Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Sadržaj › Jezik › Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 26
Bots: 0
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
Untitled Document
Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
-Spojevi predloga i drugih reči-

Spojevi predloga i drugih reči(naročito imenica) često su tek u procesu srastanja u jednu reč, koji je započet, ali nije dovršen. Otuda ima razloga i za spojeno i za odvojeno pisanje, ali je za takve tek donekle srasle izraze obično opravdanije odvojeno, jer način pisanja treba da prati već izvršene jezičke procese, a ne da ih prestiže i ide ispred njih.
a) Neki predloški spojevi neujednačenog pisanja grupišu se u veće nizove ili sisteme , pa ih je pogodno povezano predočiti, radi sistematičnosti i lakšeg pamćenja.
(1) Predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad(a),sad(a), tad(a), onda pišu se po ovom obrazcu:
dokad;dokada
i od kada
otkad;otkada
i ot kada

dosad;dosada
i do sada
odsad;odsada
o od sada

dotad;dotada
i do tada
otad;otada
i od tada

doonda i
do onda
odonda i
od onda
Spojeve predloga za sa ovim prilozima treba pisati zavisno od značenja - odvojeno u značenju namene :
za kad, za kada, za sad, za sada, a spojeno u značenju privremenosti :
zasad(a). Dvojako se piše domalopr(ij)e i do malopr(ij)e, domaločas i do maločas.
(2) Spojevi sa imenicom podne pišu se dvojako, zavisno od značenja : po podne kao priloški izraz, a popodne kao imenica.Tako i s predlozima do, pr(ij)e,posl(ij)e.
(3) Kao i doveče, naveče, uveče, izvečeri, svečeri - treba pisati spojeno i predveče.
(4) Zadržava se pravilo da se predlozi ne pisu spojeno s nazivima godišnjih doba: u proleće, u leto, na proleće, s proleća, s jeseni, pod zimu itd.
(5) Isto tako, zadržava se odvojeno pisanje predloga i imenica vrag, đavo, belaj, b(ij)es : do đavola, do vraga, do besi, na vraga, k đavolu, bez đavola itd.
(6) Odvojeno se piše predlog i kad promeni oblik ili produži izgovor ispred ličnih zamenica: preda mnom, poda mnom, nada mnom, sa mnom, za mnom, uza me, uza te, uza nj, za se, u se, itd. Srasli su, ipak, izrazi napremase, napose, a u značenju "nazad" i nase(ali :pazila je na se i sl.)

