autobiografije

Jako volim da citam biografije i autobiografije, sto ste već shvatili. Pa evo vam predlog da procitate autobiografiju Isidore Dankan, ako već niste.
(Duncan Isidora, 1878-1927), severnoamerička balerina, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost; osnovni princip je bio da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i odraz unutrašnjih doživljaja. Inspirisala se antičkom umetnošću. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Evropi i Americi. Njena autobiografija �Moj život� , "vodi nas sa očaravajućom lepotom od pozornice života do pozornice igre upoznajući nas sa svojim radostima i suzama, nadama i ostvarenjima, vrtoglavim i blistavim uspesima i gorkim porazima..."

Ako niste čitali autobiografiju Mihajla Pupina "Sa pašnjaka do naučenjaka" obavezno je pročitajte. Evo vam nekoliko podataka o njegovom životu. Mihajlo Pupin je rodjen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opština Kovačica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, 5 sinova i 5 kćeri. Nakon završene osnovne i, delimično, srednje škole u jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku gde je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Učio je vrlo neuredno zbog učeš?a u sukobima češke i nemačke omladine i tugovanja za zavičajem. U svojoj 20-toj godini odlazi u SAD. Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD živeo veoma teško. Radio je kao fizički radnik, istovremeno pohadjaju?i Kuperovu večernju školu. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku. Kao primeran učenik oslobodjen je pla?anja školarine, a ve? na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike).
Po završetku školovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan student, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije, sa temom: "Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji".
Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve mogu?e načine.
Pupin je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je sa njom ?erku Varvaru, udatu Smit.
Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.
Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka" (naslov u originalu: "From Immigrant to Inventor"), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.

Uh, i ja volim biografije. To nekako čak ne smatram delom ljubavi prema knjigama nego posebnom strašću! Nisam čitala Pašićevu biografiju, mora da je interesantna, naći ću je. A Isidoru Dankan, naravno, i ja preporučujem. ;)

Chaplinova autobiografija je knjiga koju najtoplije preporučujem! I autobiografiju Mire Stupice -"�aka soli" isto tako.
Život je ponekad najbolji dramaturg.

nancy citat:

Ako niste čitali autobiografiju Mihajla Pupina "Sa pašnjaka do naučenjaka" obavezno je pročitajte. [/u]

ja sam je citala nekoliko puta. toplo je preporucujem. knjiga je fantasticna...

pored toga sto me zanimaju zivotu nasih naucnika (pupina, tesle..) u ovoj knjizi me odusevio stil pisanja.

Autobiografija Branislava Nusica....Odavno se nisam tako nasmejala, do suza. Savrseno. Toliko duhovito napisano. Ja sam se odusevila. Definitivno preporucujem, za pravo pravcato uzivanje....

Edit Pjaf..... sa pločnika, iz bordela, rođena kao slepa, koju su muškarci obožavali i koja je stvorila veliku školu francuske šansone.
Ova uzbudljiva knjiga je svedočanstvo o tome kako je čuvena pevačica dotakla svu misteriju života i umetnosti, kako je ceo život posvetila muzici, uspešno pobedila alkohol, narkomaniju, umetničku groznicu.
Ovde je ona okružena svojim najbližim prijateljima, čuvenim francuskim i svetskim umetnicima kao što su Šarl Aznavur, Iv Montan, Moris Ševalije, Marlena Ditrih, Žan Kokto, Čarli Čaplin i čuveni bokser Marsel Serdan.

nancy citat:

Ako niste čitali autobiografiju Mihajla Pupina "Sa pašnjaka do naučenjaka" obavezno je pročitajte. Evo vam nekoliko podataka o njegovom životu. Mihajlo Pupin je rodjen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opština Kovačica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, 5 sinova i 5 kćeri. Nakon završene osnovne i, delimično, srednje škole u jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku gde je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Učio je vrlo neuredno zbog učeš?a u sukobima češke i nemačke omladine i tugovanja za zavičajem. U svojoj 20-toj godini odlazi u SAD. Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD živeo veoma teško. Radio je kao fizički radnik, istovremeno pohadjaju?i Kuperovu večernju školu. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku. Kao primeran učenik oslobodjen je pla?anja školarine, a ve? na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike). Po završetku školovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan student, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije, sa temom: "Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji". Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve mogu?e načine. Pupin je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je sa njom ?erku Varvaru, udatu Smit. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu. Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka" (naslov u originalu: "From Immigrant to Inventor"), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.

Комплетно дело "Са пашњака до научењака" на српском језику можете прочитати на следећој адреси radnaetika.org/content...7/lang,sr/ а на енглеском на следећој адреси radnaetika.org/content...7/lang,en/

Od autobiografija, najviše su mi se dopale autobiografije Branislava Nušića (smeha, smeha nama dajte) i Agate Kristi. Nisam sigurna u istinitost svih podataka u ovoj drugoj, ali je zanimljiva za čitanje.

Stvar kod autobiografija je cinjenica da svi poprilicno lazu, ili precutkuju neke stvari.

Neka prećutkuju i neka lažu. Samo da je priča dobra. The life of Pi says so :D !