:: Forumi › Perverznjak Bukovski
-> Strana lirska poezija

#1: Perverznjak Bukovski Autor: VitomirToi PošaljiPoslato: Pon Jan 14, 2008 9:32 am
    ----
Bukovski je na mene ostavio dubok utisak i sto je najvažnije, epiteti koji mu se pridaju, kako njemu tako i njegovim čitaocima, pokazali su mi se kao duboko pogrešni. Bukovski je po mom mišljenu iskreni i autentični pesnik koji svojim grubim izrazom peva o lirskim, nežnim suptilnim temama ali na jedan poseban način. Njegov sirov i grub jezik samo je kontrast prema njegovoj krajnjoj težnji prema iskrenosti, nežnosti i ljubavi, i prema čitaocu i prema Drugom uopšte. Ovoga velikog i duhovitog pesnika treba otkriti i preporucujem ga svima koji se ne boje da zarone u njegove ponekad užasne i košmarne vizije koje potom vode do smeha, radosti i olakšanja u samoironiji.

#2: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Čet Jan 31, 2008 6:33 am
    ----
Znaš li možda gdje na netu možemo skinuti što njegovo!I ja ga volim,a ne uspjevam nači ništa.Doduše čitala sam njegovih nekoliko djela i pokupio je sve poene kod mene.

#3: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Snowidija PošaljiPoslato: Sub Feb 09, 2008 11:14 am
    ----
eee, konacno da se neko seri i matore boemstine. samo cu vam jedno reci:
"Neki ludi nikad ne polude
Kakve zaista uzasne zivote oni mora da vode"

#4: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Ned Feb 10, 2008 12:21 pm
    ----
Moju naklonost je dobio svojom brutalnom iskrenošču,prikazivanjem stvari onakvima kakve one jesu,ne uljepšavajući ljudske utiske,navike,potrebe....
Čovjek je koji te šokira toliko da se zaljubiš u taj šok i kasnije tražiš još i još.
Čovjek za divljenje!

#5: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Sre Feb 13, 2008 5:15 am
    ----
let not

let not the people be your
foundation
not the young girls,
not the old girls,
not the young men,
not the old men,
not those in-between,
not any of these,
let not people be your
foundation.

rather
build on sand
build on landfills,
build over cesspools,
build over graveyards,
build over water,
but don't build on the
people.

they are a bad bet,
the worst bet you can make.

build it elsewhere,
anywhere else,
anywhere
but on the people,
the headless, heartless
mass
mucking up the
centuries,
the days,
the nights,
the towns, the cities, the
nations,
the earth,
the stratosphere,
mucking up the
light,
mucking up
all chance,
here,
totally mucking
it up
then
now
tomorrow.

anything,
compared to the people,
is a foundation worth
searching for.

anything.

#6: Re: Perverznjak Bukovski Autor: JasminaaLokacija: Kutina PošaljiPoslato: Sre Feb 13, 2008 7:36 am
    ----
Bukowski je svoj. Bukowski je brutalan. Bukowski je širom otvorenih očiju proždirao svakodnevnicu. Bukowski je mljeo poeziju do najboljih, najciničnijih stihova. Volem Bukowskog ;o))

"...cry not for me
grieve not for me.

read
what I've written
then
forget
it all.

drink from the well
of yourself
and begin
again."

#7: Re: Perverznjak Bukovski Autor: JasminaaLokacija: Kutina PošaljiPoslato: Sre Feb 13, 2008 12:27 pm
    ----
Ima stihova, gomile....ostavit ću ti ovu adresu gdje možeš downloadati Bukyjeve pjesme, nisam isprobala, pošto su mi žive knjige ipak draže, ali frendica kaže da je str. ok.

daklem, adresa je; www.poemhunter.com/charles-bukowski

Sretno! I javi jesi li uspjela/uspio...

*operator*

the phone doesn't ring.
the hours hang limp and empty
everybody else is having it
all.

it seems to never end.

one night it got very bad.
I needed just a voice.

I dialed the time on the
telephone and listened to her
voice as she said:

"it's eleven ten and ten seconds.
it's eleven ten and twenty seconds
it's eleven ten and thirty seconds..."

then she told me that it
was:
"eleven ten and forty seconds."

she might have saved my life
although I'm not sure.

*my turn*

the male reviewer writes that he
misses the poems about
the drinking bouts and the hard
women and the low
life.

the female reviewer says that
all I write about
is drinking and puking and bad
women
and life nobody could
ever care
about.

their reviews are
on the same page
and are about same book

and
this is a poem
about
book reviewers.

*I dreamt*

that I was
in my room

having been
shot in the belly
by some tart.

snakes crawled the
floor

while outside
a schoolmaster
sang
an old school
song

then

the curtains
went up in flame

the phone rang

everything seemed
in a hurry to die

so I
decided to
die
which made all the
bad poets
happy
and all the good poets
glad

as they
rushed in
to fill vacancy

then the dream
was
over

I awakened
and I was

the Bad Boy
of poetry

all over
again.

;o))

#8: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Čet Feb 14, 2008 1:11 am
    ----
Hvala ti do neba!!!



a smile to remember

we had goldfish and they circled around and around
in the bowl on the table near the heavy drapes
covering the picture window and
my mother, always smiling, wanting us all
to be happy, told me, "be happy Henry!"
and she was right: it's better to be happy if you
can
but my father continued to beat her and me several times a week while
raging inside his 6-foot-two frame because he couldn't
understand what was attacking him from within.

my mother, poor fish,
wanting to be happy, beaten two or three times a
week, telling me to be happy: "Henry, smile!
why don't you ever smile?"

and then she would smile, to show me how, and it was the
saddest smile I ever saw

one day the goldfish died, all five of them,
they floated on the water, on their sides, their
eyes still open,
and when my father got home he threw them to the cat
there on the kitchen floor and we watched as my mother
smiled

#9: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Sub Avg 23, 2008 6:30 am
    ----
Eh, dobih Pjesme I, II, da se pohvalim comedian .
Sad čitam Pulp, što je neka, kako bi to Bukovski rekao, šprdačina na detektivske i krimi romane. Inače ih ne volim iako nemam ništa protiv pogledati ekranizovanog Poaroa, tako da smo istomišljenici, a dobro je napravio parodiju, mora se priznati. Mr. Green

#10: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Govinda PošaljiPoslato: Pon Sep 08, 2008 6:42 am
    ----
Oduvek sam preferirala prozu, samo zato sto nisam uspevala da pronadjem poeziju koja bi me odusevila... ali sam ostala bez teksta sada, Bukovski je genijalan! Brutalno iskren, bez sminke i ulepsavanja... svet u pravom svetlu, svet koji ponekad odbijamo da vidimo.


gamblers all


sometimes you climb out of bed in the morning and you think,
I'm not going to make it, but you laugh inside
remembering all the times you've felt that way, and
you walk to the bathroom, do your toilet, see that face
in the mirror, oh my oh my oh my, but you comb your hair anyway,
get into your street clothes, feed the cats, fetch the
newspaper of horror, place it on the coffee table, kiss your
wife goodbye, and then you are backing the car out into life itself,
like millions of others you enter the arena once more.

you are on the freeway threading through traffic now,
moving both towards something and towards nothing at all as you punch
the radio on and get Mozart, which is something, and you will somehow
get through the slow days and the busy days and the dull
days and the hateful days and the rare days, all both so delightful
and so disappointing because
we are all so alike and so different.

you find the turn-off, drive through the most dangerous
part of town, feel momentarily wonderful as Mozart works
his way into your brain and slides down along your bones and
out through your shoes.

it's been a tough fight worth fighting
as we all drive along
betting on another day.

#11: Re: Perverznjak Bukovski Autor: v.stojkovic PošaljiPoslato: Pon Sep 08, 2008 4:48 pm
    ----

#12: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Sub Sep 13, 2008 1:18 am
    ----
Bukovski izvlaci iz čovjeka ono istinsko, što mnogi sebi nikada neče priznati.
Nedavno sam opet obnovila procitana djela, i opet bih mogla, bez ikakve sumnje da će mi dosatiti.
Vama, istomišljenicima, se zahvaljujem što imam s kim razmijeniti mišljenje.

#13: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Margarita PošaljiPoslato: Ned Dec 07, 2008 12:19 am
    ----
Čudo najkraće traje
Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.
Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.
Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.
Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog
Mesta.
Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.
Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim
Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.

#14: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Margarita PošaljiPoslato: Sub Dec 13, 2008 7:31 pm
    ----
Hvala, Vana.
Pozdrav!

Okončanje bola

Čujem čak i planine, način na koji se smiju,
plavim padinama, dole u vodi,
ribe plaču i sva je voda njihove suze.
Slušam vodu u propijenim noćima, i tuga toliko raste
da je čujem u budilniku, postaje ručka na komodi,
postaje papir na podu, postaje kašika za cipele, kartica od perionice,
postaje dim cigarete koji se penje kapelom tamnih vijuga.
to malo znači sasvim mala ljubav
nije tako loša, ili sasvim mali život
ono što se mjeri je čekanje na zidove.
Rođen sam za ovo, rođen sam da mamim ruže duž avenije mrtvih.

#15: Re: Perverznjak Bukovski Autor: vanaLokacija: Sarajevo PošaljiPoslato: Sre Dec 17, 2008 10:37 pm
    ----
Haha, sad sam u iščitavanju Milera, pa vam nakon toga ubacim koju pjesmu dragog mi Bukovskog vrtoglavac

#16: Re: Perverznjak Bukovski Autor: Margarita PošaljiPoslato: Čet Dec 18, 2008 12:41 am
    ----
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

#17: Re: Perverznjak Bukovski Autor: xeniax PošaljiPoslato: Sub Okt 24, 2009 6:44 pm
    ----
"Mis`im, sta reci?!"
Dragi nam Bukovski je, uz mnoga neponovljiva dostignuca, dao i neprocenjivi doprinos semantici sintagmom "seks stoleca". Ne secam se u kojem njegovom delu naidjoh na nju, ali je, u kontekstu istog, a i van njega, meni jako, pa, u najmanju ruku- simpaticna.

#18: Re: Perverznjak Bukovski Autor: kaca32107 PošaljiPoslato: Pet Maj 21, 2010 1:29 pm
    ----
FUSNOTA O STVARANJA MASA

neki ljudi su mladi i ništa
više a
a neki ljudi stari i ništa
više
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.
i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više a
neki ljudi stari i ništa
više
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
ono nekoliko drukčijuh
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.
sve sto ostaje ono je sto
vidiš.
teško je.


SVE

mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostvljam.
ali možda mi treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajći da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.


DOK VETAR DUVA

dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono što je možda bilo plemenito
pre pet stoleća
ili pre samo 20 godini
sada je
sve češće
zaludan posao.
tvoj život samo se jednom živi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.
budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
čina
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka ne te povuče trenutak
ili lepota ili politika
što uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira
i čuvaj se loše hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno
da održiš kontinuitet,
jer piće je oblik življenja
u kome se učesnik vraća po novu šansu
za život; osim toga
živi što više sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem
dece; ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela
ili život tvoje duše; tada ubij,
ako moraš; i
kad dođe vreme da umreš
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje -
pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti
ne žali ni za čim
dok vetar duva s mora
i vreme teče dalje
zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom.


PRIJATELJSKI SAVET MNOGIM MLADIM LJUDIMA

Idi na Tibet.
Jaši kamilu.
Čitaj bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki
Pretplati se na Saturday Еvening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se
pravim brijačem
Ureži svoje ime na njenu ruku.
Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiji i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.
Ali nemoj da pišeš poeziju.


MILIONERI

vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbelnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.


NEKI LJUDI

neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.
a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.
neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode.


BEZ SNOVA

stare sedokose kelnerice
po noćnim kafeima
odustale su,
i dok koračam osvetljenim
pločnikom i gledam u prozore
staračkih domova
vidim da toga više nema
u njima.
gledam ljude po klupama u parku
i vidim po tome kako sede i gledaju
da je iščezlo.
gledam ljude koji voze
i vidim po tome kako
voze svoja kola
da niti vole nitu su
voljeni -
nitu više mare za
seks - sve je zaboravljeno
kao neki stari film.
gledam ljude u robnim kućama i
samoposlugama
dok se kreću između rafova
kupujući stvari
i vidim po tome kako im stoji
odeća i po načinu na koji hodaju i
po izrazu njihovih lica i očiju
da im nije stalo ni do čega
i da nečemu nije stalo
do njih.
*najbolja!!!

OTKUD JA U IMENIKU?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.
čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa desetak piva?
možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...
kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
neće vam smetati?
i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.
često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo uh gledati
a ponekad me čak
posluži i neočivana
sreća.
za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.
naravno, moram i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.


PUT

usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmisleni godine
besmisleni ljubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i ljubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo, i to pomaže
smejanu
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.


MOLITVA PO LOŠEM VREMENU

Bože, ne znam šta da
radim.
baš je lepo kad su u blizinu.
kako se samo igraju s
jajima
i tako ozbiljno gledaju
kurac
okreću ga
stiskaju
proučavaju svaki njegov delić
dok je njihova duga kosa pada po
tvom stomaku.
nije samo jebanje i pušenje
ono što prodre u tebe i
smekša te, već prilozi,
sve je u prilozima.
noćas pada kiša
i nema nikoga
one su negde drugde
proučavajući stvari
u novim spavaćim sobama
u novom raspoloženju
ili možda u poznatim
spavaćim sobama.
svejedno, noćas pada kiša
pljušti, ne prestaje...
nema neke akcije.
pročitao sam novine
platio račun za plin
struju
telefon.
kiša i dalje pada.
one smekšaju čoveka
i onda ga ostave da se kuva
u sopstvenu sosu.
potrebna mi je staromodna kurva
pred vratima noćas
koja zatvara zeleni kišobran,
kapljice pod mesečinom na njenoj
torbici, dok govori "jebiga, čoveče,
zar nemaš neku bolju muziku
od te na tvom radiju?
i pusti malo grejanje..."
uvek je tako kad je čovek otekao
od ljubavi i svega ostalog
samo pada kiša
pljušti
ne prestaje
dobra za drveće i
travu za vazduh...
dobra za sve što
živi samo.
sve bih dao
za žensku ruku na meni
noćas.
one smekšavaju čoveka i
onda ostave
da sluša padanje kiše.
(malo perverzije)

EFEKAT PORAZA

nikud ne idi bez notesa, kaže
i ne pij previše, piće otupljuje
senzibilnost,
ne propuštaj čitanja poezije,
uoči pauze pri disanju,
a kad ti čitaš
uvek ublaži
umanji značaj, gomila je pametnija
nego što bi čovek pomislio,
a kad nešto pišeš
ne šalji odmah,
odloži na dve nedelje u fioku,
zatim izvadi i pogledaj
i ispravljaj, ispravljaj,
sabij redove kao klinove što drže nosače
mosta od pet milja,
i drži notes kraj kreveta,
javiće ti se misli iščeznuti i propasti
ako ih ne zapišeš.
i nemoj da piješ, svaka budala može
da pije, mi smo ljudi koji pišu.
za tipa koji nikad nije umeo da piše
bio je manje-više kao i
ostali: zaista je umeo da kenja
o tome.



-> Strana lirska poezija

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1