Nepunih mesec dana pre svog jubilarnog, šezdesetog rođendana, Salmana Ruždija (Salman Rushdie) odlikovala je britanska kraljica dodelivši mu titulu “Ser-a”. Već nekoliko dana nakon toga, na ulicama nekih islamskih zemalja paljeno je sve što može simbolizovati bilo Salmana Ruždija i njegova dela, bilo britansku krunu. Po ko zna koji put poslat je poziv, pa  novčani podsticaj, za izvršenje pre dve decenije izrečene smrtne kazne a fokus gneva ortodoksnog muslimanskog stanovništva proširio se s Ruždija na celi zapadni svet. Šezdeseti rođendan Ruždi dočekuje sa plemićkom titulom, smrću za petama i desetinom policajaca u obezbeđenju ili, kako bi to jedan britanski novinar rekao- sasvim tradicionalno! Kada je u pitanju čovek koji je 9 godina panično menjajući adrese živeo kao virtuelni zatvorenik i na čije je obezbeđenje potrošeno 10 miliona britanskih funti, to i nije daleko od istine.

Od dana kad je Ajatolah Homeini izdao “fatvu” odnosno poziv Muslimanima da ubiju Ruždija, prošlo je osamnaest godina. Iako je Britanija ponudivši azil beguncu već “stala na njegovu stranu” (što su kasnije uradile i SAD) tek je trenutak imenovanja Ruždija plemićkom titulom izazvao stav kako je zemlja koja osuđenika nagrađuje i  sama njegov saučesnik. Tako bar sada zvuče zvanični stavovi Pakistanske vlade.
Pitanje “bogohuljenja”, “zaludnog pominjanja Prorokovog imena” i kako god da je sve okarakterisan sadržaj Ruždijevih “Satanskih stihova”, i dve decenije nakon objavljivanja izuzetno je osetljivo u muslimanskom svetu jer priča o proroku koji se povede za đavolom ne prašta se lako (ili nikako). Ne čudi onda činjenica da je “inicijacija” Ruždija “kraljevsko društvo” u očima islamskih zemalja Veliku Britaniju (pa i ceo zapadnio svet čiji ona može biti simbol) enormnom brzinom pretvorilo u neprijatelja.

Mnogi, ipak, smatraju da u igri nije tek jedna knjiga. Analitičari bliski stanju u muslimanskim zemljama vrlo lako zaključuju da se i na ovaj postupak gleda tek kao na deo britanskog stava prema zemljama Bliskog istoka koji se odavno ne smatra dobronamernim. Autor cenjene Studije o ekonomiji Bliskog istoka, Džerald Bat (Gerald Butt), to je objasnio rečima: “Ovo će se interpretirati kao proračunati pokušaj da se Muslimani ‘dovedu u red’ i to u naročito kritično vreme kada Velika Britanija nema povoljan status u tom delu sveta zbog uplitanja u iračko pitanje i premale ažurnosit u pokušajima rešavanja palestinskog pitanja.”
Islamske organizacije koje se zalažu za sprovođenje “fatve” pokojnog Ajatolaha Homeinija u delo, imaju, naravno, svoju priču. Forouz Rajaefar, vođa Organizacije za komemoraciju mučenika muslimanskog sveta koja je ponudila nagradu od 150,000 dolara onome ko izvrši atentat na Ruždija, poručuje: “Britanci i svi oni koji podržavaju anti-islamski nastrojenog Salmana Ruždija, mogu biti sigurni da se njegova noćna mora neće završiti sve do trenutka njegove smrti . Poljubićemo ruke onoga ko ostvari ovaj amanet pa ma ko on bio.”

Ali nisu tu samo ekstremisti; predan veri i uverenjima, veliki deo muslimanskog (običnog) sveta otvoreno je pokazao svoje stavove o Ruždiju i britanskom podržavanju onoga što on piše. Slike i statue Kraljice Elizabete II i Salmana Ruždija ovih dana su se palile po gradovima Pakistana u kom je ionako klimava politička situacija trenutno dodatno destabilizovana ovogodišnjim predsedničkim izborima. U Multanu, Karačiju i Lahoreu, uz transparenmte i uzvike “Smrt Britaniji, smrt Ruždiju”, paljene su britanske zastave a islamistički lideri pozvali su muslimane na protest -  nakon molitve petkom.

Pa ni ekstremisti i običan narod nisu jedini- pridružuju im se zvanične isntitucije. Ijaz Ul Hak (Ijaz-ul-Haq), pakistanski Ministar vera, iz Islamabada je poručio kako nagrađivanje Ruždija plemićkom titulom opravdava akcije bombaša samoubica. “Ako neko mora izvrštii napad omotavajući svoje telo bombama kako bi bi zaštitio čast Proroka onda je to opravdana akcija!”.  Kasnije je svoju izjavu ipak pokušao ublažiti objašnjenjem kako je njegova poruka bila da odlikovanje pisca može prizvati ekstremizam. Nova verzija priče onda je zvučala ovako:”Ako se neko raznese, on će to sam smatrati opravdanim postupkom. A kako mi da se borimo protiv terorizma dok se oni koji javno bogohule nagrađuju kraljevskim titulama na Zapadu? Zahtevamo izvinjenje britanske Vlade. Njihov postupak je povredio osećanja 1,5 milijarde Muslimana.”
Svemu ovome pridružio se Pakistanski nacionalni savet koji unisono osuđuje odlikovanje čoveka koji vređa sveto ime Proroka Muhameda.

Kako je fatva bačena
14. februara, 1989. godine, dok je najveći deo zapadnog sveta slavio Dan zaljubljenih, glas duhovnog vođe Iranske revolucije sa teheranskog  je radija poručio: “Autor ‘Satanskih stihova’ koji su protiv Islama, Proroka i Kurana kao i svi oni koji su bili uključeni u izdavanje ove knjige a bili su upoznati s njenim sadržajem, osuđeni su na smrt.”
Taj trenutak bio je jedan od kamenčića koji su pokrenuli lavinu radikalizacije cele jedne generacije britanskih Muslimana. Od tada pa do danas, iz džepova poreznih platiša Velike Britanije, izdvojeno je10 miliona funti za bezbednosni štit oko Ruždija.
Fatvu je službeno mogao izvršiti isključivo Homeini koji je umro a da nameru nije ostvario. 1998. godine iranski ministar inostranih poslova obećao je svom britanskom kolegi Robinu Kuku (Robin Cook) da Iran neće sprovesti u delo najavljenu kaznu. Ipak, ekstremističke grupe, bez kontrole i nadzora, predane idealima, time nisu zaustavljene. Poslednjih nekoliko godina, prilikom pojavljivanja u javnosti i posećivanja književnih skupova i svečanosti, naročito u Londonu, Ruždi se kreće isključivo sa 24-časovnom policijskom zaštitom. To se, po svemu sudeći, neće uskoro promeniti; onih što podržavaju fatvu i zagovaraju njenu realzaciju sve je više a ni iransko ministarstvo inostranih poslova nije više blagonaklono kao 1998. godine. Njihov portparol danas poručuje kako će odlikovanje Ruždija :” definitivno dovesti britanske službene institucije u konfrontaciju s islamskim društvima. Ovaj postupak pokazuje da vređanje svetih islamskih vrednosti nije slučajno. Ono je planirano, organizovano, navođeno i podržano od nekih zemalja Zapada.”

Maja,

Svet knjiga