Svet Knjiga
   Login or Register
NaslovnaForumiMoj nalog
Sadržaj › Tkalci reči › Pesme-III deo
Toggle Content Baneri:
Večanja
Sportski tereni
Toggle Content Glavni meni
 Naslovna Forumi Opcije člana Forumi Traži Web
Toggle Content Tekstovi

Recenzije Konkurs "Tkalci reči"

Recenzije Recenzije i najave knjiga

Konkursi Konkursi i aktuelnosti

Clanci Članci

Jezik Jezik

Toggle Content Informacije o članu:

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Sigurnosni kodSigurnosni kod
Upiši sigurnosni kod

Članovi:
Najnoviji: stoffelol
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 79
Bots: 2
Uprava: 0

Članovi online:



Toggle Content Poslednji tekstovi:
 Konkurs za mlade "Rukopisi31"
 Pobednička dela
 Pobedničke pesme
 Pobedničke priče 3.
 Pobedničke priče 2.
 Pobedničke priče
 Dramski tekst V
 Price-XVIII deo
 Priče-XVII deo
 Priče-XVI deo
 Pesme-IV deo
 Priče-XV deo
 Priče- XIV deo
 Dankin - nastavak
 Priče- XIII deo
 Pesme-III deo
 Tkalci reči
 Dramski tekst:Brvo - nastavak
 Dramski tekst IV
 Dramski tekst III
 Dramski tekst II
 Dramski tekst: Na Bosanski način- nastavak
 Dramski tekst I
 Priče- XII deo
 Priče- XI deo
 Priče-X deo
 Nastavak priče Hajdučki put
 Priče-IX deo
 Peiče-VIII deo
 Priče-VII deo
 Priče-VI deo
 Priče-V deo
 Priče-IV deo
 Priče-III deo
 Priče-II deo
 Priče-I deo
 Pesme-II deo
 Pesme-I deo
 Sa(n)jam knjige u Istri
 Javni poziv Ministarstva RH
 Natječaj za nagradu "Goran"
 Konkurs za poeziju "Velimir Rajić"
 Konkurs "NAJKRAĆE PRIČE 2007."
 Vulkan - Tatjana Debeljački
 Konkurs za zbirku priča autora iz BiH
 Natječaj za priče s bloga
 Poezija Tatjane Debeljački
 KRVNI PRITISAK I TANGA GAĆICE - Čedomir Ljubičić
 PRIBLIŽAVANJE DALJINE - Dejan Milojević
 SIMINOM ULICOM - Slobodan Simić
 Nova knjiga Ivana Lalovića
 Tečaj kreativnog pisanja u Puli
 Natječaj za priču o divovima
 Natječaj za kratku SF&F priču
 Konkurs za kratku priču iz domena fantastike
 Helen Van Rojen u Beogradu
 Konkurs Sveta knjiga "Tkalci reči"
 STAKLENA PALATA - Amitav Goš
 GOSPODAR MUVA - Vilijama Golding
 "Hijene", roman koji nikog neće ostaviti ravnodušnim
 Novi "Rječnik bosanskog jezika"
 TOP 20 ljubavnih priča
 Bes islamskog sveta zbog Ruždijeve titule "Ser"
 II Ogulinski festival bajke
 Sajam knjige na otvorenom u Sarajevu
 Orhanu Pamuku počasni doktorat
 VI konkurs za najkraću kratku priču
 Novi Pravopis hrvatskog jezika
 Konkurs za neobjavljeni prozni rukopis
 Četvrti "Vezeni most" i nagrada "Mali princ"
 Slovenački autori u Beogradu i Novom sadu od 7. do 11. maja
 Deca Hurinova - DŽ.R.R. Tolkin
 4. zagrebački Sajam knjiga
 Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
 Kada ih jednom ostaviš - više im se ne vraćaš
 Hologram - ni manje knjige, ni veće širine!
 Wei Hui - majstor pisanja i skandala
 FIZIKA ZVJEZDANIH STAZA lawrence m. krauss
 Michael Eric Dyson: "U potrazi za Tupac Shakurom"
Pesme-III deo
<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN" "http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-transitional.dtd"> <html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml"> Untitled Document

