Slobodan Selenić

Romansijer i pozorišni kritičar (Pakrac 1933 – Beograd 1995). Filozofski fakultet završio u Beogradu. Radove iz pozrišne kritike i esejistike objavljivao u Borbi i Delu. Jedno vreme radio u Avala filmu. Bio predsednik Saveta Dramskog programa Radio Beograda sredinom osamdesetih. Od 1965. predavao dramatrugiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Bio predsednik Predsedništva Saveza književnika Jugoslavije. Autor je Antologije avangardne drame (1964) i Antologije savremene srpske drame (1977). Glavni književnoteorijski radovi; Angažaman u dramskoj formi (1965) i Dramski pravci XX veka (1971). Objavio romane; Memoari Pere Bogalja (1968), Pismo glava (1972), Prijatelji (1980), Očevi i oci (1985), Timor mortis (1989) i Ubistvo s predumišljajem (1993). Autor je i drama i novela. Višestruko nagrađivan za književnost; Oktobarska nagrada, NIN-ova, Meša Selimović, sarajevske izdavačke kuće Svjetlost, Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i Sterijine.
(To bi bilo nesto zvanicno.)

Najveci domaci kriticar Huna i Vizigota koji su se pojavili '45. kao i pisac koji je savrseno opisivao period u Kraljevini pred II SR.
Obozavam sve sto je napisao, ali "Ocevi i oci" koji mi je preporucila filozoficarka u srednjoj mi je definitivno najdrazi.

Your thoughts?