Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Sadržaj › Tkalci reči › Priče-V deo
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 20
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Priče-V deo
Untitled Document

Konkurs "Tkalci reči"

Priče V.

19
Noć pre...
 

 

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje – salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.
     Pontije Pilat, prokurator azijskih provincija Rimske imperije, samo klimnu glavom i podbode umornog konja. Kopljanici Prve kohorte Dvanaeste legije, zvane još i Tiberijeva, nevoljno se pokrenuše. Severozapadni put, koji od Hebronske kapije vodi ka Jafi, ožive. Glasne, vojnički oštre komande centuriona, zveket oružja i odjeci stotina konjskih kopita gradili su poseban ugođaj, poznat i toliko drag bivšem tribunu legiona.
     Odsutno zadubljen u svoje misli, umoran od puta i svojih godina, ništa od toga danas Pontije Pilat nije opažao. Njegovo raspoloženje postajalo je sve tmurnije od kada je napustio svoju rezidenciju u Cezareji Stratonovoj. Čas na latinskom, čas na grčkom ili aramejskom, čitavog puta je psovao i kleo narod judejski koji se opet uznemirio, mesije i razbojnike koji su ga huškali i bunili, Sinderion koji ih je osudio na smrt i prvosveštenika Kaifu koji ga je o svemu obavestio i tražio da on, prokuratorskim pečatom, potvrdi presudu. Lecnuo bi se tek povremeno kad bi mu do svesti doprlo da psuje i Tiberija, Cezara Rimske imperije, koji je njega bivšeg tribuna legiona, još pre sedam godina, postavio za prokuratora Judeje. Kao da on, Pontije Pilat čuveni vojskovođa, nosilac  ovacija, jednog od  najviših odlikovanja koje dodeljuje Senat, nije zaslužio neki bolji položaj u Rimu, ili bar bliže Rimu.
     U takvom raspoloženju Pontije Pilat je, sa legionarima svoje verne Dvanaeste legije, sa kojima je godinama ratovao od Etrurije gde je rođen, pa do Judeje gde sada živi, upravo projahao pored Golgote, gubilišta Jerušalaimskog. Južnu padinu te Ćelave gore već su krasili stubovi na koje se, po zakonu i običaju, razapinju osuđenici na smrt.
     Trinaesti dan prolećnog meseca nisana nepovratno se ulivao u predvečerje.

- 2 -
      Nekoliko časova kasnije, na arkadnoj lodji dvorca Iroda Velikog smeštenog u severnom delu Antonijeve tvrđave, osvežen i nešto bolje raspoložen, dugačkim gutljajem vina Pontije Pilat je privodio kraju obilnu večeru. Iscrpljen dnevnom žegom grad Jerušalaim je čekao osveženje sa Maslinove Gore. Bazari su utihnuli, a večernji mir povremenoo su prekidali samo uzvici prodavaca vode. Žubor fontane mešao se sa mirisom magnolije u prostranom vrtu dvorca Iroda Velikog.                                                         
        Odlažući pehar sa vinom Pontije Pilat nežno pogleda svoju ženu, zadovoljn  što je ipak pristao da ga ona prati na ovom putu. Način na koji je začešljala kosu obećavao je uzbudljivu noć.
-Nema sumnje – mislio je Pontije – kosa joj je raspletena i to nije slučajno. Taj znak, po prećutnom dogovoru iz prvih godina braka, bio je poziv upućen njemu da je slobodno poseti u njenim odajama. Doduše, morao je sebi priznati prokurator vascele Judeje, njene odaje uvek su mu bile otvorene. Nikad ga ova žena nije sprečavala da joj priđe i utopi svoju strast, da zadovolji svoju želju, onda kada bi mu se želja javila. Ali, brzo je shvatio da mu ona, prilikom takvih poseta bez poziva, ustvari ne pripada.
       Takve noći s njom, u koje je uranjao nepozvan, ni po čemu se nisu razlikovale od noći koje je, kao mladi ratnik između dve bitke, provodio sa robinjama, varvarkama i usputnim ženamaod Galije, preko Germanije, pa sve do Azije. Uzimao ih je onako kako se, kraj logorske vatre, uzima pehar vina ili komad nedopečenog mesa – samo zato da bi u narednu bitku ušao smireniji.
     Tek sa njom, ćerkom bogatog Grka sa Rodosa, koju je oženio u svojim poznim tridesetim godinama, spoznao je i pravu ljubav i pravu strast. Ali samo kada je ona to želela. U takvim noćima plovio je po tankoj liniji, koja je delila javu i san, stvarnost i maštu, nebo i zemlju. Već nakon prvih nežnosti utapao bi se u nju i čekao da ga povede ka vrhuncu sladostrašća. I to vreme, taj trenutak, opet je određivala ona. Nije to činila nekim određenim pokretom ili položajem tela, a ni glsom, već čitavim svojim bićem. Potpuno mu se predavla, a on je nestajao u njoj.
         Na njegovu veliku žalost, pozivi su bili sve ređi, a on sve gladniji njene ljubavi. Obasipao ju je pažnjom i skupocenim poklonima. Ništa nije pomagalo. Nije ga odbijala, ali ga nije ni pozivala.
       Zato je večeras ratničko srce Pontija Pilata, kao nekada pred bitku, snažno zaigralo, a grlo mu se steglo, kad je uočio znak na koji je toliko dugo čekao.
        - Mužu i gospodaru moj – progovori žena i prenu prokuratora Judeje – od tvoje odluke sutra zavisi život četvorice osuđenika koje je Sinderion osudio na smrt. Ukoliko presude potvrdiš umreće u najtežim mukama na stubovima Ćelave gore. Nikada te nisam ni za šta molila, a evo sad te molim za život jednog od njih.

