Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Sadržaj › Tkalci reči › Pesme-II deo
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 33
Bots: 1
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Pesme-II deo
Untitled Document

Konkurs "Tkalci reči"

pesme

- drugi deo -

19.
Ponoćne vesti
20.
Moja draga Ivana

Gledam ponoćne vesti.
Promiču slike.
Košnica
Mravinjak
Zverinjak.

(ili su to ljudi?)

Prognoze
vremena
nevremena
cena
života.

(koliko vredi jedan ljudski zhivot?)

Nisu se odmakli od pogadjanja.
Berza ili cenkanje?
sa Drugima, sa Svetom, sa Bogovima, sa Samim Sobom.

Gledam ponoćne vesti.

Dan je samo treptaj nečijeg oka u Sahari
samovolja nekog sa vrha zgrade u Njojorku
sudbina vidjena u zrnima pirincha jednog Kineza.

Sve je dovoljno blizu ili dovoljno daleko
zavisi od ugla objektiva i vremenske razlike
izmedju
planeta
drzhava
umova.

Gledam ponoćne vesti.

Ispod jorgana
(svako)dnevne istine gube na težini
mrak ih razvodnjava i teče
akvarel snova
nema uzroka i posledice
i ono shto su nekad sati
tada su sekunde.

Gledam ponoćne vesti
i pitam se
ako jutro probudi onu koja nisam ja
čija će to biti vest dana?

Princeza_od_sna

(Jovana Janković, Pančevo, SR)

1.

Žao mi je, o polja moja ravna,
što u vama svakog cvjeća raste
ali nema cvjeća koje volim ja,
                    a zove se Ivana.
Čak i možda prostranija da ste,
opet moje cvjeće ne bi bilo s vama,
moje malo, cvjeće neviđeno,
                         moja draga Ivana.

Žao mi je, hej vi gore zelene,
što u vama raznog cvjeća ima,
što u vama rastu, što se druže s vama
al u vama nema cvjeća za mene,
kao što je moje cvjeće u mislima,
                             moja draga Ivana.

 

                     2.

Ovo jeste čežnja moje noći snene,
koja leti preko polja ravna
Pa i preko tuđe gore zelene,
jer daleko je moja draga Ivana.

Neka cvjeta cvjeće u sred polja ravna,
i nek gorom jezde moji pusti snovi
Daleko je stvarnost,u njoj moja Ivana
Nek je ljube sad stihovi ovi.

Ja ću u svom bolu s istinom se sresti
Smirit srce jadno s njegovom sudbinom
I od tuge vjenac njemu ja ću splesti
Do vječnosti družiti se s vinom.

U gorčini naći prijatelja
Pjevati mu pjesmu o mojoj Ivani
Oh, al je bolna ova moja zelja!
Svako u svom bolu, mi smo ipak sami.

Daljine su sada među nama
Pa i pustoš, što je sudba sprema
Nemoj jecat,draga moja Ivana,
jer te volim, Srećo neviđena!

coban

21.
Od čega se prave mali ružičasti
22.
Jutro

Pevačice se prave
od gluposti, plastike
i farbe tu i tamo.

Pevači se prave od gluposti samo.

Voditeljke se prave
od bezobrazluka,
od krevetskih čaršava bosova,
pornografskog egzibicionizma,
nevaspitanih štosova
sa dozom kanibalizma.

Voditelji se prave
od  ženinih švalera,
od sestrića i dosadnih ukućana,
prave se od pedofila i voajera
i neizlečivih govornih mana.

Naučnici se prave
od nepročitanih knjiga
i mržnje prema strancima,
od foliranja, lažnih briga,
 blokeja na opancima.

Aktivistinje nevladinih organizacija
prave se od seksualnih frustracija.

Policajci se prave od  sile,
na momente,
pendreka,  konjske žile
i drugih domaćih sirovina, mada
imamju i uvozne komponente:
metode Markiza De Sada.

Od čega se prave biznismeni-
tajna je koja se krije
i strogo poverljivo čuva
u arhivama UDBe i BI-je.

Svesno klasni proleterijati
na proizvodnoj traci
samo su polufabrikati
od kojih se prave prosjaci.

Seqaci na sve svikli
i dalje su samonikli.

Od onoga što ostane,
što ni jedna tehnologija ne može da svari
prave se natenane
veliki političari.

lara

(Peđa Trajković, Jagodina, SR)

Pokusao sam da ga prizovem,
da se setim.
Lice hiljadu puta sanjano
na tren je ozivelo,
jutro sjajno,
teptavo,
pun..
Ne to je bio osmeh,
jutro sam upoznao kasnije.
Nezan, devojacki cedan.
Lezao je skriven
medju krosnjama stoletnjeg hrasta,
cuvan medju dva duboka jezera
Meseceva!
samo je njemu
poklonjeno
da se tamo ogleda.

Poslao sam cuvare,
strase Kerbere
samo da se okupam u njima.
Tiho, halapljivo
uronio sam a nisam smeo..
..progutan..
..zarobljene duse
u vrtlogu magicnom.

Prelepi osmeh skriven
u maloj dolini medju jezerima,
stidljivo ususkan u krosnje
stoletnog hrasta.

Eto, sada znas i ti gde asm se ogledao,
gde sam se izgubio,
ostavio deo sebe
omadjijan,
opijen pesmom vila
tamo cu da ostanem za vek vekova.
Eto,
sada
znas gde sam
te video.

Sada i ja mogu valjda
spokojno glavu
da ostavim
na mekom postolju od snova,
na tvom pijedastalu
srebrnom.

Sanjao sam
jutro
hiljadu puta
i tada ga..

wuradosan

(Vladimir Savin, Novi sad,SR)

23.
Retke su reči koje nešto znače
24.
Sanjar

Jesi li ikada posmatrala vile
kako plesu po polju?
Jesi li se zedna napila rose,
umila suzama ranoga jutra?
                  
Bio sam medju zvezdama,
setao hodnicima svemira,
na terasi maste upoznao sam je.
Lepotica sirokog osmeha, barsunaste kose.
Imala je oci deteta,
bila je prelepa.

Pruzio sam prste daleko da ih pipnem, da ih osetim,
a nikada nisam hteo da volim.
Bio sam na terasi maste, video sam zvezde,
pruzio sam prste da ih dohvatim.

Putovao sam hodnicima svemira,
bio sam i u dalekoj pustinji Gobi.
Sve je proslo kraj mene
kao treptaj oka, sve to nestane u smiraj dana.

Sve nestaje, sve prestaje.
Samo ja Tebe i dalje Volim

wuradosan

(Vladimir Savin, Novi sad,SR)

Na prozoru starom kiša se sliva,
zamirisa kolač iz čarobne peći,
na krevetu mekom,moja duša sniva,
dok je jecaj njeni bivao sve veći.

Ugrejani fenjer kao da je znao,
da ce vatra blaga polako da zgasne,
a komadić hleba, pod sto sto je pao,
sanjao je žita i predele krasne.

Tišina se samo igrala sa dahom,
umorna je bila ruka sto se krila,
dok je čarsav meki milovao strahom,
u kosi je ona odveć srećna bila.

Gitara je stara stajala na stolu,
sanjala je da je neko nežno dira,
sanjala je pesme,satkane u molu,
sanjala je da je Orfejeva lira.

Dok je oluk sivi milovala kiša,
ograda je trošna ljubomorna bila,
ugasi se fenjer,tišina sve viša,
umila je sobu što se u mrak skrila.

Samo jedan sanjar u tami se čuo,
dahom svojim nežnim,razbi on tišinu,
zasviraše skupa,ko najlepši duo,
tišina i sanjar ispuniše tminu.

Maglena

(Danijela Milovanović, Novi sad, SR)

25.
Suton na nasipu
26.
Neophodan pogled u sebe

Vetar nestašno leluja moje nemirne misli;
more, tako blizu, vodi u daljine.
Vreme kao da stoji; oblaci se stisli,
a stvarnost teži da se raspline.

Vetar s lakoćom nosi me daleko,
na početak kraja, da se s morem združi.
Već osećam sebe, kad naći ću se preko,
na zemlji nad kojom gordo galeb kruži.

I sam lebdim sad u hladnoj tišini;
upaljeno sunce u more uranja.
Osećam moć dubine u ledenoj tmini,
dok crno more bukti u buri osećanja...

dejanpejcic

(Dejan Pejčić, Niš, SR)

Pogledaj u svoje unutrašnje biće
zagrebi, do utrobe
pramajke
praizvora
tu su ogledala
shvatićeš ko si

ne traži da budeš neko drugi
ne traži da ličiš na drugog
budi to što jesi
i uhvati korak sa sobom
ma ko da jesi
ne izdaj sebe

sve ostalo može i ne mora da se desi.

mmmmmm

(Mirjana, Aleksandrova Rajković, Cetinje, CG)

27.
Šarl i Malarme
28.
Ženska tašna

Dva prokleta pesnika,
gle to su dva moderne vesnika.
Dve neshvaćene duše,
u jezeru okrutnosti se guše.
Sputani nebeski car,
umeo je da iskoristi svoj dar.
I u ledu što dremaše ptica bela,
i ona je pisala prelepa dela.
Dva različita bića,
jedan opsednut čarima pića
i životom burnim,
živeše korakom žurnim.
Drugi beše poklonik lepote
i izbegavaše burne živote.
Ipak jedno im zajedničko beše,
splina nisu umeli da se reše.
Na razumevanje nisu naišli tada,
e da mogu da vide sada.
Sada ih svako razumeti može i želi,
sada bi svako njihove stihove da veli.
Albatros ponovo leti,
i više nije mornarima na meti.
I labud se šepuri po vodi,
doživeo je da se opet rodi.

jeca226

(Jelena Marinković, Majdanpek,SR)

Ima ih raznih...
Crnih, braon, crvenih, šarenih,
kožnih, platnenih, kupljenih, pozajmljenih...
čega sve tu ima...
rezervnih čarapa,
nekih bitnih fotografija,
ogledalce i pudrijera,
karmini i papilotne,
neki zatureni papiri,
zaboravljeni brojevi telefona,
neka bitna pisma,
upaljači koji ne rade,
olovke koje nikako da budu nađene,
poneka sitnica namenjena nekom mnogo bitnom,
haos u kome samo ona može da se snađe.
Svaka je tašna jedan svet za sebe
Odraz jednog stila i nekih htenja
Bez tašne ona nije ista žena,
iako se i bez tih stvari u njenom životu ništa ne menja.

Nadin

(Nada Ćurković, Beograd,SR)

29.
Tkalci reči
30.
Tišina

Srce sneno čini stvarnost.
Ne zna mleko da je belo.
Nebo crno to je krajnost
I Mastilo što je kajmak snelo.

Otac samo ima vlast
Nad decom  što perom sliva.
Mi snosimo odgovornost
Za teret koji papir skriva.

More plavo reč je data.
Na zemlji ona zapisana
Božju volju delom shvata.
Pa nek’ prokrvari kad nestane dana!

Milos88

(Leković Miloš, Kragujevac, SR)

 

Dok koraci bešumno,
gube se u tami
strašni krik gavrana nad tišinom para,
samo praznom dušom vetar provejava
i let suvog lista
u večnost pretvara.
Nad palim čardakom samo djeram stenje                      
slike u sećanju a zidovi goli,
pukotinom zjapim, ko rupe u zidu,
kasno sam saznao
da tišina boli.
Uzima polako, nem sam da se branim
i poslednji uzdah u grlu se suši,
dok zatvaram oči, ja je samo hranim
prebiram sećanje,
dok me ne uguši.

Radee

( Radislav Šakić, Sombor, SR)

31.
Tragovi u snegu
32.
Vučica

Išla sam da tražim ljubav
na granici između jave i sna...

Ne znam odakle je došla.
Ne znam kako se završila.
Da li je to ljubav i bila?

Tragovi naši su ostali na snegu
i otkrili tajnu nemirima srca.
Sad se ta ljubav u pesmama javi,
sada ta ljubav u drugima živi.

Sve što je bilo, htelo bi da nije...
da se nas nikad više ne dotakne.

Mizera

(Ana Pejović, Beograd, SR)

Zatvori oči, neka san te nosi,
gde će se naši, ukrstiti puti,
kada se daljina zlokobno kezi,
u beskrajnom polju, gde suncokret žuti.

Smej se i plači, užitku predaj,
sakupi večnost pod nogu bosu,
na vreli poljubac, zamahom nježnim,
u košenoj travi, rasprši rosu.

Nestašna haljina, nad kolenom beži,
a smerna kap se, niz oblinu sliva,
leluja kosa, kao divlja griva,
neubrana, kao suncokret sveži.

Prasni u zamahu, vučico u letu,
srce mi iskidaj, ali nemoj stati,
dok kap života u očnjaku bledi,
moj uzdah iz duše, večno te prati.

Radee

(Radislav Šakić, Sombor, SR)

33.
Tropiko
34.
Ženski marš

Zarobi moć kapi kokosovog mleka
            na vrhu svog jezika...
Upregni zov timpana,
            nek utihne jeka!
Na vrelom pesku,
            u smiraj dana,
oseti šum talasa,
            što miluju ti stopala,
doživi fresku
            koju nižu u plićaku...
Dozvaće te slika
            negde iz daleka...

Nek palma zamaše
            otpozdrav glasu
što ga s kraja mora
            nosi kap u talasu...
Oživi tu poruku
            u nekom drugom svetu...
Pokušaj da shvatiš
            neko drugo vreme...
Prihvati tu ruku
            što ti se pruža!
K’o makovo seme
            doživi planetu...

Zažmuri... na usne prisloni more...
            u večnoj soli okusi med.
Oživi svitanje neke tuđe zore
            kad svetost mira dođe do vrhunca...
U pozdrav daljinama
            nekog drugog sveta
zarobi u beskraj kapi
            tihi poj gitare...
I kapi sa dlana
            duni, nek ispare,
na krilima vetra,
            u plamenu sunca...

dejanpejcic

(Dejan Pejčić, Niš, SR)

Ni poceli nismo....
Misli se smjenjuju,zelja je jaca,tjesim se da vremenom jenjava,
i posle ovog ce sijati sunce znam,
Zasto?
Ovaj sumorni dan mi tako odgovara.

sandrastc

(Sandra Starčević, Doboj, BiH)

35.
Tebi prirodo

Zemlja je hladna. Osjećam zime dah,
Jer bliži se kraj i dan je sve tiši.
Usamljen na sn'jegu, samcat na kiši,
Dišući, sav idem u taj hladni prah.

Tebi se Prirodo s nadom vraćam.
Ti budi mi sve što izdaše drugi.
Pomiren, osjećam se sličan šugi,
Pa isto da bolesti danak plaćam.

A ti moći zelena treba da znaš,
Ne zaslužujem ja božijeg biča,
Zlobna ljudska, osudila me priča,
K'o da sam avet ili za ptice straš.

Eh, da je mnogo važno šta ja znadem.
Čist pred Tobom i ispred Boga jesam,
Al' proguta me s jezika plijesan
I ne vrijedi više dane da kradem.

Sad, sto modrijeh rijeka saprat' neće,
Grijehe što duša u mislima čini,
Jer ne traži kako da se izvini
Neg' u proklete, u osvete kreće.

Kasno je sad. Razum se neće smirit',
A nije ovako trebalo biti,
No sami tražiše, lijeni i siti
Da samo želim boli sad namirit'.

Grozni

(Dorijan Ajdin, Tuzla, BiH)

36.
Zagonetka
37.
Već viđeno

Zasvetli koplje iz neba
zapara sivi pancir,
Vesto baceno, rastera kisu,
i snova ugusi vir.

Ratnica ciknu! – borbeni poklič
Purpurnu kacigu skida.
Dlan svoj spušta na zemlju -
Svetlošću rane vida

                                    

(Zora)

zVec

(Milica Lakićević, Beograd, SR)

U očima ti videh kišu,
ali ona nije ljubila tlo.
U mraku čuh dve senke kako dišu,
a kao da bilo ih je sto.

U kosi ti zapazih vetar,
planinskim dahom ponesen,
nosio je pesmu u etar,
teturao,pijan,zanesen.

Na usnama ti naslikah reči,
temperu kiša je sprala,
jedino leto zimu leči,
i topi odsjaj plavih kristala.

Maglena

(Danijela Milovanović, Novi sad, SR)

38.
(bez naslova)

Opet,jedna noc,privila sam se uz te ali tebe nigde nema,
U ogledalu vidim sebe,svoj lik kako tmurno lezi dok ga izjeda trema.
Koracam polako,kao da idem ka grobu,a zamnom su huktale sove,
Suze teku i teku,pitam se,zar su morale i noci ove?
Mesec svetli,ali ni njegov sjaj ne razbija ovu tamu sto u mom srcu nepomicno sneva,
Dok ja od tvog odlaska brojim dane i ponovo sam puna gneva.
Ali ne,to nisam ja to moje usne same izgovaraju tvoje ime,
To moje ruke same te traze,a ti si negde kod bolje i draze,opet ubijas me.
Sada bih sve dala da neko prodje,jer trunem tako krhka i sama,
Samo neka neko dodje da zaustavi tisinu sto mi para usi kao najveca galama.
Placem na obali,a suze padaju u more,osecam miris kise,
Polako pocinje da pada i sve je samo gore i gore.
Trcim shvatam da sam ja za tebe svaka.moram najjaci da te zaboravim,
Veceras sam ja ta koja treba biti jaka.
Molim te i ne vracaj se jer znam da bih ti oprostila sve,
Znam  da te najmiliji moram zaboraviti,ali znam i da ne umem tebi izgovoriti rec ne.
Odjednom te ugledam,ne nije prividjenje,to si stvarno ti,
Krenem brzo ka tebi da te zagrlim ne stignem da ti kazem idi.
Ljubis me,usne su ti kao pre,
One za koje sam i zivot dala da opet poljube me.
U meni nada,vara me ponovo,
Za tebe uvek tako naivna,za tebe i sve ovo.
Zvezde trepere tako lepo,vetar samo pirka,a kisa stala je,
I da me podseti da ne treba da ti verujem jedna kap na moje lice pala je.
Ali ne,ja opet verujem u lazi,padam na izmisljene price,
Kao kada lazes dete od dve godine,na takve lazi tvoje reci lice.
Budim se,okrenem se da ti kazem volim te,opet me izjeda ona stara trema,
Shvatam da vise nisi tu,uzdahnem,i ni mene vise nema.

kimaana

(Ana Jovičić, Jagodina, SR)

39.
Zašto su dva loša naša dobitna kombinacija  
40.
Moja ložačka

NEKADA DAVNO, ZAISTA DAVNO,
MOŽDA NE, BAŠ, JAVNO,
SVAKAKO NE PRAVNO,
AL’ NEMA SUMNJE, PONOSNO, SLAVNO
(JER TO JE KOD NAS NEIZOSTAVNO),
SRBI SU BIRALI, BIRALI STVARNO,
PLEBISCITARNO,
IZMEĐU DVA MODELA FINA,
DVA JUNAKA, OBA JAKA,
PROTOTIP MAČO - SRBINA:
POD 1- MILOŠA, POD 2- MARKA.

TEŽAK IZBOR, KAŽE TEORIJA,
TEŽAK IZBOR, KAŽE ISTORIJA.

DA LI SU ODLUČIVALE NIJANSE?
MA JOK, JEDAN NIJE IMAO ŠANSE.
SRBI SU BIRALI, BIRALI, BIRALI
I LISTOM DVOJKU FIKSIRALI.

MILOŠ JE, ISTINA, DRŽAO DO ČASTI,
DO OBRAZA SVETLA, PRAVOG VITEZA.
MARKO JE ZNAO S KONJEM U KRČMU UPASTI,
TEK TAKO, DA SE MALO ZEZA.

MILOŠ JE MAČEM OŠTRIM SEKAO,
TAMO GDE MORA I GDE TREBA.
MARKO JE BUZDOVANOM SLAVU STEKAO,
BACAJUĆI GA DO NEBA,
POD OBLAKE, BELE, HLADNE,
PA GDE PADNE.

MILOŠ SE  SPREMAO ODANO, STRASNO,
NA POLJE BOJNO ,ZA  DOMOVINU.
MARKO JE KRČMIO OVNUJSKO ,MASNO
I CEDIO SUVU DRENOVINU.

MILOŠ JE NEBESKIM PUTEM MORAO,
MARKO JE OVE ZEMLJALJSKE ORAO
I POKAZAO DA SVAKA BLOKADA
DONOSI VEĆU VAJDU OD RADA.

MILOŠ JE I ŽIVOT DAO,
DA S REČI NA DELA PREĐE TAMO.
MARKO JE SVE TO VREME ZNAO
KAKVA JE SITUACIJA:
DA POSLE DELA, OSTAJU REČI SAMO,
A DVA LOŠA SU DOBITNA KOMBINACIJA.

LAKŠE JE MNOGO. BITI LOŠ
I NAĆI SEBI ADEKVATAN PAR,
NEGO SE TRUDITI DA BUDEŠ MILOŠ
I DAJEŠ ŽIVOT NA OLTAR.
A LOŠI ZA ČAS STVORE
OD SEBE SAMIH GORE,
PA TAKO, PO OPŠTOJ VOLJI,
ONI BIVAJU BOLJI,
KO ŠTO ĆE OVI GORI,
NAJGORI KADA DOĐU,
KAD LOŠIH VIŠE NEMA
BEZ IKAKVIH PROBLEMA,
KAO BOLJI DA PROĐU.

NE, MILOŠ  NIJE IMAO ŠANSE,
ŽIVOT JE TAKAV, ŠTA DA SE RADI,
NI ODGOVARAJUĆE PERFORMANSE,
DA SE GENETSKI U NAS UGRADI.

POBEĐUJE ONAJ KO SE PUVARA,
UZ ŠIŠE RAKIJE I MALO LOVE,
ZA PAR PESAMA SLEPOG GUSLARA.
DANAS SE TO MARKETING ZOVE.

E, TO SU BILI IZBORI PRAVI,
KADA SU GLASALI SVI, SVI,SVI, SVI.
A OVO DANAS, NIJE NI VAŽNO,
ŠTO KAŽU SRBI: DEŽA VI.

lara

(Peđa Trajković, Jagodina, SR)

Pospi ugljem
mekim
crnog baršuna
pokrivač
sakupi grane
grančice
male grančice
novinskog papira masnog
kao burek u podne
i cepanice
sa ili bez
hepo kocke

skini rukavice da ti ugrejem ruke

blagi gutač kiseonika
mašice i meh
piri vatru
maške i (d)žarač
drži vatru
krotki gutač kiseonika
neću reći
da sam gospodar vatre

skini rukavice da ti ugrejem ruke

nisam visok kao kuća
čak ni kao koliba
otićićeš sa dečkom
visokim kao kandelabr
to je prirodno
kao što gurneš prste u vodu
ja, zgrbljen,
zgrčen kao ugalj
pružam ti
ruke svoje,
plikovite,
opekovite
samo

skini rukavice da ti ugrejem ruke

Kao što brinem za vatru
hteo sam i za tebe
iza tebe
ostao je alkohol
vatra pršti
kao kada u koka kolu
sipaš šećer
grabljivi plamenovi
kao najlepše ruže
prema meni
ubaciću još jednu bukvu
moje ruke
samo za ushit vatre
osećanje takvo
da zaboraviš
da posečeno je drvo
da bi tebi prestali da trnu nervi

skini rukavice da ti ugrejem ruke  

Vejnemejnen

(Luka Kurjački, Beograd, SR)

41.
Piksel

Tamno u slici kao mulj
obale naseljene zelenim flasama
staklenim ljudima pune odraz neba
izbrisanog sa lica zemljanih grncarija
na tocku - kolaz anatomije sklepan

magdalenarastko

(Bojana Ćorić, Beograd, SR)

42.
Gruzija
43.
San

********
od onih sam što sanjaju
tuđe snove
previše sam dosadan
da sanjam nove
komarac u ćilibaru
stidljivac u gej-baru
nikada
dotakao
nisam ništa
uvek
pognute glave sa bojišta
toliko smotan da smotanost
postala je vrlina
18 funti za ushićenost
18. godina za čašu splina
s sredinom ne mogu
izići na kraj
kozja koža miriši na raj-
Ljubav je bescena,
noćni je prevoz skup
zemlja Gruzija zemlja opscena,
koza pada uz tup lup

pevajućem detetu
ne dati ni cvancika
ne veruješ ni u šta
ne, ne pomaže ni logika
gore od najgoreg sramišta
–ne možeš naučiti spontanost-
to je smotanost
ne veruješ ni u poeziju
jel ikako moguće-
u Gruziju?

Vejnemejnen

(Luka Kurjački, Beograd, SR)

Uhvaćen u zamku.

Za koren je zapela
Tvoja dugačka čarapa.

Motam šareno klupko,
kad zvončić kaže da si blizu.

Čekam, da me uspavaš,
u kori drveta
da Te zagrlim
svojim zelenim rukama.

zVec

(Milica Lakićević, Beograd, SR)

 

44.
Grad

Tone betona,vrele ulice,
sivi soliteri u oblacima guse se,
i sunce u podne,
asfalt je ogledalo.
Prvi znak oluje
sad bi mi trebao,
i vetar ledeni,
i kisa na oluku,
i kapi na prozoru,
tako me umiruju.

Nemanja

(Nemanja Karović, Sremčica-Beograd, SR)

45.
Volim...
46.
Vrisak

Tko si ti?

Oblak?
Kiša?
Miris tamjana u rano jutro
Poigravam se riječima
Iščezla sam s prvom jutarnjom požudom
Ne volim
Čitaj knjige zaboga
Obreži nokte na nogama
Grižnja savjesti
Bijesna

 

Keksi umotani čokoladom
Šalica čaja
Cigareta
Večeras nisam raspoložena za tebe
Večeras pišem
Sve dok mi prsti ne prokvrare
Obožavam dramu
I patetična sam

Zamislimo kožni kauč
Psihijatra
I…
Duge crvene nokte
Koje zabijam u tvoju
Pjegavu
Neuku
NEUKU!!!!!
Kožu

A sve samo zato jer sam intelektualni kompleksaš
Da tako je
Jedna sam od onih
Koja strahuje da će oglupiti

Ponekad bih se odrekla sve te ljubavi
Jer tvoje su riječi umočene
U sluzavu
Nakupinu
Hladne patetike
Važem mjerim
Zaključujem

Iritiraš!!!

Jebi ga, volim te
Ali ljubav nije
Opel Astra
Kućica na selu
Punk festivali
Aktivna Propaganda
Trileri
Dovoljno novca
Pivo
PIVO!!!!!
Runde
Seks po tvom
Tras bum bem umoči smoči
Jel' bilo krasno draga
To je vođenje ljubavi, jel' da?

No da

I peri zube
REDOVITO!!!!!!!!!
I prestani jesti luk zaboga
Truo iznutra truo izvana

Volim te
I ljubav je jutro u tvom zagrljaju
Šačica toplih poljubaca prije nego operem zube
Ljubav su tvoje pjegice posute po mojoj kosi
Ljubav je kada upamtiš
ONOG MOG PISCA
Coelho
Da da
Ljubav je kada mi kupiš Kingovu knjigu
Jer si još na prvom spoju zapamtio da ga volim čitati
Ljubav je kada igraš nogomet nedjeljom
I U POLUVREMENU MI NAPIŠEŠ
Sms
Sladunjavog sadržaja
Ljubav je kada odlučiš prestati piti pivo
PIVO

Ljubav je i mnogo više
Ali ne na mom jeziku

Ili ju prevedi
Ili ostani s druge strane vrata

Jer nehajno kimanje glavom
I vječno slijeganje ramenima
Me ostavlja ravnodušnom

Volim ljubav
Volim to što me voliš
Volim ?????

(Žao mi je….)

Jasminaa

(Jasmina Šušić, Lipovljani, HR)

Vrisak!
Ta mjera ludila
Ili…
Izgubljenog razuma
Ponovno  pronađenog u pohlepnim lokvama
Krvi…
Vlastite krvi!!!!

Jučer sam umrla….
 
Gledaš se u ogledalo
U jeftinom motelu…
I čini ti se da te čak i ptice ismijavaju
Pogrdno kružeći iznad tvoje usijane glave…

Zaboravi ili umri!
„Dream is broken!“

Stanje grijeha:
Ludilo susreće razum na pola puta;
Scena
Bol
Vrisak!!!
Krv…

Sama sebe!
Sama sebi!!!

Oštrica je
Osvježavajuće
Osvetoljubiva i samozadovoljna
Učinkom
Praiskonskim bolom…

Maternica gnjili po linoleumu.
Gladne muhe srču život iz njenog središta.
Svi sokovi života potekli su prema dolje…

Ovo je njezina osveta….

Još i zalijepljeni pramenovi kose
Mirišu po njemu…

Oštrica zadovoljna učinkom
Okreće smjer…
Potpuno pomračenje…

……………………………………………

Jasminaa

(Jasmina Šušić, Lipovljani, HR)

47.
Stupid Cupid

(Plagijat
Sva čudesa…
Sva najčudnija…
Najobičnija
Obična
Kopija)

Nemam te
Nemaš me
Nema nas…

Možda samo večeras
ti i ja
Možda večeras jesmo
U skladu sa samima sobom
Možda smo dvoje
U mraku
Pod budnim neonskim lampama
Smišljamo nove stupice kako bi farsu
Pretvorili u izmišljenu romansu
Nema romanse
Nema nas

Uvijeni u snjegove samoće
U maju
Tražimo inje pod rascvjetalim drvećem
Sve se čini kao onda
Lažno proljeće u veljači
Lažni poljupci u opustjelim srcima
Trudim se sakriti sve ono što nisam
Sve ono što nikada neću postati
Trudim se biti svoja
Od želje da se utopim u tvojim mislima
Ne vidim ništa

„Poljubi me“ kažeš
I ne znaš ti da je sve laž
Obična
Najobičnija
Kopija ….

„I gotta have all your love night and day, not just a little part, but all your heart babe…“
                                                                   

Creedence Clearwater Revival

Jasminaa

(Jasmina Šušić, Lipovljani, HR)

48.
(bez naslova)
49.
(bez naslova)

Tezak sam od umora
vodi me kuci
i tuci kao zivotinju,
svejedno je.

Ja sam strasilo,
na meni odeca visi,
curi i sliva se.
Stvara blato,
od tog blata sam prljav.

Moja dusa je dehidrirala.
Isparavam.
Od mene odlazi vlazna prasina.
Drugi je udisu
i kaslju od muke.

Raznesen sam po celom svetu,
raznesen,a nigde me nema.
Promaja me odnela,
da se vratim ne znam.

Nemanja

(Nemanja Karović, Sremčica-Beograd, SR)

Pogled skitnice na medjuvreme,
mrvice kamena u rukama,
ostar bol krvavog betona
i gorka strast na prstima.

Divan osecaj zedji,
dok ti kapljes po meni.
Tako puno mi znaci,
da te volim u sebi.

Nemanja

(Nemanja Karović, Sremčica-Beograd, SR)

 

50.
O antiheroju ...

Dubio je na glavi. Mislim da mu je mozak tako i iscurio.
Pijan i pun gorcine, hodao je na rukama. Bas kao pravi majmun.
Bio je dusa koja nikada i nije htela u raj. Lapavicu je taj zeleo.
Meta su mu bili oni sa usima. Nakaze bez, nisu mogle cuti ono sto im sprema.
Znam da je bio zivotinja. Video sam; iskrivljeno lice u ogledalu suvise cesto,
sitne, zatvorene oci, usta oko kojih muve jos uvek lete, sisuci poslednje kapi krvi.
Zivotinja sa svescu!
Na rodjenju, proroci su rekli: pobednik olimpijski bice.
Zar tako nakazno izgledaju, oni, izmedju bogova i ljudi.

magdalenarastko

(Bojana Ćorić, Beograd, SR)




Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz