa jasnom nadom da je pobegao i nalazio ih pored svog kreveta.

Balave, dosadne i veoma uporne.

U pocetku bi osetio blagi povetarac njihovog teskog smrada. Onda bi poceo da se znoji.

Poceo bi da se gusi pod pokrivacem, za koji je ranije trvdio da je drevna odbrana od svih nezeljenih snova. Zatim bi pred sam gubitak svesti zbacio cebe i ugledao njih. Svake noci bilo ih je sve vise.Tiskali su se u nekom izvrnutom poretku oko njegovog kreveta zureci uporno u njega. Zmirkali bi neprirodno krupnim ocima i oblizivali nazubljene gubice. Ali nikad se ni jedan nije popeo na krevet. Samo su stajali dok on izmucen ne bi ponovo pao u zamku sna. I zatim ponovo. Sve do dolaska zore.



Na javi, tj. po danu neumorno je tragao za uzrokom njegovih nocnih poseta. Izgarao je od zelje da upita nekog da li i oni imaju svoje nocne posmatrace ili je samo on blagosloven njihovim prisustvom.Uvek je odustajao jer bi zasigurno smatrali ludim.



U pocetku trudio se da ne zaspi. Nije vredelo. Pokusavao je da kontrolise snove. Da sanja o detinjstvu.O lepim vremenima. Ponekad bi i uspeo. Vinuo bi se mislima u rana jutra svog zivota, ali ma koliko kasnili, ma koliko bi on daleko pobegao uvek su dolazili.

Nemi, osuseni i uporni do ludila.



Na kraju, kao i sto trebuje jednostavno se prepustio. Navikao na njihovo prisustvo.

Tek tada su progovorili.



Tih dana spavao je kao beba.I dalje se budio u pola noci sad kricima proklinjuci strasnim kletvama ali bi se ubrzo smirio. Poceo je da pusi tih dana. Na stolici pored kreveta uvek su spremno lezale cigarete, upaljac i flasa vode. Nije voleo da pije.To je doslo tek kasnije.



Podigao bi se uz zid zapalio prvu cigaretu i ispitivacki se zagledao u stvorenja.

Broj im je drasticno porastao. Bili su mali, mozda tek polovina od njegove visine, ali su i dalje imali zastrasujuc izgled. Hrapava osusena koza boje cimenta prekrivala ih je bez i jednog traga dlake.Svi do jednog imali su male koscate glave sa izrazenim ocima. Gubice su vecito balavile. Ostri nizovi izbacenih zuba sijali su sopstvenom svetloscu. Ali bilo je nesto u njihovim ocima. U njihovim tamnim ocima. Nekakva iskra. Gladi? Tuge? Nije mogao da odredi.

Po nekoj cudnoj navici posla potok dima pravo u lice najbize spodobe.Nista.

Poceo je da pravi kolutove. Da se igra sa njima.

I dalje nista.

Na kraju cigara je dogorela.Brzo je ugasio i zapalio drugu. Vec su mu izcezli iz uma. Predao se pusenju. Onda je cuo.



- Kako to radis ? oglasi se deciji glas.



Zastao je onako podignute glave. Vrat i samo grlo bili su mu skroz otkriveni.

Lagano kao da mu zivot zavisi od usporenosti spustio je pogled na gomilu.



- Molim?, zapita on, ko je to rekao?



- Vatru?, ponovi deciji glas, kako pravis vatru?



Mahnito je pretrazivao lica spodoba. Sigurno je glas dosao iz pozadine. Sad ih je vec bilo previse i nisu svi mogli da stanu u sobu. Zidovi ih nisu zadrzavali. Po coskovima moglo se videti da neki samo do pola zmirkaju u njega. Druga polovina im je bila ko zna gde.



Jedna osusena ruka sa podugackim prljavima noktima povuce ga blago za majcu.

Pogled mu se zaledi.Stvorenje je bilo tik ispred njegove glave.



- Kako?, ponovi ono.



Blago se masio za upaljac i pruzio ga.



- Evo. Probaj.



Jedan zaboravljeni osmeh prevuce se preko unakazene face.

Iskra u ocima zaplamti i mali stvor zgrabi upaljac.



- Pohlepo nemoj !, zacu se jos jedan glas sada vec promukao.



- Pohlepa, zapita on.Kakvo je to ime?



- Mi smo deca Slobode zagrmese svi odjednom.



...i kao prema ugovorenom znaku pocese recitovati svoja imena.....



- Pohlepa, rece deciji glas i ustupi svoje mesto, Ubistvo i Rat su ga sledili, zatim, silovanje, dosada, laz, izdaja, licimestvo, glupost, gordost, .....



Slusao ih je u neverici kako ispunjavaju svaki milimetar njegovog sludjenog mozga.

Stvorenje zvano pohlepa zapali upaljac i imena se nastavise...



...pohota, ljubomora,bolest, tromost, ludilo,bes,patnja, bol, tiranija, revolucija....



redjali su se i redjali ne obracajuci paznju na njegovu iskrivljenu grimasu...



- Ludim, ludim...poceo je da vristi kidajuci komade odece sa sebe....



...samoubistvo...cuo je ...

- Da to je resenje...



...slabost....govorili su,...



- Sta hocete od mene? prodera se on....STAAAA ???



- Hocemo da nas priznate, istupi stvorenje zvano Ludilo.

Da priznate nase postojanje i nase poreklo. Da ne vapite vise za Majkom Slobodom jer vristi ona u agoniji vasih izlisnih molbi. Vasih prenemaganja. Kaze da ste sve pogresno shvatili. Da ona nije za vas. Da ste je vezali. Sputali. Da cete je napokon i ubiti. Da ce te je pretvoriti u sebe.U vasa bedna oblicja. Da joj je muka.. Da ste joj pokidali bozansku odezdu. Da je spustate medj vas gde joj nije mesto. Da vam je previse dala. Da vise niste njena deca. Da.....



- Ali ja ne verujem u vas.



- Ali mi jesmo vi.....zavrista stvorenje zvano Ludilo. I mala iskra u dnu oka buknu neugasivim plamenom.Vi ste nas napravili u dosluhu sa Majkom Slobodom.

Toliko puta ste silovali u vasim nastupima lazne skromnosti da nas je svakoga dana sve vise. I mi zahtevamo da nas priznate. Vi pobegli ocevi......tada se smirilo...i kroz tihi podmukli smeh reklo.....



- Morate, nemate drugog izbora.....





....i tako su nasli glasnika....





- Kazem vam, sloboda je majka svih grehova......bile su njegove reci...

Upucivao ih je svakom prolazniku svakom zivom stvorenju, svakoj nezivoj stvari.....

...a oni su se svi smejali....

Koracao je pogubljen ulicama i uzvikivao molbe oprostaja dok je za njim isla nevidljiva povorka smezuranih spodoba koze boje cimenta i zapisivala svakog ko mu nije verovao......a bilo ih je mnogo....



-> Naši radovi

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1