                                              - 3 -
    
     Sporo se vraćajući u stvarnost, Pontije Pilat jedva shvati o čemu mu to žena govori. Odmah zatim razrogači oči, čudeći se otkud ona, njegova žena, da se meša u prokuratorske dužnosti.
     - Za kojeg od razbojnika moliš?  Kako mu je ime? – ipak je upita, više da bi zadovoljio svoju radoznalost, nego što je nameravao da usliši čudnu molbu svoje žene.
       - Ne znam mu ime, kažu da je iz Nazareta, a osuđen je zbog toga što je po bazarima  govorio narodu da će srušiti Jerušalaimski hram i za tri dana izgraditi novi, te da je on navodno novi car Judeje. Odao ga je njegov prijatelj, neki Juda iz Kiriata. Danas dok smo prolazili gradom videla sam ga vezanog ispred Pretorije. Svetina je pljuvala po njemu. Njegove oči, mužu moj, jasno govore da je nevin, a taj Juda sigurno laže. Učini dobro delo, podari mu život.
      Pontije Pilat, bivši ratnik i vojskovođa, a sada prokurator Judeje, htede odmah da joj odgovori onako kako dolikuje hegemonu. Ali u trenutku zastade.
        - Neće li, zbog grubog odbijanja – mislio je - usahnuti njen usmeh i pogled kojim ga poziva na nežnost i ljubav? Nije li večerašnji poziv, koji toliko dugo čeka, uslovljen ispunjenjem njene molbe, pa koliko god ona bila čudna i nedolična?Uostalom – dalje je razmišljao – narod judejski je i onako razbojnički narod, jedan razbojnik manje ili više ne znači baš ništa. Taj Nazarećanin ne može zasigurno nauditi moćnoj Rimdkoj imperiji. I već je bio spreman da odgovori potvrdno svojoj lepoj i mladoj ženi, ali skustvo velikog vojskovođe mu je govorilo da se posluži lukavstvom.
      - Ti znaš da ja, kao prokurator Judeje, ne mogu suditi po svojoj volji, već onako kako to od mene očekuje veliki Tiberije, Cezar Rimski. Ipak, lepota kojom me večeras obasipaš zaslužuje da o tome noćas razmislim – svečanim tonom izgoovori Pontije i pritom joj uputi dug i značajan pogled.
      Shvativši pravo značenje izgovorenih reči, a još više pogled svog muža, lepa žena prosu zavodnički osmeh i zadovoljno se uputi u svoje odaje.
      Sa mrkog lica Pontijevog iskra pohote spusti se niz snažni vrat i u maljavim grudima zapali požar. Brzo je odbacio snežnobelu prokuratorsku togu, otkopčao pojas sa širokim nožem u kanijama, skinuo košulju i gol, šepavim konjaničkim korakom, požurio u odaje svoje žene.
      - O ženo, vratiš li mi ove noći bar na trenutak snagu mladosti – mislio je usput ostareli hegemon drhteći od uzbuđenja – tvoja molba biće uslišena.

 

                                                          - 4 -

      U početku  sve je bilo kao nekad. Čak je naslućivao purpurnu stazu naslade, kojom ga je ova žena nekad tako sigurno vodila. Ali umesto trenutaka nestajanja u ekstazi, samo mlaki trzaj  među njegovim slabinama označi kraj uzaludnim očekivanjima.
      Sutra, četrnaestog dana prolećnog meseca nisana, u privremeno nameštenu prokuraturu na arkadnoj terasi dvorca Iroda Velikog, ušao je peti prokurator Judeje Pontije Pilat, namršten, razočaran i sa glavoboljom.
                                              *
Kako je prošlo suđenje može se videti kod Bulgakova, a o daljim događanjima kod Mateja, Marka, Luke i Jovana.

v.stojkovic

(Vojislav Stojković, Beograd, SR)

 

              

20.
Noćni ribolov
 

 

Drhtim od uzbuđenja. Odlučio sam - nakon dugo vremena, noćas ću opet na vodu. Pripremam pribor i potrepštine: štapovi, sandučić sa sitnim priborom, žganci, baterijska svjetiljka, sredstvo za odbijanje komaraca, prijenosni hladnjak s tri piva... Samo da nešto ne zaboravim.
Zadnjih je dana tipično ljetno vrijeme – vrući, sunčani dani, ugodno svježe noći. Vlage u zraku malo previše, tlak zraka visok i stabilan. Vjetra nema. Možda će gristi? Najvažnije je da nađem dobro mjesto na vodi. Voda je niska, sigurno se pokazala ona šljunčana plažica na malom jezeru.
Parkiram podaleko od jezera i od plažice. Jezero je tiho, glatko. Zlatna, topla voda baca mi u oči pregršt sunčevih zraka. Sunce se smije:
“A, evo tebe, dugo te nije bilo! Malo ću te gledati pa odlazim, a ti se dalje snalazi sam!” 
I stvarno, dok raspremam pribor i trudim se napraviti moje privremeno boravište čim ugodnijim, suncu se sklapaju oči. Bacam šaku kukuruza za primamljivanje ribe, daleko koliko mogu, tamo gdje mislim zabaciti udice. Štropot zrnja po vodi podsjeća na pljusak, budi želju za toplom ljetnom kišom koje već dugo nije bilo. Čudaka to ne uznemiruje. Zijeva, trepne, prolijeva još malo zlata po vodi i nestaje iza krošanja.
Bok, sunce! Vidimo se ujutro!
Ostao sam sam. Na jezeru ni žive duše. Sutra je radni dan, drugi ribiči čekaju vikend. Kupači su se razišli još prije mog dolaska. Ipak, pomalo postajem svjestan bujnog života oko mene. Nakon početnog nepovjerenja i muka, društvo me prihvaća. Najprije bojažljivo i ispitivački, a zatim sve glasnije i odlučnije, kreće razgovor žaba. Pridružuju im se kosovi, vrapčje društvo okupira grane pored mene. Ti neumorni brbljavci uvijek imaju još nešto za reći, svaki od njih misli da o temi zna više. Leteći, jarko ljubičasti insekti slijeću i polijeću sa svojih heliodroma, lišća lokvanja. Je li im to zadnji dan života? Iz vode viri glava kornjače, radoznalo me promatra. Ne miče se čak ni kad zabacujem udice.
Crveni vršci mojih pera vire iz vode, mirno, kao štapići mikada zabodeni u glinu. Gledam u njih neko vrijeme, čekajući da se barem malo pomaknu, zatitraju, krenu. Ništa. Pogled mi odluta. Površina vode skoro neprimjetno titra u sumraku. Voda je živa, tiho diše kraj mene.
“Starče, odi doma spavati! Viš da se svi spremaju na san. Kaj ti to treba da tu probdiješ noć?”
Stvarno, moja se okolina utišala, stanovnici jezera i obale traže zaklone u lišću i travi, zaklone u kojima će moći spavati bez straha za život. Ova nježna nadolazeća noć pružit će im slatki san samo ako se najprije pobrinu za svoju sigurnost. Ali, neki se tek sad bude. Najprije komarci. Mažem svoje gole udove i lice sredstvom koje bi ih trebalo držati na distanci.
Još se nije sasvim spustio mrak, a moj stari drug već se diže iznad šumice s istočne strane i događa se čarolija. Do nedavno zlatna, voda se sve više srebri. Mjesec me pozdravlja kroz izmaglicu:
“Stari moj, dugo te nije bilo! Skoro sam ti i facu zaboravil! Noćas bumo razgovarali ili barem meditirali zajedno, nadam se. Drago mi je da si opet tu!”
Bok, mesec! Dobro izgledaš, čim si stariji tim si lepši!
Pričamo. Prisjećam se naših zadnjih susreta od prije godinu dana. Bilo je to nedugo nakon što je umro moj sin jedinac. Svi su mi tada, naravno, izrazili sućut, ali su nakon nekoliko dana već pričali viceve u mom prisustvu. Dolazio sam tada nekoliko puta ovamo na noćni ribolov. Mjesec je svaki puta razgovarao sa mnom, plakao sa mnom, tješio me, hrabrio.
 “Frend, vidim da si opet onaj stari. Drago mi je. Falil si mi. S tobom mi nikad nije dosadno.”
Tu sam, rista! Fala ti za sve! Kaj ima novog?
Provjeravam mamac na udici na većem štapu. Kuglica žganca se razmočila i samo je dio još gore. Stavljam novi. Nakratko moram posvijetliti da pronađem krpu u koju su umotani žganci. Gasim svjetiljku, mjesec se više ne vidi. Prekrivaju ga tanki, poluprozirni oblaci i samo prigušeno svjetlo na nebu, aureola oko oblaka, odaje gdje se nalazi. Čekam da se pojavi, da nastavimo razgovor, ali oblaci ga uporno skrivaju. Malo dalje na nebu, sve više zvijezda smije se svojim tajanstvenim kristalnim zveketom, gledajući me iz neizmjernih dubina svemira. Ne izgledaju spremne za razgovor. Ne gledaju me neprijateljski, ali su strašno daleke, hladne, strane, nedodirljive. Oslovljavam ih ali čini se da me ne čuju. Ipak, nakon nekog vremena do mene dopire tihi, vrckavi šapat na nepoznatom jeziku, koji konačno na neki način uspijevam razumjeti.
“Tužan si, čovječe. Preni se, lijepa je noć a ljudski život je kratak.”
Zbunjen, ništa ne odgovaram. Jesam li zaista tužan? Zašto bih bio? Imam topli dom, cijenjen sam u društvu, uživam u ovom prekrasnom noćnom ribolovu... Da, želio bih ja i svašta što ne mogu imati, želio bih putovati, igrati se s unucima, želio bih da me dobra i draga žena poljubi kad se sutra ujutro vratim kući.
Ali, trebalo bi mi više od jednog cijelog života za sve što želim. A i ovaj više neće trajati predugo.
Da, želio bih ljubav.
Čučnem i uranjam ruku u toplu vodu, da sperem prljavštinu od žganaca, a voda ju blago obuhvaća, ne puštajući da ju izvučem.
Plačem.
Plačem očima i grlom, iako vele da to nije muški. Muškarci trebaju plakati samo dušom. Kad muškarac plače, samo bi on trebao znati da plače. I nitko drugi. Pa dobro, nitko me ne vidi, nitko se ne ruga. Smirujem se i voda mi pušta ruku. Krijesnica proleti pored mene.
Ljepotice mala, zamijeni mi mjesec. Tako sam sam, pričaj sa mnom!
Ali krijesnica ne razumije ili ne čuje. Svijetla točkica nestaje u mraku. Druga točkica, moje svjetleće pero, treperi, zajedno sa svojim odrazom, na vodi koju sam lagano zaljuljao izvlačeći ruku. Uskoro se smiruje voda, smiruje se i pero. I ja sam miran. Moj prijatelj, mjesec, zastrt je sve gušćim oblacima. Izgleda kao da se skupljaju između nas da bi nam osujetili razgovor.
Glupane stari, sad si dobil inspiraciju! - pričam sam sa sobom, palim svjetiljku i tražim račun iz trgovine u kojoj sam kupio pivo. Stavljam ga na kutiju s udicama, sjedam na šljunak a kutiju stavljam na koljeno. U džepu košulje uvijek imam zataknut flomaster. I pišem kratku pjesmu na poleđini računa. Vjerojatno glupu. Nema veze, nitko ju neće vidjeti, to je samo za moje oči i za moju dušu.

Moje su noći daljine plave
nad kojima lebdi pjena sna i jave.
Poći ću skoro, poletjet kao ptica,
vidjet ću opet neka draga lica.

Gasim svjetiljku. Zabliješten njenim svjetlom, ne shvaćam odmah da se nešto promijenilo. Usprkos oblacima koji su se proširili preko cijelog neba, uskoro zamjećujem i drugo pero, ono bez svjetla, na koje sam skoro zaboravio. Znači, jutro. Pa, prošla je i ova noć. Sviće, a nisam uopće umoran.
Svjetleće pero je nestalo! Hvatam štap, trgnem, osjećam otpor. Štap se svinuo. Zatežem, motam, privlačim. Voda se uzburkala, pojavljuje se riba. Velika. Šaran. Podmećem mrežu, oslobađam ga udice. Gledam visoka, tamna leđa, izbezumljene, izbuljene oči, škrge pulsiraju od napora i strave. Okrećem mrežu i puštam ga kući.
Zalutal si, prijatelju! Nisam ja tu zbog tebe.
Pospremam štapove u futrole, skupljam sve potrepštine u vrećice, uzimam i hladnjak s tri piva, ukrcavam stvari i sebe u auto. Uključujem brisače jer je počela tanka kišica.
Na ulazu u zgradu mimoilazim se sa susjedom s trećeg kata koji žuri na posao.
- Dobro jutro, sused! Je l' bilo kaj noćas?

    •      - Noćas ništa, možda drugi put.

    ivica

    (Ivica Smolec, Velika gorica, HR)

 



Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz