Gordost i predrasuda - Džejn Ostin

Novi član Pridružio se: Maj 26, 2014 Poruke: 2

GORDOST I PREDRASUDE

Roman Gordost i predrasude je jedan od prvih i najuspešnijih romana na engleskom jeziku. Prvi put je objavljen 1813.godine kada je Engleska još uvek bila pod pretnjom Napoleonove Francuske.
Filozofska podloga romana sačinjavala je od dva idejna toka. S jedne strane tu je klasicizam sa statičkim i konzervativnim pogledima na ustrojstvo društva sa pretpostavkom da se savršenstvo postiže jedino pridržavanjem proverenih pravila. S druge strane, tu je građanski sentimentalizam koji je ovde više građanski nego sentimentalan. Iako se čini da ona prevagu daje klasicističkoj tradiciji, u romanu ima dosta elemenata predromantizma.
Moralna dilema njennih junakinja približavaju se onima koji su karakteristični za viktorijanske pisce. Junak viktorijanskog romana savladava društvene prepreke da bi se probio u životu i osnovao porodično gnezdo. Isti šablon se javlja i kod Džejn Ostin. Njena junakinja je suočena sa problemom izbora bračnog druga što je za ženu njenog društvenog položaja značilo istovremeno i rešavanje pitanja egzistencije. Junakinja je stavljena u delikatan položaj, nedoumice, kolebanja, sazrevanja i dovodi je do samospoznaje. Karakteristično je da je ona dovoljno racionalna da ne prezire materijalno bogatstvo, ali osim položaja i novca njen izabranik treba da ima i džentlmenske osobine. Na kraju romana ona osvaja srce najvrednijeg mladića, te se udajom za njega uzdiže iznad položaja svoje porodice.
Gordost i predrasude u samom naslovu sadrži glavnu temu. Oličenje gordosti je Darsi, junak romana, a junakinja Elizabeta oličava predrasudu. Oboje su naočiti, duhoviti što doprinosi zainteresovanosti čitaoca za njihove sudbine. Tok romana je živahan i prožet vedrim humorom.
Novina romana je u tome što je Džejn Ostin spojila stil i ironiju klasicizma sa tzv. porodičnim romanom. Pri tome, porodični roman je oslobodila otužne sladunjavosti, a klasicističkom nasleđu dala nov sadržaj: svakodnevni život običnog sveta.
Još jedna novina je prisustvo komediografskog postupka. Čitalac prisustvuje susretima između koje se zbog nečeg ne slažu.
U romanu se jedva primećuje didatički karakter. Autor ne pravi razliku između pozitivnih i negativnih likova, ne ističe šta je dobro a šta zlo.
Nesporazum između glanih likova je suština romana. Pod dejstvom događaja oni se ponašaju u skladu sa svojim karakterima i stvaraju zaplet.
Elizabeta je Drasiji stvorila loš utisak na balu kad je Darsi svojim držanjem dao na znanje da prezire provincijske devojke. Nepovoljan utisak o njemu pojačan je Vikamovim klevetama i ohološću ledi Katarine.
Darsi je pri prvom susretu ocenio da je Elizabeta devojka iznad proseka svoje okoline. Svidela mu se njena duhovitost, ali mu se nije svidela njena nedovoljn ougledna i imućna porodica. Posle toga je bilo nemoguće da se zavole i promene mišljenje. U rešavanju ovog problema je sadržano pravo majstorstvo Džejn Ostin.
Na kraju romana i Elizabeta i Džejn se bogato udaju, ali to nije prikazano kao nagrada (Pamela). Time je izražena misao da odabrani iz nižeg sloja u građanskom društvu mogu očekivati da budu primljeni u sloj iznad njih.

Novi član Pridružio se: Feb 19, 2015 Poruke: 1

Zaslužni član Pridružio se: Feb 29, 2016 Poruke: 364