Tko si ti?

Oblak?
Kiša?
Miris tamjana u rano jutro
Poigravam se riječima
Iščezla sam s prvom jutarnjom požudom
Ne volim
Čitaj knjige zaboga
Obreži nokte na nogama
Grižnja savjesti
Bijesna

Keksi umotani čokoladom
Šalica čaja
Cigareta
Večeras nisam raspoložena za tebe
Večeras pišem
Sve dok mi prsti ne prokvrare
Obožavam dramu
I patetična sam

Zamislimo kožni kauč
Psihijatra
I…
Duge crvene nokte
Koje zabijam u tvoju
Pjegavu
Neuku
NEUKU!!!!!
Kožu

A sve samo zato jer sam intelektualni kompleksaš
Da tako je
Jedna sam od onih
Koja strahuje da će oglupiti

Ponekad bih se odrekla sve te ljubavi
Jer tvoje su riječi umočene
U sluzavu
Nakupinu
Hladne patetike
Važem mjerim
Zaključujem

Iritiraš!!!

Jebi ga, volim te
Ali ljubav nije
Opel Astra
Kućica na selu
Punk festivali
Aktivna Propaganda
Trileri
Dovoljno novca
Pivo
PIVO!!!!!
Runde
Seks po tvom
Tras bum bem umoči smoči
Jel' bilo krasno draga
To je vođenje ljubavi, jel' da?

No da

I peri zube
REDOVITO!!!!!!!!!
I prestani jesti luk zaboga
Truo iznutra truo izvana

Volim te
I ljubav je jutro u tvom zagrljaju
Šačica toplih poljubaca prije nego operem zube
Ljubav su tvoje pjegice posute po mojoj kosi
Ljubav je kada upamtiš
ONOG MOG PISCA
Coelho
Da da
Ljubav je kada mi kupiš Kingovu knjigu
Jer si još na prvom spoju zapamtio da ga volim čitati
Ljubav je kada igraš nogomet nedjeljom
I U POLUVREMENU MI NAPIŠEŠ
Sms
Sladunjavog sadržaja
Ljubav je kada odlučiš prestati piti pivo
PIVO

Ljubav je i mnogo više
Ali ne na mom jeziku

Ili ju prevedi
Ili ostani s druge strane vrata

Jer nehajno kimanje glavom
I vječno slijeganje ramenima
Me ostavlja ravnodušnom

Volim ljubav
Volim to što me voliš
Volim ?????

(Žao mi je….)

Dok koraci bešumno,
gube se u tami
strašni krik gavrana nad tišinom para,
samo praznom dušom vetar provejava
i let suvog lista
u večnost pretvara.
Nad palim čardakom samo djeram stenje                      
slike u sećanju a zidovi goli,
pukotinom zjapim, ko rupe u zidu,
kasno sam saznao
da tišina boli.
Uzima polako, nem sam da se branim
i poslednji uzdah u grlu se suši,
dok zatvaram oči, ja je samo hranim
prebiram sećanje,
dok me ne uguši.

Na prozoru starom kiša se sliva,
zamirisa kolač iz čarobne peći,
na krevetu mekom,moja duša sniva,
dok je jecaj njeni bivao sve veći.

Ugrejani fenjer kao da je znao,
da ce vatra blaga polako da zgasne,
a komadić hleba, pod sto sto je pao,
sanjao je žita i predele krasne.

Tišina se samo igrala sa dahom,
umorna je bila ruka sto se krila,
dok je čarsav meki milovao strahom,
u kosi je ona odveć srećna bila.

Gitara je stara stajala na stolu,
sanjala je da je neko nežno dira,
sanjala je pesme,satkane u molu,
sanjala je da je Orfejeva lira.

Dok je oluk sivi milovala kiša,
ograda je trošna ljubomorna bila,
ugasi se fenjer,tišina sve viša,
umila je sobu što se u mrak skrila.

Samo jedan sanjar u tami se čuo,
dahom svojim nežnim,razbi on tišinu,
zasviraše skupa,ko najlepši duo,
tišina i sanjar ispuniše tminu.