b) Navešćemo i veći broj pojedinačnih primera za koje treba znati pišu li se spojeno ili odvojeno .
(1) U interesu postojanosti pravopisa, zadržava se odvojeno pisanje i nekih izraza u kojima se jezičko osećanje dosta koleba između odvojenog i spojenog pisanja. Pored već pomenutih primera do vraga, do đavola, na proleće, na jesen, u jesen i sl., u te izraze spadaju do viđenja(do slušanja, do gledanja); za inat, u inat, uz inat; na veliko, na malo (trgovina, ali: o tom se naveliko prica); na gotovs, na prim(j)er; na stranu;pri tom(pored pritom), pti tome, uz to; u stvari( u biti, u sustini).
Odvojeno treba pisati i izraze : bez dvojbe, bez sumnje, bez obzira, bez prestanka, bez sale, do grla, do guše, do jutros, do nogu, iz šale, na dar i na poklon, na silu, na sreću i na nesreću, niza stranu(ali nizbrdo u zn.nanize), niz vetar, niz vodu, od jutros, od sinoć, od pamtiveka, po strani, pod starost, pred zoru, preko volje, preko noći( ali prekonoć), s boka, s leđa, s nogu, s obzirom na, u zao čas, u zdravlje, u zoru, u kovitlac, u pamet, u stopu, u stranu, u susret, uza stranu (ali uzbrdo), uz vetar, uz vodu,uz dlaku, uz nos.
(2)Opravdano je samo spojeno pisanje usput u primerima tipa"rekao je to nekako usput","putovao je i usput trgovao", a treba dati prednost i spojenom pisanju nažalost(rečca); opravdano je pisanje naizgled (u značenju prividno); ispočetka i spočetka u zn.isprva( ali : s početka na kraj, opet sve iz početka i sl).
(3) Treba pisati samo odvojeno do tamo (kao i do onamo), na izmaku (ali naizmak), na parce (kao i na komad), na poček( kao i na pricek, u pricek, na veresiju).
Prednost ima odvojeno pisanje i u primerima - do volje, do kraja, na dušak, na zdravlje, na pakost, na pravac, na prekid, na preklop, na preskop, na presu(na žurbu, na brzinu), na prste, na susret, na časak, na čistac, pod bogom, pod nebom, s glave, u beskraj, u bestrag, u korak, u koštac, u nedogled, u nepovrat i u nevrat, u prste, u raskorak.
Ispravno je odvojeno pisanje , iako kao dopušteno dvojstvo treba priznavati i spojeno, u ovim primerima : za uzvrat (i zauzvrat), na odmet, na pretek, na prečac, na smrt,, na uštrb, s raskida. Većina izraza sa imenicom ruka piše se samo odvojeno ( pod ruku, pod rukom, pri ruci, na ruci, od ruke, za rukom, ispod ruke, preko ruke), a ispravno je tako pisati i na ruku(pored naruku), s ruke, tako i na neruku, s neruke.
(4)U ostalim slučajevima načelno se zadržavaju uobičajena pravila spojenog pisanja, npr. predlozi dovrh, dodno, izdno, navrh, nadno, nasred, nakraj(zivi nakraj sela, ali:s kraja na kraj),potkraj itd.; prilozi: bestraga(ali bez traga i glasa), doboga( to je doboga lose, ali: do boga se cuje), doveka, dogodine(ali na godinu), dogola, doduse, dozlaboga, domalo, donedavna i donedavno, dopola(ali do polovine), doskora i doskoro, zabadava, zaboga(ali: za boga miloga), zavazda, zadugo, zakratko, zatim(ali: za time), zato , zauvek, nagora, nadaleko, nadalje, naovamo, unakrst i dr.
-Glagoli i rečce-

a)Enklitički oblici pomoćnih glagola spajaju se samo u futuru kada stoje iza glavnog glagola na ti: znaću, zanćes, znaće, znaćemo, trešću, oplešćeš, čućete. U ostalim slučajevima enklitike se pišu odvojeno i ne utiču na oblik glavnog glagola: on je znao, znao je, znao bi, on ce doći, doći će itd. Povratna rečca se sažima se sa sledećim je, ali lične zamenice me, te ostaju nesažete; on se bojao, čim se vratila, ali : neko me je zvao, često me je pomiinjala itd.
b)Kad se uzima kao negacija u glagolskom sistemu i rečenici rečca ne piše se odvojeno, a spaja se u tvorbi imenica, prideva i priloga : ne spava - nespavanje, ne umarajući se - neumorno, neumoran; nemajka - ne majka nego otac. Posebni slučajevi:
(1) Srastanje negacije sa glagolskim oblicima ograničeno je na pomoćne i njima srodne glagole i praćeno je nekim strukturalnim promenama u spoju : nisam-nisi, neću - nećeš,nemoj, nemam-nemaš, nemajući, nemati, nemao, nemah i nemadoh itd.Glagoli nestati i nedostajati danas nemaju smisao odričnih oblika.
(2)Trpni pridev se piše spojeno s negacijom ne , ako i pravi pridevi : nepisan, neupisan,neprepisan itd. To važi i za popridevljene glagolske oblike nedozreo, neuspeo( ali:uspeo ne uspeo), nepostojeći, neodgovarajući (ali:slušao je ne odgovarajući).
c)Rečca li kad je u vezi sa glagolima ili karakterom rečenice redovno se piše odvojeno: znaš li, da li znaš,hoće li doći, bi li došao, divna li jutra . Odvojeno se piše i uzrečica je li, ali u množinskom obliku spojeno jelte. Srastanjem sa li postali su i veznici - lai, ili, negoli, kamoli, toli, kadli, ali se odvojeno pise ako li.
b) Partikula de ili der spaja se sa imperativom : dajder, uzmide, donesider, i sl.a ne spaja se naglaseno de, u značenju pristanka ili ustupka : hajde de da to pokušamo; dobro de, kad tako hoćeš.
e)Iza odnosne zamenice ili priloga spojeno se piše no: kojino će udariti ne na deset da uteče,sl. i kojuno, kojojno, gdjeno, kakono. Ali: koji ono dobar junak bješe.
-Imenice s nesamostalnim ili proširenim drugim formantom-

