"Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.
Pa sad, možda je dotični spori stav izuzetno lep, ali na mene nije delovao nadražujuće, daleko od toga. Da stvar bude još gora, nije mi izbijala iz glave slika sa kasete: Franc Šubert, ne u liku boga muzike već nekog izmoždenog, kijavičavog bečkog činovnika.
Ne znam koliko vam je poznat taj spori stav, ali ima u njemu jedna duga violinska melodija koju prati duboko pulsiranje viole, i osetila sam kako on pokušava da prati njen ritam. Sve mi je to delovalo usiljeno, neopisivo smešno. Ko zna kako, ta moja distanca probila se i do njega.
»Isključi misli», zašištao je na mene. «Uživljavaj se u muziku!»
I šta da vam kažem, nema boljeg načina da nekog izbacite iz takta nego da ga učite šta bi trebao da oseća. Okrenula sam mu leđa i njegov mali erotski ogled se odmah srušio.
Pokušao je kasnije da se opravda. Samo je hteo, navodno, da mi ukaže na istoriju osećanja. Osećanja koja su cvetala u u Šubertovo doba do danas su, uglavnom, izumrla. Jedini način da ih ponovo oživimo vodi preko muzike iz tog vremena. Jer muzika je trag, zapis o osećanjima. Spori stav Šubertovog gudačkog kvinteta govori baš o tucanju. Da se nisam operila, da sam pustila da se muzika ulije u mene i da me celu prožme, doživela bi titraje nečeg potpuno nesvakidašnjeg: kako je bilo voditi ljubav u Austriji posle Bonaparte."
Citiranim tekstom samo želim da podsetim na novi roman Džona M. Kucija, "Letnje doba". Kritičari kažu da je to njegova najbolja kniga napisana u poslednjoj deceniji.
Moj prijatelj, Džon Maksfel Kuci, će mi oprostiti za malo neslaganje glede istorije ljubavi i erotskih osećanja:
Menjaju li se ljubavna osećanja kroz istoriju, kako tvrdi Kuci?
Ako se menjaju, onda se i razlikuju od epohe do epohe. Rađaju se u nekom vremenu, doživljavaju svoj procvat, zatim naprasno umiru ili lagano odumiru.
Da li je navedena hipoteza tačna i kako je dokazati?
Istorija, kao društvena i humanistička nauka, koja se bavi proučavanjem ljudske prošlosti, od Herodota do danas, malo ili nimalo govori o tome kako su se ljudi u prošlosti voleli. Ona je puna ratova, prevrata i nasilja svih vrsta, pa ako sudimo prema toj humanističkoj nauci, u ljudskoj prošlosti dominirale su emocije mržnje, gneva i straha. Ljubavi gotovo da nije ni bilo.
U istoriji filozofije možemo saznati kako su epikurejci ili stoici tumačili emocije, a kako Spinoza ili Niče. Istorija religije nudi odgovore kako je na emocije gledao budizam, judeizam, hrišćanstvo ili islam.
Kada proučimo opštu istoriju, istoriju filozofije i religije, neće nam biti teško da zaključimo da se pod uticajima različitih istorijiskih ideja, društvenih i religijskih pokreta, zajedno sa moralom i kulturom, menjali načini ispoljavanja, kontrole i samokontrole emocija. Međutim, to još uvek ne znači da su se i erotska osećanja menjala, odnosno, da su se žena i muškarac u postelji osećali različito pre nove ere, u srednjem veku i danas.
Ni savremena psihologija ne poklanja naročitu pažnju istoriji emocija, mada je istini za volju bilo sporadičnih napora. Do sada je psihologija pokazala i dokazala da se naše emocije razvijaju i menjaju tokom života. Nisu iste u ranom detinjstvu i kasnije. Naravno, tu nam i nisu bili potrebni naročito uverljivi naučni dokazi. Sasvim je dovoljan kratak introspektivni uvid u vlastitu prošlost, ovlašno evociranje uspomena.
Kada filozofija i nauka ne daju odgovore, moramo se osloniti na književnost. Jer, istorija književnosti, a i umetnosti uopšte, nije ništa drugo nego istorija ljudskih emocija. Pogledajmo nakratko nekoliko, gotovo ad hock, odabranih stihova.
1.
Kako su lepe noge tvoje u obući,
kćeri kneževska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetničkih.
Pupak ti je kao čaša okrugla,
koja nije nikad bez pića;
trbuh ti je kao stog pšenice
ograđen ljiljanima.
Dve dojke tvoje
kao blizanca srnčeta.
2.
Blažen bio dan, mesec i doba,
godina i mesto predeo i vreme,
kad su moje usne zadrhtale neme,
a njene me oči svezale ko roba.
I blažena nek je moja prva patnja,
s kojom me bjese ljubav izmučila,
i luk i strela što me oborila,
i rane što srcu mome postaše pratnja.
3.
I odvedoh je na reku
misleći da je devojka,
a imala je muža.
Bilo je to u noći svetoga Jaga
i kao po dogovoru -
pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.
Na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvoriše
kao grane zumbula.
Prva dva stiha su napisana pre gotovo trideset vekova ( Pesma nad pesmama, Stari zavet), druga dva stiha u srednjem veku (6. aprila 1327.g. kada je nesrećni Petrarka u Avinjonu sreo madonu Lauru), a poslednji stihovi nedavno, u dvadesetom veku (Lorka, Neverna žena). Bez naročitih poteškoća i bez obzira na vreme nastajanja, čitalac prepoznaje da je reč o ljubavnim, erotskim osećanjima.
Potpunija analiza književnih dela nastalih u različitim epohama mogla bi pokazati da se ljubavna, pa ni erotska, osećanja HeleneTrojanske i Parisa, Ane Karenjine i grofa Vronskog, ledi Četerli i šumara Parkina, bez obzira na vekove koji ih dele, nisu bitno razlikovala.
Nema ideje koja već nije bila u nečijoj glavi, nema priče koja nije ispričana, rekao bi Borhes, pa ni emocija koje već nisu doživljene, usudio bih se da dodam, mi smo samo bore na licu večnosti.
Ko nije sklon da poveruje ovoj kratkoj analizi, može da ponovi erotski ogled iz citiranog dela sa Šuberovim kvintetom za gudače, ili in vivo ili samo kao gedankenexperiment: Evo linka, uživajte: (http://www.youtube.com/watch?v=LNU4RbZp0rw&feature=player_embedded)
U skaldu sa temom ostaje mi još samo da svima zaželim da u Novoj 2011, novoj deceniji i ostatku 21. veka dominira ljubav, a ne mržnja, gnev i strahovi.
Živeli i srećno!
|
Baneri:
Forumi
Opcije člana
Forumi
Traži
Web
Članovi:
Najnoviji: 
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528
Članovi: 0
Posetioci: 21
Uprava: 0
FAQ - Često postavljana pitanja
Traži
Proveri privatne poruke
Prijava
Pročitala 21.12. knjigu i vrlo se iznenadila zbog ozbiljnih izmena u načinu izlaganja, posebno u tonu, da ne kažem višeglasju 