Konkurs "Tkalci reči"

pesme

- treći deo -

51.
Gori Toplička vatra
52.
Sve boje

Hor se čuje dok zima prosipa srebro i
Apstraknu sliku na prozoru stakla stvara
Gori Toplička Vatra međ milion srebrnih
Grančica i nekoliko slova A
Duga kolona Topličkih vitezova kroz hrastove
Srebrene kao da pleše
Oblaci kao da su zvončići
Eho taj kroz  917-u  se čuje
Svaki detalj srebrno beo je.
Okvirena slova A i mala  i velika
Lete zvezde pa svetle kao fenjeri
Govore one svoju priču
Okitile i slovo i hrastove i Topličke vitezove
Prostor celi
Eho do pogleda se čuje
Sat ne otkucava na prozoru
Akteri su drugi male zimske bajke
Topličke vatre detalje nove dodaju
Elipse jednoj pahulji sleteloj
A slovo veliko izdvojilo se njemu se njemu se
I slovo S približilo veliko jeste
Lepo jeste al’ manje jasno
Okvir na reci od srebra je
Ivica svaka svoj neponovljiv
Vez ima gledati i verovati Toplička vatra
Ehom će se preneti.
Dve linije velike odlučiće
Ucrtane i povučene nagoveštavaju
Brze odluke
Svetle zvezde apstraktno jeste al’ je stvarno
Duga od srebra sa milion pahulja
U svakoj violina melodiju ostavlja
Cvetovi beli redovi Topličkih vitezova dugi
Raste polje na prozoru
Samo slova A nije krase ga visoki hrastovi
Amajlija koja ga čuva lepotom.
Kuća od pahulja i slova niče gori Toplička vatra
Između redova hrastova i oblaka od zvončića.
Potezi se dodaju kockicama leda koje se izdvojilo
Akordi iz talasa se čuju i
Latice koje u polju rastu
Glas jedan gde se čekao
Misli su violinu pokrenule
Sletelo i ptica da čuje
Jutro na prozoru kako se stvara
U oblaku od zvončića reči Topličkih vitezova sečuju
Nebo se spušta i hrastove dotače
Arena otvori vrata.
Zasvetleše zvezde u kockicama leda
Hor se čuje slova rastu
Igra na prozoru sve je veća
Broj sati nije vreme koje se traži
Anđeli postavili beskraj na
 Laticama belim i slovima zlatnim
Eho taj polje krasi dok
Lete srebreni Toplički plesači  nad okom.
Emisijo prava živi i sutra
Želja je glas i violina jedna
Želja je reč i pružena ruka
Emisija stvorena prstena srebrnog
Ton violine na dno reke se spušta
Da probudi slovo S podno
Duge od srebra sa milion pahulja
Epolete ovde ne nedostaju
Zapevajte na hrastovima su note ukrasi što stoje
Fenjeri što se ljuljaju su zvezde.
U velikom oblaku od zvončića pojavila se procvetala
Reč Topličkih vitezova ,,Slobodom Toplice diši’’
Izvezeno od srebra
Apstraktna  slika na prozoru žive
Gori Toplička vatra
Na dlan se spušta 917-a
Koraci i reči Topličkih vitezova i do slova A stigoše
Okvireno i slovo S  da život sa
 Dugom od srebra sa milon
Pahulja Toplicom zasvetli.

Toplicanka

(Nadica Gavrilović, Kuršumlija, SR)

Traže se misli kapije morske
narandžasti cvetovi nad rekom
okićeni stoje.
Jedan glas prati
drugi, ko avion ptice male.
Zvone zvona kroz srebrne note i
okvir ogledala, broj snova na
ispruženom ogledalu i spojenim
jasnijim pogledima.
Vetar okreće
 malene reči i velike želje,sve
 spojene sate i lepe dane.
Okreće vetar,,sve boje noći’’
emisija ćista i jasna.
Morem plovi jedan mali brod
more je široko boja je oka
radosnog,
Ples na talasima
akciju novu stvara i bisernu
školjku eksplozivno otvara.
Jedan pogled u drugom stoji
oči boje duge,
Spojene ko san Veliki žive,
 čekaju svoje treptaje
boje noći sa zvezdanog dlana.

Toplicanka

(Nadica Gavrilović, Kuršumlija, SR)

53.
SkanDALIstična ljubavna

Olovo, otopljeno na tvom vratu,
Gasit ću svojim jezikom.
U jednom trenutku, nemoj se čuditi,
Tražit ću od tebe da svučeš kožu.
Milovat ću ti arterije i vene,
Prstima prodirati u tkivo
I tražiti male sakrivene bisere.

Zubima ću te voljeti.

Zakoračit ću kroz tvoje testise
I cijepiti sebe, ogladnjelu maslinu, o tvoju kičmu.

Neće te boljeti.
Ni mene.

Okrenut ćemo očne jabučice i gledati se iznutra.
Uvećane i krvave.
 
Pred počinak, dlanom orošenim znojem
Milovat ćeš mi kosu sraslu o tvoju bradu.
Grudima ću ti ljubiti ključnu kost,
Dok oboje ne utonemo
u javu.

Dreamflake

(Morin Kudić, Labin, HR)

54.
Kemino čudo

(posvećeno Kemalu Mujičiću Artnamu)

Dvadeset i trećeg ožujka
U dvadeset i dva i jedanaest
Pogledala sam na sat.
Oči su mi tek u tragovima zasuzile
A u sebi sam čula Steviea Wondera,
«A time to love».
Kemo me upitao što mi je
I u jednoj rečenici objasnila sam mu vezu
Sebe, sreće i broja jedanaest, kad su minute u pitanju.
Točno dva dana i sedam sati kasnije
U glavi nisam čula Steviea Wondera, već Kemu.
Čudo jedno.

Dreamflake

(Morin Kudić, Labin, HR)

 

55.
Pilot-projekt erotskog marketinga

Tako bih ti voljela…. mmmmmmmmmmmm…    
(iz reklame za Ferrero Rocher ili nešto slično)
I tako bih te… grrrhaaaarrrhaaaaarrrhh…
                                    (u jazzerskom rječniku: grooving)
U tvom naručju ja… rrrrrrrhhhhhhhaaaaaaa…
                                    (idejni prijedlog za PP nečeg jebeno dobrog)

 

mmmmmm…             (18.slovo abecede)
mmmmmm…             (prst zapeo na tipkovnici)

mmmmmm…             (ovi u tiskari skužili o čemu govorim, pa ponovili isto, gratis)

Dreamflake

(Morin Kudić, Labin, HR)

56.
Heleni Paladić
57.
Sve teže podnosim svrake

(s ljubavlju)

Tvoj svaki dan je priča
Nekada tužna
Nekada smiješna
Nekada teška
Nekada fluidna
Nekada bremenita
Nekada ružna
Nekada pijana
Nekada mirna
Nekada erotična
Nekada kratka
Nekada duža
Nekada toliko dugačka
Da je ne mogu čitati i u njoj taj dan biti.

Tvoj svaki dan je priča
Kratka
Duža
Dugačka
Predugačka
Bremenita
Silovita
Valovita
Nestabilna.

Tvoj dan je priča
Tvoja priča
Tvoj san
Tvoja pobjeda
Tvoja vizija
Tvoj otok
Tvoja luka
Tvoj mrak.

Tvoj svaki dan je priča
Izbor
Sloboda
Dilema
Teorema
Hipoteza
Klauzula
Parabola
Hiperbola
Torzija
Ringišpil
Zajeb.

Tvoj svaki dan je priča
Iskrena
Pažljiva
Usrana
Lažljiva.

Tvoj dan je tvoja priča
Puna vina
Puna trave
Puna duhana
Puna tebe
I tvoga dana
Sexa
Droge
Zaborava.

      Tvoja priča je kratka
I bez daha
I bez misli
I bez srca.

Tvoja priča je
Tvoj križ
Tvoja karma
Tvoj usud
Tvoj cirkus.

Tvoja priča je
Trnovita
Muljevita
Bremenita
Brdovita.

I u tom danu
I u toj priči
Meni mjesto nije.
Tvoja priča
Nisam ja
Tvoja priča
Nije on
Tvoja priča
Nisu oni

Tvoj dan
Tvoja priča
Nismo mi.

kaim

(Senad Palić, V. Gorica, HR)

Sve teže podnosim svrake

Na dvije i na četiri noge
S krilima i bez njih

I one koje su relativno tihe
A posebno one
Koje dosadno grakću

Volim ljude
Nedvojbeno
Ali ne pripadam njihovim svjetovima
U mjeri da bi mi intenzivno
Druženje s njima
Pričinjalo zadovoljstvo

Užasavam se bučnih društava
Druženja u užem i širem krugu
Ispunjenog ritualima

I više volim presing
Jedan na jedan
Odnosno jedan na jednu
I obratno

Ali realno
Najviše uživam
U samoći stvaranja
I odmoru uz drijemež
Uz «CSI» ili «Bitange»

Rekreacije igram
Isključivo zbog tjelesne kondicije
I globalnog osjećaja pripadnosti
Ljudskom rodu

S razumnim
Izbjegavanjem češćeg
I dugotrajnijeg
Trećeg poluvremena

U sportskim službenim natjecanjima
Još uvijek uživam
Premda s pomalo
Neprirodnom mirnoćom
I začudo
Postižem dobre rezultate

 

Istinski me usrećuje
Ponajviše statistika
I istraživanje zakonitosti
Ljudskog ponašanja

Korisno je sačuvati objektivnost
I razumjeti da su
Navedeni zaključci
Jednostavna suma
Konstruktivnog životnog iskustva

Raskrinkanih iluzija
Jasnije definiranih interesa
Sa sasvim dostatnom
Količinom emocija
Bez dramatične i često
Razarajuće intenzivnosti
Koja prosječnom promatraču
Može djelovati prilično
Rezervirano i
Hladno

No ostavimo takve
Da slobodno žive i dalje
U svijetu TV-sapunica
Neometani

Iako je epilog ove pjesme
Aktualnog životnog trenutka
(Da ne kažem maksimalno a realno)
Pretežito vedar

Izvan konteksta cjeline
Izrečenih spoznaja
Dovršavam misao
Početnom zamjedbom

Sve teže podnosim svrake

jsindik

(Joško Sindik, HR)

58.
U sećanje noći
61.
Nešto kao lirska pjesma

Noć je bila k’o i svaka druga
Sparan vazduh u mirisu leta.
Na tom mestu isplakana tuga
Zauvek je netaknuta, sveta.