Imenice se pišu spojeno kad god je drugi formant nesamostalan ili kad je u samom postupku tvorbe proširen imeničkim sufiksom
a) rodoljublje, neznabožac, bogoslovija, prekomorac, astronomija, trilogija itd.
b) Novovarošanin, Brzopalančanin, Šarplaninac
v) Indoevroplljanin, Indokinezi, ali Angloamerikanci i Anglo-Amerikanci, Afroazijci i Afro-Azijci, Tataro-Mongoli- zavisno od toga uzimaju li se kao objedinjen pojam ili se ističe posebnost i zbirnost.
-Spojevi nesamostalnog formanta i imenice-

I nesamostalnost prvog formanta načelno predstavlja obelezje složenice, pa je glavno pravilo da se spojevi sa takvim formantom pišu sastavljeno. Ipak je u nekim prilikama opravdano i polusloženičko pisanje , saglasno obrascima koje slede.
a) crnošljiva, smrdibuba, nazoviprijatelj, nadriknjiževnik, agroindustrija, elektroprivreda, polumajmun, poluprofil, eksšampion, superspektakl, ekstraprofit itd.
b) Spojevi nesamostalnog formanta s vlastitim imenom pišu se dvojako :
(1) Pseudo-Aristotel, eks-Cehoslovacka, nazovi-Bosna, kvazi-Evropa,polu-Francuz
(2) antienglez, proenglez, antiamerikanac, nesloven, nebeograđanin
c) U bližem stručnom određivanju strana sveta treba primenjivati ove obrasce pisanja: jug, jug-jugoistok
d) Crtica se moze pisati i u drugim višečlanim spojevima kad treba istaći smisaonu i izgovornu granicu, npr. bio-bibliografija, dinamo-metamorfoza, čukun-čukunbaba
e)S crticom se delimično pišu i neki poluosamostaljeni prefiksoidi auto-(a sa ovim i moto- , avio-), foto-
(1)samo spojeno:
autoportret, autosugestija, motokultivator, fotosinteza, fotoćelija i dr. kad ovi predmeci znače "sopstveni", "motorni", "svetlosni"; takođe spojeno: autodrom, motodrom, autostrada, aviostrada, fototeka, autoput.
(2) automehaničar, autoelektričar, autolakirer, autostoper, fotomontaža, fotoreportaža, fotoizdanja, fotoštampa, fototehnika, aviopark, avioflota
(3) prednost pisanju s crticom : auto-kuća, auto-krstarenje, auto-pijaca, auto-trke, auto-reli, moto-trke, auto-delovi, avio-zaprašivanje, foto-oprema, foto-dokaz i sl.
(4) za ostale nesamostalne predmetke pravilo je spojeno pisanje , ali se kao stilsko i izražajno sredstvo dopušta i pisanje crtice, da se istakne posebnost sastavnica i osobenost spoja, npr. aero-zaprega, ino-fudbaler, eko-miting isl.
f) Ispravno je pisanje Austrougarska (dopusta se i Austro-Ugarska),Čehoslovačka i sl.
g) Ako nesamostalni formant razvije i samostalnu upotrebu, postaje opravdano i odvojeno pisanje, npr. auto i moto trke, Radio Novi Sad
-Spojevi posebnih reči (determinativ + imenica)-

Kad i prva i druga sastavnica imaju oblik posebnih reči, pise se crtica ako je bitno smanjena samostalnost sastavnica Kad je pak u pitanju slobodna determinativna veza, opravdanije je pisanje bez crtice.
a) Kad je prva sastavnica po svojoj prirodi nepromenljiva , onda se ona shvata kao nepromenljivi pridev i piše se odvojeno : šećerli kafa, zorli junak, portabl masina, grao suknja, fer igra, bruto i neto težina, solo pevanje, cikcak kretanje, instant doručak itd.
b) Kad prvu sastavnicu čini nepromenljivi determinativ koji u drugim pozicijama predstavlja promenljivu imenicu, takvi spojevi se pišu odvojeno ili s crticom. Ako spoj predstavlja slobodnu odredbenu spregu posebnih reči, prednost ima odvojeno pisanje (ali se dopušta i crtica):
(1) kad prva sastavnica znači simbolično ime, marku, firmu i sl.: Orijent ekspres, Karneks paštete, princeps krofne, argo supa itd.
(2) kad je prva sastavnica opštijeg karaktera : džez muzika, mol tonalitet, indigo kopija, kolor film, kamp prikolica itd.
c) S crticom valja pisati tradicionalne polusloženice i spojeve koje shvatamo kao tešnje , jace zahvaćene procesom srastanja.
(1) neki tradicionalni orijentalizmi : alaj-barjak, bas-knez, đul-ruža i sl.
(2) leksikalizovani, pojmovno objedinjeni tradicionalni spojevi : žar-ptica,remek-delo, rak-rana, spomen-ploča, spomen-česma i sl.
(3) slikoviti spojevi i stilska skraćenja : lovor-grana, biser-grana, uzor-majka, izvor-voda i sl.
(4) pojedini spojevi iz novije leksike, naročito ako se svedu na jedan akcenat i ako se prva sastavnica oseća kao skraćena zamena prideva: fiks-ideja, kvarc-lampa, veš-mašina, šah-klubsport-klub.
d) Obrasci za hemijske termine : s crticom ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, kalijum-silfat; predmeci fero- i feri- spojeno i s crticom
e) Ako se sastavnice objedinjuju u izgovoru i gube posebni smisao , opravdano je spojeno pisanje: rentakar, erkondišn, rokenrol,nalivpero, ali : marš-kolona, šeri-brendi, top-lista, plej-of itd.
-Spojevi slovnih simbola i imenica-

Po prirodi su ovi spojevi sični spojevima posebnih reči sa imenicom, a obrasci pisanja donekle zavise od vrste slovnih simbola:
a) Kad prvu sastavnicu čini samo slovo , obično je pisanje s crticom : a-osnove, i-deklinacija, T-profil, o-noge i sl.
b) Tako se spajaju i kratki , nemarkantni nazivi slova : Be-vitamin, Ce-dur. Ako se pak naziv slova shvata kao posebna reč, obrazac pisanja je: alfa zraci, gama zraci, iks noge i sl. (dopušteno i alfa-zraci itd.)
c)Po istom obrascu pisu se spojevi s verzalnim skraćenicama tipa ABC tečaj, TV emisija, UKT frekvencija itd. (dopušteno i ABC-tečaj itd.)Ako se crtica pise između naziva slova, ne piše se ispred poslednje imenice : be-se-že vakcina, Bi-Bi-Si program i sl.
-Osamostaljeni formanti-

Sastavnica koja je po poreklu prvi nesamostalni formant spojeva katkad se leksički osamostaljuje i postaje posebna reč. To utiče i na način pisanja spojeva, ; ako je pak drugi formant nesamostalan, pisanje je redovno spojeno.
a) Osamostaljeni prefiksoid radio:
(1) Spojeno kad se odnosi na zračenje : radioaktivnost, radiobiologija,radioterapije; bez obzira na značenje - spojeno kad je drugi formant nesamostalan: radiogram, radilogija
(2) Odvojeno u značenju ustanove, glasila: Radio Beograd, emisija Radio Londona
(3) S crticom postojani termini u vezi sa elektromagnetskim talasima i radiom kao komunikacionim sredstvom : radio-astronomija,radio-lokacija, radio-prijemnik, radio-sonda i sl.
(4) Prednost odvojenom pisanju u slobodnim spojevima u vezi s programom radio-stanica : radio program, radio igra, radio drama, radio škola itd.
b) Formant video spojeno sa nesamostalnom drugom sastavnicom : videofil, videoteka, videografija, a u drugim slučajevima odvojeno ili s crticom: video klub, video-rekorder.
c) Formant kino : kinoteka, kinofikacija, a u drugim slučajevima s crticom: kino-ulaznica, kino-program,kino-predstava.
d) Formant mini u vezi s modom i u slobodnijim vezama : mini suknja, mini haljina(dopušteno i mini-moda), a u drugim postojanim vezama s crticom : mini-liga, Mini-farma, mini-golf, mini-market.
e) Formanti ekstra i super normalno spojeno : ekstraprofit, superspektakl, a zavisno od značenja i naglašenosti i odvojeno : neki ekstra ukus, jedno super putovanje.
-Udvajanje sastavnica-

Crticom ne treba spajati sastavnicu koja se sastoji od više reči, kao ni sastavnicu koja je sama za sebe uobličena kao polusloženica : pop i rok pevači (ne pop i rok-pevači), radio i TV program, auto i moto trke i sl.
-Titule i prigodni nazivi ispred imena-

Ovakve reči pišu se odvojeno, ali se u nekim slučajevima dopušta i crtica.
a) Ako je titula po svojoj prirodi nepromenljiva, piše se redovno odvojeno : Don Kihot, fra Brnin, Kir Janjin
b) Kad je nepromenljivost samo izuzetna, pored odvojenog dopušta se i pisanje sa crticom: gazda Nikolu, Knez Mihailova,Zmaj Jovina (imena ulica)- ili Gazda-Nikolu, Knez-Mihailova itd.
-Titule iza imena-

Ako ime ostaje promenljivo, titula iza njega piše se odvojeno : Prijezda vojvoda, Strahinić ban. Kad je ime nepromenljivo:
a) Titule aga i beg češće se piču spojeno nego s crticom, naročito ako se shvataju kao ekspresivno proširenje, a ne stvarna titula : Mujaga, Suljaga, Mustafaga, Alilbeg. Za istorijske ličnosti treba se pridržavati stvorenog izražajnog običaja: Skenderbeg, Husein-beg, Smail-aga Čengić , Omer-baša i sl.
b) Crtica nije obavezna, ali se može pisati kad ime ostane nepromenljivo iz metričkih razloga : na sestrica Jovan-kapetana, svome bratu Miloš-čobaninu. Ako titula ima oblik vokativa a značenje nominativa , crtica se ne piše : A zagna se Miloš barjaktare.
-Crtica uz prezimena-

a) Dvojna ženska prezimena , po rodu i po udaji : Desanka Kovačević-Kojić. Tako i domaća dvojna prezimena s nepromenljivim prvim delom : Mihailo Polit-Desančić, ali kao je prvi deo promenljiv , crtica se ne piše : Vuk Stefanović Karadžić. Kombinovanje s nadimcima : Vladislav Petković Dis, Milosav- Mija Aleksić.
b) Strana prezimena obično odvojeno: Garsija Lorka. Katkad s crticom , pod uticajem izvornog pravopisa : Sen-Simon.
c) Koautorske i druge funkcionalne veze pokazuju se crtama a ne crticom: priručnik Markovića - Ajanovića - Diklića
d) Nema potrebe da se piše crtica iza prezimena koje ostaje nepromenljivo a pored imena : Ropstvo Jankovic Stojana(naslov pesme)
e) Prezimena izvedena od dvočlanog izraza pišu se po pravilu spojeno : Hadžiristić, Belimarković, ali se poštuju i izuzeci ako je stvoren takav uzus : Cincar-Marković.

-Višečlana geografska imena-


a) Spojeno se pišu domaća imena koja imaju jedan akcenat i promenu : Beograd, Virpazar, Višegrad, a odvojeno ako je prva sastavnica promenljiva :Novi Sad, Bela Crkva, Karlove Vari. Dvojako se pišu : Banja Luka i Banjaluka, Danilovgrad i Danilov Grad
b) Ttanskribovana strana imena pišemo prema stvorenom običaju : Njujork (New York), Monblan, Buenos Ajres, Dar el Salam. Crticu pišemo samo ako je značenje zbirno : Alzas-Lorena.
c) Imena naselja s našeg kulturnog prostora opravdano je pisati odvojeno, i kad im je prva sastavnica nepromenljiva: Herceg Novi itd. Međutim , dopušta se i pisanje s crticom : Herceg-Novi.
d) Isti dvojni obrazac važi i za druge vidove geografskih imena, npr. Ivan planina, Dilj gora, tako i pri neobaveznim ili stilskim proširenjima imena : Grmeč planina. Samo odvojeno pišemo imena u kojima je prva sastavnica promenljiva : Tara planina, a samo s crticom Šar-planina.
e) Kad druga, opšta reč uže određuje značenje imena, piše se odvojeno ili s crtom : Despotovac selo, Sarajevo Centar(opština), ili Despotovac-selo, Sarajevo-Centar.

-Pridevske složenice i polusloženice-


Pridevske složenice zastupljene su u tradicionalnoj leksici, a polusloženice pripadaju novijem razvoju izraza.
a) Dosledno se spojeno pišu tradicionalne pridevske složenice : riđokos, samotvor, supljorog, beogradski, mirotvorački, prestar, povelik, nažut i sl.
b) U prisvojnim pridevima izvedenim nastavcima -ov(-ev) i -in primenjuju se pravopisni postupci kao i u zavisnim padežima imenica, a ne posebni pridevski : Dela Belin, Mao Čedungov, kir Janjin itd.
c) Pridevi izvedeni drugim nastavcima od imena koja znače jedinstven pojam pišu se spojeno i kada se osnovno ime piše odvojeno ili polusloženički : Donkihotski, laoceovski, vangogovski, jugbogdanovski, šarplaninski.
d) Pridevi u kojima se razlikuje glavna i podređena satavnica pišu se redovno spojeno : tvrdokoran, brzohodan, zapadnoevropski, vodonosan.
e) Pridevske polusloženice sastoje se iz naporednih, jezički istorodnih prideva, koji ravnopravno sudeluju u značenju.
(1) Obavezna je crtica kad god se pridevi smisaono sučeljavaju, kad stoje uz imenicu koja podrazumeva dvosmerno sudeoništvo : rusko-turski ratovi, tursko-ruski i rusko-turski rečnik, slično i uz imenice granica, odnosi , savez, razgovori, trgovina, veze, spor itd.
(2) I kad nema nikakvog sučeljavanja, spojevi naporednih prideva po pravilu se pišu s crticom ako označavaju razdeljene pojmove, koji se samo zbirno objedinjavaju : prirodno-matematičke nauke, kulturno-istorijske nauke, grčko-rimsko rvanje, prizrensko-timočki dijalekat, Moravsko-vardarska dolina.
f) Naporedni pridevi nesučeljenog značenja često se pišu i spojeno.
(1) Složenica gluvonem, gluhonem redovno se piše spojeno.
(2) Sastavljeno se pišu pridevi kad se ne shvataju naporedno nego dopunski : književnoistorijska literatura, književnojezički, -za razliku od zbirnog značenja : književno-istorijski spisi,književno-jezički fakultetski odsek
(3) Tako se katkad pišu smisaono celoviti spojevi i kad se mogu objasniti veznikom i, naročito ako čine uobičajenu leksičku jedinicu; društvenopolitički, nacionalnooslobodilački, naučnostručni.
(4) Sastavljeno se pišu naporedni spojevi koji čine posebno tesnu smisaonu celinu : ćirilometodski ili ćirilometodijevski jezik, kosovskometohijski, - ali kad su sastavnice sučeljenog smisla : austro-ugarski odnosi, bosansko-hercegovačka granica.
(5) Obično je ili često spojeno pisanje kad prva sastavnica ima oblik uprošćenog prefiksoida : indoevropski, etnosocijalni, sociokulturni(crtica se može pisati ako se ističe posebnost , a obavezno se piše u slučaju smisaonog suprotstavljanja : anglo-američki odnosi). Ako je pak prva sastavnica napisana punim oblikom, piše se crtica: englesko-američki itd., jer se ovakvim uobličenjem naglašava posebnost sastavnica.
g) Pridevi za boje pišu se spojeno kad prva sastavnica znači nijansu: mrkožut, zelenkastoplav, a s crticom kad se misli na kombinaciju različitih boja: plavo-belo-crvena zastava. U značenju suprotstavljenom pojmu kolor ili u boji može se dati prednost sastavljenom pisanju spoja crnobeli : crnobeli televizor, crnobeli film i sl.
h) Prilog sa narednim pridevom nikad se ne piše s crticom, nego odvojeno ako zadržava poseban smisao i poseban naglasak (mnogo umoran, visoko smešten I sl.), a spojeno ako gubi naglasak:
-mnogopoštovani, visokouvaženi, visokocenjeni (danas dosta retke reči)
-goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, nizeimenovani, dolepotisani
-visokoplasiran, visokokvalifikovan,niskoproduktivan( odvojeno ako se naglašava prva sastavnica : srednje produktivan, visoko plasiran)
-veleuvaženi, opštepoznat, novopodignut, novopostavljeni
i) U višečlanim spojevima crticu ponavljamo samo ako se ponavlja isti odnos sastavnica : plavo-beli-crveni barjak i sl. Kad su pak spojevi formalno trojni a po smislu dvojni , crtica se piše samo na mestu realnog sučeljavanja : austrougarsko-turski ugovor. Slicno kao i kod imenica piše se crtica u jugo-jugoistočni, a može se pisati i u pra-pra-pradedovski.
-Polusloženička udvajanja i parni spojevi-

Crtica se često piše u dvočlanim (katkad i višečlanim)spojevima kojima je svojstvena smisaona simetrija, a delom i formalna simetrija ili sazvučje. Polusloženičko pisanje ukršta se delom sa sastavljenim, a delom s rastavljenim pisanjem.
a) Spojeno se pišu imenice i nepromenljivi pridevi cece, dumdum, cikcak. Prednost spojenom pisanju treba dati i u tamtam, džijudžicu, pingpong, mišmaš. Crtu a ne crticu treba pisati u vezama tipa raketa zemlja - zemlja, Zemlja - Mesec, put Beograd - Subotica itd. Ne treba nikakav znak u spregama tipa pilot lovac, ljudi žabe, žena borac itd.
b) Kombinacija brojeva ili broja s imenicom : dva-tri dana, dvoje-troje dece, korak-dva, godinu-dve, sat-dva, dan-dva, metar-dva. Kad se pak obuhvata višečlani broj, piše se crta a ne crtica: dvadeset pet - trideset, sto pedeset - dvesta.
c) Priloške parne polusloženice : danas-sutra, juče-prekjuče, tamo-amo, ovde-onde, zbrda-zdola, gore-dole, manje-više, brže-bolje i bržebolje(zavisno od akcenta). Tako i korelativne polusloženice dopusnog znacenja, u koje stupaju zamenice i zamenički prilozi : kad-tad, kako-tako, koliko-toliko, kakav-takav, kao i izrazi priloškog značenja : dan-noć, dan-danas, dan-danji, dan-današnji(ali do dana današnjeg)
d) Lokalizovane glagolske sprege: Hoćeš-nećeš, rekla-kazala, povuci-potegni; idi mi - dođi mi, drž - ne daj. Ne valja pisati crticu u izrazima tipa išao ne išao, znao ne znao, kupovala ne kupovala, vodio ga ne vodio, našao ih ne našao itd.
e)Crticom se raščlanjuju složeni uzvici , onomatopeje i sl. tipa hokus-pokus, tip-top, tandara-mandara, tuc-muc, bla-bla, truć-truć, hm-hm, ha-ha-ha i sl.
f)Iako ih smisaono objedinjuje pomereno(figurativno) značenje, ostaju nesrasli izrazi tipa pusti baba konju krv, krsti kume dete, dan i noć, budi bog s nama isl. Mogu se pisati odvojeno, a kao stilski postupak pisaca treba dopuštati takodje polusloženičko pisanje(s crticom).
-Brojevi i izvedenice od njih-

a) Spojeno se pišu dvesta, trista itd., ali odvojeno dve stotine, tri stotine itd.
b) Rastavljeno pisanje višečlanih brojeva zadržava se u rednim i zbirnim brojevima, kao i u zbirnim brojnim imenicama za muška lica : sto dvadeset (i) četiri, sto dvadeset (i) četvrti. Nikad se ne piše spojeno npr. dvadeset jedan, dvadeset prvi itd.
c) Sastavljeno treba pisati pridevske i imenicke izvedenice od višečlanih brojeva: dvadesetpetica, dvadesetčetvoročasovni, sedamdesetpetogodišnjica i druge izvedenice na -časovni, -satni, -dnevni, -godisnji, -godisnjak, -godisnjica i sl. Drugi su ispravni obrasci 48-časovni, 75-godišnjak, 175-godišnjica, kao i 175.godišnjica, sto sedamdeset peta godišnjica.
d) Pomoćna reč put piše se spojeno s prostim jednočlanim brojevima, a odvojeno kad je iza rednih brojeva i zamenica : jedanput, dvaput, jedared, dvared; prvi put, svaki put, koji put. Reč puta piše se redovno odvojeno : dva puta, pet puta. Obrazac za višečlane brojeve : dvadeset jedan put, dvadeset pet puta.
e)Brojevi po pravilu ne srastaju s predlozima. Izuzetak čine spojevi predloga na i u sa zbirnim brojevima: nadvoje, natroje, udvoje, ali : deli na troje dece, uzda se u dvoje. Spojeno se piše obadva, obadvoje, a odvojeno sva tri, sve troje, sva trojica, sve tri.
-Zamenice i zamenički prilozi-

a) Spojeno se u svim padežima pišu zamenice neko, svako,kojeko, gdeko, gen.nekog i nekoga itd.; nešto, svašto i svašta, gdešto,koješta, štošta,gen.nečeg i nečega itd.; neki, nekoji, nekakav, svaki, , gdekoji, nečiji, koječiji, kojekakav i sl.
b) Zamenice u kojima je prvi član ni- ili i- spojeno se pišu u padežima bez predloga: niko, nikog, nikom i ikom, ništa i išta, nijedan i ijedan, nikoji i ikoji, ničiji i ičiji, nikakav i ikakav. Kad se pak upotrebi predlog, on normalno razdvaja sastavnice: ni od kog, i do koga, ni u čemu, i po čemu, ni pri čijem, ni u kolikoj meri. Ipak u ovome postoje i neka ograničenja:
(1) piše se odvojeno ni jedan jedini, i jedan jedini, ni jedan jedincati.
(2) prilozi se pišu spojeno : niotkud, iotkud, niukoliko, niodakle i sl., takođe nipošto, a kao dubletni uzimaju se oblici nizašto i ni za što, nizašta i ni za šta, izašto i i za što.
(3) predlog bez ne izaziva razdvajanje : bez ikakvih sredstava, bez ikoga, bez ičega, a razdvajanje zamenice izostaje katkad i zbog njenog pomerenog značenja : spao je na ništa, stvoreno iz ničega i sl.
f) Dopusni formant god pripaja se samo kad je nenaglašen i kad pojačava neodređeno značenje : ako kogod naiđe, ako kogagod sretneš, valjda ce štogod naći. U svim ostalim slučajevima dopusne rečce pišu se odvojeno : ko god hoce neka dodje, kako bilo, ko mu drago, ma ko, makar ko itd. Odvojeno se piše i pojačano i te : i te kakav, i te koliki.
g) Spojeno se pišu prilozi katkad, gdegde, kadšto, kadikad, kudikamo, kojekad, kojegde. Spojeno se piše takozvani, takoreći, posve, nadasve, uzasve.

 

Deo preuzet iz knjige"Pravopis srpskoga jezika", Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pizurica, MATICA SRPSKA,NOVI SAD, ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD,2000.

 

Pripremila : masha




Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz