Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Sadržaj › Tkalci reči › Priče-IX deo
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 25
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Priče-IX deo
Untitled Document

Konkurs "Tkalci reči"

Priče IX.

32.
Хајдучки пут
 

autor: leka (Marko Ilić, Modriča, BiH)

Дођоше они који ступаше врховима копаља, између бездана смрти и васкрсења.

Сунце се, тромо, као поспано, котрљало меканом дубином нежноплавог свода, расипајући игличасте зраке по јесењем пејзажу усликаном на заобљеној главици Мачковог гаја. Свежи поветарац, обарајући пожутело лишће, ситно је певушио испод испреплетаних крошњи и јурио стрмином  до утањеног потока. Високо, у живопису највиших  грана, ковитлало се јато разиграних брљака и попут малих стрелица, једва чујно, пролетали  између храстових дебала.
Шума узаврела ситним звуковима, а иза златом оивиченог почетка, руба зашумљене главице Мачковог гаја, почињало је засењено и зебљиво проклетство недођије.
Кобно и варљиво, уплетено лозјацима, маховином, тупом дубином шупљег храста, крилатог мрава, јатима комараца...
Лена шкрипа теретних крошњи приповедала је о  вековима, старе догађаје, уљуљкујући учмалу тишину у вишевековни сан.

Хладна језа утихлог поподнева као да је разобличавала згужване крошње, разобликујући сенке трептајем залуталог поветарца.Све се беше отромило и утишало.
Беспрегледна у монотоном пространству, простирала се редовна постеља буба, инсеката...Влажно тло испод шушкавог ћилима, умирено, претило је скривеном јаругом, вучијом јамом, дубоким глибом.

Дањска језа, ноћу се претварала у страву проткану безбројем сјајно жутих пари очију, искежених очњака и једва чујног шума нагажене гранчице.
Мачков гај, неми сведок борбе, животних нагона , крикова, потера и исуканих мачева.
 Пут који је вијугао подно главице Гаја, такође је имао своје приче, бележио их тамним мрљама и избелелим костима, које су звери развлачиле требавским шумама.

Први поподневни поветарац се зањиха испод Мачкова гаја из којег се ослушну двоструко грактање гаврана, а које се понови још дв пута у правилним размацима.
Мала дружина, полегла и скривена у ниском раситињу, неколико корака од распуштеног храста, немо се згледа.Знају кога очекују, али знају да ни непријатењ више не спава као што је мирно спавао до пре три године, када су се почели окупљати и калити у осветничким окршајима.

А када се грактање ослушну и трећи пута, дугокоси бркајлија, младићких очију и лица, стави руку на уста и одговори, тaкође грактањем, затим, погледом обухвати своју дружину и упола гласа рече.
«Тешан,тачан као и увијек.»
А трен потом додаде.
«Изгледа да ће бити лова, али и плијена.»
Нико не одговори, реч једна се не чу, па и када поустајаше једва да се чуо ситни
звук проверавања појаса и оружја. И још, као по команди поправише фесове,
 отресоше трину и лишће  са одела.
Њих шест, варошки обучени, украшени копчама и пуцама.И лица им беху бела, варошанска, али погледи и чврсте усне су  казивали причу страшних људи, чији се бол и јад беху усадили дубоко у очи и урезали у ситне боре око усана.
Везови, крстићи и токице на њиховим јечермама и кратким копоранима су били утеха њиховим оскрнављеним животима, са дубоким ранама у грудима, никада сраслим.
Мрки и ледени личили су на чопор примирених  вукова, док чекају да им стигне вест о каравану који тог поподнева треба да пређе преко Рашковца, пут према Сокограду.
Једино је здепасти Вујић био мало другачији, пламено жут, али уз харамбашу једнако најбољи члан дружине. Његово порекло и разлози зашто се отиснуо у гору, били су мало познати. И док су многи нагађали и преко јатака, широм Требаве трагали за његовим коренима, он је упорно ћутао и кратким одмахивањем леве руке одбијао њихову радозналост.
О Жуји, једино под тим именом је био знан, врло мало се знало али и пре него што се беху окупили у дружину, Жујо је по Требави, али и шире, остављао трагове своје кубуре и јатагана.Дружина се беха навикла на његову немост и издвојеност, али му никада није замерено.Његово порекло, као и разлози због чега се одметнуо у гору и даље су били непознати и све о  њему се сводило на пуко нагађање.У дружини је, ненаметљиво, сматран најопаснијим а његовој снази и вештини се и харамбаша
Тривун поклањао. А срели су се пре више од три године.Тачније, Тривун је после спасавања брата Таира кренуо у потрагу за «Жутом сјенком», како је народ називао Вујића.
На Тривуново запрепаштење, два пута су се срели пре него што је сазнао да је то био Вујић, а потом се међу њима родило поверење  са којим су ступили у заједничку борбу и освету, а уједно почели окупљати дружину.Убрзо им се придружио и Тривуном брат Таир, те су сва тројица пресрели некаквог агу код Ненавишта, побили пратњу, аги одсекли обе шаке и завијеног га пустили у град.
Због беса који су навукли на себе били су принуђени напустити Требаву. Сва тројица су побегли, негде у средњу Босну, а вратили се када су избиле буне у Јадру, са оне стране Дрине.
Одма по повратку на Требавау придружио им се и млади Тешан, који је са мајком Росом и нејаким братом Луком напустио Соко а настанио на осунчаном пропланку испод Равног брезика. Враголаст и немиран, од јасеничког ковача Митра Тице је сазнао за некакве одметнике који пресрећу Турке и робе их.Убрзо су се срели и дружина се почела ширити. Вештином прерушавања и опонашања других, Тешан се успевао увући у турске градове, конаке, ослушнути разговоре и на време сазнати куда пролазе каравани, када и где крећу потере.Уз пут је правио разне несташлуке.

Стојећи у раскораку испод распуштене крошње, ћутке су  гледали групу од дванаест наоружаних младића док су прескакали танки, али бистри поточић.
Како ступише под храст, испоздрављаше се те поседаше унаоколо.Тривун извади дуванкесу, понуди Тешана па и сам распали чибук. Затим испружи ноге а леђима се наслони на храстово дебло, зракну на Сунце чији су зраци цурили кроз онемоћало лишће и упитно погледа Тешана.
«Шта абере јатаци»?
Тешан извади чибук и з уста, отпухну дим и поче казивати.
«Добар абер харамбашо, добар и дуката вредан. Како се договорисмо, тако и учинисмо.Чекали смо на Курјаковом брду, кадли дође Јовчо, и вели овако:
Гавро абери да је Мулаабидага од синоћ у Каракојином  конаку, одакле још данас, у подневним сатима, наставља пут ка Сокограду.Оће, ко бива да проси шћер Хасанагину, диздара сокоградског.Са њим је његова пратњна, али чека оног крволока, Зулфу, јузбашу, који са собом води и двадесетак младих јањичара.
Мене одма одигло, не могу да се смирим. Знаш арамбашо, баш онај пас Зулфо ми је ћаћу закло, на очи целе породице.Од тада сам жедан његове крви, а овде ће бити око ићиндије, па ако Бог да, да се сретнем са том џукелом.»Заврши Тешан.
Тривун је ћутке климао главом.
«Ја, нека буде божија воља, а наша освета.» Затим се обрати плавокосом младићу, који је стајао са његове стране.
«Симеуне, јеси ли рекао Јовчи да чељад склони у Црну косу, јер ће после овога, засигурно бити турске потјере. Није Мулаабидага било ко.»
«Јесам харамбашо.» Одговори овај хитро.
«Ето, чусмо што се имало чути.» Још једном се харамбаша обрати дружини.»Сада је вријеме да се припремимо. Подмажите и набијте оружје, па се мало испружите по земљи, а ја ћу са Вујићем сачинити план. Грешке не смије бити. Као што смо и поручили, ово је последњи препад ове године, што значи, плен ћемо подијелити а затим се разићи, по двојица, тројица, а на Бадњи дан, рано, сви код  Тице, у Јасеницу.Ту ћемо нови састанак утврдити. А као свих ранијих година, чувајте јатаке,пазите их као и себе саме.Наш јатаци су наше најбоље оружје.»
Затим, уз раме са Вујићем замаче кроз лозијаке.
Заcтадоше на ивици шуме, а изнад, копитама утрвеног пута, који је у вијугама пратио оплићалу речицу, и заједно са њом клизио низ сужено поље, обрасло у јошјаке и врбаке.
А горе, На Орловој страни, у срцу шуме, слегло се домаћинство Марка Ерцеговца, који се пре десетак година настанио ту. Миран и породичан човек, седам синова и две кћери. Мало је оних који су знали да ту неко живи, а живели су од великог стада и неколико обрађених пропланака.
«Teшko je, данас бити родитељ и домаћин.» Рече гласно, осматрајући Орлову страну, а мислећи на бркатог грмаља и његових  девет изданака.

Јесен је на измаку, још су само обданице топле. Киша виси у надуваним облацима који час мраче сунце, час бивају као беспрегледне, снежне планине.
Овај препад ће, засигурно, извући Турке из њихових брлога, али, ако Бог да, као што се он, Тривун, узда, заредаће кишни дани, седмице, и док се небо избистри и турски бес ће се стишати.
У мисао му се увуче опасност сукоба. Може ли се без губитака  изаћи као победбик над Злфинмм јањичарима?
Та помисао га штрецну под ребрима и искоса погледа ћутљивог Вујића, и упита се о чему ли он размишља. А тај Вујић, од када га је упознао, улива му поверење и даје додатну снагу. Па чак и да осети страх, један поглед на Вујићеве тврде очи, би га охрабрио.

Дуго су заједно, раме уз раме у великим и малим окршајима. И сваки пута му је био довољан поглед на Вујиђеве тврде очи, и већ би одгнао недоумице и страх. Годинама се допуњују, годинама осмишљавају препаде, годинама дарују јатаке, годинама ћуте, са мало приче утврђују планове и дела. И увек су побеђивали, увек без рана победе славили. Мале огреботине нису ране, и то нико у дружини не убраја у рану.
Па ипак, себи признаје да ни једну припрему није обавио без ситних дрхтаја у грудима, што због страшних помисли, што због бриге о дружини.

После два сата. Тривун и Вујић утврдише шта и како је чинити, те се вратише дружини.
Хајдуци су дремали, полегнити по сувом лишћу.Али, када очуше да се харамбаша враћа, сви до једнога беху на ногама, чекајући да им се обрати.
«Јесте ли се одморили, и јесте ли спремни за окршај са Зулфом?» Упита Тривун, одмеравајући сваког хајдука, од главе до пети, и завирујући му у очи.
«Па, да се договоримо. Сви знамо колико је јузбаша зао и опрезан. Али, овога пута је долијао. Нека ми буде и задње у животу, само да њега више не буде.Али, ми ћемо га претећи тамо где ни помислити неће.
Када изађу на Рашковац, обавезно ће одредити претходницу, јер доњи део поља, са честарима и воденим коритима је много повољнији за засједу.
Ми ћемо изаћи под Рашковац.Шесторица са Вујићем ће изаћи на Рашковац, али се неће огласити.Ударна група, у којој ћу бити и ја, заскочићеми их испод великог макљена. Мања група, коју ће Тешан водити, биће испод пута.Њихова дужност је да дочекају све који покушају побећи низ поље, према Сокограду.А како знамо да је Тешан најжеднији Зулфине крви, даћемо да опали прву пушку. Потом их моја група удара са бока, а трен касније, са леђа их удара Вујић.
Прије свега, двојицу шаљемо ниско у поље, то ће бити Маринко и Илија.Њих двојица ће пресрести извидницу, како не би одгалопирали у Сокоград и прерано обзнанили репад.Зато ће сићи ниско низ поље, јер, када извиђачи буду чули пуцњаву, сигурно се неће вратити, него продужити напријет, ка Сокограду, а тамо не смију стићи. Потом се придружују нама.
Сви смо по сто пута прегорели, сличне битке били, и сем понеке огреботине, друго ништа нисмо зарадили.Тако ће бити и овај пута.
Када докрајчимо и послењег, грабимо плијен и пpавац Чолини кошеви, код црквишта.Ту ћемо подијелити плијен, а потом свако своме зимском баваку.

Klikni OVDE za nastavak priče "Hajdučki put".

 

 




Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz