:: Forumi › Poezija koja se peva
-> Domaća lirska poezija

#1: Poezija koja se peva Autor: Maja PošaljiPoslato: Sub Maj 26, 2007 5:16 am
    ----
Pade mi na pamet... Smile

Ima poezije koja je velike muzičare "naterala" da je premetnu u pesmu i, u dosta slučajeva, poezija je spašena zahvaljujući muzuici koja je prati i biće mnogo teže zaboravljena nego da je ostala samo na papiru. Veliki pesnici nekada bez razmišljanja aktuelnim muzičkim zvezdama nude svoje tekstove (Duško Trifunović i jedan od najboljih tekstova Bijelog dugmeta- ta bi dao da si na mom mjestu) a veliki muzičari ukazuju čast oplemenjujući nečije pesništvo (moja omiljena Jadranka Stojaković i antićevi tekstovi). Neki su opet, dao im bog, i dobri pesnici i vrhunski muzičari (Arsen Dedić) Ali, ima i poezije skrivene u muzici koja nekada iznenedai kada se ispiše na papir. Kad smo bili klinci, naročito je važno bilo tražiti takvu poeziju i stihove koji stvaraju ili prate naš moto (koji se, otprilike, jednom mesečno smenjivao Hoho ) ispisivali po sveskama, zidovima, tORtoarima, ogradama kasarni pa čak i uramljivali.

Ima tu svačega što bi moglo da se pomene kao primer (moj) ali sada mi pade na pamet tekst koji smo ponosno nosali u sveskama i ispisivali krupnijim slovima nego što će ikada biti napisani Njegoševi stihovi Mr. Green a izvučeni su iz jedne pesme "Električnog orgazma". (Budući da cenim da će se ovde naći dosta ljubavne poezije- neka ja malo miniram na početku! Jump2 )


NEBO

Moje su nebo vezali žicom,
Po mome mozgu crtaju šeme,
Žele još jednu kopiju svoju
Da njome vrate propalo vreme.

Al' ne dam svoje ja ideale
I ješću snove umesto hleba,
Ja svoju sreću nosim sa sobom;
Ona je parče slobodnog neba.


Ajmo dalje...


Poslednji izmenio Maja dana Ned Sep 09, 2007 4:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta

#2: Re: Poezija koja se peva Autor: LolaLokacija: Novi Sad PošaljiPoslato: Sub Sep 08, 2007 11:16 am
    ----
Pesme Arsena Dedića su većim delom ispevane...što Zdravko Čolić, što neka druga faca...Evo jedne divne...

DUO MOJA

Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo ovdje stojim,
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati.

Ostalo s tobom da te ljubi
kad budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.

Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom do?e i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod zlatnim nebom ispod granja,
stavićeš glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj koji sanja,
i zato neću da te budim.

(Kemal Monteno)

#3: Re: Poezija koja se peva Autor: amajlijaLokacija: mašta PošaljiPoslato: Sre Sep 19, 2007 1:06 pm
    ----
Kazi, zasto me ostavi - Kazi, zasto me ostavi
(peva Ana Sofrenovic)

Kazi, zasto me ostavi
srce ispuni tugom
kazi, zasto zaboravi
ljubav svu nasu ti

Drugom kada si otisla
osmjeh krio je boli
ipak tiho si plakala
kad se rastasmo mi

Svi moji dani tuzni su
bez ta dva oka blaga
vrati se, skrati patnju tu
sve ti oprastam, draga

Kazi, zasto me ostavi
srusi sve divne snove
kazi, zasto zaboravi
ljubav svu nasu ti

Vrati se, skrati patnju tu
sve ti oprastam, draga

Kazi, zasto me ostavi
srusi sve divne snove
kazi, zasto zaboravi
ljubav svu nasu ti

#4: Re: Poezija koja se peva Autor: Furibondo PošaljiPoslato: Čet Feb 14, 2008 4:00 pm
    ----
Azra - 3N

zbog čega primatima nikada ne isključuju elektriku
oni u principu ionako rijetko čitaju
a i to što čitaju krive stvari čitaju
pa zašto im onda ne isključuju elektriku
želite li dobro svojoj djeci
zaslužni
želite li možda najbolje
ne
ja treniram da gađam
ne
ja treniram da mrzim
ne
ja treniram da slušam
ponekad sam usamljen
a i plašim se
držim te na stolu
gospode

sanjao sam fini party
mnogo ljudi
nigdje žandara
sanjao sam sretna lica
dugo nisam takva gledao
znam za smijeh
zbog čega da se smijem
znam za ples
nikom se ne pleše
znam za noć
vidim
tu je oko mene
kao nesreća na putu
kao život
ili
smrt

ja se zovem pola horvat ljubila sam mrtvog čovjeka
stigao je po zadatku cijelo vrijeme sam ga čekala
proljeće ili možda jesen
ne znam
sjećam se gorjele su svijeće
a ruke njegove tako muške i prozračne
kao putokaz za nešto
za logor
ili
smrt
prisjećam se mnogih stvari ali pamtim jedan doživljaj
by the way
nisam bio krupna zvjerka morao sam ići do kraja
bila je tako lijepa te večeri
kao kad tamna voda izvire
kao kad neobično zabljesne
kao izvještaj centrali
kao udar
sudbina



-> Domaća lirska poezija

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1