Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Poezija › Epska poezija › Karakteristike epske poezije
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 31
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1542
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Karakteristike epske poezije


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Epska poezija
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Tufnica
Član
Član


Pridružio se: Mar 24, 2007
Poruke: 89
Lokacija: Nis

PošaljiPoslato: Pon Apr 02, 2007 7:06 am    Naslov: Karakteristike epske poezije Odgovori sa citatom

OPSTE OSOBINE EPSKE POEZIJE

EPIKA (grcki: epos - rec, govor, a zatim i prica, pricanje) skupni je naziv za knjizevna dela u kojima se pripoveda o nekim dogadjajima koji su se dogodili, ili se misli da su se dogodili u proslosti. Kako su ti dogadjaji zavrseni, o njima se može govoriti mirno, stalozeno, sa odstojanja, kao o necemu sto je proslo i na sto se vise ne mose uticati. Ustvari, epika predstavlja jednu od temeljnih mogusnosti knjisevnog stvaranja: epsko pripovedanje, lirsko izrasavanje i dramsko prikazivanje. U tom smislu ona je jedan od tri tradicionalna "knjizevna roda" : epika, lirika i drama. Po tom tradicionalnom tumacenju u epiku spadaju: ep i epska pesma, ali i roman i pripovetka, u kojima je osnovni postupak tako?e pripovedanje. Medjutim, u novije vreme roman i pripovetka se izdvajaju kao posebna knjizevna vrsta, tzv. pripovedacka proza koja može imati epska obelezja.

Epska poezija je prvobitno nastajala u usmenoj književnosti i cuvala se i prenosila u usmenoj knjizevnoj tradiciji, koju, kao svoje duhovno nasledje cuva i prenosi cela jedna narodna zajednica. Zato su u epskoj poeziji u najvecoj meri ispoljena kolektivna shvatanja i verovanja, i to iz onog vremena kada se medju clanovima jedne zajednice tek pocela razvijati svest o zajednickim interesima i osecanje pripadnosti narodu kao jedinstvenom nacionalnom kolektivu. Zbog toga prva epska pesnicka dela predstavljaju svojevrsne price o detinjstvu jednog naroda, u kojima je izrazen tzv. prvobitni, primitivni mentalitet. Taj mentalitet se najvise ogleda u osecanju slabosti pred silama objektivnog sveta, kojima su ljudi pridavali natprirodni znacaj i koje su mogli protumaciti jedino pomocu mitova. Zato je drevna epska poezija, kakva je Homerova, puna mitskih prica.

MIT I MITSKA SLIKA SVETA U ANTICKOJ KNJIZEVNOSTI

Homerovi spevovi, kao i cela anticka knjizevnost, izrazavaju jedno posebno, istorijski shvatanje sveta, koje nazivamo mitskim. U to drevno doba ljudi nisu razumevali pojave u prirodi, niti poznavali prirodne zakone, pa su stajali pred prirodom kao pred velikom tajnom, zacudjeni, zadivljeni, zaplaseni. U nemogucnosti da ih objasne oni su pojave u prirodi i zivotu tumacili pomocu mitova, tj. svojevrsnih fantasticnih prica, u kojima su do izrazaja dolazila kolektivna shvatanja, verovanja i snovi, kao i ukupno duhovno nasle?e jedne ljudske zajednice.

MIT (grcki: mythos, prica) predstavlja prvobitno tumacenje zbivanja u svetu i to na osnovu jednog drevnog kolektivnog saznanja. Zato je mit po pravilu prica o natprirodnim, bozanskim silama, pomocu kojih je drevni covek objasnjavao svet u kojem je ziveo. Te sile su obicno zamisljene u obliku antropomorfnih, čovekolikih bogova i polubogova, koji zive u jednom izdvojenom, ali dobro organizovanom svetu. (Stari Grci su verovali da je sediste bogova na planini Olimp i da sa Olimpa oni upravljaju ne samo zbivanjima u prirodi, vec i ljudskim sudbinama).

Mit je predstavljao osnovni nacin na koji je prvobitni covek mislio o svetu oko sebe i o pojavama u njemu. Mitovi su mu objasnjavali poreklo sveta, nastanak nebeskih tela, zivotinja i biljaka, pojave u prirodi, ali isto tako i uzroke istorijskih desavanja (ratova i dr.). Ali mit je bio i izraz čovekovih snova, strahova, ceznji i nada. Zbog toga je on predstavljao i prvi vid covekovog duhovnog stvaranja. U njemu je on pomocu svoje maste tumacio zivot, ali i izrazavao svoja shvatanja i osecanja sveta i prepustao se svojim mastanjima. Zato su mitovi cinili prirodnu osnovu svekolike knjizevnosti i umetnosti starih naroda. Stavise, ti stari mitovi su i kasnije sluzili umetnicima kao nepresuxso vrelo inspiracije. Oni su u tom cudesnom i veoma poeticnom mitskom svetu nalazili vec gotove slike, likove, fabule i simbole, koji su ispunjeni jednim dubljim, opsteljudskim smislom i koji su zato sposobni da trajno govore o covekovom poloaju u svetu. A licnosti iz mitova nikad ne predstavljaju neke posebne likove, vec su tzv. arhetipovi, tj. olicenja nekih prastarih opsteljudskih iskustava. Mit o Prometeju, koji je bogovima ukrao vatru i darovao je ljudima, pa je zbog toga bio za vecna vremena prikovan na kavkaske stene, mit o Orfeju, koji je svojim carobnim pevanjem krotio divlje zveri i pokretao stene, mit o Sizifu, koji je bio kaznjen da vecno gura isti kamen uz brdo, i mnogi drugi anticki mitovi stalno se iznova javljaju u evropskoj knjizevnosti i umetnosti, jer su u njima izrazene teme koje imaju opsteljudski znacaj, zbog cega se umetnici u svim vremenima njima vracaju i iznova ih obraduju i tumace.

Prema Z. Lesic - Citanka za prvi razred gimnazije

_________________

"Moja su dela poput vode.
Dela velikih majstora su poput vina.
Ipak, svi piju vodu."

Mark Tven
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Tufnica
Član
Član


Pridružio se: Mar 24, 2007
Poruke: 89
Lokacija: Nis

PošaljiPoslato: Sre Apr 04, 2007 4:45 pm    Naslov: Re: Karakteristike epske poezije Odgovori sa citatom

Epska umetnicka poezija

EPOPEJA
-obimnije delo u stihu u kome se uzviseno propoveda o znacajnom dogadjaju u istoriji jednog naroda, ili o nekom znacajnom nacionalnom junaku i njegovom herojskom podvigu (Homerova "Ilijada")

EP
-pripoveda o dogadjaju ili junaku iz istorije ili predanja, o borbi dobra i zla, svetlosti i tame (Ivan Mezuranic - "Smrt Smail-age Cengica", Njegos - "Luca mikrokozma")

EPSKA PESMA
-pripoveda o dogadjaju ili junaku, ali krace nego u epopeji.
-epska pesma prema epopeji stoji kao pripovetka prema romanu
(Branko Radicevic - "Hajdukov grob", Djura Jaksic - "Mucenica", Vojislav Ilic - "Ribar")

_________________

"Moja su dela poput vode.
Dela velikih majstora su poput vina.
Ipak, svi piju vodu."

Mark Tven
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
masha
Urednik
Urednik


Pridružio se: Mar 28, 2007
Poruke: 16

PošaljiPoslato: Sre Apr 11, 2007 4:02 pm    Naslov: Re: Karakteristike epske poezije Odgovori sa citatom

Ja se kod klasifikacije i teorije knjizevnosti ne bih oslanjala na udzbenike iz srednjih skola. Iskreno preporucujem Radmila Dimitrijevica i Recnik knjizevnih termina.
Sto se epa tice, evo kako su nas ucili iz teorije knjizevnosti.
Narodna pesma ciji je predmet kazivanje o nekom dogadjaju ili junaku. Epsko pevanje nastalo je iz potrebe da se prikaze i proslavi neki dogadjaj ili licnost. To su obicno bili ratni sukobi, pa se ta vrsta epske pesme naziva junacka pesma. Zaceci su joj u tuzbalicama i ratnickim pesmama. Pevaci su obicno bili ucesnici dogadjaja, ratnici, a kasnije se javljaju obrazovani pevaci kojima je sastavljanje epskih pesama bilo zanimanje : eidi i rapsodi. U nasem narodu pevaci su bili guslari. Kakoje zivot postajao slozeniji, ratnicki dogadjaji cesci razvijala se i epska poezija. Vremenom dolazi do ciklizacije pesama , okupljanje oko nekog dogadjaja(kosovski boj), licnosti(Kraljevic Marko) ili pojave (hajduci, uskoci). Pesme sa istom ili srodnom tematikom bile su u pocetku labavo povezane, ali vremenom dolazi do cvrsceg okupljanja i uspostavljanja hronoloskog poretka. Ako se u tom trenutku nadje obdareni pojedinac, on ce ciklus ili vise ciklusa objediniti u vecu celinu - epopeju.
Epsko pevanje u prvi plan stavlja krupne dogadjaje i izuzetne licnosti. Ono tezi da zabelezi istorijsko pamcenje naroda i da na tom pamcenju zasnuje veru u buducnost. Junaci proslosti ili savremenosti bili su primeri i uzori. Ljudsko licno i intimno , ono sto nije u istorijskom pamcenju , ali je svakodnevnica ljudskog zivota, naslo je mesto u pripovednim epskim pesmama.Pesnikov odnos prema gradji je emotivan, izraz je subjektivan i lirski obojen.U takvim pesmama uspostavljena je ravnoteza epskog i lirskog. Zbog toga se one odredjuju kao epsko-lirske pesme.
Pripovedanje u epskoj pesmi dato je u trecem licu.
Epska NARODNA pesma se deli na
-pesme dugog stiha ili bugarstice - od 15 ili 16 slogova. Nastale su na vrlo sirokom prostoru od Makedonije,Srbije i Crne gore, do Bosne , Hercegovine i hrvatske.Poreklo naziva nije jasno,misli se da potice od galagola bugariti (tugovati, tuzno pevati)Predmet pevanja su licnosti i dogadjaji iz 14. i 15. veka; nastajale su na feudalnim dvorovima slikajuci feudalne odnose. (kraljevic Marko i Minja Kosturanin)
-pesme kratkog siha ili deseteracke pesme-Epske pesme kratkog stiha:10 slogova.Za deseteracke pesme koristi se i naziv junacke pesme. Ove pesme su sire po obuhvatanju dogadjaja i licnosti i bogatije po broju pesama.Stvarane su neprekidno od najstarijih praslovenskih vremena , do pocetka 19 veka.Vuk Karadzic je ove pesme podelio na pesme najstarijih, pesme srednjih i pesme novijih vremena. Prirodnija je i prihvacenija podela po skupinama, ciklusima koji se okupljaju oko nekog dogadjaja , licnosti ili razdoblja:
1.pretkosovske pesme ( o dogadjajima i licnosima koje vise pripadaju legendi nego istoriji - Zidanje Skadra, Zenidba Dusanova, Zenidba kralja Vukasina, Banovic Strahinja.itd.)
2.kosovske pesme(Peva se o dogadjajima i licnostima pre i posle Kosovskog boja - Car Lazar i carica Milica, Kosovska devojka, Smrt majke Jugovica itd.)
3.pesme o Marku Kraljevicu( Oranje Marka Kraljevica itd.)
4.pokosovske pesme( licnosti i dogadjai posle Kosovskog boja - Smrt vojvode Prijezde, Zenidba Maksima Crnojevica itd)
5. pesme o hajducima i uskocima( Ciklus je vrlo heterogen jer se pesme grupisu oko nekoliko licnosti hajduka ili uskoka - Starina Novak i knez Bogosav, Mali Radojica, Stari Vujadin itd)
6.Pesme o crnogorskim borbama( Po umetnickoj vrednosti znatno zaostaju za drugim epskim pesmama, ali im je bitna vrednost, na koju su ukazali Vuk i Njegos, sto su pune tacnih istorijskih cinjenica)
7.ustanicke pesme( Najveci broj ovih pesama je ispevao guslar Filip Visnjic, savremenik Prvog srpskog ustanka i njegov ucesnik - Pocetak bune protiv dahija, Boj na Misaru itd)

Umetnicki ep
Ep pisane knjizevnosti, delo jednog autora koji pripada razvijenom drustvu. Zatoo su u metnickom epu prepoznatljive individualne knjizevne karakteristike autora, koje se ogledaju u izboru teme i gradje , nacinu komponovanja , subjektivnom stavu prema dogadjajima i licnostima, stilu i jeziku. Pesnik sam bira gradju, vlada njome , oblikuje po svojoj volji i umetnickoj zamisli. Umetnicki ep se razgranao u vvise tipova:
1. Istorijski(herojski )ep ( uzima teme iz nacionalne ili opste istorije- Enejida , Vegilije; Smrt Smail-age Cengica,Mazuranic; Osman, Gundulic; persijski od 120000stihova Sah Nameh, Firdusija Xv.)
2.Romanticni ep(Neguju pesnici iz vlasteotskog staleza, pretezu ljubavni motivi - francuski srednjevekovni Tristan i Izolda; Besno Rolando, Lodoviko Ariosto; Oslobodjeni Jerusalim, Torkvato Taso)
3.Religiozni ep ( uzima teme iz Biblije i istorije religije - Bozanstvena komedija, Aligijeri; Luca mikrokozma, Njegos, Izgubljeni raj, Dzon Milton)Deli se na:
a)cisto religiozni
b)filozofsko religiozni
v)moralisticki
4.Gradjanski ili idilicni ep( uzima za temu obican zivot , obicnih ljudi, pretezu ljubavni motivi - Gete, Herman i Doroteja; Jovan Ilic, pastiri)
5.Komicni ep ( Gete, Lisac Rajneke; Vladimi Nazor, Medvjed Brundo)

Epsko-lirske vrste
1.balada(Vodi poreklo iz Provanse ,Francuska, i naziv je dobila od reci "balar"(igrati) Pojavila se u 13v. kao pesma uz koju se igralo. Odavde se prenela u italiju i Spaniju i Englesku. U baladi se opeva neki dogadjaj , junacko delo ili sudbina neke licnosti. Pripovedanje je dramaticno.Da bi iskazao svoju viziju tragike pojedinaca, pesnik se koristi ustaljenim versifikacijskim i stilskim sredstvima:epski deseterac, bogate metafore itd. - Zenidba Milica barjaktara, Smrt majke Jugovica, Hasanaginica. U pisanoj knjizevnosti balade su negovali B.Radicevic, J.J.Zmaj, Laza Kostic, Vojislav Ilic)
2.romanca(Nastala u Spaniji.Pevala se na spanskom narodnom jeziku u kojoj se proslavljalo neko junacko delo. Upocetku je imala tragican ton, ali kasnije ulaze u sadrzinu ljubavne istorije koje se uvek zavrsavaju srecno. Epsko je u prici i dogadjaju , a lirsko u dinamicnom ritmu, zivim slikama, poletnom stilusubjektivnom dozivljaju.U srpskoj knjizevnosri romancu su negovali dubrovacki pesnici, Vojislav Ilic, Milorad Mitrovic.)
3.Poema(Poemu je kao pesnicku vrstu stvorio Bajron - Lara, Djaur. Brzo je prihvacena u evropskoj knjizevnosti - Puskin Poltava, Ljermontov Demon, B.Radicevic Djacki rastanak, S.Vukosavljevic Kadinjaca itd)
4.pesnicka pripovetka
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Epska poezija Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
57085204
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz