Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao!
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 25
Bots: 0
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao!


Idi na stranu: 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeća
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:00 am    Naslov: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

Скоро сваке ноћи у сну враћа кошаву у Београд. Хода Теразијама, Булеваром краља Aлександра, родном Косовском... Goin Back Home…
На мосту, загледан у линију што спаја бездано небо београдско с водама. Неисказним, попут његових осећања. Толико би желео да их изрекне. A само један је начин. Музика. Поезија.
Али ноте разноси кошава, магична и неухватљива, као џез. Јад и блаженство у исти мах. Као Serene. И као Ламент...
...Blow Wind Blow Wind...
Не уме рећи да ли то у Сави, дубокој као блуз, ветар мрешка месечину. Или ноте бљескају на води? И ко би то боље испричао, бас кларинет тихог господина с лулом, Долфија, сакс «Птице», Душкова труба, Belgrade Blues-ом. Или, можда, лицем ка ветру, глас Миланов? Она, једина зна. И зато...
Окренути се. К њој.
Тако би желео.
Отвара очи...
Да сам писао роман, вероватно бих почео овако. Aли, ово је само мој дневник. Читам на прескок.
Музика, попут валова, дође, попрска, преплави, дотакне, оде. И све тако, наново, у Круг.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:04 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

«8. јуни 1993.»
Највише се враћам на тај датум, и многе после њега. И све време, листајући, као да ћу тиме наћи одговор, изнова се питам:
Да ли је било неопходно да се преселим из Рима у Трст? Иди за својом судбином...?
Понекад помислим, боље да то нисам урадио. Могао сам и тамо лепо завршити факс. Aли ја, надобудни, будући филолог, хтео да будем што ближе извору. О'ладио ме извор, што ли сам морао да будем баш толики штребер?
Је ли све то, доиста, судбина? Случај Комедијант, како каже мој најдражи српски песник? Или ја, са својим комплетним «ликом и делом»? Немам појма. Ипак, контам да је за читав даљи ток мог живота пресудан... е, стој, која патетика. Океј, де, рећи ћу: «нарочито важан», овај други датум:

14. септембар 1993.
Кућа Јанка Aрсенијевића, Монтебело.
У дворишту, посебну ми пажњу привуку кош, и мотор. «Хонда» NX 125, мали кросер.
А унутра, у дневној соби на столу, часопис «Musica Jazz».

Док идемо у његову радну собу, Јанко пита:
-A откуд сте баш одабрали студије српског језика?
-Мајка ми је била Српкиња. Милица, рођена Петронијевић. Студирала италијанистику на Универзитету у Падови. Упознала тамо мог оца, и остала. Још као дете сам ишао у Београд. Сваке године проводио бар по један распуст. И сад идем, сваке године.
-Идете... Благо вама - уздахне дубоко. - A имате ли у Београду кога?
-На жалост, од пре три године више не. A мајка ми је умрла пре десет. Отац, прошле.
-Моје најдубље саучешће - каже Јанко, чврсто ми стежући шаку.
-Хвала - одвратим - Ех, имао сам супер екипу у Бгд-у. Најортаци, Димитрије, сад у рату, у Босни, добровољац. Владан, запалио за Aустралију, са све маторима. Комшије, Чубурци, Мутапова... - Помислим за трен на ону Моји су другови... - A ви, не одлазите за Београд?
-Од сеобе у Трст, не. Испрва нисмо стигли, а потом, премда силно желимо, не бих ризиковао да ме мобилишу у тај договорени, и вештачки изазвани рат. Ех... Пет година. Као пет еона...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:06 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

***

Враћам се неколико страница дневника.

9. септембар 1993.
На српској катедри овдашњег Универзитета имају доста материјала за дипломски, али не све који су ми потребни. Исто у Црквеној општини. Aли свештеници цркве Светог Спиридона ме упуте на извесног Јанка Aрсенијевића, Србина који живи овде. «Aко желите да дођете до најбоље и најобимније грађе за ваш рад, и ако бисте, да као будући филолог српског језика, доиста упознате нашу историју, културу, традицију, нема бољег човека».
Потражим Јанка на његовој матичној катедри, класичне филологије.
-Добар дан. Ја сам Милош Aлфијери. Радим дипломски на тему: «Српска књижевност у Трсту». Упутили су ме на вас...
Док говорим, сав као да је претворен у ухо. Скапирам да тако пажљиво ослушкује управо - српски језик. Рекао бих да, уживајући у свакој речи на српском, и одговара:
-Добар дан. Радите, дакле... - размисли на час - онда је најбоље да дођете код мене кући ових дана, кад вам одговара, тамо можемо на миру...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:09 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

И поново, на овај 14. септембар.

Док он пуни лулу дуваном, у Јанковој радној соби, одмах уочим - књиге. Полице, дуж сва четири зида, од пода до плафона, осим простора неопходног за радни сто, крај прозора. Испод стола, једва има за ноге. Неке на поду морам да прескачем, умало се саплетем. Много књига је на српском.
-Књиге, ове српске... - упитам. - Опростите, могу ли детаљније да погледам?
-Наравно, само изволите - одврати Јанко с осмехом, палећи лулу.
-Па, ви стварно овде имате књига, да се недељама не излази - констатујем после.
-Да знате, кад имам времена, ја скоро да се тако и задесим - А и ви, дођите слободно, кад год вам нешто буде требало, и не само из ове најуже струке - одврати Јанко, за димом из луле.
Пријатни мирис увлачи се и међу редове полице посвећене искључиво књигама о Београду.
Ту је и факсимил писма папе Јована VIII од 16. априла 878. године - најстаријег писаног документа у коме се помиње словенско име Београд.
-Такозвана «крштеница Београда». Чува се у Ватиканском архиву - каже Јанко, и објашњава:
-Али је, наравно, именом Београд назван раније, 630, доласком Словена.
Приметим на радном столу фотку широке панораме Београда снимљену из перспективе Бранковог моста. На странама полица, залепљени, песма Војислава Илића Над Београдом, и Габријелеа Д Анунција Ода народу српском, као и други фотоси, најстарије српске цркве, Светог Петра и Павла (у близини Новог Пазара), Исидоре, Црњанског, Тесле, Његоша, Кнеза Михаила, Илије Гарашанина, Стојана Новаковића, Војводе Мишића. Ту је и постер - колаж фотки, нешто као мали историјат баскета у Југославији, снимци, од првих предратних почетака, до најновијих шампионских екипа.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:11 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

И, фотка која одудара од општег тона. Грејс Кели. Упитно погледам Јанка.
-Да, Грејс... - објашњава - њен портрет можете посматрати годинама, а да не досади. Ову фотографију нарочито волим, јер је од ређих, готово без шминке и студијски припремљене позе.
Помније осмотрим фотос.
Грејс седи, заваљена у софу. Доиста, неизрецивост лепоте њених очију нарочито долази до изражаја управо тим недостатком шминке, и једва назначеним подочњацима. Погледом, пуним топлог поверења, чистом, а дубоком заинтересованошћу, као да вам, без имало напора, у срж душе прониче. Те очи. На чудан начин истовремено дирљиво рањиве, и непоколебљиво одлучне.
Дуго смо разговарали. Осим у вези с мојим дипломским, и о много тога другог из српске историје, културе. Задивило ме је колико Јанко зна.
Јанко, више словенски него јужњачки тип. Коса коврџава, светло-смеђа, над високим челом. Очи морско плаве, дубоко усађене. Бора између њих чини да изгледа увек помало намрштен и при осмеху, и даје му израз неке чудне истрајности. Има густе, лепо неговане бркове. Брада, лако истурена, брижљиво избријана, сем испод доње усне, мали квадрат длаке у фазону мускетара.
На крају, упитам Јанка можемо ли да одиграмо у дворишту. Опасно игра, једну ме победи, другу добијем.
Док се враћамо у кућу, упитам Јанка за «Хонду».
-Ксенија, моја супруга, вози - одврати - још је у Београду, «Јамаху 500 ДТ». Али често иде и пешке, ради рекреације, као данас. Кола немамо, ја не возим.
-Мени су одувек само мотори били, оно, ни ја не возим кола - одговорим.
Онда, у једној полици запазим сложене плоче. Добијам дозволу и за ту «инспекцију».
Доста класике, евергрина, али највише џеза, блуза...
-Душко Гојковић, Belgrade Blues ово знам, супер је, и ретко... - убацим, прегледајући - Шта је ово - две плоче? Ја знам само једну, ову, „црно-белу“.
-Веровали или не, у ствари, постоји и - трећа, видите ли ту, баш сте је прошли, Душко и Кени Кларк, из '61. Затим, '66, то је ова, како кажете, „црно-бела“. А, ПГП РТБ је'73. објавио, као обновљено издање, на једној - њих обе, опет под именом Belgrade Blues.
Захвалим на објашњењу и наставим преглед, баш има много плоча...
-Долфи! - викнем одједном, скоро уплашим Јанка - Far Cry! И њега имате?
-Зашто не бисмо имали? - осмехне се - Он је одличан. Геније.
-Имате ли га још? - питам кад испрегледам до краја.
-Плоча, не. На касетама, понешто. Али не брините, моћи ћете чути уживо, Ксенија много тога зна на памет, па и вама омиљеног. Одлично свира на клавиру - каже Јанко с поносом.
-А вама, није омиљен? Рекосте, геније...
-Ако неком признате генијалност не мора значити да је вама лично по укусу. Врло га ценим, нарочито, што је пушио лулу, као и ја - насмеши се - Не, озбиљно, као комплетног музичара, и неке композиције волим. Али, генерално, више ми се свиђа, иако су све те поделе крајње релативне, такозвани «класични џез». Највише, Дјук, Картер, Јанг, на пример. А, врло волим и Чарлија Паркера, и Мајлса Дејвиса, рецимо, који, као такође својеврсни генији, и спадају у „класику“, и не спадају.
-У, да, они су супер, „Птицу“ и Мајлса баш и ја готивим. А, извините, могу ли да чујем сад Долфија? Имам на касети само три ствари с ове плоче. Феноменална, и остали, све сами мајстори!
-На жалост, немамо грамофон. - Видевши да сам се баш наложио, Јанко ме погледа саосећајно. И благонаклоно покровитељски, као старији брат или профан. - Позајмићу вам плочу, да слушате и преснимите, и ову и друге, што год немате.
-Хвала много, доиста. А могу и вама, на касете.
-Ако вам то није деранжирање бићемо благодарни.
-Ма, какви, ионако ортацима снимам. Док још стари грамофон шљака. Кад премине, не узимам више. Стигле су нове технологије, CD-и преплавиће све. И касете ће изумрети...
-Само полако, немојте тако искључиво - добронамерни осмех - Стигле су. Али, ништа није као стара, добра грамофонска плоча. Но, биће и нама драго, да опет чујемо... Ех, ово нисмо слушали од Београда. Дакле, ако бисте нам већ преснимавали, онда, молим вас, прво овог Душка...
-Значи, понели сте - само плоче оданде, тек онако? - зачудим се. А он:
-Да. Али, не «тек онако» Неке су нам још од родитеља, а неке Ксенији и мени посебно значе. Но, дакле, ту је Ксенија, те ћемо много тога моћи да чујемо уживо.
-Да, ја и снимке највише готивим с концерата. А, до скора, само сам тешки рок, метал... Џез ми је био ужасно сморан. Изгледао као чисти хаос, терор за нервни систем. Али ме ортак, овај Димитрије, навукао, мало по мало, скапирао сам како је то феноменалан мјуз док сам слушао и гледао њега како цепа. На усној хармоници просто - разбија, а доста добро свира и гитару.
-Да, управо тако је најбољи начин. Ја понекад кажем: Џез је, између осталих разлога, зато тако особита музика, јер се не само слуша, већ и - гледа. Посматрати ове музичаре док свирају посебан је доживљај. А, вероватно, и с годинама то дође. За истинско уживање у тој музици потребна је зрелост. Толико је инвентивна и слободоумна да јој нема равне. То је она права слобода, која подразумева одговорност. И способност за истински дијалог, усклађивање разноликости... Да не замарам сад...
-Аха, тако каже и Димитрије. Џез = слобода. Он је супер таленат, треба то да чујете, како растура, а без дана музичке, нешто као, на пример, Пако Де Лусија. Само, што оде у тај рат. Ех, он вам је прави онај, Србенда. Али, бићу искрен... Добровољац, капирам ја све то. Ваљда. Али, ипак...
-Ја сам, видите, исто размишљао, чим је почело, да одем. Али схватио да ће бити узалудно. Само кланица заведених недужних људи. Рат поведен, не да би се добио, већ ради неких других интереса. Него шаљемо помоћ одавде. Но, опет, добро разумем и вашег пријатеља. Свако чини како мисли да је најбоље помоћи свом народу. Само нека се он жив и здрав оданде врати. Кога има од породице?
-Кћерку, са бившом му у Холандији. Мајка и буразер у Канади. Ма, да, што кажете, само нек се врати. Нек већ једном сво то зло стане!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:13 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

Тек што ово изговорим, зачује се отварање врата. То стиже кући Ксенија.
Након што ме Јанко представи, она каже:
-А, ви сте тај, дакле, хватач нам честица расејаних. Ех, како ствари теку, изгледа да ћемо ускоро постојати само у дијаспори. А да није таквих попут вас, или Јанка, не би ни тако.
Одмах установи:
-Видим, толико сте се занели темом, да се нисте сетили... Верујем да нису пропустили споменути вам нашу ракију. Или сте можда за вино, све из нашег винограда?
-Споменули су ми, како не. Ракију, молим. Имате, значи, виноград овде?
-У Забрђу - одврати Јанко - Кад смо приспели овамо, нисмо се хтели одрећи породичне традиције. Имамо виноград и у Србији, на Фрушкој Гори, већи, дакако, него овај овде, и кућу, одржавају нам комшије. Једва чекамо прилику да опет одемо.
Кад Ксенија донесе, наздравимо.
Сконтам зашто сам у њу дуже загледан. Некако, подсетила ме управо на Грејс са фотке.
-Ви, свакако, остајете на вечери? - прене ме Јанко - Не можете нас одбити. Ја ћу зато сад да одем до подрума по још вина и пршут.
Испије чашицу. Одлазећи, дода:
-А ми смо Сенице, по свему судећи, добили достојног противника за кошарку. Одличан је.
-Играли сте у дворишту код нас? - упита Ксенија - Играте, иначе, кошарку?
-Кад год могу! Тренирао сам у подмлатку «Лотоматике».
-А овде у «Стефанелу»?
-Мало. А сад више и немам толико времена - одговорим. Али се одмах некако осетим дужним пуне искрености - а ни превише воље. Редовни тренинзи ме притискају. Више волим с ортацима.
-Значи, од оних сте што боље играју кад то није обавеза - насмеши се. - Али сте, ето, стигли до дипломског, са...?
-20. 21, пуним у децембру.
-Честитам. А ето, и то је обавеза, не мала.
-Код мене, више - стицај околности. Да су ми родитељи живи, вероватно бих то дуже развлачио. Иако баш волим ове студије.
Погледа ме с нарочитим разумевањем. Скапирам га из њених следећих речи:
-И Јанко и ја остали смо без родитеља такође врло млади...
Али, не настави о томе. Него, седајући коначно, из џепа панталона извади упаљач, и кутију «Captain Black», тањих цигара. Понуди прво мени.
-Хвала, не пушим - одвратим, а Ксенија, запаливши цигару, каже:
-Да. За ваш рад нисте могли никог бољег пронаћи. Јанку ће бити нарочито драго. Вероватно сте већ видели колико се он уноси у све то. Утажује му жеђ за отаџбином.
-Да. Биће и мени, велика част. Хвала. Е, да - повуче ме нестрпљење - а рече ми, и да супер свирате...
Испричам укратко за плоче, и мог „љубимца“. А Ксенија на то:
-Нисам сигурна је ли баш - «супер». И да ли сам уопште дорасла тој музици. Мени су највише «на срцу» Бејси и Ђанго, од „новијих“, особито Петручани. И, наравно, наш Душко Гојковић. Али управо из поштовања, и некакве, смем ли рећи, «истраживачке радозналости» радо свирам композиције Долфијеве. И стално мислим при томе како би, да је поживео дуже, Долфи остао запамћен као један од најзначајнијих џез иноватора. Увек су ми нарочито интересантни били ти што су несамериво допринели џезу, а некако остали у другом плану поред најизвиканијих имена. Сви помињу Колтрејна, Мингуса... А већина не зна да их вероватно, таквих, без Долфија не би било...
У то се Јанко врати, носећи боцу и пршут, и надовеже:
-Е сад, хајде, Сенице. Како чујеш, наш млади пријатељ, земљак и колега воли Долфија, да ли би одсвирала нешто за њега, овако, пред вечеру?
-Наравно. Хајдемо...
И пођемо за Ксенијом у њену радну собу.
-Имате ли неку посебну музичку жељу? - упита седајући за клавир.
-Што год ви одаберете биће океј, готивим све од Долфија.
-Баш све? Добро... - размисли мало, и започне. The Prophet.
Убрзо сконтам, стварно, растура. Свака част.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:17 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

ПОВРАТАК КОШАВЕ У БЕОГРАД

Изводи из рецензије:

„...Драгоцено штиво и за оне који га воле и за оне који га не познају. То нису само пикантерије детаља у прецизно омеђеном времену, далеко је више од водича, то је поема о Београду коју би сваки његов житељ требало да зна. Да би га више разумео, па и волео и ценио….“

„…Наду не губећи, ова савремена урбана прича за исходиштем трага кроз разне видове музике, поезије и свих могућих преживљавања која покушавају да угледају зрак светлости који води до Београда…“

„...ПОВРАТАК КОШАВЕ У БЕОГРАД” треба читати као подсетник, у осами. Да се пред собом постидимо колико о њему мало знамо, или да ишчитавањем прихватимо чудновате тајне Београда које ћемо са дивљењем моћи и другима да откријемо...“

http://www.malinemo.rs/ad_libitum.html
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 1:21 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

Одломак, нешто касније у књизи:

26. август 1997.
На омиљеном месту. Испод «Прогнаника».
Сетим се оне приче о «пуштању сокола», Бацам потајно погледе ка Ксенији, замишљајући како ју је Јанко овде, некада, у сутон, први пут пољубио. И, како ју је целивао после, толико пута...
Као уздаси на обали пред залазак Сунца
И баш ми његове речи прекидају нит мисли:
-Знате ли како се ова кула прво звала? - упита, показујући према кули Небојши.
Ја, наравно, немам појма. A искрено, овог момента ми и није толико стало, као до оног малопређашњег... И пратим пажљиво како она одговара:
-Заборавила сам. Aли знам да је постојала још једна, старија кула Небојша, у горњем граду, као део средњевековног града деспота Стефана. И да је прво њу народ прозвао «не бој се», јер су на брежуљку крај ње погубљивали на смрт осуђене. По предању, пре него што би замахнуо мачем, џелат би му ради охрабрења говорио «не бој се!» - и брзо одсекао главу...
Помислим, опет: јесте скроз опичено, али ја бих у овом часу, за један Ксенијин пољубац, пристао да ми она потом, сопственом руком замахне сабљом... Не бих се бојао, стварно. Као ни Јанковог даљег, неуморног историјског предавања:
-A она је, Мишо, (ти, Сенице, сигурно знаш) преживела две опсаде турског султана Мурата II.
-Aли се не сећам године прве - каже Ксенија - Друга, беше 1456, зар не? A одмах после ње, ако се не варам, при обнови тврђаве у Доњем граду, саграђена је ова друга, велика, кула Небојша...
-Е, те године се не могу сад сетити ни ја. Aли тако стигосмо баш до одговора на моје питање... У време градње била на самој обали Дунава, крај ње су лађари везивали бродове, па јој отуда у народу прво име - Водена кула.
Далеки градови на води, као бродови на води, ти знаш, ти знаш, вода носи све...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Ned Feb 01, 2009 10:56 pm    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

24. јуни 1994.

На паузи баскета, док Ксенија пали свог «Капетана» Бруно је пита:
-Могу ли да вам гледам у длан?
-У длан? - Не. Знате, Бруно, да не верујем у такве ствари.
-Чуо сам. Aл’ ипак, зашто не?
-Једино, ако бисте нешто из моје будућности желели да сазнате - ви.
Погледа га с добронамерном иронијом. На трен је збуњен. Aли се онда поврати стари Бруно.
-Не бих желео - одговара - ипак, Ксенија, зашто не бисте?
-Зато што, и кад бих којим случајем веровала да се то може, не бих била за њу радознала. Чему откривати будућност? Драж и јесте управо у неизвесности.
-Е, сад га ви баш смористе, Ксенија. Па ја сам и рекао - онако, не преозбиљно. И, стварно нећете? Ни из зезања?
-Не, Бруно. Не вреди вам сав труд, како не видите? - каже му с осмехом, благо покровитељским, али одлучним.
Он уздахне, и најзад спушта борбену заставу. Ипак, каже:
-Ви мора да сте у хороскопу Шкорпија.
-Не знам, верујте.
Бруно (а богме и ја), силно затечен. Он после кратке ћутње каже:
-Не знате? Да ли је могуће? Зар има неко ко не зна свој хороскопски знак?
-Ето, ја. Зашто не би било могуће? И што је то тако важно знати?
-Ако није тајна, ког сте дана и месеца рођени? – наставља Бруно.
-Није тајна, у свим је документима и неким биографијама. 12. новембра 1964.
-Ето, јесам ли рекао? Шкорпија. Хе, да, и то баш, знате ли, истог датума је Грејс Кели.
-Стварно? - опет благонаклона иронија - ни то нисам знала.
-А шкорпија је, ето још занимљивости, само пар дана касније, 16. и Дајана Крал.
-Јел' тако? Баш лепо. Само не видим какве везе то све има са мном - одвраћа Ксенија у истом маниру, учтиво, али нешто хладније, као да би рекла како јој је доста тог сад већ «чапраздивана». Бруно коначно одустане:
-Па, заправо, и нема... Да ли сте овако строги и као професорица?
-Ја нисам професорица. Само лекторка-предавачица - одврати Ксенија - A о томе јесам ли строга боље је да питате моје студенте.


-Јадни ти студенти - каже после, док се враћамо кући, Бруно. - Помера им дупе, осећам.
-Овако, кад је видиш на ходнику, рекао би - једна од њих. Одвоји жваку с њима, нуди их цигарама. Али, кад крене да ради, стварно, и плућну марамицу, к’о рукав на џемперу изврће.
-A - одвраћа Бруно - оно ли је: «Само Бог зна за 10, ја за 9 и 8, ви, болиди, можда за 7 и 6. A 5 вам ионако следује.»
-Није, уопште. Баш поштује студенте. Цени труд. Aли не прашта лењост, извлачење.
-И, обожавају је, осећам, к’о Ђаво крстионицу - наставља Бруно по своме. A ја на то:
-Обожавају, да знаш. A био нам ономад и директор једне средње школе. Рече, како би нам само требала једна оваква. За нека одељења која нико није успео да доведе у ред.
Deed I Do.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Čet Feb 05, 2009 12:01 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

9. октобар 1993.

Димитрије ми се данас јавио из Торонта. Изишао пре два месеца из пакленог босанског лонца, али, све им јебем, непокретан. Није му жао, каже, што је остао инвалид, него што не може даље да се бори. Морао код буразера у Канаду. За мене то је све Гомила несклада. Али, хвала Коме Год, жив.


***
Листам дневник мало уназад.


1. август 1992.

Враг ме маз'о, ако ћу ово икад скапирати: Брак му пуца, има клинку од три године, а он, бацио се право у Босански Ђавољи Котао. О, Ти, Тамо Горе, Или Већ Где, Ко Год Да Си, молим Те, сачувај га, Србенду мог драгог.
Нашег учу за баскет, и остале забаве. Присетим се како сам у Београду прву женску, он ми набацио.
Био ми у много чему баш My Driving Wheel.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Čet Feb 05, 2009 12:03 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

Pa, opet, malo unatrag...

Док тако контам, скоро да ни не приметим како је поново извела исти фазон. Неосетно, прешла у:
-…Кажу да негде ипак постоји град
под заставом кише изнад кровова

Слушам. Све више капирајући како и ово добро скида. Допада ми се - више него кад сам чуо у оригиналу, од тих, да, и даље тврдим - мрачних, и тешких, Милана и Маргите. Штавише, ово је сасвим допадљиво. Не. Како се тонови све више расипају собом, одбијају од зидова и враћају, учини ми се на трен, да су, као каквом чаролијом, ови звуци оживели и сам постер Маргите на зиду, па она, својом свирком, одговара Ксенији. Као да чујем - два клавира. А нисам ни пио, нити дувао. Све, само од мјузе. Или ће пре бити - од ове изведбе? Како год, до краја је - феноменално. Ошамућујуће.
Завршетак, врати ме у стварност. Отме ми се спонтано аплауз. Не штедим похвале. А она:
-Хвала. Али захвалити треба прво - EKV-у. Ех, да, можда је делом и због тога... Памтим добро, то је био - први графит у Београду. Почетком осамдесетих, возила сам се тролејбусом сваки дан на факултет, једнога јутра на згради у Макензијевој освануо je графит, помало надреалног, и, за мене, тад тајанственог текста: „Маргита je дечак!“ (Ћирилицом!). Заинтересовала сам се, распитала и сазнала први пут за њу. Од тада их пратим. Маги, први пут у КСТ-у, како свира на класичном клавиру, несвакидашње лепоте и покрета, без шминке, само јој оне очи вире из замршених праменова. Такође, њена основна професија, архитектура, и ликовни таленат „чују“ се у овој музици. И у ствари је таква - магично-мистична (дакле оно „Маги“ јој савршено одговара). Нестварна. Девојка која се игра за клавијатурама, по њима плеше. Недокучива тајновитост и посвећеност музици... А, Миланова слова „р“,“. ш“, „ч“ и „ж“. То су најбоље певана/изговарана слова, која се, вероватно, некима не допадају, али због тих „р“, „ш“, „ч“ и „ж“ они су ми, да баш тако кажем - „најбеоградскија“ група.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Čet Feb 05, 2009 12:07 am    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

Knjiga se, dakle, može nabaviti naručivanjem preko maila izdavačke kuće "Mali Nemo" - office@malinemo.rs ili u knjižari "Belić", na Studentskom trgu
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Pet Feb 06, 2009 10:17 pm    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

9. јуни 1994.

Кафић. Уочим, за једним столом.
Сама, женска. Црнка, немирно распуштене дуге косе. Лагана црвено-црна хаљина с бретелама, која повремено открива супер извајане ноге, и уопште грађу. У погледу нешто, пробија као стрела.
Рекао бих, пробија и кроз листове часописа који с времена на време лежерно прелистава. Управо - “Musica Jazz“. Хм… Beer drinking woman.
Гледам је повремено, док пијем пиво. Густирам га полако, као што бих њу. Лагано палцем пролазим преко ознојене ледене флаше, као што бих преко те њене брижљиво неговане коже. У међувремену, и она баца погледе к мени, у истом фазону, полако испијајући пиво. И лагано, као што бих с ње ту хаљину, скинем врховима прстију мању етикету с флаше, направим од ње ружу. Устанем, приђем њеном столу, испружим пред њу длан с ружом. Она ми се насмеши, каже «хвала», узме ружу с мог длана и начини дискретни гест руком, који значи «изволи, седи». Што, наравно, одмах учиним.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Sub Feb 07, 2009 7:31 pm    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

4. јануар 1994.

Сретнемо се на улазу у факс ујутро, пре шљаке. Пошто знам да је уз доручак, уместо као сав свет овде локалне, слушао вести Радио Бгд, питам Јанка:
-Је л’ те, шта веле, колико је данас степени у Београду?
Он се љутне, благонаклоно, али не без истинске замерке, у фазону, «ма, завитлавајте ви само, кад не знате шта то значи бити далеко од своје родне земље».
-Минус 6. Сунчано - одвраћа, хладно, као тај минус. Мислим, у, је, претерао сам, сад ће ме учтиво отерати до врага.
A онда се поново насмеши, и дода:
-Е, Мишо, пошто се толико интересујеш за време у Београду, а и зато што смо сад и колеге, можеш ми, дакле, ако желиш, убудуће слободно говорити «ти».
И ту свечано обећам себи да га више нећу зезати, ни за шта у вези с осећањима званим «чежња за отаџбином».
Emotional Weather Report.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Furibondo
Zaslužni član


Pridružio se: Feb 14, 2008
Poruke: 186

PošaljiPoslato: Pon Feb 09, 2009 3:51 pm    Naslov: Re: POVRATAK KOŠAVE UI BEOGRAD -Roman, konačno izišao! Odgovori sa citatom

3. август 1995.

На вратима ми Димитрије. У инвалидским колицима.
Обојица се неко време немо гледамо.
A онда, нахрупимо један другом у загрљај.
-'Де, си мали Мишо, кућо стара! - први се он огласи. И уфурава у моју гајбу.
-Кофери ће стићи - дометне. - Па, да видимо 'де си. A, ха, гајбица, лепо, у сред «Трст је наш».
И хуји тако у колицима, по собама, кујни. Коментарише, успут:
-A, баш си се лепо скоцкао, мали, јебо те миш.
Враћа се у дневну, вешто «упаркира» колица, кад посегнем да му помогнем, гестом одбије, сам се извуче из њих, посади у тросед.
И одмах, «наручује»:
-Е, сад, сине, једну дуплу, јаку, без шећера, с мнооого шлага, па да ти причам...
У Торонту на српском радију, водитељ и новинар, компјутерски припрема српски часопис. Његова екипа у баскету за инвалиде растура у њиховој лиги. A може да игра и с нама, само треба мало да прилагодимо правила.
Каже још:
-Ја идем у нашу цркву тамо, наравски, православље је једино право, остали су секте. Aл' морам да признам да ми се опако допала служба код Црња, јебеш ми све, не сећам се која им је то од цркви, има их, и ха, одвео ме ортак е, да, чамуге су ми после наших и жабара најбољи ортаци јебем им миша. A у баскету су цареви. Једино наши могу да их мазну. Елем, једна обична зграда, у којој се налази једна велика хала, више личи на концертну дворану с бином и столицама. Главни вокал, иза њega 7 back вокала, па цео бенд са све Hammond оргуљама, све профи лига музичари. Количина енергије која је излазила из отприлике 1000 људи, од чега можда 10-так нас белаца, и пар жутих, остало све чамуге, к'о на концерту, не знам, Морисона, Стоунса, SRV-а. Који доживљај!
Прича даље, био и у Холандији код кћери. Покаже ми фотке.
-Јебем ти, дете ми расте у земљи где се педери венчавају, вутра легална, курве у излозима, а од ветра, коса свима штрчи у вис. Све равница у пичку материну, убија. Aсфалт, сув и кад je киша, којих ли перверзњака. С мојом Симонидом мор'о сам на енглеском, не зна ни реч српски. Ону њену мајку, пизду издајничку, боли уво да је научи.
A ја у себи контам: е замлато моја, што ниси о томе мислио на време. Кад си се с њом зезао, није ти била «пизда издајничка». И који је био тој Верици, женској, руку на срце, сасвим океј, амбициозној магистранткињи фармације, за коју је дотле изгледало како супер зна шта хоће, да се уопште смува с тобом? Затрескани, прво радите, па онда мислите...
Е, стој, моралисто надобудни, кажем себи. A ти си, као, бољи. Бољи, одговара тај што воли да паметује у мени, барем за толико, што строго пазим да ми се не омакне таква баналност, да ми женска остане трудна. Баналност? A после, највећа фрка у животу. Одгајање клинаца. Који ништа нису криви, а плаћају непромишљеност родитеља. Romantic warrior…? Хм... Не, ипак. Много више ми уз мог Димчета „лежи“ нешто на српском, па и од EKV, које не подноси. Они су заправо, као и он, толико - београдски, шта год о њима мој драги пајтос мислио. А ово ионако неће читати.
Моје време до сада, моје време од сада…?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu: 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeća
Strana 1 od 6


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57025566
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz