:: Forumi › Perverznjak Bukovski
Idi na stranu: Prethodna  1, 2  :| |:
-> Strana lirska poezija

#16: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Margarita PošaljiPoslato: Čet Dec 18, 2008 12:41 am
    ----
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

#17: Re: Perverznjak Bukovski Autor: xeniax PošaljiPoslato: Sub Okt 24, 2009 6:44 pm
    ----
"Mis`im, sta reci?!"
Dragi nam Bukovski je, uz mnoga neponovljiva dostignuca, dao i neprocenjivi doprinos semantici sintagmom "seks stoleca". Ne secam se u kojem njegovom delu naidjoh na nju, ali je, u kontekstu istog, a i van njega, meni jako, pa, u najmanju ruku- simpaticna.

#18: Re: Perverznjak Bukovski Autor: kaca32107 PošaljiPoslato: Pet Maj 21, 2010 1:29 pm
    ----
FUSNOTA O STVARANJA MASA

neki ljudi su mladi i ništa
više a
a neki ljudi stari i ništa
više
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.
i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više a
neki ljudi stari i ništa
više
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
ono nekoliko drukčijuh
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.
sve sto ostaje ono je sto
vidiš.
teško je.


SVE

mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostvljam.
ali možda mi treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajći da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.


DOK VETAR DUVA

dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono što je možda bilo plemenito
pre pet stoleća
ili pre samo 20 godini
sada je
sve češće
zaludan posao.
tvoj život samo se jednom živi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.
budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
čina
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka ne te povuče trenutak
ili lepota ili politika
što uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira
i čuvaj se loše hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno
da održiš kontinuitet,
jer piće je oblik življenja
u kome se učesnik vraća po novu šansu
za život; osim toga
živi što više sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem
dece; ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela
ili život tvoje duše; tada ubij,
ako moraš; i
kad dođe vreme da umreš
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje -
pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti
ne žali ni za čim
dok vetar duva s mora
i vreme teče dalje
zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom.


PRIJATELJSKI SAVET MNOGIM MLADIM LJUDIMA

Idi na Tibet.
Jaši kamilu.
Čitaj bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki
Pretplati se na Saturday Еvening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se
pravim brijačem
Ureži svoje ime na njenu ruku.
Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiji i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.
Ali nemoj da pišeš poeziju.


MILIONERI

vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbelnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.


NEKI LJUDI

neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.
a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.
neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode.


BEZ SNOVA

stare sedokose kelnerice
po noćnim kafeima
odustale su,
i dok koračam osvetljenim
pločnikom i gledam u prozore
staračkih domova
vidim da toga više nema
u njima.
gledam ljude po klupama u parku
i vidim po tome kako sede i gledaju
da je iščezlo.
gledam ljude koji voze
i vidim po tome kako
voze svoja kola
da niti vole nitu su
voljeni -
nitu više mare za
seks - sve je zaboravljeno
kao neki stari film.
gledam ljude u robnim kućama i
samoposlugama
dok se kreću između rafova
kupujući stvari
i vidim po tome kako im stoji
odeća i po načinu na koji hodaju i
po izrazu njihovih lica i očiju
da im nije stalo ni do čega
i da nečemu nije stalo
do njih.
*najbolja!!!

OTKUD JA U IMENIKU?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.
čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa desetak piva?
možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...
kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
neće vam smetati?
i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.
često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo uh gledati
a ponekad me čak
posluži i neočivana
sreća.
za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.
naravno, moram i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.


PUT

usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmisleni godine
besmisleni ljubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i ljubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo, i to pomaže
smejanu
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.


MOLITVA PO LOŠEM VREMENU

Bože, ne znam šta da
radim.
baš je lepo kad su u blizinu.
kako se samo igraju s
jajima
i tako ozbiljno gledaju
kurac
okreću ga
stiskaju
proučavaju svaki njegov delić
dok je njihova duga kosa pada po
tvom stomaku.
nije samo jebanje i pušenje
ono što prodre u tebe i
smekša te, već prilozi,
sve je u prilozima.
noćas pada kiša
i nema nikoga
one su negde drugde
proučavajući stvari
u novim spavaćim sobama
u novom raspoloženju
ili možda u poznatim
spavaćim sobama.
svejedno, noćas pada kiša
pljušti, ne prestaje...
nema neke akcije.
pročitao sam novine
platio račun za plin
struju
telefon.
kiša i dalje pada.
one smekšaju čoveka
i onda ga ostave da se kuva
u sopstvenu sosu.
potrebna mi je staromodna kurva
pred vratima noćas
koja zatvara zeleni kišobran,
kapljice pod mesečinom na njenoj
torbici, dok govori "jebiga, čoveče,
zar nemaš neku bolju muziku
od te na tvom radiju?
i pusti malo grejanje..."
uvek je tako kad je čovek otekao
od ljubavi i svega ostalog
samo pada kiša
pljušti
ne prestaje
dobra za drveće i
travu za vazduh...
dobra za sve što
živi samo.
sve bih dao
za žensku ruku na meni
noćas.
one smekšavaju čoveka i
onda ostave
da sluša padanje kiše.
(malo perverzije)

EFEKAT PORAZA

nikud ne idi bez notesa, kaže
i ne pij previše, piće otupljuje
senzibilnost,
ne propuštaj čitanja poezije,
uoči pauze pri disanju,
a kad ti čitaš
uvek ublaži
umanji značaj, gomila je pametnija
nego što bi čovek pomislio,
a kad nešto pišeš
ne šalji odmah,
odloži na dve nedelje u fioku,
zatim izvadi i pogledaj
i ispravljaj, ispravljaj,
sabij redove kao klinove što drže nosače
mosta od pet milja,
i drži notes kraj kreveta,
javiće ti se misli iščeznuti i propasti
ako ih ne zapišeš.
i nemoj da piješ, svaka budala može
da pije, mi smo ljudi koji pišu.
za tipa koji nikad nije umeo da piše
bio je manje-više kao i
ostali: zaista je umeo da kenja
o tome.



-> Strana lirska poezija

Sva vremena su GMT + 1 sat

Idi na stranu: Prethodna  1, 2  :| |:
Strana 2 od 2