Aristofan - pesnik rata i mira

Rodio se oko 445 pre Hrista u Atini. O njegovom životu znamo vrlo malo. Još kao mlad pisao je komedije ali ih nije prikazivao pod svojim imenom.
Najslavniji je predstavnik atičke komedije i jedini komediograf od kojeg nam je sačuvano nekoliko komedija.
Napisao je 44 komedija od kojih nam je sačuvano 11.
Aristofanove komedije jasno odražavaju klasnu i političku borbu za vreme Peloponeskog rata (431-404) i u tome je njihova vrednost.
Sve Aristofanove komedije imaju kao osnovu temu socijalno-političke tendencije. Kritikuje sve što ne valja, kao na primer demagoge koji obmanjuju narod, hvalisave vojskovođe, nesavesnost sudija.On ih je neumoljivo izlagao smehu i poruzi.
Aristofan je svoje komedije namenio najširoj publici u čije ime govori. On je ustvari kritičar političlkog trenutka i toj svojoj kritici je dao solidnu književnu podlogu.
Kao pisac uhvatio je neke tipične osobine nacije, a u svojim delima uspeo je da istakne ideju pacifizma.
Napada demokratiju, ne kao princip, već onakvu kakva je postala : demokratiju ambicioznih političara, ratnih špekulanata, demokratiju agresivnu, ogrezlu u nepravde.
Kao što vidite i posle 2.500 god. sve je ostalo isto.

ja citala Zabe i Ptice... It's good, ali sve je to antika i sve su to relativno slicni motivi.

pozdrav Pulherija!
aristofan je genijalan, oduševila sam se kada sam ga prvi put prochitala. naravno, imala sam dobar prevod, i josh bolja objašnjenja.
ali, meni je jako interesantna njegova anegdota sa sokratnom, a i platon ga pominje u jednom delu, kao jednog od sagovornika u nekom dijalogu
aristofan je rekao za sokrata da je gori od svih sofista zajedno, jer je lenj da nauči i onoliko koliko oni znaju, pa se na sav glas dere kako zna da ništa ne zna, i pri tom ubeđuje druge kako ni oni ništa ne znaju.

Aristofan učestvuje kao besednik u Platonovoj «Gozbi», njegovom najvećem umetničkom delu, u kome učesnici u dijalogu izgovaraju pohvale bogu ljubavi – Erosu.
Aristofan objašjava Erosa burleskom o praobliku ljudi, kojih, prema njegovom mišljenju, isprava bili 3 vrste: dvostruki muškarci, dvostruke žene i androgini. Pošto su bili obesni i neposlušni i često su se suprotstavljali bogovima, Zevs se naljutio i rasekao ih je napola. Od tada svaka polovina počela je da čezne i žudi za drugom polovinom.

U komediji «Oblakinje» Aristofan stavlja Sokrata u isti koš sa sofistima i podsmeva mu se kao predstavnika tog filosofskog pravca.