Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Forumi › Razno › Naši radovi › Stihovi i nesto slicno
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 56
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Toggle Content Anketa
Koliko knjiga, u proseku, pročitate mesečno?




Trenutni rezultati :: Svi upitnici

Glasova: 1544
Komentara: 4
Toggle Content Baneri:

Stihovi i nesto slicno


Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
nikola
Novi član
Novi član


Pridružio se: Okt 18, 2007
Poruke: 6

PošaljiPoslato: Sub Okt 20, 2007 10:19 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

od cigareta sam zavisan,
one su jedina logična zamena,
za pluća,
one su stav,
uteha,
toplina,
svest,
nesvest,
način na koji ih pušiš odaje tako mnogo,
one se prilagođavaju situaciji,
razmatraju ponuđene odgovore,
sklone su i biti ono što nisu,
tada ne biraju sredstvo,
kao ni način,
kojim,
kojim će ti pokazati ,
ko si zaista,
one su bol,
u dimu,
što se rastače pred očima,
i kažu,
nastavi,
one sagore,
svaki trenutak,
izgubljen u oku,
i kada ne umeš,
one umeju,
one ne zastaju,
ne prestaju,
biti žene,
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
dantes
Novi član
Novi član


Pridružio se: Okt 23, 2007
Poruke: 1

PošaljiPoslato: Uto Okt 23, 2007 10:56 pm    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

Branim te

štitom

i mačem.

Od zajedljivih pogleda

i oštrih reči.

Plamenim strelama

palim bojište.

Branim te kopljima

i golim rukama

od njih

običnih.

Dušom te, ranjenu

hranim.

Branim te srcem

do kraja.

Branim te od sebe

Najviše
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
nikola
Novi član
Novi član


Pridružio se: Okt 18, 2007
Poruke: 6

PošaljiPoslato: Sre Okt 24, 2007 10:11 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

VINO




Vino je krv i razum.
Razlivena misao bleda.
Vino se stoči sa nama.,
Ko da nas oduvek gleda.

Vino se topi pod suncem.
U mraku ćuti i spreda.
Dok čovek živi i grca.
Vino ćuti i gleda.

Misao moja je sramna.
Misao moja je žedna.
Trzam se ko da kraj sluti.
A vino ćuti i gleda.

Vino je krv i razum.
Razlivena misao bleda.
Misao moja je žedna.
Vino se topi i spreda.





Jeftino vino je tužno.
Ko štene kroz mrak što gleda.
Ono je sramno oteklo.
Krvlju sirotinjskih vena.


Skupo vino je sramno.
Piti iz pehara, bedna.
Skupo vino je tajna.
Dama oduvek žedna.

Vino je krv i razum.
Razlivena misao, bedna.
Misao moja je žedna.
A vino ćuti i gleda.











Stranac








Postoje granice.Zaista postoje.

Ali ne kao međe između potpuno suprotnih svetova, koji na svaki način nipodištavaju jedan drugog.
Eno me., Sedim, u levom donjem ćošku dvorane koju je nemoguće dogledati.A i nije na nama.Mnogo je ljudi u njoj., a nikog opet izvan nje.

Jednim delom je ograničena visokim staklenim regalima.Ako postoji belo providno staklo, onda su regali od njega sačinjeni.Na svakom od njih je po jedna drvena brava, a regali su puni posebno lepih i izuzetnih knjiga.
Pa iako ne vidim odavde niti jedan naslov., vidim da su velikog formata, u sjajno izvezenim kožnim omotima.Ili možda nije koža.Ipak je daleko.
Duž regala kao da patrolira neki čovek.Mršav je i visok.Duge prosede brade i iste takve kose.O pasu mu vise ključevi onih brava.Ne znam kako znam, ali osećam on je čuvar.
Deo u kom ja sedim je mračan i prepun je ljudi sumljiva života.Čudnih prohteva i želja.Navika.A mrak je svaki za sebe.Svaki svoja i ista priča.Ne znaju., A jedu jedni druge, ili barem pokušavaju.Ako ničim, a ono pogledom.
Ja sam sluga jednog samoizabranog moćnika, koji upravlja delom mraka u kome ja sedim.Sve bolje to osećam.Pa nekako pomiren s’time, dižem se i na svirep način, golim rukama, ubijam čoveka sa kojim se on do malopre prepirao.Okrećem se ka’ njemu, a on onako zadrigao u sebe, smeška se tiho i spušta mi u ruku nešto metalnog novca., pri tom me tapše po desnom ramenu., toplo me gleda., osećam tu toplinu., i verujte nije ničemu nalik.
Sedim u ćošku, a u krvavoj, lepljivoj ruci, škripe metalne pare.
Nema tog besa.
Čovek sa ključevima stoji u ne-dogledanom suprotnom ćošku one beskrajne dvorane i doziva me pogledom.Njegov deo je prepun svetla koje se ne-dovršeno prelama po ljudima, koji zgrčene kože oko očiju, trguju već prodanim knjigama i nastavlja da se prelama.Samo tim zracima možeš izmeriti dvoranu.Samo ti oni mogu reći kolika je i šta je u njoj.
Skorila se krv na mojoj ruci.Jenjavaju krici preklanih zveri.Ovde se sudi.
Idem ka’njemu.I tek tada vidim-bela mi koža.
Možda je to moj greh.Pruža mi ruku, a ja mu dajem krvave pare.
-Stranac-pita a zna.
-Stranac-odgovaram ja.
Sada već sedim u mome mračnom ćošku, a knjiga predamnom blista.Šta će, nije odavde.Usudio sam se i počeo da okrećem strane.Pored pisanih slova, knjiga beše ilustrovana slikama iz piščevog života.Neka žena stajaše pred mostom., sva u crnini.Zatim deca, zanesena naj luđom igrom., znojava i vedra.Potom more,naj plavlje more koje sam ikada video.
Ali negde na pola knjige pronađoh tabak slika i prepoznah sebe u naj raniojoj mladosti.Vidim kako ja i neka deca trčimo ka’ kameri.Sećam se i gde stoji čovek što slika.
Dvorana bledi.I slike u mojim rukama blede.Ja se trzam.,okrećem se.,tražim ga pogledom.,stežem ih da vidim.I odjednom vidim samo njega.,stoji u onom drugom delu dvorane.,kao da je učinio da sve nestane.Stoji mirno, i verujte,božanski se smeje.
























-BASNA-

MRAV I KRAVA






Vraćajući se kući, sa još jednog iscrpljujuće napornog dana, mrav ugazi u izmet neke krave.I mogu ti reći ne bi mu pravo.Posle je do kasno u noć pokraj trotoara tražio kakve čiste trave.,Ne bi li se očistio.No Nje ne bi.Zatim se mrav pognute glave vratio do onoga mesta gde je krava izručila izmet.A potom, onom već ukaljanom, prednjom levom nogom, premaza celo telo.

Ovo mi je ispročala jedna veverica koju sam pustio-pričaše punog kljuna soko vrapcu, dok mu je polako kidao ono malo mesa na njemu.I još mi je rekla-nastavi soko proždrljivo-da su ga posle toga svi zaobilazili.Zamisli.,Čak i onoj kravi čijim je izmetom premazao svoje telo beše ogavan.

U tom trenutku vrabac izdahnu, a pošto nemade kome da nastavi priču soko halapljivo zaćuta.
























A ONDA




Kako je Aleksandro Bariko postepeno nazirao gde je granica između obale i Velike Vode, kako su sa ove strane ljudi duhovno ravnali jedni druge.,sa druge strane,ove odavno zaplivale lopte,nikoga ne bi briga.

ZAMISLI,
da ne brineš,
da si zaboravio kada si se mamuran probudio,
da ne osetiš ništa do pogleda sirotinje,
a hodaš dalje,
i pogled se muti,
kada ne bi smeo.,
Dali si tako hteo?
A onda zamisli, izlaziš iz aviona, u ruci ti stjuardesa visi ti o vratu, drži ti oči, ljubi te i puca.!
Pa ruke nemaš da joj kažeš.
A očima si zaboravio da vidiš.
ODAKLE JE ONA?





Na otpalom krilu aviona piše, tuđim pismom, te sričeš u bunilu tebi poznata slova, koja sve više liče na glasove onih prosjaka, što ti čupaše sitniš iz rukava, dok si se ti lomio i besneo, jer tako valja, i mora biti, bio si u pravu.

Pa ako je ostalo imalo srca, imalo duše, probaj, oseti,
bole ruke kojih nema,
i njen poljubac,
još tu
na usnama.
Naviru slike,
vatra u pogledima.
STIHIJA.
Pustoš
Još čuješ tišinu,
posle bure,
stradanja.
U treptaju oka vidiš ljude širokih zenica,
Zadrhtalih vilica,
Što tupih pokreta razvlače parčad tvoga tela, koje polako tone u onaj poslednji, svima zagarantovani, san.
Nisi ni slutio.
Ali eto.,
ako ti nešto znači.,
možda si i bio u pravu.



















NEPOZNATA








Do-duše.E, da je do nje.Do koje.Dokle?Domisli., ako misliti znaš.Šapni i meni.

Ako je iks tri zarez dva I da ne gledaš jedan je jedan koma osam., A shodno tome dvojka ne postoji kao mogući ishod.

U ovome trenu.
U ovome haotično tihom poretku.
Zbog ovakve cene vode i nafte.
Zbog gasova i nakaradnih sveštenika.?
Radi volje naroda.
Zbog lenjosti tvoje.
Ti si moja nepoznata.

Jeer, tužno je kako si se pomirila.Zar je dovoljno tri zarez dva.Nisi ih nekada tako gledala.A, daleko, da si ka’ tome težila.

U ovome trenutku.U ovome tihom bunilu ljutske rase.Negde se puši vreo asvalt.Saberi se!Zarad Tare., jer Drine već odavno nema.Zarad kamena na njenim obalama.Zarad prokletstva našeg detinjstva.

Danaaas., Puca beton u glavama prokletnika.Paničara.Izjelica.Svi će oni dobiti po jedan koma osam promila prokletstva od mene.Gladne im oči vazda bile.!

Sabran od ljubavi tvoje., uplašene, s’ razlogom smerne.I prokletstva njihovog., svima, i na sve četiri strane istog.Zinuo sam kao kakav peš, ali vidi čuda, ni muva da uđe.













NEIZOSTAVNOST topline dodira.U bilo kom obliku.
U duši mladog., u ovom svetu ostvarenog., Raskoljnikova.




Neko pisaše o nestanku jedne misli, koja još kidaše ostatke duševne snage, što se gasiše poput ugarka, tu, pred njenim očima.

A tu pred njima,
Na krst sveti skovanima,
Gadljive tronule oči.,
Od svega matore babe.,
Zadrhtali,
Vlažno prljavi pločnici.,
Prokleto novog sveta.,
Gospoda,
Čijih dama?,
Pijani prosjaci,
Sluge sluga.,sluge tama.
Zatim bunilo.,
U očima goli, tihi koraci, Sonje u krpama.
Drhtavica pomešana sa nesvešću
i vazduh što beži iz rupe.,
a, napolju samo, smoždena svest, usnulog naroda,
grca,
grca li grca.
Sija krv u očima., Ko’ vetar pod kapom, koje nema.Ko’ patnja za ljubavi odanima.Što lažu od istine.Što nemaju da nedaju.
I ponos u blatu za kapu bratu?
Trzaji., Zbog bliske mu ljubavi, u devojci, u krpama, u nekom drugom životu.
Te,
„Naviru načini.
Pospani lutaju.
Nitkovi biraju.
Kurve se gledaju“.
A, ruke su slobodne, zakoni svačiji!

I zamisli,neko se usudi, pa pisaše o nastanku jedne nove misli, što tek za koji vek, pržiće pločnicima ovog usnulog sveta.





„SRICANJE“




i sve ono
što niko nikada
zabeležiti neće

u onoj praznini
između dva pokreta
i jednog udarca
ni treptaj oka

u silini topline
nečijeg dodira
bure – nadanja
ni treptaj oka

u čijim očima
ničija opaska
muva na vratima
ni treptaj oka

u glasu panika
od sabranih knjiga
čijih pogleda
kakvih mostova
ni treptaj oka


a već smo na ulici
čijeg imena
kakvog jezika
u prostoti izraza
čijih brojeva
ni treptaj oka

bežeć od imena
videćeš sebe
u njenim očima
međ’ vama stajaće
ogledalo dodira

satkana istina
za malo predaha

kao sve ono
što niko nikada
zabeležiti neće

dal’ što je ničije
il’ što je svačije

tek tu je
i
tako je
kako je




















U SOFIJE







Iznad krova.
Grmi nebo.
Kako milo.,
Pada kiša?

Smehu našem,
Zbunjenome.,
Nikad kraja
biti neće.

U Sofije oblak beli

Smeh i suza
jednog oka.
Poput mora
plavo tinja.

U zelenom
boju gubi.
Kako milo
pada kiša.

U Sofije svemir zri

Ničeg više
Sada nema
Što ne znamo
Da nam kaže
Ne vidimo
Da nam slaže
Pospani smo
Rano je












JA





Ja nemam ništa
Što ne znam da imam
Pa pijano gađam
Prohujale dane
Al’ kad se osvrenem
Ka onom što nemam
Ništa do tebe
Mi nema...












TOLIKO








Zatrla se jedna pravda.,
Poput slike.
budna sna.

Pa se trude.,
Usne glođuć.
Pitajuć se
za čim žude.?
Zašto sad
baš njega kude.?

Zatrla se
jedna snaga.,
Što buđaše
usred zore.,
Oči spore i opore.

Zatrla se
slatka mana.,
Što je znala
usred žara.,
Plitkog sunca
krasti trag.

Zatrlo se
moja draga.,
Što nemade
kome ići.,
Što nemade
koga zvat.

Zatrla se
jedna pravda.,
Poput traga
onog mrava.,
Po kom gazi,
krupan skot.






U SLAVU „PESNIKU“




Mnogi su pali zbog Nade.
I više no’ što su smeli.
I dublje no’ što su se nadali.

Pa, bi i onih,
što se brže bilje ispraviše.
Te, kad viđeše za čime su padali.,
Viđeše na kratko i koliki su.

Za njih se vjeruje
i vjera traje u stadu.

A ovima što se ne digoše.,
Kad-kad se kroz maglu pijane mrežnjače,
vrate one Nadine bistre oči.
I da vidiš kako progledaju.
Ali ti ne vidiš.
Reko’ bi, povratiše se.
Ali onda naiđeš ti.,
Što ne vidiš.
Te sve živo zamre.,
Baš kao onaj Nadin pogled,
kojeg više nema.
























NADMENOST






Tvoje impresije
I moja ranija saznanja

Tvoja magla.
Moje podne.
Tvije sve.
Moje ništa.
Tvoje ima.
Moje nema.

Možda., žedni trud nečijeg svega.

Možda nešto.
Možda ništa.



Nek’ bude tvoje.,
Što nije moje.
Nek’ sazda nešto.
Nek’ bude moje.
Neka, i tvoje.

Ostaće boje, što ih se boje.
Recimo.
Možda.,
I žedni trud., nečijeg svega.


















OKOLO





Oko mene vazduh kradu.,
Rojevi bezbrižnih neznalica.

U ruke mi metlu meću.,
Oni kojima ovi prvi služe.

I tako prašina ovoga mesta.,
Postaje moj.,
naj čistiji.,
Vazduh.










IZ TESTAMENTA JEDNE GOSPOĐE



-citiram:



......................................................
...“Gospodarila sam prijateljima.
I sabranim delima
Jednog starog? Ruskog pisca.

Imenima kojih se ne sećam.
Osmesima kojim naređujem.
Pa samim tim
I svojom lenjošću...

.........................................................
.........................................................
.........................................................
.........................................................

...Ponekad bi sanjala da nemam.,
Sve one sitnice.,
Koje mišljah da imam....

..........................................................
..........................................................
...........................................................
...........................................................

...Nisam priznavala nepoznate izraze.
Niti sam ih kad – kad opet koristila.
Jer, zašto bih ikada, ikome, išta priznala.

....................................................
..............................................................
........................................
...............................................................

.............................................
.....................................................
.............................................................

.................................................................
......................................................
................................................................
.......................................................

..............................................
......................................................
..............................................................“

























EVO




Počeo bih.,
Ali ne znam odakle.
Pričao bih ti.,
E, da znam šta ne znaš.
Ti si sve već video.
Svaki te je vetar.,
odavno šibao.
Danas.
Vidiom.
Elektronski mediji javljaju.
Kažu.
U grobu si se skrasio.
Pa tek sad vidim.,
Koliko si im smetao.
U kakve si pore života dirao.
Koliko si im pravdu svevišnjega remetijo.
A na Njega ih potsećao.

Danas te svi oni javno žale.
Žale?
Žale za tvojom teškom mladošću.
Žale za tvojim bušnim đonovima.
Za tvojim pod nebesima oborenim pogledima.
Žale i što moraju da žale.
Vidi im se to u očima.

A bili bi presrećni.,
Da samo znaju.
Koliko se gadiš na to
Što iko oseća potrebu
Da te žali.

Eh, da znaju.
Žalili bi i tvoje crne nokte.
I masne vlasi kose.
I celu tvoju dalju familiju.
Redom bi žalili.

Ali ne znaju.
Kao što nikada neće znati.
Kakav si čovek bio.
Te, koliki si im posao završio.





UČITELJU





Zbir svih slučajnosti.
I svih pocepanih dana.
I ljudi, što gore,
dok se zdrave.
Jednak je razlici.
Svih.
Na oko poštenih.
Možda.
Ne i slučajno.
Nečim zanesenih.
Širinom opčinjenih.

A da bi razlika i učitelju postala jasna.
Podigni glavu.
Dok on veruje da veruje.,
o poštenju nekoga junaka.,
o nekim davnim vremenima.
U kojima ga, kako on zbori.,
nije bilo ni za nota.
Podigni glavu.
Pa kada gudalo kaže može.,
Ti mu guslo reci:



Zbir svih slučajnosti.
I svih pocepanih dana.
I ljudi, što gore,
dok se zdrave.
Jednak je razlici.
Svih.
Na oko poštenih.
Možda.
Ne i slučajno.
Nečim zanesenih.
Za sva vremena širinom opčinjenih.










I KOCKA






I budala svira bluz.
I šta si ti.
Nego trenutak rizična uloga.,
Kocke.


Kako vidim.,
I jevrej je Čo’ek!
I kap je kiša!
I šta si ti.
Nego ništa u svemu.


A pazi se ozbiljnih.
Njima je lako.,
Naslikat’ sliku
Od sličnih slika
Jer, šta si ti.,
Naspram, goleme trpeze njihovih briga.




I sunce u zimu.
Ko’ najveći ulog.
Ko’ ničiji san.


I šta si ti.
No’ razum,
tebi,
svih nerazumnih.


I budala svira bluz.
I jevrej je Čo’ek.
I sunce u zimu.
I šta si ti.
Sem nekom.,
Baš ništa.





...POSTOJI...







Postoje trenutci.,
Jasniji od vremena,
kojenas prožima.


Istinitiji.,
od svih razlika,
u posmatranju nečije sreće.


A tragovi.,
Što odaje ih vetar.
Slika su Marijine misli.


Poruke.,
Rastrzane smećem,
naših života.


Nečitljive.
Valjda zbog kiše što pada.
Blago.
Na dnu vira života.


No’ ipak.,
Dovoljno jake,
Dovoljno blage.
Da se oprosti.
Da se živi.,
Ili te,
Da se zaboravi.












///////////..........///////////////







NAJEDNOM NEDELJA POSTANE DAN
TAČKA DALEKA
OPASNO BLIZU
I ŽIVOT OVAJ
KO’ TREN
KO’ SAN
SAŽME SIROTU
DALEKU NAM SLIKU










////////////////////...................////////////////////







Požar na krovu.,
Zgrade preko puta.,
Sanjivost meseca.,
U oku tuđem.



Paučina nekih mrtvijeh grana.,
Il’ zbir svih puteva koji nas brode.



Rasute misli.,
Pijane nade.,
Ostaju dodiri.,
Koji te rade.,


Ponekad podmuklo.,
Noć mi ukrade.,
Rojeve zvezda.,
Vedrinu smrade.,


Požar na krovu.,
Sve same zgrade.















///////////////////..................../////////////////////






Tiho.,
Tiše.
Evo,
i prašnjavi put
detinjstva.


U trenu.,
Dok prolaziš nemo.
Zanižu slike.,
Ko’ trice.
Te’ mrak, težak
izjedu.


A, put.,
Ko sve ulice.,
Kojim si ikada iš’o
i koje misliš da slede






Tiho.
Tiše.
Dok nikog ne bude više.,
Kroz mozak promiču.,
Viče.
Da.,
Prosjak svih ulica,
diše.

Plaakaće za nama
kiše.









////////////////////.....................////////////////////////







... Tišina jesenjeg dana slikana očima bilo kog člana ovoga stada dobija oblik srkanja vrele supe uz razgovor o tome koliko je i dali je uopšte ukusan pohovani mozak kakve živuljke ...


















ONI








Podlo te čekaju.,
Na prvom koraku.
Ili barem prvom sledećem.



Na onoj.,
Na izgled prvoj.,
Nesvaćenoj misli.



Na pakost da te nasade!
Pa da ostaneš vazda prljav.,
Što si i probao.,
Da im se nasmeješ.



Podlo čekaju.,
Na prvoj krivini.,
Za njih nikada prohodnoj ulici.



Blažen im dan.,
Kad ti se nasmeju.
Kad te u prevaru
Upljuju!






Ti si im život.
Ili barem smisao njegov.
Iz tebe ga izvode.



Prema tebi i aršine postave.
I to im je za – na – vek.,
I hleb, i so.



I trbuh im pun.,
Kad te se najedu.
Obrazi teški.,
Od krvi pucaju.
Kičme im prave.
Oči im sijaju!





Već teško dišu.
Vazduh hvataju.
A pluća,
sve do pod – bradu
nadimaju.



Podlo te čekaju.
Na prvom koraku.,
Na prvoj krivini.,
Na pakost da te nasade.
Pa da ostaneš
vazda prljav.,
I pred Bogom.,
I pred još po – ne – kim.
Što znade.
Da se nasmeje.,
A da ne odobri.,
Te, da ih ostavi.,
Da se onako zbunjeni,
I zbog samih sebe
Izgubljeni.,
Što gušće u redove zbijaju.
Sve do trena
Kada
Postanu jedno
Jedno stado
Na ovoliku pustaru
Bez pastira
I bez vuka.










OVAKO





Nema olovke!
Ni dovoljno duge cigare!
Ni sveće da dogori!
Ni mrvice na stolu!
Ni traga od imena!
Nema potrebe.
Nema načina.
Nema istine.



Nema više ni prikaza.
Ni mraka nema onakvog.
A nema ni beline.
Nemaš šta da obojiš.
Niti u šta da se pretvoriš.



Nema bistre vode.
Bar je ovde nema.
Nema sreće.
Nema tuge.
Neko se utopio u ničta.,
A neko u sve.
Pa, nemaš koga ni da dozoveš.



Staro postaje novo.
I niko ideje nema.
Ništa je ničije.
I sve je svačije.
Jer reda odavno nema.



Nema šta da iznenadi.
Jer sve je već bilo.
A ako i izgleda da nije.
Onda samo izgleda tako.



Ni sat nisam navio?
Nisam se probudio?
Nešto sam zaboravio?
Dal’ sat nisam navio?























HVALA






Stvaraš peskovite veze.
Dok grcaš, u vrtlogu,
peščanog sata.
A znaš li da.,
Nikog se ne boje.



Slikao sam onu noć.
Iz više uglova.,
Uglaste čaše.



Nećeš,
a ličiš,
na ove,
na one.






Slikao sam onu noć.,
Iz više čaša.,
Oblika mnogih.,


Za zdravlje tvoje.,



Al’ noć na kraju.,
Crne je boje.











IRONIJA TUĐEG MONOLOGA





Juče sam opet video prosjaka.
Brojao je unatraške.
Ljudi su se izmicali njegovu pogledu.
Jer, kako voleti.,
Dopustiti.
Učiniti jasnim.
Lagati.



Lako se pliva.,
Ako si riba.
Ili pokraden.,
Grešan je svet.



Ironija tuđeg monologa.
Između ovoga.,
I onoga.
Ostaje.
Vidi.
Nečiji ti.



Danas sam opet video prosjaka.
Leđa mu zgurena.
Brada prevagnula.
Na licu težina.,
Krala od vremena.



Brojao je u sebi.



Ironija tuđeg monologa.
Između ovoga i onoga.



Što jasno ti beše.
Nejasno posta.
I tebe radi.
Nečiji ti.

























OSTA





Osta.,
Tiho.,
Da još tinja.
Prazna flaša.
Dobra vina.



Izmeđ’ mene...
Izmeđ’ tebe...



Osta sila.,
Neizmerna.



Da nas seća.
Kruga verna.





Osta, žudnja.
Ne i htenje.



Od tišine.,
Oči žene.



A, besane,
Noći,snene.,
Ostadoše,
Tu, kraj mene.



Pokraj sveće.,
Istopljene.
Prazne čaše.,
Polomljene.
Neke knjige.,
Nagrižene.
Kraj kutije.,
Ispražnjene.
Pepeljare.,
Napunjene.





Tu, kraj mene.



Osta tiho.,
Da još tinja.,
Prazna flaša.,
Dobra vina.







LEPOTA





Probudila se na plaži
Gola i slomljena
Gledala je u svemir
Širokih crnih zenica
Zgrčenih vilica
Raspetih udova
Ruke je na ledene grudi,
poput u vodu uronulih vesala,
sklopila.,
Sunce je prvo tabane grejalo
Očvrsli tabani
Bosa je hodala
S’ noći se činilo pijanim ribarima
„sunce je toga jutra brže okretalo zemlju
zbog njenih kolena
smrznutih grudi
zgrčenih usana“
Takva lepota sa ovoga sveta
Pre mnogo vekova
Beše prognana
Zamrla istina lomljenih kolena





Jer nije lepo da sveštenik ne zna
A da kurva zna
Čija je onda ova zemaljska božija katedra
Za koga gore lomače
Ko je kopao jame
A ko temelje



Reći će
Ona je iskušenje
U ovoj noći
I kao takva je morala tako proći
A ako iko sluša
Ja ću reći
Ona je istina u ovoj noći



Ništa svetlije nije sijalo
Ništa više od boga bilo
Ovaj naš bog
Ima svo strpljenje
Sveg vremena
I razume sve porive





Svih zverstava
Mi smo kažu deca njegova
Njegovom rukom vajana
Beskrajna igra vetra i pepela



Tu na plaži je i izdahnula
Nemala vremena
Nikome data
A svima potrebna



Dugo je trebalo da ubice pronađu njeno telo
Toliko je olujna noć bila
Toliko straha u ljudima bunila

























NJIHOVIM OČIMA





Naivna je tvoja reč
Sa njihovih usana



A ipak trese gore
Napukle prozore.,
I zore.,
Te krute zore
Ničim izazvane dane
Mrakom šarane
Moćnim perima
Od cveta bagrema
Do divlje trešnje
Ničijeg proplanka
Međ’ stadima
I vučijim gozbama
Ona je gorela
S’ tvojih usana
Njihovim očima

























JEZIK





Jedan je jezik.,
Životinje moć.
Vrhovi brda.,
U poznu noć.



Kao neravne bordure.,
Opaljene zorom.
Slikaju jasno.,
Nejasne stvari.



Jeza je teška.,
U krvi čoveka.
I navika je slobodnome da vidi.,
Ono što ne zna da razluči.





Jedan je jezik.,
A svaka bol.



U njedrima tuđim.,
Tuđin se kolje.
I vuk je svaki.,
Lisici rod.















KADA




Na ostrvu pustom, opuste misli.
Pred istinom, tužnom, ponižen stojiš.
Stvarnosti mnogih, snovi su tvoji.
Života tuđih, koda ih broji.



Sumnja u sreću, naiđe nemo.
Raščepi žile, užegle krvi.
Bujice jasne, put mozga krenu.
I na tren vidiš, straha se boje.



Istina., Nije., da bi se dala.
Ona tu stoji, da bi se krala.
Od vetra – sumnje, i svoje i tuđe.
Od kiše krotke, goleme oluje.
Od snega bela, da bi ga smela.
Od sunca jarka, jer nije takva.






Kao što jedro, naiđe nemo.
Te razlije život, na sve četiri strane.
Baš tako tiho, sve živo zamre.
A ostaješ sama, da brojiš dane.
















PUŠENJE





Navika kalja tišinu.



Čije su reči.,
Obmrle kišom.,
Zastale, tu na uglu.,
Videle.,
Kurvu, prosjaka i pandura.,
A potom zanemele.



Od čijeg oka su se odbile?
Čije misli nisu izdržale?



Kao da je vek protutnjao pokraj njih.






Čije su reči.,
Obmrle kišom.,
Zastale.,
Tu u grlu.,
I gutale jedna drugu.,
Dok ne ostade ni jednog jedinog glasa.,
iza njih.
















PAS MAČKI





Kao pas mački.
Hteo ne hteo.
Biti.
Kakav jesi.
Te usniti.,
Jedne noći.
Nekuda morati poći.
I snage smoći.
Zapaliti.
Te izgoreti.
Ćutati.
Moći ćutati.
Ćutati moći.



U sumrak se pojavi.,
Kao što umeš doći.
Zablistaj u tišini.
Staklene tvoje oči.





Kao pas mački.
Tebi sam hteo poći.
Ćutati.
Moći ćutati.
Ćutati moći.















SATI





NISAM JA VAMA, SLIKAO DANE
VI STE SE MOJIM, DANIMA IGRALI



SETI SE MUZIKE
KAD KIŠA STANE
KAD KIŠA STANE
SLUGAMA POKORNIM



UDROBI DOBRO, SVU SREĆU MOJU
AKO JE IMA, TEBI JE OSTALA



PA SETI SE JEDNOM
KAD VODA STANE
JER, KADA STANE
SVE SE ZABORAVLJA

























ODNOSI





I DOK KRV BOJI
PREDMETE
U TRENUTCIMA
ISTINE
ŠTO NEČUJNO
BRZO PROLAZE
ŠTO BOJE
OBRAZE
ZARAD,
AKO NE ISTINE



PATNJE,
TAKVA KAKVA JE.,
OČI GASE SE.,
U BLISTAVE ODRAZE,
U NEČIJE.,
ISTINE VREDNE PORAZE.






RECI BRATE
KAKVA JE.,



A, AKO BAŠ TAKVA JE.,
DOBRO BIĆE
EVO,
ISTINA SVIĆE !












U SLAMI





Ne, nismo sami.
U ovako lepo oslikanoj tami.,
Ljudi ne mogu biti sami.



A nije ni lutkar, u pitanju bio.
Neko je smislio.
Neko je stio’.,
Podvaliti svetu.
I za kometu.
I za rupu, onu, crnu, prokletu.



Ne, nismo sami.
U ovako lepo potpaljenoj slami.
Ljudi ne mogu biti sami.







A nije ni seljak u pitanju bio.
Jer, da je stio’.
To bi i bio.



Neko je smislio.
Podvaliti svetu.
Pogan neka.,
Te, znade za osvetu.
Nemade kamo.?
Te podvali svetu.









///////////.............///////////





KAO SITNE BOŽIJE GREŠKE.,
NA ŽENSKOME TELU I LICU.,
NIKADA SHVAĆENE ČEŽNJE.,
PRED OGLEDALOM DUHOM OTEKLE.,
PUT PREDUGE REKE.,



LENJOŠĆU MOJOM.,
SPRETNOŠĆU TVOJOM.,
NIČEG SE NE SETI GRUBO.








GALEBOVI




U tišini.,
I galebovi su navika.
U tišini.,
Pustih zidova.
Dok izdiše.,
Tvoja molitva.



Bolno sporo.,
Kroz gustinu vazduha.
Preko vlažnih krovova.



Tamo.
Kamo.,
U tišini svestan si.,
Tvoj pogled nikada dopreti neće.







I sada se čuje.,
Nema beseda.
Dalekih očiju.,
Suvih usana.



Nemarno lebdi.,
Ta tiha istina.
Kako su krvava.,
Pera u labuda.
U tišini bela.,
A u belom
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Čet Okt 25, 2007 1:35 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

...evo jedna moja...

Krik

Iz letnjeg uzdaha, ko pelen gorkog,
slomljenog bagrema i uvelog cveća,
pritislo sunce, ma sunca mu žarkog,
pretežak kamen na umorna pleća.

U kriku molba a jedva je čujna.
Osećam, davim se u Panonskom moru,
ni ciganske noći, ni njedra bujna
sve ređe nad salašom bude zoru.

Sve više ultra-marin plavo sanjam
svašta me nešto proždire u javi,
bezbojni pogled u Dunav uranjam
vlastiti tragovi gube se u travi.

Pod suncem pržim, čas pod kišom lijem
okrećem i zveram, tražeći sebe,
da suzu izdajnicu u kapi skrijem,
al' moja ravnica miriše na tebe.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
ada_vl
Novi član
Novi član


Pridružio se: Nov 11, 2007
Poruke: 2
Lokacija: za

PošaljiPoslato: Sub Nov 17, 2007 6:15 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

IMPERATIV

slušaj! uzdasi kako nestaju
u beskrajnom plavetnilu mora
so ih razara polako
i pretvara... u ništa.

gledaj! nebo kako uzdiže misli
u plave svodove svojih senki
oblaci ih rastvaraju sigurno
i pretvaraju... u ništa.

zamisli! duboku noć kako krade
zrela osećanja crnilom svojim
mrak ih ledi hladnim strahom
i pretvara... u ništa.

saznaj svu tugu sveta kako plovi
putevima surove istine
zauvek ostaje prisutna u zraku
i osim nje ne ostaje...ništa.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Pon Nov 19, 2007 9:39 pm    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

More

Sedim i čekam da mi more vrate
ugušen prosto, od mirisa lipa,
ni suze, ni glasa od kamenog kipa.
Zvezde repatice,
ne mogu da shvate.
Kosti škripuću, kao stari đeram,
umoran sam više, žito da kosim,
ja samo tražim, lađu da teram,
poslednju želju,
ubogo prosim.
Livade i polja u ranac mećem
i tambura cvili o morskom valu,
zbogom salaši, ja danas krećem,
ona me čeka
na panonskom žalu.
Pusti me ravnice, znam da ti je stalo,
ali ja samo želim, da je volim malo.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Pon Nov 19, 2007 9:42 pm    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

Slepac

Zašto mi iz oka ispariše vali
a odsjaj pučine, proždire mrak?
Samo se ravničarska duša gali
u zlatnom žitu, jugom nošen zrak.

Ko li mi to osmehe, iz očiju uze?
Ko slepac bez štapa, ravnicom param,
iz srušena salaša ne rastu ni suze
sa čim ću sada voćnjake da šaram?

Rojeve uzdaha u klupko vežem,
slepom kod očiju iz duše gledam.
U hladu bagrema, postelji sežem,
da se tišini, mesto pesme predam.

Razdire mirisom, kurva ravnica
kidam je iz sebe a sve više patim,
moji su snovi, vlastita tamnica
u očinje jame, vreme kad' vratim.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Čet Dec 20, 2007 4:17 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

Kazna

Ja nisam rodjen da budem čigra
u vatrenoj kočiji da gušim stud,
za mene je život obična igra
u smehu začet, a smrt ko blud.

Na raskršću života poboden stojim
u pogrešnu stranu okrećem lice,
mene ste našli, znam, toga se bojim,
za strašilo u žitu, da teram ptice.

Sa belog bagrema kidate grane
Pod njim sam spav’o, od njega post’o
U vašoj oluji odrbrojavam dane
i salaš ste srušili, nek vam je prosto!

Zašto je meni do Dunava stalo?
Treba li ravnicom slepce da vodim?
Koliko je lišća u vodu palo,
a niste me pitali, želim li da se rodim!?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Pet Dec 28, 2007 1:54 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

Na salašu moje bake
Dok zima u belo voćnjake oblači
mraz seče ko oštricom mača,
trščani salaš umorno jeca
pod teretom snežnog pokrivača.

Dve-tri promrzle koke ,duž avlije bele,
za staricom, ko za majkom trče,
rundavi šarov, podvijena repa
kao da moli za svoje parče.

Nežno im tepa i marljivo hrani
jer oni su svo blago njenog sveta,
i klizavom stazom ,pačijim hodom
vraća se do toplog kreveta.

Škiljavo svetlo paorskog doma
otima svetlost od mraka,
dani sve kraći,pucketa pećka
dogoreva i moja baka.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
Radee
Član
Član


Pridružio se: Okt 24, 2007
Poruke: 27
Lokacija: Sombor

PošaljiPoslato: Ned Dec 30, 2007 3:45 am    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

U cvetnoj trešnji, izrastam u granu !


Ruke mi teške a misli plamte
korakom brojim pređene dane,
pogled unazad,tu život stane
tanane reči, da li će da pamte ?

Ptičijeg leta zahvatam u krilo,
mirisom zumbula vidam ranu,
sve što će biti i što je bilo
u večnost okovan, trenutak svanu.

Pevam a plačem u kišnoj kapi,
dok sunce ognjem sprži svu klet.
Vapaj ravnice u meni zjapi,
život mi zatvara leptira let.

Da utkam sebe na ovu stranu,
frulom da opijem pastirska polja,
s pesničkim plamom,lepša i bolja,
u cvetnoj trešnji, izrastam u granu !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Foto galerija
draganitza
Novi član
Novi član


Pridružio se: Mar 23, 2008
Poruke: 1

PošaljiPoslato: Ned Mar 23, 2008 4:06 pm    Naslov: Re: Stihovi i nesto slicno Odgovori sa citatom

Ti MoZeS u MoM kRiLu ZaSpAti I nA mOm RaMeNu SuZe LiTi
SaMnOm MoZeS DiJeLiTi SvOjU sReCu i BoL JeR jA sAm Tu
ZaUvIjEk Tu U tVoM sNu U nAsEm KrEvEtU SuZa Na JaStUkU
PrAh Na PePeLu MeNi MoZeS rEcI sVe TaJnE i SnOvE
NoCnE mOrE SaMnOm MoZeS DiJeLiTi BeHaR u ProLjEcU
hLaDnO mOrE u LjEtU jeR jA sAm Tu UvIjEk BiCu Tu
JeDnA i JeDiNa KoJa Ce DoCi KaDa TrEbA RaZvEseLiTi
TuZnE dAnE ObJaSjAti UsAmLjEnE nOci CuVaTi Te Od hLaDnOcE
LjUbiTi Te DoK nEzAsPeS I VoLjeTi Te I kAd IzDaHnEm

************************************************************
Godinama, Tebe sam cekala Uzalud se nadala A ti nisi bio tu
Nisi htjeo ili nisi smjeo Sad dolazis Lijepe reci govoris
Njezno me mazis Pored sebe trazis Samo znaj Nece biti lako
I ti ces da patis Svoje grjehe da platis Sve sto sam ja prebrodila
Davno nekada Tebi se vraca To se zove osveta Moja pobjeda
Tvoje ljubavi provera I kad se dobro namucis Ako me zasluzis
Ja cu ti se predati I samo tebe voljeti
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     Forum -> Naši radovi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Strana 2 od 2


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma

Toggle Content Gde Na More?
Smestaj na moru
Toggle Content Prijatelji sajta:


Toggle Content Konkurs Tkalci reči
Konkurs "Tkalci reči" - radovi

Pobednički radovi

Toggle Content MiniChat
ritusomani: Packers And Movers Hyderabad | Get Free Quotes | Compare and Save
06-Jan-2017 08:21:43
Ivanio8: Digitalneknjige.co m
10-Oct-2015 14:44:51
Ivanio8: Hey
10-Oct-2015 14:40:38
jurica.meshko: Jezivo je ovo,osetim na forumu da godine prolaze
12-May-2015 14:32:28
jurica.meshko: Retko
12-May-2015 14:28:41
Radee: ima li koga
07-Oct-2014 15:39:35
jurica.meshko: http://svetknjiga. com/Forums/viewtop ic/t=889.html
13-Sep-2013 19:47:47
jurica.meshko: U svom profilu imaš opciju - Last 10 forum topics
13-Sep-2013 19:47:34
novak: ljudi pozdrav, upravo sam postavio temu, tek sam se registrovao na sajt, kako da proverim da li je tema okacena pomoc!!!
02-Jul-2013 22:15:57
jurica.meshko: Smile
30-Jun-2013 19:59:46
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login
Toggle Content Novosti:
 Konkurs za mlade „Rukopisi 31“
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Književnost na balkanski način
 Nova biblioteka Matice srpske
 "Trgni se! Poezija!"

[ Više u sekciji vesti ]
Toggle Content Svet Knjiga
Toggle Content Statistika
Imali smo
58991843
posećenih stranica od
March 21, 2007

Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz