Poezija ljubavi, smrti i snova - my poetry

Касна јесен,
Један стари балкон,
Прозора, разбијена стакала,
Столица за љуљање,
Човек, чебе пребаћено преко ногу,
Мирис топлог чаја,
Изгубљени поглед, бесмислене речи,
Јутарње сунце излази,
Ум полако умире, смех,
На тротоару још један лист,
Убија корак његове љубљви.

Поведи ме у тамнице снова,
Окуј ме тим ланцем љубави,
Који не могу прекинути дани,
Не желим бежати,
Од луде пожуде страсти.

Погледај ме и не говори,
Пути нека дрхтај позове љубав,
Ону успавану у твоме погледу сна,
Коју је донело јутро,
Твог последњег лутања.

Masada, potpis ti je strava... Jel to iz neke tvoje pjesme ?

Pocetak jedne price. Odatle je.

(prebaceno na 'SKICE ZA PUT OKO SVETA')

vana citat:

Jesi nočas tu Kada me utvare svega "bilo" progone Hočeš li ostati sa mnom Ako ti priznam Da me je strah Možda je Ipak Bolje Da odeš I neka je laka zemlja Snovima kojima te još vežem za život

@Vana, prelepo, sa svim elementima sukoba proslo-buduce, a beznadezno u sadasnjosti...U tako kratkoj tvorevini, ako je uopste uputno pomenuti kvantitet, ma nebitno, ostvariti takav intenzitet...Pod utiskom sam,

masada citat:

Pocetak jedne price. Odatle je.

Da li je "Dankin" tvoja prica?

Стрепња у кратком трептају сна,
У мојим очима,
Крај мојих руку,
До мене, тиха, корача, одлази,
Некуда далеко, давно после сутона.

А ја, осврћем се, и слушам,
Тишину без гласа
Прохујалу крај мојих усана,
Док крадем њену последњу сену,
Сену која нестаје у неки рани сат.

Ноћ и мртви саг јесени,
Украдени кораци,
На смрзнутој земљи,
У пустим улицама,
Под светлом које убија таму.

Дан и трен новога јутра,
Трен новога сна,
Недосањаног, без ње,
У самотној постељи,
Заосталих сумрака.

Расута на белом узглављу,
Њена црна коса,
У миру њених усана,
И осмехом склопљене очи,
У уздаху уморних груди.

И одлазим, пусте улице зову,
Ветар брише мој траг,
Са уснама реч, бесана бежи,
Шапатом тек име је кажем,
И молитву ову, ја говорим њој.

San,
Budi me sopstveni glas, užasan vrisak,
Guši ruke stvarnosti stisak.
Iza mene noć, puna srušenih nada,
Sumornost ovim jutrom vlada.
Sve one reči koje ničemu vode,
Sve one reči,i morao je da ode.
Hladno je.
Zašto je moralo da svane!

Izgledalo je tako stvarno,
Ali previše divno,da bi to i ostalo.
Turobnost iznutra me steže,
Svaki put je ponosim teže.
Slike od prošle noći,
Pravim raspored u glavi,
Previše mučno da bi moglo da se sastavi.

Sećanje na osmeh, bol me davi,
Osmeh je morao da se u prošloj noći ostavi.
Sad,ovako sa dna,
gledam u visine,
visine sinoćnog sna...

Opet


Nekad me sećanje zatvori u mračne odaje,
i tako, ni svoj, ni tuđi, tumaram po tami,
i nalazim sve one tvoje izdaje,
i u daljini svetlo koje me mami.

Nekad se rosa jutra zalepi na moje trepavice,
i dah proleća poigra sa mojom tajnom,
svi strahovi se zalepe k'o pijavice,
rode se i umru u pogledu sjajnom.

Nekad me snovi teraju da idem dalje,
u dubinu onoga čega se bojim,
i sve se muti, i srce staje,
vreme, dah, sve ko da stoji.

Nekad me uzmu sve moje boli,
i povedu ka ivici suza,
i zaboravim onoga ko me voli,
slep sam za ruku koja se pruža.

Nekad, u mraku, dok srce tiho bije,
zatvaram oči i nestajem u sebi,
nalazim sve ono što se tamo krije,
i nesvesno, opet, vratim se tebi...

(prebaceno na 'SKICE ZA PUT OKO SVETA')

(prebaceno na 'SKICE ZA PUT OKO SVETA')

super pjesme masada ...