Dostojevski

Vladimir86 citat:

nista nije daleko..ko zna, mozda se nekad podudare nasi putevi, i na toj raskrsnici zastanemo..zaustavimo saobracaj, popijemo pivo i nesretnog Fjodora procesljamo do mere u kojoj je i sam sebe retko cesljao...ako uopste postoji taj stepen..

U to ime

. Sanjar — ako treba da se točno utvrdi — nije čovjek, nego, znate, nekakvo biće srednjega roda. Nastanjuje se ponajviše gdjegod u nepristupnu zakutku, kao da se krije u njemu čak i od danje svjetlosti, pa kad se zavuče u svoj stan, tako će prirasti uz svoj zakutak, kao puž, ili barem u tom pogledu jako nalikuje na onu zanimljivu životinju koja je u isti mah i životinja i kuća, a zove se kornjača. Šta mislite, zašto on tako voli svoja četiri zida, obojena svakako zelenom bojom, začađena, tmurna i nedopustivo zadimljena? Zašto taj smiješni gospodin, kad dođe da ga pohodi tkogod od njegovih malobrojnih znanaca (a on na kraju gubi sve znance), zašto ga taj smiješni gospodin dočekuje tako zbunjen, tako promijenjen u licu i tako smeten kao da je među svoja četiri zida upravo počinio zločinstvo, kao da je pravio lažne novčanice ili kakve pjesmice, da ih pošalje časopisu uz anonimno pismo, u kojem se javlja da je pravi pjesnik već umro te njegov prijatelj smatra za svoju svetu dužnost da objavi te stihove? Zašto, recite mi, Nastenjko, razgovor nikako ne teče toj dvojici koji se razgovaraju? Zašto, niti smijeh niti živa riječca ne polijeću s jezika prijatelju koji je iznenada ušao i smeo se, a inače voli i smijeh i živu riječcu, i razgovore o krasnom spolu, i druge vesele teme? Zašto, napokon, taj prijatelj, po svoj prilici nedavni znanac, koji prvi put dolazi u posjet — jer drugoga posjeta u takvu slučaju neće više biti, i prijatelj neće po drugi put dolaziti — zašto se i sam prijatelj tako buni, tako koči, unatoč svoj svojoj oštroumnosti (ako je samo ima), gledajući preobraženo lice domaćina koji se već i sam sasvim zbunio i posve smeo nakon silnoga ali uzaludnoga nastojanja da ugladi i iskiti razgovor, da i on pokaže kako poznaje otmjeni ton, da i on zapodjene ražgpvor o krasnom spolu te se makar takvom pokornošću svidi jadnom čovjeku, koji nije dospio na pravo mjesto, nego zabasao njemu u goste? Zašto se naposljetku gost maši šešira i odlazi naglo, iznenada se sjetivši vrlo potrebna posla, kojega nije nikada ni bilo, pa nekako oslobađa svoju ruku iz vatrenoga stiska domaćinova, koji svakojako nastoji da pokaže svoje kajanje i da popravi što je izgubljeno? Zašto prijatelj koji odlazi hohoće čim iziđe na vrata, odmah se zariče sam sebi da nikada neće dolaziti k tomu čudaku, premda je taj čudak zapravo i divan čovjek, a u isti mah ne može nikako da uskrati svojoj uobrazilji mali hir; da usporedi, makar i izdaleka, fizionomiju svojega malopređašnjega subesjednika, za sve vrijeme sastanka, s likom onoga nesretnoga mačeta koje su djeca vjerolomno zarobila, izgnječila, zaplašila, svakojako mu nažao učinila i sasvim ga zbunila, te se mače naposljetku zavuklo pod stolicu, u mrak i tamo po cio sat dokono mora da se ježi, da frče i obadvjema šapama mije svoju uvrijeđenu njuškicu i dugo još nakon toga da neprijateljski gleda prirodu i život i čak poklon s gospodarova stola, što mu ga je spremila milosrdna ključarica.

"Bjele noći"........
Hvala Dostojevskom jer je postojao...
Znam da ovo nije tema za odlomke ali,ja sam morala!

Полное собрание сочинений Достоевского в пятнадцати томах
под редакцией профессора В.Н.Захарова
Том 1

* Бедные люди. Роман.
* Двойник. Приключения господина Голядкина.
* Господин Прохарчин. Рассказ.
* Зубоскал.
* Достоевский/Григорович Вступление к альманаху "Первое апреля".
* Достоевский/Григорович/Некрасов Как опасно предаваться честолюбивым снам.
* Роман в девяти письмах.
* Ползунков.
* К О. де Бальзак/Достоевский. Евгения Гранде.


Том 2

* Петербургская летопись.
* Хозяйка. Повесть.
* Слабое сердце. Повесть.
* Честный вор. (Из записок неизвестного).
* Елка и свадьба. (Из записок неизвестного).
* Чужая жена и муж под кроватью. (Происшествие необыкновенное).
* Белые ночи. Сантиментальный роман.
* (Из записок мечтателя). Неточка Незванова.
* Маленький герой. (Из неизвестных мемуаров).
* Редакторская работа ДостоевскогоКККК Иезуиты

Том 3

* Сибирская тетрадь.
* Стихотворения 1854-1856-го годов.
* Дядюшкин сон. (Из мордасовских летописей).
* Село Степанчиково и его обитатели. (Из записок неизвестного).
* Записки из МертвогоКДома.


Том 4

* Петербургские сновидения в стихах и прозе.
* Униженные и оскорбленные. Роман в четырех частях с эпилогом.
* Ряд статей о русской литературе.
* Объявления о подписке на журнал "Время".
* Статьи 1861-го года.
* Dubia.

Том 5

* Скверный анекдот. Рассказ.
* Зимние заметки о летних впечатлениях.
* Статьи 1861-1863-го годов.
* Dubia.


Том 6К

* Записки из подполья.К
* Крокодил. Необыкновенное событие, или Пассаж в Пассаже.К
* Двойник. Петербургская поэма.К
* Игрок. Роман. (Из записок молодого человека).К
* Вечный муж.К
* Статьи из журнала "Эпоха".К
* Dubia.К

Том 7К

* Преступление и наказание. Роман в шести частях с эпилогом.К


Том 8К

* Идиот. Роман в четырех частях.К

Том 9К

* Бесы. Роман в трех частях.К


Том 10К

* Дневник писателя за 1873 год.К
* Статьи из "Гражданина".К
* Маленькие картинки (в дороге).К
* Dubia.К

Том 11К

* Подросток. Роман.К


Том 12К

* Дневник писателя за 1876 год.К

Том 13К

* Дневник писателя за 1877 год.К
* Из дачных прогулок Кузьмы Пруткова и его друга.


Том 14К

* Братья Карамазовы. Роман в четырех частях с эпилогом. Части 1-3.К

Том 15К

* Братья Карамазовы. Роман в четырех частях с эпилогом. Часть 4. Эпилог.К
* Дневник писателя за 1880 год.К
* Дневник писателя за 1881 год.К


***Ovo sam morala,iz Poštovanja prema Njemu....

Omiljeni pisac jos od gimnazije.Zlocin i kazna i Braca Karamazovi su stvarno vrijedni paznje, a i sva djela koja je napisao zaista posjeduju kvalitet.Dostojevski,svaka ti cast!!!

Procitala sam samo jednu njegovu knjigu, ali odmah sam shvatila koji je to car...

e vala cu i ja jednom da se nateram da ga citam

E ja sam sebe naterala. Kupila sam Zločin i kaznu i Karamazove. Dosta je to stajalo parica da bi samo kupilo prašinu a i greh bi bio, to sada vidim.
"Gde sam to čitao kako jedan osudjenik na smrt, sat vremena pre pogubljenja, govori ili misli - kad bih morao živeti negde na visini, na steni, i to na takvoj uzanoj zaravni da samo dva stopala mogu stati a unaokolo bezdani, okean, večni mrak,večna usamljenost i večna bura - i da ostanem tako stojeći na aršinu prostora čitavog života, hiljadu godina, čitavu večnost, ipak bi bilo boje i tako živeti nego sad odmah umreti.
Samo da je živeti, ŽIVETI! Ma kako da se živi- samo da se živi.
KAKVA ISTINA, GOSPODE. KAKVA ISTINA! "

"Nego da ja sada,sa svoje strane,postavim jedno dokono pitanje: sta je bolje- jeftina sreca ili uzvisena patnja? Dakle, sta je bolje?"

jel smem da odgovorim?

uzvisena patnja, nekako sam predugo sad u tome

offtopic

Svaki dan postavljam sebi ovo pitanje i ogovor je uvek isti Mislim da bi se Dostojevski slozio sa mnom

Neprevazidjen je!!! Samo toliko cu reci!!!!

Čitala sam samo "Zločin i kaznu" i oduševila se.

Maja citat:

Kad mu svečano otvorimo neku temu, ima da nalepim tekst o giljotini pa kud puklo!

Тај део у којем прича о гиљотини у неку руку је "оф топик" целе књиге али је толико јак да на крају ако и заборавите Идиота, он вам остаје у глави заувек...

Pozna jesen, pravo vreme da meteopate, bar oni navuceni na knjizevnost, ponove ponavljane susrete sa Dostojevskim. "Idiot" na prvom mestu, sve ostalo ako (po)stignem.

___