Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Roman › Savremeni roman › Vladislav Bajac
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 27
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1544
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Vladislav Bajac


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Savremeni roman
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
zmuj
Administrator
Administrator


Pridružio se: Mar 28, 2007
Poruke: 290
Lokacija: Beograd

PošaljiPoslato: Uto Jan 08, 2008 4:28 am    Naslov: Vladislav Bajac Odgovori sa citatom

Vladislav Bajac <Bekstvo od biografije> (Život u osam imena)
Beograd, Čigoja štampa, 2001.
247 str.
Vladislav Bajac rodjen je 1954. u Beogradu. Objavljivao pesme, haiku poeziju, knjige priča, romane. Već dugi niz godina stoji iza imena <Geopoetika> (izdavačka kuća iz Beograda).
Šta je biografija? I šta je suština neke ličnosti, šta svakog od nas odredjuje kao tog i takvog? Kako promena imena utiče na životne tokove? Može li se 'pobeći' od sopstvene biografije? Ovaj roman ne odgovara na pomenuta pitanja, ona se sama nameću tek nakon čitanja knjige.
Čovek čiju priču pratimo kreće na put kao Djordje Šagić, nastavlja kao Georgius Shagics, Djordje Ribar, Džordž Fišer itd. (otkrijte sami!). Put ga vodi po celom svetu, on menja ime, menja zanimanja, životne priče i tokove. Šire gledano, ovo je priča o srpskom narodu kroz istoriju.
Intrigirali su me citati s početka i kraja knjige; na početku <Istina nije lična stvar, ali njeno otkrivanje jeste lično> (Etjen Gilson), a na kraju <Istina je čudna - čudnija od izmišljenog> (Džon Livingston). Eto dobre podloge za razmišljanje. Ili malu filozofsku raspravu sa prijateljima =)
Ova nadasve zanimljiva priča teče od 1813. godine, pa sve do 1873., kada naš junak umire, ali činjenica njegove smrti nije i poslednji red ovog romana. Ovo je priča o traganju za sopstvenim <ja>, o traženju sreće i zadovoljstva, o postizanju ravnoteže, o prilagodjavanju.
Odabiranje i prepisivanje citata se opet pokazalo kao težak posao; nadam se da neću preterati sa brojem/količinom =)
<Upravo stoga što je smatrao da je život već sam po sebi čudo, Djordje Šagić je u život imao potpuno poverenje> (str. 14)
<Skrhan, seo je na tlo. Šta sebi reći? Nije zakasnio na skelu ili na sastanak. Zakasnio je na revoluciju! Propustio je život. Možda i umro.
Ali nije zaobišao sudbinu. Na nju se ne može zakasniti. Niti prerano stići. Ona se, jedina, ne može propustiti. Nikako.> (str. 17)
<Potpuno nesposobnom za razmišljanje, opet mu je jedino preostalo da - dela.> (str. 19)
<Patio sutra zbog pogrešnih koraka ili ne, život ga je čekao pa čekao. Neminovnost trajanja bila je jača od već predjenog puta. Dakle, šta je akcija drugo mogla biti do budućnost! A njoj nije želeo da se odupire. Naprotiv! Prošlost se uostalom uvek mogla poneti sa sobom - u sebi.> (str. 23)
<Pešta mu se učinila kao neki drugi, zaseban svet. Mostovi koji su, poput nebeskih jahača, skakali na budimsku stranu, govorili su mu kako je *povezivanje* ovde preče od *razdvajanja* koje je <krasilo> sudbinu njegovog Beograda. Ista reka ispunjavala je suprotne zadatke različitim narodima. Jednom je donosila mir i blagostanje, a drugom rat i neizvesnost.> (str. 23-24)
<Kada se nešto začne, teško se zaustavlja. Ponekad se nastavlja u drugom obliku, sa drugačijim značenjem, pod različitim imenima.> (str. 24-25)
<Shvatio je da čovek, ni pod kakvim uslovima, pa ni pod onim najgorim, ne odustaje od stvaranja. Kao da je u njega neka nevidljiva ruka (Božija?) usadila nemirenje sa stajanjem u mestu. Jer, stajati značilo je - čekati. A čekanje je radjalo opuštanje i nerad, bespomoćnost i beskorisnost i najzad - osećaj poraza. U takvom stanju, čovek je gubio smisao sopstvenog postojanja. Akcija je, dakle, bila rešenje koje nije važilo samo za njegovu mladost kako je ispočetka mislio, već za sve ljude, u svakom životnom dobu.> (str. 27)
<No, to mu se i dopalo: zašto bi uzroci i posledice imali tako predvidljive veze?> (str. 27)
<Kada je u tu histeričnu Evropu pokušao da smesti sebe, ili bilo kojeg anonimnog pojedinca, video je da mu tu mesta nema. Veliki ili <veliki> istorijski lomovi, a bilo ih je uvek, brisali su pravo čovekovog *pojedinačnog* hoda kroz prostor i vreme. Onesposobljavali su ga da napravi izbor unutar već postojećeg dogadjaja. Jer, izbor se uvek svodio na onaj nametnut svršenim činom.> (str. 33)
<Ja sam se tako svačega nagledao da ni sebi ne bih verovao da slučajno nisam svoj sopstveni svedok.> (str. 35)
<No, ako ništa drugo, svima je (i lutalicama i putnicima) zajednički bio - put. Tlo je, budući drevnije, stamenije i izvesnije od svega, uz pomoć same misli o putovanju, izmirivalo razlike.> (str. 36)
<Plašio se sopstvenog pojednostavljivanja kojim bi se sve svelo na <ako nema cilja, lutanje je bekstvo>.> (str. 37)
<Ako je priroda umela da misli, verovatno je čovekove postupke videla često kao niz neopravdanih i teško objašnjivih gluposti. (...) Zašto pred divotom, makar ponekad, ne biti i smešan? Smeškati se (ili podsmehivati) sebi, moglo je delovati isceliteljski.> (str. 39)
<Zar sam izazov nečega novog u potpunosti, nije bio jači i od činjenja loših dela? Taj izazov je, opet, radjao niz predobrih i prekrasnih dela. Dovoljnih da svet *ide napred*. Ali, da li i *da stigne dalje*?> (str. 48)
<Dakle, Djordje je od viteza naučio da se ubedjivanjem ne da nešto zavoleti. Valjalo je probati, a potom voleti. Ili ne.> (str. 49)
<Bilo bi, ako ništa drugo, nepraktično negirati stvarnost.> (str. 54)
<Shvatio je da u ovakvim slučajevima hrabrost može biti i ludost, te je sebe sveo na pomalo smešni biološki minimum: kao da je samo malo postojao!> (str. 66)
<Bilo joj je izuzetno teško što odlazi, a Djordje joj je bio veoma zahvalan što je barem shvatala da on neće biti srećan ako ne pokuša... šta god to bilo.> (str. 78-79)
<A kada je postajala kolektivno delo, zloupotreba računice omamljivala je masu koja je postajala testo za spravljanje peciva bilo kojeg oblika. Nevidljive ruke mesile su sve što bi im se prohtelo, dodavale začine, pekle ga na biranoj toploti, jele ga same i nudile za jelo kome god bi se prohtelo. Te ruke mogle su sve.> (str. 87)
<No za one koji su do tada već navikli da bez upliva države i bilo koga ili čega drugog ostvaruju svoje planove, teško je bilo da propise (to jest njihovog sprovodnika i kontrolora) vide drugačije no kao *napad* na njih. Djordje je bio naivan: očekivao je da kolonisti problem vide *šire* od sebe samih i *dalje* od ovog časa.> (str. 100)
<U dubini duše znao je da je ova uvreda imala za cilj samo i jedino da ga istinski povredi. O tome, dakle, nije valjalo suviše razmišljati. Ali, to mu nije pomoglo da ostane nepobedjen. Nož je pogodio mesto koje je i bilo ciljano. Da li je prijateljstvo postojalo i zato da se i preko bola oseti? A šta ako je onaj koji je vredjao bio povredjeniji od onoga kome je uvreda bila namenjena? Možda je upravo to bilo znak prijateljstva.> (str. 106-107)
<Ali djavo se uvek javlja kada ga ne očekuju.> (str. 110)
<A možda je ovaj redosled menjao njihove prioritete: kako su popuštale veze sa centralnom državom, tako je njihov lokalpatriotizam rastao. Moglo bi se čak reći da je veličina (administrativne) teritorije, vremenom smanjivana, bila obrnuto srazmerna njihovoj ljubavi prema otadžbini.> (str. 148)
<U ratu lože miruju. U ratu je potrebna pamet, ali ne i dalekosežna mudrost.> (str. 164)
<Uklapanje u novu sredinu značilo je baviti se njome.> (str. 169)
<Naravno, do svih ovakvih zaključaka dolazi se samo u razgovorima koji se vode sa srodnim dušama, onim koje se često prepoznaju na prvi pogled i sa kojima se potpuno oprečna mišljenja medjusobno nadopunjavaju a ne sukobljavaju. Kada vatra tajne podrške sagovornika, govornika ponese u visine i kada se tu, na licu mesta, radja novo mišljenje koje ne uspeva ni u najkreativnijoj samoći. Kada je suparnik ogledalo, kada drugi nije popustljiv pa sve ide samo od sebe, već se od njega odbija i gura dalje ka oštrici mišljenja koje krasi trenutak, brza prolaznost, ali i biser rezultata.> (str. 180-181)
<Sakupivši hrabrost sopstvenim optimizmom kroz obraćanje Stivensu, otvorio je pismo neizvesnosti koje ga je žuljalo u džepu.> (str. 202)
<Šta je Djordje iz ovih plemenitih gestova mogao zaključiti? Da se i u smrt može otići mirne duše, bez krupnih reči, uz dela koja ne moraju biti velika, ali koja možda to i jesu kada su zarad drugih i drugima namenjena. Sadašnjim i budućim. Možda je to bila i suštinska istina života: upisati se u budućnost *čistotom* a ne grandioznošću dela.> (str. 205)
<Opet je razmišljao o prijateljima koji, jedan za drugim, nestaju iz sopstvenih ali i iz njegovog života.> (str. 206)
<Jednoga časa čak je, možda i nesvesno, relativizovao sva Djordjeva imena prihvatajući Stivensovu najzgusnutiju definiciju Fišera: <Bio je gradjanin sveta.>> (str. 213)
<Bio je prilično siguran da je *svaka vrsta dvojnosti* u čovekovom karakteru bliska idealnom. Ili je makar bolji izbor od onog najčešćeg slučaja - čistog, pravolinijskog, takoreći jednosmernog karaktera. A takvome se, naravno, i te kako opirao. No, nijedan od <slučajeva> nije video kao sasvim dobro rešenje za sebe. Ni u jednom se nije osećao kao kod kuće.> (str. 221-222)
<Rat koji je bio pred samim vratima nosio je u sebi jednu posebno tragičnu nit i jednu fatalnu iluziju. Prvo, trebalo je ubijati pripadnike sopstvenog naroda i drugo, obe strane su bile ubedjene da će pobediti, i to brzo!> (str. 226)
<I nestalnost je, budući konstanta, mogla biti neka vrsta doslednosti!> (str. 233)



Vladislav Bajac <Evropa na ledjima bika>
Beograd, Čigoja štampa, 2000.
171 str.
Vladislav Bajac rodjen je 1954. u Beogradu. Objavljivao pesme, haiku poeziju, knjige priča, romane. Već dugi niz godina stoji iza imena <Geopoetika> (izdavačka kuća iz Beograda).
<Evropa na ledjima bika> je zbirka priča. Bajac se i ovde drži geopoetičke niti, pa nas <Priča o putovanju s običnim ljudima> vodi u Grčku, <Priča o dželatu> u Francusku, sledeće u Italiju, Holandiju, Britaniju itd. - po celoj Evropi putujemo na ovih 170-tak strana.
To su sve priče o ljudskim sudbinama i putovanjima - putovanjima u svakom smislu. O njihovim dilemama, emocijama, o apsurdima koji su nekad samo privid.
Bajac vrhunski slika likove, lako pronalazi njihovu suštinu, sagledava ih i sa spoljne i sa unutrašnje strane. Dobro poznavanje istorije i geografije omogućava Bajcu ne samo da nam prezentuje činjenice, već i da se s takvim podacima igra, kako bi bolje odslikao likove svojih priča. Srećemo tu i razna čudovišta - neka u ljudskom obličju, neka ne, neka stvarna, neka u formi prividjenja (da li?).
Jedino što mi je donekle zasmetalo je često korišćenje 'špijunskih' tema, tema o teoriji zavere, čemu je Bajac izgleda sklon (roman <Crna kutija>).
Ovog puta samo jedan citat, koji prethodi trećoj priči:
<Redovi koji slede pronalaze se u onoj vrsti priča koje nastaju za nekoliko popodneva, na verandi primorske kuće, u prohladnom skrovištu nadomak užarene avgustovske peći, u ono mrtvo doba kada titranje vazduha plete niti koje se razlikuju od prividjenja po tome što se ponekad mogu dodirnuti.>
Moji favoriti za ovaj put su <Priča o dželatu>, <Priča o praocu> i <Priča o hodu i disanju>.
E, da: i obavezno pročitajte autorov P.S., saznaćete mnogo o simbolici bika u različitim kulturama.

_________________
--
zmuj
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika MSN messenger ICQ broj
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Savremeni roman Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
60696231
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz