Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › Vlažne smeđe oči
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 102
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1544
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Vlažne smeđe oči


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
v.stojkovic
Član
Član


Pridružio se: Okt 29, 2007
Poruke: 92

PošaljiPoslato: Sre Maj 05, 2010 1:53 pm    Naslov: Vlažne smeđe oči Odgovori sa citatom

Priču stare gospođe čuo sam u jednoj od onih dugih i izgubljenih noći krajem dvadesetog veka, dok su rakete krstarile nad Beogradom tražeći svoje ciljeve, a mi sedeli u memljivom skloništu.

Govorila je tiho, a prekidala je samo kad bi maramicom brisala suze. Svi smo je pažljivo slušali, čak su i deca prestala da plaču.

- Moj otac Šimon, iako poreklom Jevrejin, nije bio ni trgovac, ni zlatar, a ni zelenaš, bio je paor i čobanin. Naš salaš je bio u Baranji, na ivici panonske puste, gde se Dunav razliva u stotine rukavaca, plaveći i ostavljajući iza sebe močvarne ritove i zelene pašnjake. Otac je imao moju majku, brata i mene, salaš, stado ovaca, jednog magarca i pet bujtara.

O tim bujtarima, panonskim kerovima, hoću da vam pričam.

Ležali bi kraj oca, dok on drema u hladu bresta, a ovce planduju site i napojene nedaleko od bunara sa visokom đermom. Bujtari bi čekali da se otac probudi i da im da znak da pokrenu stado, ovce su preživale i čekale da ih magarac Pišta povede u toreve na našem salašu. Majka, brat i ja čekali smo oca, bujtare, stado i sveže mleko.

Kad užarena nebeska kugla povuče svoje strele i postane rumena kao kuglof iz rerene moje majke, otac bi protrljao lice, napio se vode iz čuture i ustao. Bujtari bi i dalje ležali, mahali crnim repovima, smeđim okicama gledali u oca i čekali znak. E, taj očev znak, ta komanda njegovim kerovima, bila je tajna – nikad i niko nije video, a ni čuo kako i na koji način se sporazumeva sa njima.Na očev tajni znak skočili bi svi istovremeno i jurnuli ka magarcu, Pišta bi se lenjo podigao i onako bunovan zverao okolo, a bujtri bi ga bučnim lavežom usmeravali na put ka našem salašu. Kad stado ovaca, predvođeno Pištom i njegovim praporcima, krene širokom pustom, kerovi bi se vratili svom gazdi i očekujući nagradu veselo mahali repovima. Otac bi ih zadovoljno pogledao i rekao «Bujtar, ostra», a oni bi se presrećni postrojili iza svog gazde.

Bujtar je bilo ime svih njegovih kerova, a reč «ostra» je bio poziv da krenu za njim. Te dve reči bile su jedine reči koje je otac ikad izgovorio svojim bujtarima i nihova njaveća nagrada. Očevi kerovi svoju hranu nisu doživljavali kao nagradu, ona je bila njihovo pravo, njihova zasluženanadnca. Tokom ispaše, hrana im je bila mleko, ali ne pomuženo – bujtari su se hranili sisajući ovce koje su ostale bez jagnjadi, uvek i samo one bez jagnjadi.

Ponekad bi se Pišta zamislio ili zadremao i poveo stado na pogrešnu stranu, otac ne bi rekao ni reči, samo bi dao svoj tajni znak, bujtari bi potrčali i kao jato kondora u brišućem letu usmerili Pištu željenim pravcem. Kako su bujtari znali kojim pravcem u širokoj pusti otac želi da usmeri stado, također je ostala tajna.

U sumrak bi se pustom razlegla pesma o Dunavu, ravnici i čardama. To otac peva i pesmom nam javlja da je blizu i da otvorimo kapiju. Nešto kasnije čujemo praporce i blejanje stada. U dvorište prvi ulazi Pišta, za njim ovce i na kraju jaganjci. Bujtari trče oko stada, paze da neko jagnje ne zaostane i veselo laju.

To je bio moj svet u kome sam srećno i sigurno odrastala.

Ni brat ni ja nismo išli u školu, najbliža škola je bila kilometrima daleko. Majka nas je sama podučavala. Pisanje i račun smo vežbali na tamnozelenoj tablici. Na jednoj njenoj strani su bile uske i široke linije, tu smo pisaljkom ispisivali slova, a na drugoj strani su bili kvadratići, u njih smo upisivali brojeve. Iz debele knjige majka nam je čitala priče Solomunove i Pesmu nad pesmama. Petkom uveče otac i majka su se pozdravljali sa «Sabat šalom», subotom majka nije kuvala, a otac je obavljao samo najnužnije poslove oko svog stada. Umesto vina na sabat je pio palinku, domaću rakiju od kajsija, šljiva i višanja. Za Božić i Uskrs fijakerom smo išli u Mohač, u katoličku crkvu. Šimonov otac, a naš deda Aaron, je krajem devetnaestog veka iz judeizma prešao u hrišćanstvo i promenio prezime. Svi smo bili kršteni, ali stara vera i običaji su sačuvani.

Jednog dana očeva pesma je utihnula. Pitali smo majku zašto otac više ne peva.
- Rat je i ljudi ginu, nije red da se peva, odgovorila je majka.

Rat je bio daleko od našeg salaša. Ponekad su salaš preletali avioni i negde daleko, preko Dunava, istresali svoj smrtonosni tovar. Da rat traje već tri godine znali smo samo po tome što otac tri godine ne peva i što se naše stado smanjuje. Otac je jaganjcima i ovnovima plaćao naš mir i naše živote.

Revnosni službenik komande Vermahta u Pečuju, početkom četvrte godine rata, otkrio je u starim crkvenim knjigama, da je naš deda Aaron promenio i svoje prezime i svoju veru, a da njegov sin Šimon, sa ženom i decom živi na salašu na ivici puste.

Kamioni su došli u rano jutro.

Nemački vojnici su oca, majku brata i mene vezali žicom za stupac na tremu, a zatim su jednu po jednu ovcu izvodili iz tora i klali. Na kraju su zaklali i Pištu, našeg već ostarelog magarca. Majka, brat i ja smo plakali, a otac je okamenjenog lica samo gledao. Bujtari su ležali kraj očevih nogu, besno režali i čekali očev znak da napadnu koljače. Kako znaka od oca nije bilo, režanje se pretvorilo u bolno cviljenje, a tela su im drhtala. Bujtari su za svojim stadom i za Pištom, tugovali i dušom i telom. Kad su sve ovce poklali, njihova krvava i još topla tela ubacili su u jedan kamion, nas četvoro u drugi, a onda su zapalili i torove i kuću. Plameni jezici su dodirivali nebo, bujtari su sumanuto trčali oko ogromne buktinje i izbezumljeno zavijali. Kamioni su krenuli, a bujtari za njima. Vojnici su ispalili rafale i pogodili tri od pet očevih kerova. Preostala dvojica nastavili su da trče za kamionima, jedan je trčao na tri noge i zaostajao.

Na železničkoj stanici u Mohaču, dok su nas ukrcavali u vagone, poslednji očev bujtar se odnekud prikrao i lizao očevo krvavo stopalo. Teška vojnička cokula pogodila ga je u slabine. Voz je krenuo. Poslednje čega se sećam iz kraja mog destinjstva je očev verni bujtar, kako iscrpljen trči pored našeg vagona.

U logoru su nam prvog dana na podlaktice istetovirali brojeve. Majka je, kao da nas na našem salašu podučava, rekla da je moj broj najmanji, bratov za jedan, njen za dva, a očev za tri broja veći od mog broja. Još je rekla, ako nas razdvoje, da to zapamtimo. Razdvojili su nas istog dana. Majka i otac su odvedeni u radni kamp i nikad ih više nisam videla. Brat i ja odvedeni smo u pomoćne, medicinske barake.

Moj brat nije imao sreće, raspoređen je u grupu na kojoj su nacisti ispitivali novu vrstu bojnih otrova. Stradao je posle desetak dana, a ja sam preživela.

Bolna sećanja na logor sam potisnula, a sačuvala samo lepe uspomene na oca, majku, brata i detinjstvo na salašu. Ipak, u nemirnim noćima, još uvek čujem tužno zavijanje očevih bujtara dok naš salaš gori i vidim vlažne smeđe oči onog poslednjeg, kako trči uz voz koji juri u pakao.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
62053408
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz