"Kradja" u umetnosti

Ovde se nadovezujem na diskusiju iz teme o Hesseu > Herman Hesse.

Nisam lično nikada analizirala tu autentičnost Hesseovog dela ali se ovakve "analize" često javljaju (Od Bregovića do Hessea i šire ).
Kra?a, plagijatorstvo, neoriginalnost...to je u umetnosti vrlo diskutabilno naročito kada je reč o osnovi, temi, "plotu" što bi rekli braća EMglezi. Gotovo svako umetničko delo je nastalo "kra?om". Slikar krade motive, glumac tu?e ličnosti, pesnik tu?e muke (ako nema svoje) ,muzičar napeve, melodije, zvukove...i tako redom.
Kada bi se autentična umetnost svela samo na ono što je tematski autentično, ostali bi nam samo Da Vincijevi nacrti helikoptera kog je sam i IZMISLIO ili samo Žil Vern koji je pisao fantastiku. SF bi bila, tako, možda jedina autentična književnost. S druge strane, fotografija ili slikarstvo bi bili u opasnosti da izgube status umetnosti jer se uvek zasnivaju na nekom postojećem motivu!
I umetnost je zanat a nije svaki zanatlija jednako spretan i dobar. Od onoga što je inspiracija do dela koje se stvori "traje" ta umetnost. Nije bilo dovoljno da Mehmed - Paša Sokolović sagradi ćupriju na Drini da bi Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu- za to je trebalo napisati "Na Drini ćuprija"! U Andrićevim rukama, to je mogao biti i krivi toranj u Pisi! Da je sve u originalnosti teme- bile bio nam dovoljne enciklopedije!

�ekspirova dela su u najvećem broju slučajeva obrade poznatih dramskih zapleta od kojih su neki čak već imali svoje mesto u književnosti i na sceni. Ipak, nikada niko do danas nije odlučio potražiti neku drugu priču o Richardu III. jer je �ekspirova adaptacija te priče ostala ne samo njegovo remek delo nego i remek delo dramske književnosti uopšte. Jer- �ekspir je bio "tata" (pa mogu oni još sto puta da utvrde da je on krao dela..i kokoške po komšiluku!) !

Takvih primera ima bezbroj. Čak i kad je pomenut sarajevski muzičar - ii "kra?a" etno motiva je često merena dvostrukim aršinima. S jedne strane- preuzimanje etno motiva pravda se nedostatkom mašte a, s druge, Vuk Karadžić smešten je na pijedestal. On je samo sakupljao nacionalnu poeziju i uobličio jezik koji nije imao pisanih pravila. Ali, da nije, ko zna gde bismo bili danas.
Ni sama nisam sigurna nekada da li je doza praštanja veća ako se neko nazove etno-muzičarem pa tu prestaje naga?anje da li je krao ili ne- sam je priznao! (Naravno, ono nije priča o konkretnoj osobi!)

Zaštita autorskih prava na inspiraciju ne postoji. Za motive- nije definisana. Zbog toga fotografi još uvek mogu da se nazivaju umetnicima. Na sreću!
E sad, ako se ikada uvede...biće haos kada se jave ljudi kojima je neki glumac na pijaci "ukrao" glas u prolazu i zatraže zaštitu autorskih prava!

Jednom davno uzmem u biblioteci Antologiju južno-američke poezije. Povelika knjiga. Pesme skroz netipične. Čitam tako, kad mi par stihova stravično poznati!!! Al', džaba, ne mogu da se setim odakle.
Čitam dalje, ono ponovo 2-3 stiha skroz poznata Tu se već iznerviram što ne mogu da se setim, ali nastavim sa čitanjem
Negde na pola knjige konstatujem da mi je potreban podstcaj da dozovem memoriju u funkciju, pa iz tog razloga pustim omiljenu muziku iz mladosti, tj. Bijelo dugme.
I TADA ČUJEM ONO ČEGA NISAM MOGLA DA SE SETIM

Od tog doba cenim Bregovića još više,
jer je izabrao reči na pravom mestu

ljudi. prvo mnogo me nervira to napucavanje neprestanih smajlija.
namćete mi mišljenje. daj osmehnite se tamo gde treba.
drugo, kapiram da je sve izmišljeno od momenta kada su neandertalci napustili ovu planetu pa do samog dana dna današnjeg, i u tom smislu, ne bih da citiram sveto pismo, ali tamose lepo reklo da nema ničega novog pod suncem. znači sve je stvar hvatanja momenta u vremenu, a to podrazumeva umetnika koji ima adekvatnu obradu u svemiru - da se usaglasima da MOŽDA možemo da kažemo da je SciFi autentičan momenat izvan zadatih okvira smisla postanja ili postojanja, ali i tu se krije klica prevazilaženja ZADATOG scenarija bivstvovanja samo u
dosluhu sa dostignućima nauke, a to mi je nekako malo pozitivistički skrojena literatura. više sam za zamišljenike umerene u svojoj približnoj egzistenciji, koji pokušavaju da umerenički u skladu sa okruženjem definišu koordinate svojeg ličnog prisustva jer bez obzira koliko je puta ponovljena ista sudbina, samo jednom ona ima prava da nas udari, zahvati i obesmisli. e to treba znati pa reći.