To je poriv mojih snova bio
Da baš njemu u naručju volim
Miris reke u tu noć je skrio
Neme reči na prstima golim.

Noć je bila k’o i svaka druga...
Čuva sobom krhke misli svete.
Jako lepa da bi bila duga.
Jutru dade jedno bivše dete.

rinche

(Katarina Drobnjak, Jagodina, SR)

 

 

Spavači i dalje usnule bude
Rečima svojim utkanim u vetar.
Pod prozirnim licem za slobodom žale
Nekoga sveta teške senke pale.

Euridikin zadnji pogled i dalje priča
Prognani Orfej u naličje raja.
Na rukama vremena što ga Suncem laže
Plače. Jer ustima svojim ne može da je kaže.

I davno bi kad pepeo posta
Vatra što krhko telo izgore.
Al’ u noći mojoj samoj i dalje jezde
Iz čela tvoga izletele zvezde.

 

 

Još prije nekih pet-šest godina
Ovo bi (makar sa sadržajnog aspekta)
Trebala biti
Udarna lirska pjesma

Jer kemije, strasti i emocije
Naprosto pršte
I išli bismo na kraj svijeta
Jedno za drugo

Međutim, polazimo s različitih
Objektivnih polazišta
A podjednako intenzivnih dinamika življenja
Uzrokovanih posve
Različitim razlozima
Pa neka tako i ostane

Iako zato nemaju smisla fraze
"Dok nas smrt ne rastavi"
Ili "vječna ljubav"
Ne znači da ne možemo
Uživati u čarima
Ukradenih trenutaka

I baš nas briga
Za prolaznost kemije
Nužno zasićenje fizikom

Iskrsavanje u vremenskom odsječku
Atraktivnijih partnera

Rušenje ionako nerealnih
Snova o vječnoj ljubavi

Kad na definiran način
I bez hinjene dramatike
Jednostavno uživamo
Jedno u drugom
Ovdje i sada

Kao da sutra ne postoji
A lanjski snijeg nas ionako
Previše ne zanima

 

59.
Kada vlada kiša

 

Kišobrani crveni, zeleni, žuti i crni
Na njih spustilo se nebo
A sa njim i kiša.
Kišobrani uglavnom ne znaju dobro šta je red
Jer svaki često omete saputnika u hodu
Ne rekavši pritom ni „izvini“.
More kišobrana u mokroj ulici.
Okean kišobrana u gradu.
Vuče se trotoarom pas natopljen kišom
Čovek bez kišobrana mahnito juri.
Kišobran bez čoveka se okreće na kolovozu.
Brisači automobila nervozni i zabrinuti.
Kada će konačno stati?
I da li će ikada stati?
Sunce i dalje svetli u svemiru
Dok ovaj grad odoleva kiši
I kiša odoleva grâdu.
Svi beže i kriju se od naleta teških kapi.
Ustvari, skoro svi...
Jedno drugom u naručju plešemo na kiši.
Pored njega i na sebe zaboravih...
Samo se za majušni trenutak obreh u blatnjavom parku
Pa onda ponovo licem u krzno njegovog kaputa.
Šta li se to naprasno dogodilo?
Možda me je razbudila kiša?!
A možda je to i njegovo pravilno disanje.
Jaka si kišo, ali ne i danas.
Ne i danas.

rinche

(Katarina Drobnjak, Jagodina, SR)

 

60.
Pesma posvećena Branku Miljkoviću

Spavači i dalje usnule bude
Rečima svojim utkanim u vetar.
Pod prozirnim licem za slobodom žale
Nekoga sveta teške senke pale.

Euridikin zadnji pogled i dalje priča
Prognani Orfej u naličje raja.
Na rukama vremena što ga Suncem laže
Plače. Jer ustima svojim ne može da je kaže.

I davno bi kad pepeo posta
Vatra što krhko telo izgore.
Al’ u noći mojoj samoj i dalje jezde
Iz čela tvoga izletele zvezde.

rinche

(Katarina Drobnjak, Jagodina, SR)

62.

Blistanje tmine
72.
Dnevnik

 

Razabirem

Prodiranje

Trenutka

U zazidan

Uski

Pogled

 

Krivudavo

Podrhtavanje

 

Polusvetlost

Razapinje

Razletelu

Pomisao

 

Lobanje

Samovila

(sedmični izveštaj)

Ponedeljak
pad sa suncem

Svedena raskoš
 u usnama koje ćute i ćute
tope se lica i razvlače prilepljena čela
ne osećam više ko sam ja
a ko si ti
vampir ili prestupnik
žar i stooki sjaj
medju onim rečima koje se ne izgovaraju
već ih vijuge
u malenoj lobanji
kao lastiž preskaču.

Ponedeljak i noć

Kaplju trenuci iz boce
oporog vremena
gube se u susretu noći
 što diše po taktu
zelenog mesečevog kamena
tražimo dragulj misaonog procesa
u do dubke krvi punim prstima
koji prelaze nemirno obraze
obrasle u spletu
nabujalih žila
i izbockane
mnoštvom znoja sfera.

Posle ponoći
na putu za utorak

Osice ti borave u kosi
i izlaze kada je vazduh dovoljno gust
da nahrane senke i plišane igračke
nosiš pticu u ušima
te govoriš čudne jezike
 kada kroz moje oči posmatraš nebo
drziš teleskop u dzepu
 sa njim poravnjavaš planetarne putanje
dišeš u ritmu fabrika i zelenih ulica
a dovoljno si drska da me slušaš dok ćutim...
najvažnije stihovi se ne pišu
nego gutaju
i zaboravljaju
tako bar tišina kaže.

Utorak rano izjutra
kada ptice
izleću iz snova

Zaboravio sam
da ću zaboraviti
na tvoje smešne
od sluzavih iščekivanja
senzore-oči
u okvirima od hrasta i ananasa
kamere od pleksiglasa
i čeličnih končića
postavljene ispod zamišljenog čela
koje svaku moju reč vreba
kao zver ili pobesnela mašina
da ščepa i samelje
u onaj lek koji ti
kada podješ na počinak
najviše odgovara
da zaboraviš
na zabrujali svet.

Utorak u podnevnim časovima
I kriška toplog sunca
 pod grlom 

Nisi dobro čula
melodiju mojih srebrnih rebara
misliš da sam neko drugi
neko od kristala i stakla
sa majušnim prorezima namesto očiju
korenom tvoga omiljenog cveća
medju zubima
i lukavim osmehom
okačenim na ulazu u salon knjiga
a ja sam u stvari samo ti
kada ne stigneš da brkove počupaš.

Sreda posle ručka
sa novinama pod pazuhom

Čekam
kao u tamnici
skupljena gomila mesa sužnja
po neku kap svetla
ili pustinja po koje vlažno oko
da posadi oazu
tamo gde glasa još uvek nema
jer tišina mora doziva i one koji ne čuju
čekam
da dodješ iz tvrdjave
zaštićene stostrukim strahom
isprazniš dzepove pune baruta
zaklopiš rata zeljne oči
zapališ barikade
i vratiš mi onaj srednji prst
kojim sam gestikulirao
svojim buntovnim protivnicima
i daleko važnije...
podsetiš me
da sam jos uvek tu.

Sreda posle večere ptica

Sakriven u ponoćnoj magli
prekriven ušima
i crvenim pticama
izduženim očima ne čujem nebo
a nisam ni tišina ni muk
remetim bukom teških grudi
svetu ćutnju vaseljenje
i nisam mističan
više nego što priroda zahteva
ali nedostaje:

krv što struji
medju prstima utonulim u pesak
pred industrijskim morem
kosa što se plete
u pećima elektrana i bazilika
noć u ušima što crvene
na vetru I svetu
koža što sriče slova
novih jezika
u sažvakanim žilama…
da se umotam
i zaštitim svoj poetski etar
od sebe
i zelenoga vetra.

Sreda uveče
sa maskiranim leptirima
u ušima

Crvena crkva
pod noćnom kožom
pulsira i teče
od zgrušanog meseca
dele je dim
i vazduh pohaban
a utonulih pleća
u njen zid
nakrivljenje lobanje
rastačem u obrazima dlan
 svest se izuvija i širi
beži od oka
beži od razuma
i krije iza zalutih atoma
koje nanosi vetar
iz šuma
proizvodnih pogona
svemira i malenih bespuća
na vrhu išaranih kičica
po mehanici ptičijeg leta
u ideji
i plamenu-pismu
naslanja se na špil karata
koji rečnim koritom teče
namesto vode
prokockane
za dragulj maloumlja
psss..psss...
zamolio sam krv da tiše ključa
a svet neka već sam misli na sebe.

Četvrtak
posle zalaska velike svetiljke

Rastapam se
pod uličnim svetiljkama
nos oči i čelo
proviruju iz mehura katrana
a kožu što ljuštim od tela
prebacio sam preko ramena
i otišao krišom
iza ćoška da mokrim
svici pevaju svetlošću
ratnici krvlju
 budale ponosom
iskliznuću iz sebe
 mesom napiti vukove i drumske razbojnike
a rastopiti oči
dlakavije od testisa
u tvojoj od ogledala koži
naslikavši na kamenom zidu
u ulici nedelakoj
od devojačkih kuća
onaj moj nerv
koji si ponela sa sobom
kada si odvilenila
ostavivši me
nekako nepotpunog
sa nedovršenom rečenicom
pod jezikom
i zamagljenim staklom
na mom skafanderu.

Četvrtak
i večernja šetnja po tegli

Vučem
kožu i srebrno rebro
po zaključanoj ulici
skrivam oči od špijuna i šunjača
nervni završeci
kao da me zapitkuju nešto
ostajem sam pred zidom sveta
i gledam kako
natkrivljuje nebo
propinjem se
kroz maglu i dim
miris jeseni uznemiruje mi misli
i raskolačuje ljutinom oči
a pokušavam ih sakriti od špijuna
ostajem sam
pred zidom sveta.

Petak noću
neopterećen zvezdama

Industrijska zona
levo
tamo piše ' fabrika'
‘ta i ta’
prave nešto
stvaraju
da li je to važno
nije
ne znam o tome
ni najmanji
detalj
slika i prah
ljudi su tmurni
ne razlikujem ih od oblaka
govor im se meša
sa kišom
kap i kap
detalj
skafander žulja
stegnute prste
i umorna pleća
 a zujim
sa svim pticama
sto crvene
u mlečnom dodiru
horizonta
moram poći ka noći
što smaragdno miriše
na talase
akord
pravi ton
u iskrivljenoj luni
ja sam atom
sferama nošem
privučen  nekim
nedokučivim
magnetizmom
hitrosti
i počinaka
ti si kiša
a ja osećam dah
rezigniranog
mornara
u tetovaži na tvom vratu
koja ne postoji
i tako
tečem
protičem
mešam se sa prirodom
sa svim vodama
i svim slanim
morima
zelenim i burnim
posigurnim
kao neminovnost života
SMRT
i tečem
protičem
zaustavljam se
čujem da sam
slep i zelen
a oči su mi teške
 kao zvezde…
buncam bos u kiši.

Uspavljivanje petka

Eksperiment
skidam boje sa zenica
i vidim
iza sivih sočiva
industrijske pejzaže
zgužvane ljude
i svaku nit paučine
proteklog dana
a epruvete pune soka
poteklog iz belih nerava
uspavljuju u klupko umotan
i zapakovan duh
spokojan sam kao usna
u mleku
toplom od mašina
ti nisi ovde
ali ja jesam
jer ja ne mogu biti
nikuda osim ovde
ptice kruže oko moje glave
čujem
dosta šrafova
ispada iz njih
valjda su umorne
eksperiment
i kao da me nema više.

San petka
I provetravanje glave

Znam da čitam misli
i retko kada izlazim iz svog skafandera
bradu-žvaku razvlačim do kolena
uvijam je sitnim i pletem
medju zidovima svoje
poetično-haotične sobe
znam da upravljam
zvezdanim lavinama
nosim psihodelične naočare u torbi
i mislim da su mi uši veće od kosmosa
probudio bih se
ali ne znam posle kuda
ostavljen sa svojim mislima...
snaći ću se već.

Subota u budjenju
eksplozija u usima
nuclear blast

Savršeno
kao oluja
koja je prekrila čitavu planetu
kao okean
koji širi svoje jezike ka nebu
kao bela svetlost
potekla iz kakve dojke
kao dodir boja
u koži stopljenih ljubavnika
kao metalna zvezda
i na njenom rubu uspavana ptica
u stvari sve je savršeno
i bez tebe
grad-kornjaca
zelen i sam
pod teškim oklopom
otudjenosti
noc u tegli
sa kiselim rastvorom
 samlevenih godina
i krastavcicima u usima
savršen sam I ja
kada suviše ne grešim
 jer savršenstvo je
 čupanje korova
upetljanih pod rebrima…
otključao sam ulice
nakrivio šlem
i postavio imaginarni maslačak
medju zube.

Subota i dalje
trenuci pred spokojan san

Svedena raskoš
u usnama koje ćute i ćute
izbečene oči
i stisnute zube
 kapljicom ideje-znoja
 koja prelazi nemirno obraze
 pozdravlja
izgubljena munja
ne osećam više ko sam ja
a ko si ti reči
vampir ili prestupnik
žar i stooki sjaj
medju onim mislima koje se ne izgovaraju
vec ih vijuge
u malenoj lobanji
kao lastiž preskaču
da bi ih izgubile u papiru
i onom svetu ideja
najpodobnijem večnosti.

Nedelja u nedelji

Druga boja neba
drugi trg
i ulica
dan u danu
svetlost u tegli
na ramenu mi ptica sunca
spava i ne hrče
a pod sivilom asfalta
odzvanjaju
koraci stotinu
bića
budim se
a već sam budan
gledaj čuda li čuda
iz membrane uporno
iskačem kao onaj mali pajac
zaključan u kutiji
i ne plašim se da pogledam u oblake
bele a bele
 raznežim zahuhtali svet
osvetljen reflektorima
i raspamećen brzim šinama
budim se
a već sam budan
druga boja svesti
kao druga boja
 neba i neba
strelice-laste
I pikado tabla širokog svoda
,,,i eto
budan
i oran za svet
rekao sam sve
sto sam prećutao.

Aleksandar Petrović, Jagodina

63.
U čemu uživam

 

U čemu uživam?
U malo tome.

U samovanju.
U tihom smehu.
U bezbolnoj tišini.
U zrelim sećanjima.
U pristalim mislima.
U olovci bez boje.
U prasku bdenja.
U tmini osvetljenoj u ćošku.
U sanovanju.

U vožnji starom lokomotivom koja je davno rashodovana.
U puževom vremenu.
U kratkom zastoju vode brze reke.
U snegu zastakljenom.
U paradajzu nedozrelom.
U zemljom opranim rukama.

U  slomljenim dirkama klavira koga nikada nisam video.

Samo u tome.

Hadrijan

(Dušan Radaković, Zrenjanin, SR)

64.
Kučka

 

Zubima
Lance
Pregrizla
Ulica
Jedva me čekala
Strašna
Široka

Sita sam tvojih kostiju
Mrva tvoga stola
Mrva tvoga tela
Mrva tvoga kreveta
I bice mi draže da me ližu
Uični psi
Nego ti

mandac2

(Vlasta Mandač, Zemun, SR)

65.
Ne zelim nista

 

Sasvim upadam
u zvucni flow
razbacujem ostatke proslog zivota
iskasapljenih u nekom delu mog mracnog uma
suvisih teznji
sada plovim u prostor bez svesti
gde nista se ne desava
to je moj zivot
empty plot
ne mislim i ne radim
Ja param nit u besciljno
putem usijanja
ledeni mozak
nista bez ludiranja
Ne zelim nista
ne zelim tebe,sebe,zivot..
zelim zivot izmedju dve smrti.

Ona glupaca je umrla u jecajima
kakva potraga za ludom ljubavlju
kakvi ljudi oko mene
tripovi, planovi,
ljudi smesni-tuzni
Stojim i posmatram i
znam
nece se vratiti
nece doci
ono vreme srece
ono vreme zelje
od sada pa nadalje
samo prazni bezvazdusni vazduh
samo hladno vanvremensko vreme
samo jadne beskorisne misli
samo stare sitne zelje
samo prava muzika
samo nemushte reci..
Ne zelim-
ne zelim nishta.

aMMaranta

(Jasenka Aličković,SR)

66.

После сутона

 

Стрепња у кратком трептају сна,
У мојим очима,
Крај мојих руку,
До мене, тиха, корача, одлази,
Некуда далеко, давно после сутона.

А ја, осврћем се, и слушам,
Тишину без гласа
Прохујалу крај мојих усана,
Док крадем њену последњу сену,
Сену која нестаје у неки рани сат.

Ноћ и мртви саг јесени,
Украдени кораци,
На смрзнутој земљи,
У пустим улицама,
Под светлом које убија таму.

Дан и трен новога јутра,
Трен новога сна,
Недосањаног, без ње,
У самотној постељи,
Заосталих сумрака.

Расута на белом узглављу,
Њена црна коса,
У миру њених усана,
И осмехом склопљене очи,
У уздаху уморних груди.

И одлазим, пусте улице зову,
Ветар брише мој траг,
Са уснама реч, бесана бежи,
Шапатом тек име је кажем,
И молитву ову, ја говорим њој.

Masada

(Zoran Matić, Zemun,SR)

 

67.
Вуку се дани

 

Вуку се дани к’о године дуге
А ја желим само
Да видим твој осмех
Без сете и туге.

Ево сад теби место Богу
Ја молитву пишем
Јер сваким даном
Ја волим те све више.

Сузе по образу
Сад немирно ми плове
И зову те дођи
Ти једино драго и само моје.

Не говорим ништа ћутим
Док пратим Сунце
Што на обзорју за нас тоне
Страхови тешки душу ми ломе.

Ако ти од мене
Ипак једном одеш мила
У сећању давном знаћеш
Да само са мномти срећна си била.

Masada

(Zoran Matić, Zemun,SR)

68.
Onoj...

 

Vreme koje protraće obale čekajući Te
                obale ni žedne ni gladne, davno još napojene:
To vreme ja trebam, da Te čekam u nadi
jer obalama nećeš doći – a meni si obećana
Trebam sve to vreme, što ćuti da bi postalo lepota
Trebam to vreme, da odgajim breme svoje
prvorođeno u plavom, hladnom, zapenušanom braku mene i mora
To vreme, da ga podučim dok ne stasa do puške
dok ne bude glava porodice kojoj žeđ moja je mater
Trebam to vreme, da ga točim iz šaka
prepletenih prstiju i vlažnih, sluzavih noktiju
Suve morske travke izvlačeći iz Tvoje kose
iz kose One koju volim
Vreme koje je groznica što odnosi mačiće i stabla mojih godina
Trebam ga da bih naučio napamet Tvoje bilo, nago što leži na sivom pesku
Trebam sve to vreme da zamislim da sam čovek
da bih sa jednom ženom koja si Ti izrodio sprud i korale
pripitomio mlečne puteve i pokačio ih po nebu
zategao lukove mora i sve lađice priveo obali
(Ja, koji sam Te žedan za svaki kamen koji pod talasom nestane
i izroni, penom sirovom i sterilnom neoplođen;
žedan sam da bremenit ostanem svakim Tvojim krajem)...
Putevima začina i svile treba da niknemo nas dvoje, večno topli i samo svoji.

Burlbird

(Dragić Cvjetinović, Beograd, SR)

69.
Strava

 

Zašili su mi uši u praznini Libana.
Moja strava, sva nakostrešena, stanuje sama
u poslednjoj rupi: podovi su trošni
tavanice pune kratera, zidovi se krnje od vlage
i po svud rumeno grumenje otrova
ukrašava uglove gde ona prebiva.

Naravno da sam odumro od straha pred njom
pred njenim ludilima i njenom vernošću
plahe i sebične metrese, pred nežnošću
koju ne poštujem, ni takvu, žensku i jeфtinu,
ni dok lagano postaje zlokobno zapaljenje
svih mojih unutrašnjih organa.

Nekad jasno vidljiva i čujna, tek sad
izlazi mi na oči bezbrižnost s kojom preživljava
naoko sasvim benigna, skrojena kao kancer
na šumovitim obodima prašnjavih alveola.

Oči sam za njom izgubio, ne čujem ništa više
sahranjen pod njenim nogama, dok mlake golanske kiše
kapaju uz olovnu težinu i pometenost
tamo gde se svi užasi, pa i ovi moji
na gladnim konjima rata bore za šaku zobi.

Burlbird

(Dragić Cvjetinović, Beograd, SR)

70.
Mučenje

 

Klijaju praporci moga leta
veseli zvekani, žuti i zeleni
pod brdom, nad gradom, proletos pohranjeni

Klijaju: čujem za ručkom i pre pljuska
kako tresu glavicama i traže pažnju
male žute i zelene spodobe
            mog teškog i znojavog leta

Ne spavam, ne igram karte
reski njihov zveket drži me treznog

Pođem ka njima, da rukama razgrnem
            zemlju što sam rukama tu ranije natrpao
– sipi mi peščar kroz šuplje prste
klize mi grumeni iz praznih šaka –

U jami, koju otvorim, deca kao stonoge
skriju se u skutima plačne svoje majke
koju pitam, koja me odbija
koju molim, koja prigovara
koju podsećam, koja se seća
i bez glasa nastavlja da uživa
u zveku
mojih malih zvonaca, pod brdom, nad gradom...

Burlbird

(Dragić Cvjetinović, Beograd, SR)

71.
Večiti krug

 

Još jedan dan...

Još jedan mesec
Zariva duboko u meso
Svoje oštre minute.
Nada u radost.

Sumrak tišine u
jalovoj krčmi taštine.

Samo je predznak u snu
Pokazatelj pravog puta.

Gresi lenjosti bole u
impulsu stvaralačkog htenja.

Koliko smo grešni prema
vremenu koje nam
nije značilo ništa?

U lutanju nalazimo
tragove bivšeg postojanja.

Reči su ostale iste
Samo su značenja promenjena.

Branislava

(Branislava Džigurski, Zrenjanin, SR))

72.
Ja pijem

 

Zar je već prazna tako velika čaša?
Zar pored nje flaša već stoji prazna?
Kuda je nestalo svo to rumeno vino?
Vino rumenije od moje krvi prolivene po papiru.

Pretvaram večeras gorčinu u slast,
vino u reči, čaše u stihove.

Noćas je ne pijem da crne misli oteram,
ne pijem da svoju tugu zaboravim,
ne pijem da brže prođe noć,
niti pijem da što pre dođe dan.

Noćas pijem stihovi prosti da mi teku,
strofe da slažem kao more talase.
Noćas ne brojim čaše i zaboravljam flaše,
ja pijem, jer to još jedino znam.

Vino meša mesečinu sa svetlošću ulica,
srce meša lepotu sa bolom ljubavi,
reči iznose crnilo zlih osećanja,
mrak ih pakuje i zaključava zauvek.

Bežim, večeras, od ljudi i svetlosti,
od mraka i straha, od tebe i nas.

Zar je opet prazna tako velika čaša?
Zar pored nje flaša već stoji prazna?
Kuda je nestalo svo to rumeno vino?
Vino rumenije od moje krvi rasute po zidovima.

ada_vl

(Ada Vlajić, Zaječar, SR)

 
 



Svet Zivotinja
Index pojmova
Svet Biljaka | Plants World | Svet Knjiga | Receptomania | Svet Zivotinja | Gde na more? | Sportski vodič



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.: Style by Bili :: Original Theme (FiSubBrownsh Shadow) by Daz