Bajke za odrasle

Jeste li čitali ''Beskrajnu priču'' Mihaela Endea...Kao klinka sam gledala film i bila oduševljena, a možete da zamislite kako sam se osećala kada sam videla u svojoj omiljenoj knjižari upravo tu knjigu...mojoj sreći nije bilo kraja!!!
Znate li vi još neku knjigu poput ove?

Probaj sa nekom knjigom En Mekafri... ili Oina Kolfera.

Ja upravo brstim Natprirodnjaka Oina Kolfera, zabavno, zabavno, zabavno

U tom duhu je i Pulmanova trilogija, u izdanju Lagune, a ko voli ovakve knjige, definitivno ne sme zaobići Harija Potera.

Cico, pa ti i ja zaista čitamo iste knjige! Progutala sam Pulmanovu trilogiju, kao i sve delove Harija Potera...osim ovog poslednjeg... Jesi li čitala još nešto slično?

"Beskrajna priča" mi je najdraža knjiga iz detinjstva. Ne preterujem, verujte mi, kada kažem da me je to delo ozbiljnije zainteresovalo za književnost. Ni dan-danas mi nije jasno ZA�TO JE NE UBACE U �KOLSKU LEKTIRU?

Lola, hvala za ovaj flashback

�to reče Mili D, definitivno ''Beskrajna bajka''. Mislim da nije za školsku lektiru, bar ne za mla?i uzrast. Mnogo je zahtevna. Na prvi pogled opušta, a onda shvatiš da ima mnogo veza i vezica sa opštom kulturom, istorijom, mitologijom...
Ne znam šta misliš o ''Autostoperskom vodiču''. Po ''vezama i vezicama'' poredila bih ovu knjigu sa ''Beskrajnom pričom''.
Mislim da smo zaboravile ''Gospodara prstenova''.

Da, definitivno! Ja sam bila ube?ena da sam ti napisala... Prvo ''Hobit'', pa trilogija...a ni ''Tolkinov dnevnik'' nije loš...
A ''Autostoperski vodič'' sam jako davno čitala, morala bih opet...skoro da se ne sećam...na žalost...

Hari Poter je za tri desetke - pratim njegovo odrastanje od 2000. kada je prvi put preveden na našim prostorima Čitala sam posljednju knjigu, meni nije nešto posebno toliko ali sad da navodim detalje.. to bi bili spojleri

Tolkinov Hobit je fantastičan. Meni čak bolji od LoTRa. Nezavršene priče i Silmarilion su tako?e okej, za one koji već dobro poznaju Tolkinov svijet da ga još malo prošire.

Autostoperski vodič sam pokušala pročitati, ali uz sve naprezanje nisam nikako uspjela :( Jednostavno nije moj tip. Mnogo više, ali mnogo mnogo više mi se dopada Pračetov stil od Adamsovog.

Oin Kofler... hm, je li on pisao o serijal "Artemis Faul"? Ako jeste, onda mi je Artemis ipak malo isuviše dječiji...

Pulman, sad ću opet vjerovatno da se provalim? Čudotvorni nož, nekakva svetlost, i još jedna knjiga kojoj nema teorije da se sjetim naziva? Na žalost nisam čitala ali planiram uskoro (eventualno da nabavim na ovogodišnjem sajmu u BG, ali ovim tempom ja ću biti samo na Lahuninom štandu lol)

Cica citat:

Ne znam šta misliš o ''Autostoperskom vodiču''. Po ''vezama i vezicama'' poredila bih ovu knjigu sa ''Beskrajnom pričom''. Mislim da smo zaboravile ''Gospodara prstenova''.

Auh...najpogrešnija osoba na svetu za komentarisanje naučne i epske fantastike je pred Vama!!! (da ne bude zabune, mislim na moju malenkost )

Nil Gejmen - Koralina
Laguna, Beograd, 2003.
(Neil Gaiman - Coraline)
157 str.
ilustracije Dejv Mekin
Nil Gejmen i knjiga za decu?! Možda.... a možda Koralina i nije knjiga za decu. Kako reče neko jednom "bajke nisu za decu, jer im nisu potrebne, bajke su potrebne odraslima da pobegnu iz svakodnevnice". Meni je uspelo da pobegnem na sat-dva.
Koralina je devojčica - skoro pa obična. Voli da istražuje. Ne voli kad nema šta zanimljivo da radi. Postavlja svakakva pitanja. Traži ljubav i pažnju. Susedi pogrešno izgovaraju njeno ime. Ona se upušta u opasnu avanturu, prošavši kroz vrata koja ne vode nikuda, istražuje, čini dobra dela uz pomoć jednog mačka, i ... neću da od ovog ispadne spoiler.
Evo šta je autor imao da izjavi na kraju knjige:
"Pre više od 10 godina počeo sam da pišem knjgu za decu. Posvetio sam je svojoj ćerki Holi, koja je tada imala 5 godina. Hteo sam da glavni junak bude devojčica, i da knjiga bude osvežavajuće jeziva.
Počeo sam da pišem priču o devojčici po imenu Koralina. Mislio sam da će priča imati 5 ili 10 strana. Priča je, medjutim, imala druge planove....
Shvatio sam, kada sam počeo da je dajem drugim ljudima na čitanje, da je to priča koju bi deca smatrala avanturom, a od koje bi odrasli imali noćne more.Ovo je najčudnija knjiga koju sam ikada napisao, knjiga koju sam najduže pisao i knjiga kojom se najviše ponosim."
Lako čitljiva knjiga, sjajno osmišljen glavni lik, koji kroz svoju avanturu saznaje (i nas uči) o vrednostima u životu. Možda je način saznavanja dovoljno naivan da bismo ovo nazvali knjigom za decu, ali mislim da nije loše da se podsetimo =)
Kako reče autor, knjiga je "osvežavajuće jeziva" - da, ima delova gde je ovo "jeziva" sasvim na mestu. Ali ti delovi - jezivi likovi i situacije - su stavljeni u funkciju isticanja pozitivnog lika (Koralina), oni su (kao i u svakoj dobroj bajci) tu samo da bi se "good guy" (izvinjavam se, "good girl") borila protiv njih, pobedila ih, i ubedila nas da u borbi dobra i zla ovo potonje neminovno gubi....
Na nekih 150 strana posmatramo tu borbu dobra i zla, podsećamo se nekih slika iz sopstvenog detinjstva. Koralina je dosetljivo, pametno, odlučno, hrabro malo stvorenje. E, kad smo kod "hrabro", svidelo mi se njeno razmišljanje o hrabrosti "....kada se nečega plašiš, a to ipak učiniš, to je hrabrost."
Druga stvar koja je vredna prepisivanja nalazi se na početku knjige, citat G.K.Čestertona: "Bajke su više nego istinite: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam kažu da zmajevi mogu biti pobedjeni."

Filip Feti Dautović <Sinovi neba>
Magma; Interprint - Beograd, 2001. (I izdanje)
320 str.
Nekad sam čula reklamu na radiju - za knjigu <Sinovi neba>, gde se dalje kaže nešto kao: <Za sve vas koji ste ikad voleli, za vas koji ste zaboravili da volite.... moderna bajka...> i tome slično. Moram da priznam, prva asocijacija mi je bio neki herc-roman, pa mi je to bila prosto loša preporuka. Ali ime Fetija Dautovića se nije uklapalo u tu priču, mada to ime nikad nisam vezivala za pisanje knjiga, već za pozorište i televiziju, koliko se sećam.... I onda se pojavi jedan prijatelj sa tom knjigom i pun oduševljenja mi saopšti da je to nova <Beskrajna priča> (M. Ende). Obećava.... =)
Zaista je ovo i knjiga o ljubavi, ali o ljubavi u suštini, o svim vidovima njenog postojanja. O božanskoj ljubavi. O tome da svako od nas mora da pronadje izgubljeno dete u sebi da bi voleo i oprostio. O Bogu, o ljudima. <Sinovi neba> su zapravo priča o tome da su svi ljudi Božija deca (Disclaimer: bez ikakvog verskog fanatizma!). Brojni su simboli koji se kroz knjigu provlače - put i prsten pre svega; često se posmatra odnos (ljubav?) izmedju oca i sina iz različitih uglova i kroz različite likove; Dautović često piše i o smrti. Početak svega je zapravo putovanje Luke/Ahmeta kroz vreme da bi se susreo sa sobom kad je bio dete i shvatio i rešio neke konflikte, razumeo neke stvari koje su ga kroz život pratile i bolele. <Sinovi neba> su <šetnja> kroz vreme - kako kroz Lukin/Ahmetov život, tako i kroz priče o mnogim istorijskim ličnostima (Dostojevski, Hrist, Musaši, Vladika Nikolaj, Gaudi, Aleksandar Dima Otac i Sin, Prometej, Aleksandar Veliki, Atila, Ledi Godiva, Muhamed itd.). U tim pričama Dautović često diskretno provlači zajedničke elemente, majstorski nas vodi kroz vreme i živote različitih ljudi.
Knjiga počinje ovako:
"Gola glava, visoravan iznikla iz tame i davnina,
na zapadnoj padini cuvala je tri grada mrtvih, na istocnoj podizala grad zivih,
a nebo dodirivala malim hramom.
U noci nepogode grom je udario u toranj bogomolje,
spalio zidove, srusio zvonik i ostavio kisu u secanjima.
Presusili su bunari. Zavladala je glad.
Zagledani u beskraj, zivi su trazili oblake.
Umesto njih, dolazili su prodavci vode, vracevi i trgovci cudima.
U predvecerje, na kraju nade, stigao je covek skromniji od svih.
Nosio je kisni stap.
"Sutra ujutru, pre izlaska sunca, kod porusene crkve
neka dodju svi oni koji veruju da ce pasti kisa" - rekao je.
"Svi cemo doci" - obecao je poglavar.
"Ne svi! Oni koji veruju."
Jutro je osvetlilo istocnu liniji umiruceg horizonta.
Ispred porusenog hrama, na Goloj glavi,
zadubljen u molitvu stajao je dosljak, a oko njega ljudi.
Dosli su svi. samo jedan decak je poneo svoju glinenu posudu za vodu."
Na sajtu www.fetidautovic.com možete naći neke detalje o piscu i knjizi, kao i:
"VECITE ISTINE SINOVA NEBA"
"Proslost pamtimo, a buducnosti se ne secamo. ali to je isto. jer vecnost se ponavlja
Iz vere nice ljubav. ako izgubis ljubav. izgubio si mnogo. ako izgubis veru izgubio si sve!
Zivot nam pokaze samo jedan put, ali hrabrost i ljubav samo mogu da pronadju hiljadu i jednu stazu
Oprostaj je vrhunac mudrosti i hrabrosti. snaga jaca od smrti. oprostaj je uvek novi zivot. a pobeda i poraz su samo putevi ucenja
Crkve i ljudi su braca sveta i moraju da se zagrle! I zato neka hram-hramu i brat-bratu, oprosti!
Bog je stvorio i ljude i zakon! To je istina za kojom si tragao. i upamti. za vecni zivot ljudima nisu potrebna herojska. vec dobra i ispravna dela cinjena iz ljubavi. jer istina i zakon su jedno!
Kada ne znas da se nesto moze. tada je sve moguce!
Za ljubav covek mora da se bori sa Bogovima, ljudima i samim sobom
Mnogo toga sto ne razumemo dogodilo se samo da bi kroz bol razmisljali o odgovoru
Zlo se uci lako i brzo. jer dobrota ljubav kojom se stvara svet je nevidljiva. i uvek je lakse slomiti drvo, nego iz malog semena podici hrast.
Ljubav je izvrsenje zakona.
Izvrsenje Bozije volje.
Kada dobijes ljubav.
prestani da zelis jer dobio si sve."
Evo i par delova koji su mi se dopali:
<- Zašto su knjige važne? - pitao sam ga nabranog čela.
- Život ne možemo da vidimo, jer smo mi taj život - rekao je Andor. - Zato imamo ogledala, uspomene, fotografije, al ito nije dovoljno, jer uvek postoje i dogadjaji koji bole i teško mogu da se objasne... i tužni smo o osećamo da smo sami na svetu i da nas niko ne razume... i tada moramo da verujemo da će to proći i da se slične stvari dešavaju svima. Moramo da verujemo i kada ne razumemo... zato postoje knjige, zapisi o ljudskoj nadi i veri. U njima su slike života drugih ljudi koje nam pomažu da razumemo naše živote, da se borimo i rastemo.> (str. 69)
< (...) i želim nemoguće... jer sam prestao da želim... Želim da svaki čovek na našoj planeti primi blagoslovene reči Vladičine. On je znao da su sve vere od postanka sveta samo učenje o suštinskoj dobroti čoveka do koje svako mora da dodje sam, pobedivši zlo u sebi... da su blagost i tolerancija koraci na putu razumevanja, putu ka vrhu Svetoga brda sa kojeg se tek vidi da je Neznanje... jedina nesreća i zlo... a da je sreća bila uspinjati se i težiti... želeti svoj vrh i svoje nebo... i voleti svoj kraj na početku...
I da što više puteva postoji ka Znanju, postoji i više nade za Čovečanstvo...> (str. 141)
<- Je l' to bajka ili istina? - pitao sam.
- Bajke su istinite priče - odgovorio je Andor - o onome u šta su odrasli šrestali da veruju. To je istina o čoveku koji je želeo da vlada svetom.> (str. 150)
< (...) Odgovorio je da su svi ljudi potomci bogova... ali im nedostaje sećanje na ljubav da bi se prepoznali.> (str. 216)
< <Ne teži da budeš učitelj... nego onaj koji uči...>, čujem njegov glas uvek kada pomislim da nešto znam i razumem. Ponekad kada sam zabrinut, kaže mi: - Isuviše te volim da te ne bih opomenuo da čovek sme da uradi sve osim jedne stvari... da bude Slobodan... jer za slobodu je potrebno ludilo..."
- Kako da postanem slobodan, lud, učenik?
- Igraj!!! - odgovara mi kroz smeh... a, ja tražim istinu njegovih reči... povlačim liniju od Zorbe ka Hristu... igram... i slušam svoje misli...> (str. 263)

Baš si me zainteresovala ovim prikazom o knjizi Nila Gejmena ''Karolina''. Ne mogu da zamislim njega kao dečjeg pisca, ali ću što pre nabaviti knjigu.
Šta mislite o ovom poslednjem delu Harija Potera? Pročitala sam knjigu. Završena je tema, za razliku od šestog dela, bar po mom mišljenju. Vidim da mnogi nagađaju da će autorka nastaviti sa pisanjem o Hariju Poteru. Prosto ne mogu da verujem da bi se upustila u tako očitu komercijalu. Mada, nikad se ne zna.

U, bre, zmuj, al' se raspisa po forumu aj odgovaram kad stignem (znaš na koju temu mislim )

Milly-D citat:

U, bre, zmuj, al' se raspisa po forumu aj odgovaram kad stignem (znaš na koju temu mislim )

Raspisala, nego šta! Da vas malo probudim posle ovih praznika

Ne znam da li smo pisali o Justejnu Gorderu, ali definitivno njegova dela pripadaju ovde. Bar ja tako mislim. Naime, čitam ponovo ''Sofijin svet'' i uživam. Pisac je filozof i mislim da mu se u ovom delu to najviše vidi. Knjiga je divna za one koji vole opštu filozofiju, a posebno mi se dopada knjiga zato što nema autorovih smernica nego je vrlo realno i nepristrasno napisana. Govorim o delovima u vezi sa filozofijom. Nisam sigurna da je takav i u odnosu na religiju.