Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku
Untitled Document Spojeno i odvojeno pisanje reči u srpskom jeziku | -Spojevi predloga i drugih reči-
Spojevi predloga i drugih reči(naročito imenica) često su tek u procesu srastanja u jednu reč, koji je započet, ali nije dovršen. Otuda ima razloga i za spojeno i za odvojeno pisanje, ali je za takve tek donekle srasle izraze obično opravdanije odvojeno, jer način pisanja treba da prati već izvršene jezičke procese, a ne da ih prestiže i ide ispred njih.
a) Neki predloški spojevi neujednačenog pisanja grupišu se u veće nizove ili sisteme , pa ih je pogodno povezano predočiti, radi sistematičnosti i lakšeg pamćenja.
(1) Predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad(a),sad(a), tad(a), onda pišu se po ovom obrazcu:
dokad;dokada
i od kada
otkad;otkada
i ot kada
dosad;dosada
i do sada
odsad;odsada
o od sada
dotad;dotada
i do tada
otad;otada
i od tada
doonda i
do onda
odonda i
od onda
Spojeve predloga za sa ovim prilozima treba pisati zavisno od značenja - odvojeno u značenju namene :
za kad, za kada, za sad, za sada, a spojeno u značenju privremenosti :
zasad(a). Dvojako se piše domalopr(ij)e i do malopr(ij)e, domaločas i do maločas.
(2) Spojevi sa imenicom podne pišu se dvojako, zavisno od značenja : po podne kao priloški izraz, a popodne kao imenica.Tako i s predlozima do, pr(ij)e,posl(ij)e.
(3) Kao i doveče, naveče, uveče, izvečeri, svečeri - treba pisati spojeno i predveče.
(4) Zadržava se pravilo da se predlozi ne pisu spojeno s nazivima godišnjih doba: u proleće, u leto, na proleće, s proleća, s jeseni, pod zimu itd.
(5) Isto tako, zadržava se odvojeno pisanje predloga i imenica vrag, đavo, belaj, b(ij)es : do đavola, do vraga, do besi, na vraga, k đavolu, bez đavola itd.
(6) Odvojeno se piše predlog i kad promeni oblik ili produži izgovor ispred ličnih zamenica: preda mnom, poda mnom, nada mnom, sa mnom, za mnom, uza me, uza te, uza nj, za se, u se, itd. Srasli su, ipak, izrazi napremase, napose, a u značenju "nazad" i nase(ali :pazila je na se i sl.)
b) Navešćemo i veći broj pojedinačnih primera za koje treba znati pišu li se spojeno ili odvojeno .
(1) U interesu postojanosti pravopisa, zadržava se odvojeno pisanje i nekih izraza u kojima se jezičko osećanje dosta koleba između odvojenog i spojenog pisanja. Pored već pomenutih primera do vraga, do đavola, na proleće, na jesen, u jesen i sl., u te izraze spadaju do viđenja(do slušanja, do gledanja); za inat, u inat, uz inat; na veliko, na malo (trgovina, ali: o tom se naveliko prica); na gotovs, na prim(j)er; na stranu;pri tom(pored pritom), pti tome, uz to; u stvari( u biti, u sustini).
Odvojeno treba pisati i izraze : bez dvojbe, bez sumnje, bez obzira, bez prestanka, bez sale, do grla, do guše, do jutros, do nogu, iz šale, na dar i na poklon, na silu, na sreću i na nesreću, niza stranu(ali nizbrdo u zn.nanize), niz vetar, niz vodu, od jutros, od sinoć, od pamtiveka, po strani, pod starost, pred zoru, preko volje, preko noći( ali prekonoć), s boka, s leđa, s nogu, s obzirom na, u zao čas, u zdravlje, u zoru, u kovitlac, u pamet, u stopu, u stranu, u susret, uza stranu (ali uzbrdo), uz vetar, uz vodu,uz dlaku, uz nos.
(2)Opravdano je samo spojeno pisanje usput u primerima tipa"rekao je to nekako usput","putovao je i usput trgovao", a treba dati prednost i spojenom pisanju nažalost(rečca); opravdano je pisanje naizgled (u značenju prividno); ispočetka i spočetka u zn.isprva( ali : s početka na kraj, opet sve iz početka i sl).
(3) Treba pisati samo odvojeno do tamo (kao i do onamo), na izmaku (ali naizmak), na parce (kao i na komad), na poček( kao i na pricek, u pricek, na veresiju).
Prednost ima odvojeno pisanje i u primerima - do volje, do kraja, na dušak, na zdravlje, na pakost, na pravac, na prekid, na preklop, na preskop, na presu(na žurbu, na brzinu), na prste, na susret, na časak, na čistac, pod bogom, pod nebom, s glave, u beskraj, u bestrag, u korak, u koštac, u nedogled, u nepovrat i u nevrat, u prste, u raskorak.
Ispravno je odvojeno pisanje , iako kao dopušteno dvojstvo treba priznavati i spojeno, u ovim primerima : za uzvrat (i zauzvrat), na odmet, na pretek, na prečac, na smrt,, na uštrb, s raskida. Većina izraza sa imenicom ruka piše se samo odvojeno ( pod ruku, pod rukom, pri ruci, na ruci, od ruke, za rukom, ispod ruke, preko ruke), a ispravno je tako pisati i na ruku(pored naruku), s ruke, tako i na neruku, s neruke.
(4)U ostalim slučajevima načelno se zadržavaju uobičajena pravila spojenog pisanja, npr. predlozi dovrh, dodno, izdno, navrh, nadno, nasred, nakraj(zivi nakraj sela, ali:s kraja na kraj),potkraj itd.; prilozi: bestraga(ali bez traga i glasa), doboga( to je doboga lose, ali: do boga se cuje), doveka, dogodine(ali na godinu), dogola, doduse, dozlaboga, domalo, donedavna i donedavno, dopola(ali do polovine), doskora i doskoro, zabadava, zaboga(ali: za boga miloga), zavazda, zadugo, zakratko, zatim(ali: za time), zato , zauvek, nagora, nadaleko, nadalje, naovamo, unakrst i dr.
| -Glagoli i rečce-
a)Enklitički oblici pomoćnih glagola spajaju se samo u futuru kada stoje iza glavnog glagola na ti: znaću, zanćes, znaće, znaćemo, trešću, oplešćeš, čućete. U ostalim slučajevima enklitike se pišu odvojeno i ne utiču na oblik glavnog glagola: on je znao, znao je, znao bi, on ce doći, doći će itd. Povratna rečca se sažima se sa sledećim je, ali lične zamenice me, te ostaju nesažete; on se bojao, čim se vratila, ali : neko me je zvao, često me je pomiinjala itd.
b)Kad se uzima kao negacija u glagolskom sistemu i rečenici rečca ne piše se odvojeno, a spaja se u tvorbi imenica, prideva i priloga : ne spava - nespavanje, ne umarajući se - neumorno, neumoran; nemajka - ne majka nego otac. Posebni slučajevi:
(1) Srastanje negacije sa glagolskim oblicima ograničeno je na pomoćne i njima srodne glagole i praćeno je nekim strukturalnim promenama u spoju : nisam-nisi, neću - nećeš,nemoj, nemam-nemaš, nemajući, nemati, nemao, nemah i nemadoh itd.Glagoli nestati i nedostajati danas nemaju smisao odričnih oblika.
(2)Trpni pridev se piše spojeno s negacijom ne , ako i pravi pridevi : nepisan, neupisan,neprepisan itd. To važi i za popridevljene glagolske oblike nedozreo, neuspeo( ali:uspeo ne uspeo), nepostojeći, neodgovarajući (ali:slušao je ne odgovarajući).
c)Rečca li kad je u vezi sa glagolima ili karakterom rečenice redovno se piše odvojeno: znaš li, da li znaš,hoće li doći, bi li došao, divna li jutra . Odvojeno se piše i uzrečica je li, ali u množinskom obliku spojeno jelte. Srastanjem sa li postali su i veznici - lai, ili, negoli, kamoli, toli, kadli, ali se odvojeno pise ako li.
b) Partikula de ili der spaja se sa imperativom : dajder, uzmide, donesider, i sl.a ne spaja se naglaseno de, u značenju pristanka ili ustupka : hajde de da to pokušamo; dobro de, kad tako hoćeš.
e)Iza odnosne zamenice ili priloga spojeno se piše no: kojino će udariti ne na deset da uteče,sl. i kojuno, kojojno, gdjeno, kakono. Ali: koji ono dobar junak bješe. | -Imenice s nesamostalnim ili proširenim drugim formantom-
Imenice se pišu spojeno kad god je drugi formant nesamostalan ili kad je u samom postupku tvorbe proširen imeničkim sufiksom
a) rodoljublje, neznabožac, bogoslovija, prekomorac, astronomija, trilogija itd.
b) Novovarošanin, Brzopalančanin, Šarplaninac
v) Indoevroplljanin, Indokinezi, ali Angloamerikanci i Anglo-Amerikanci, Afroazijci i Afro-Azijci, Tataro-Mongoli- zavisno od toga uzimaju li se kao objedinjen pojam ili se ističe posebnost i zbirnost. | -Spojevi nesamostalnog formanta i imenice-
I nesamostalnost prvog formanta načelno predstavlja obelezje složenice, pa je glavno pravilo da se spojevi sa takvim formantom pišu sastavljeno. Ipak je u nekim prilikama opravdano i polusloženičko pisanje , saglasno obrascima koje slede.
a) crnošljiva, smrdibuba, nazoviprijatelj, nadriknjiževnik, agroindustrija, elektroprivreda, polumajmun, poluprofil, eksšampion, superspektakl, ekstraprofit itd.
b) Spojevi nesamostalnog formanta s vlastitim imenom pišu se dvojako :
(1) Pseudo-Aristotel, eks-Cehoslovacka, nazovi-Bosna, kvazi-Evropa,polu-Francuz
(2) antienglez, proenglez, antiamerikanac, nesloven, nebeograđanin
c) U bližem stručnom određivanju strana sveta treba primenjivati ove obrasce pisanja: jug, jug-jugoistok
d) Crtica se moze pisati i u drugim višečlanim spojevima kad treba istaći smisaonu i izgovornu granicu, npr. bio-bibliografija, dinamo-metamorfoza, čukun-čukunbaba
e)S crticom se delimično pišu i neki poluosamostaljeni prefiksoidi auto-(a sa ovim i moto- , avio-), foto-
(1)samo spojeno:
autoportret, autosugestija, motokultivator, fotosinteza, fotoćelija i dr. kad ovi predmeci znače "sopstveni", "motorni", "svetlosni"; takođe spojeno: autodrom, motodrom, autostrada, aviostrada, fototeka, autoput.
(2) automehaničar, autoelektričar, autolakirer, autostoper, fotomontaža, fotoreportaža, fotoizdanja, fotoštampa, fototehnika, aviopark, avioflota
(3) prednost pisanju s crticom : auto-kuća, auto-krstarenje, auto-pijaca, auto-trke, auto-reli, moto-trke, auto-delovi, avio-zaprašivanje, foto-oprema, foto-dokaz i sl.
(4) za ostale nesamostalne predmetke pravilo je spojeno pisanje , ali se kao stilsko i izražajno sredstvo dopušta i pisanje crtice, da se istakne posebnost sastavnica i osobenost spoja, npr. aero-zaprega, ino-fudbaler, eko-miting isl.
f) Ispravno je pisanje Austrougarska (dopusta se i Austro-Ugarska),Čehoslovačka i sl.
g) Ako nesamostalni formant razvije i samostalnu upotrebu, postaje opravdano i odvojeno pisanje, npr. auto i moto trke, Radio Novi Sad | -Spojevi posebnih reči (determinativ + imenica)-
Kad i prva i druga sastavnica imaju oblik posebnih reči, pise se crtica ako je bitno smanjena samostalnost sastavnica Kad je pak u pitanju slobodna determinativna veza, opravdanije je pisanje bez crtice.
a) Kad je prva sastavnica po svojoj prirodi nepromenljiva , onda se ona shvata kao nepromenljivi pridev i piše se odvojeno : šećerli kafa, zorli junak, portabl masina, grao suknja, fer igra, bruto i neto težina, solo pevanje, cikcak kretanje, instant doručak itd.
b) Kad prvu sastavnicu čini nepromenljivi determinativ koji u drugim pozicijama predstavlja promenljivu imenicu, takvi spojevi se pišu odvojeno ili s crticom. Ako spoj predstavlja slobodnu odredbenu spregu posebnih reči, prednost ima odvojeno pisanje (ali se dopušta i crtica):
(1) kad prva sastavnica znači simbolično ime, marku, firmu i sl.: Orijent ekspres, Karneks paštete, princeps krofne, argo supa itd.
(2) kad je prva sastavnica opštijeg karaktera : džez muzika, mol tonalitet, indigo kopija, kolor film, kamp prikolica itd.
c) S crticom valja pisati tradicionalne polusloženice i spojeve koje shvatamo kao tešnje , jace zahvaćene procesom srastanja.
(1) neki tradicionalni orijentalizmi : alaj-barjak, bas-knez, đul-ruža i sl.
(2) leksikalizovani, pojmovno objedinjeni tradicionalni spojevi : žar-ptica,remek-delo, rak-rana, spomen-ploča, spomen-česma i sl.
(3) slikoviti spojevi i stilska skraćenja : lovor-grana, biser-grana, uzor-majka, izvor-voda i sl.
(4) pojedini spojevi iz novije leksike, naročito ako se svedu na jedan akcenat i ako se prva sastavnica oseća kao skraćena zamena prideva: fiks-ideja, kvarc-lampa, veš-mašina, šah-klubsport-klub.
d) Obrasci za hemijske termine : s crticom ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, kalijum-silfat; predmeci fero- i feri- spojeno i s crticom
e) Ako se sastavnice objedinjuju u izgovoru i gube posebni smisao , opravdano je spojeno pisanje: rentakar, erkondišn, rokenrol,nalivpero, ali : marš-kolona, šeri-brendi, top-lista, plej-of itd. | -Spojevi slovnih simbola i imenica-
Po prirodi su ovi spojevi sični spojevima posebnih reči sa imenicom, a obrasci pisanja donekle zavise od vrste slovnih simbola:
a) Kad prvu sastavnicu čini samo slovo , obično je pisanje s crticom : a-osnove, i-deklinacija, T-profil, o-noge i sl.
b) Tako se spajaju i kratki , nemarkantni nazivi slova : Be-vitamin, Ce-dur. Ako se pak naziv slova shvata kao posebna reč, obrazac pisanja je: alfa zraci, gama zraci, iks noge i sl. (dopušteno i alfa-zraci itd.)
c)Po istom obrascu pisu se spojevi s verzalnim skraćenicama tipa ABC tečaj, TV emisija, UKT frekvencija itd. (dopušteno i ABC-tečaj itd.)Ako se crtica pise između naziva slova, ne piše se ispred poslednje imenice : be-se-že vakcina, Bi-Bi-Si program i sl. | -Osamostaljeni formanti-
Sastavnica koja je po poreklu prvi nesamostalni formant spojeva katkad se leksički osamostaljuje i postaje posebna reč. To utiče i na način pisanja spojeva, ; ako je pak drugi formant nesamostalan, pisanje je redovno spojeno.
a) Osamostaljeni prefiksoid radio:
(1) Spojeno kad se odnosi na zračenje : radioaktivnost, radiobiologija,radioterapije; bez obzira na značenje - spojeno kad je drugi formant nesamostalan: radiogram, radilogija
(2) Odvojeno u značenju ustanove, glasila: Radio Beograd, emisija Radio Londona
(3) S crticom postojani termini u vezi sa elektromagnetskim talasima i radiom kao komunikacionim sredstvom : radio-astronomija,radio-lokacija, radio-prijemnik, radio-sonda i sl.
(4) Prednost odvojenom pisanju u slobodnim spojevima u vezi s programom radio-stanica : radio program, radio igra, radio drama, radio škola itd.
b) Formant video spojeno sa nesamostalnom drugom sastavnicom : videofil, videoteka, videografija, a u drugim slučajevima odvojeno ili s crticom: video klub, video-rekorder.
c) Formant kino : kinoteka, kinofikacija, a u drugim slučajevima s crticom: kino-ulaznica, kino-program,kino-predstava.
d) Formant mini u vezi s modom i u slobodnijim vezama : mini suknja, mini haljina(dopušteno i mini-moda), a u drugim postojanim vezama s crticom : mini-liga, Mini-farma, mini-golf, mini-market.
e) Formanti ekstra i super normalno spojeno : ekstraprofit, superspektakl, a zavisno od značenja i naglašenosti i odvojeno : neki ekstra ukus, jedno super putovanje. | -Udvajanje sastavnica-
Crticom ne treba spajati sastavnicu koja se sastoji od više reči, kao ni sastavnicu koja je sama za sebe uobličena kao polusloženica : pop i rok pevači (ne pop i rok-pevači), radio i TV program, auto i moto trke i sl. | -Titule i prigodni nazivi ispred imena-
Ovakve reči pišu se odvojeno, ali se u nekim slučajevima dopušta i crtica.
a) Ako je titula po svojoj prirodi nepromenljiva, piše se redovno odvojeno : Don Kihot, fra Brnin, Kir Janjin
b) Kad je nepromenljivost samo izuzetna, pored odvojenog dopušta se i pisanje sa crticom: gazda Nikolu, Knez Mihailova,Zmaj Jovina (imena ulica)- ili Gazda-Nikolu, Knez-Mihailova itd. | -Titule iza imena-
Ako ime ostaje promenljivo, titula iza njega piše se odvojeno : Prijezda vojvoda, Strahinić ban. Kad je ime nepromenljivo:
a) Titule aga i beg češće se piču spojeno nego s crticom, naročito ako se shvataju kao ekspresivno proširenje, a ne stvarna titula : Mujaga, Suljaga, Mustafaga, Alilbeg. Za istorijske ličnosti treba se pridržavati stvorenog izražajnog običaja: Skenderbeg, Husein-beg, Smail-aga Čengić , Omer-baša i sl.
b) Crtica nije obavezna, ali se može pisati kad ime ostane nepromenljivo iz metričkih razloga : na sestrica Jovan-kapetana, svome bratu Miloš-čobaninu. Ako titula ima oblik vokativa a značenje nominativa , crtica se ne piše : A zagna se Miloš barjaktare.
| -Crtica uz prezimena-
a) Dvojna ženska prezimena , po rodu i po udaji : Desanka Kovačević-Kojić. Tako i domaća dvojna prezimena s nepromenljivim prvim delom : Mihailo Polit-Desančić, ali kao je prvi deo promenljiv , crtica se ne piše : Vuk Stefanović Karadžić. Kombinovanje s nadimcima : Vladislav Petković Dis, Milosav- Mija Aleksić.
b) Strana prezimena obično odvojeno: Garsija Lorka. Katkad s crticom , pod uticajem izvornog pravopisa : Sen-Simon.
c) Koautorske i druge funkcionalne veze pokazuju se crtama a ne crticom: priručnik Markovića - Ajanovića - Diklića
d) Nema potrebe da se piše crtica iza prezimena koje ostaje nepromenljivo a pored imena : Ropstvo Jankovic Stojana(naslov pesme)
e) Prezimena izvedena od dvočlanog izraza pišu se po pravilu spojeno : Hadžiristić, Belimarković, ali se poštuju i izuzeci ako je stvoren takav uzus : Cincar-Marković. | | -Višečlana geografska imena-
a) Spojeno se pišu domaća imena koja imaju jedan akcenat i promenu : Beograd, Virpazar, Višegrad, a odvojeno ako je prva sastavnica promenljiva :Novi Sad, Bela Crkva, Karlove Vari. Dvojako se pišu : Banja Luka i Banjaluka, Danilovgrad i Danilov Grad
b) Ttanskribovana strana imena pišemo prema stvorenom običaju : Njujork (New York), Monblan, Buenos Ajres, Dar el Salam. Crticu pišemo samo ako je značenje zbirno : Alzas-Lorena.
c) Imena naselja s našeg kulturnog prostora opravdano je pisati odvojeno, i kad im je prva sastavnica nepromenljiva: Herceg Novi itd. Međutim , dopušta se i pisanje s crticom : Herceg-Novi.
d) Isti dvojni obrazac važi i za druge vidove geografskih imena, npr. Ivan planina, Dilj gora, tako i pri neobaveznim ili stilskim proširenjima imena : Grmeč planina. Samo odvojeno pišemo imena u kojima je prva sastavnica promenljiva : Tara planina, a samo s crticom Šar-planina.
e) Kad druga, opšta reč uže određuje značenje imena, piše se odvojeno ili s crtom : Despotovac selo, Sarajevo Centar(opština), ili Despotovac-selo, Sarajevo-Centar.
| -Pridevske složenice i polusloženice-
Pridevske složenice zastupljene su u tradicionalnoj leksici, a polusloženice pripadaju novijem razvoju izraza.
a) Dosledno se spojeno pišu tradicionalne pridevske složenice : riđokos, samotvor, supljorog, beogradski, mirotvorački, prestar, povelik, nažut i sl.
b) U prisvojnim pridevima izvedenim nastavcima -ov(-ev) i -in primenjuju se pravopisni postupci kao i u zavisnim padežima imenica, a ne posebni pridevski : Dela Belin, Mao Čedungov, kir Janjin itd.
c) Pridevi izvedeni drugim nastavcima od imena koja znače jedinstven pojam pišu se spojeno i kada se osnovno ime piše odvojeno ili polusloženički : Donkihotski, laoceovski, vangogovski, jugbogdanovski, šarplaninski.
d) Pridevi u kojima se razlikuje glavna i podređena satavnica pišu se redovno spojeno : tvrdokoran, brzohodan, zapadnoevropski, vodonosan.
e) Pridevske polusloženice sastoje se iz naporednih, jezički istorodnih prideva, koji ravnopravno sudeluju u značenju.
(1) Obavezna je crtica kad god se pridevi smisaono sučeljavaju, kad stoje uz imenicu koja podrazumeva dvosmerno sudeoništvo : rusko-turski ratovi, tursko-ruski i rusko-turski rečnik, slično i uz imenice granica, odnosi , savez, razgovori, trgovina, veze, spor itd.
(2) I kad nema nikakvog sučeljavanja, spojevi naporednih prideva po pravilu se pišu s crticom ako označavaju razdeljene pojmove, koji se samo zbirno objedinjavaju : prirodno-matematičke nauke, kulturno-istorijske nauke, grčko-rimsko rvanje, prizrensko-timočki dijalekat, Moravsko-vardarska dolina.
f) Naporedni pridevi nesučeljenog značenja često se pišu i spojeno.
(1) Složenica gluvonem, gluhonem redovno se piše spojeno.
(2) Sastavljeno se pišu pridevi kad se ne shvataju naporedno nego dopunski : književnoistorijska literatura, književnojezički, -za razliku od zbirnog značenja : književno-istorijski spisi,književno-jezički fakultetski odsek
(3) Tako se katkad pišu smisaono celoviti spojevi i kad se mogu objasniti veznikom i, naročito ako čine uobičajenu leksičku jedinicu; društvenopolitički, nacionalnooslobodilački, naučnostručni.
(4) Sastavljeno se pišu naporedni spojevi koji čine posebno tesnu smisaonu celinu : ćirilometodski ili ćirilometodijevski jezik, kosovskometohijski, - ali kad su sastavnice sučeljenog smisla : austro-ugarski odnosi, bosansko-hercegovačka granica.
(5) Obično je ili često spojeno pisanje kad prva sastavnica ima oblik uprošćenog prefiksoida : indoevropski, etnosocijalni, sociokulturni(crtica se može pisati ako se ističe posebnost , a obavezno se piše u slučaju smisaonog suprotstavljanja : anglo-američki odnosi). Ako je pak prva sastavnica napisana punim oblikom, piše se crtica: englesko-američki itd., jer se ovakvim uobličenjem naglašava posebnost sastavnica.
g) Pridevi za boje pišu se spojeno kad prva sastavnica znači nijansu: mrkožut, zelenkastoplav, a s crticom kad se misli na kombinaciju različitih boja: plavo-belo-crvena zastava. U značenju suprotstavljenom pojmu kolor ili u boji može se dati prednost sastavljenom pisanju spoja crnobeli : crnobeli televizor, crnobeli film i sl.
h) Prilog sa narednim pridevom nikad se ne piše s crticom, nego odvojeno ako zadržava poseban smisao i poseban naglasak (mnogo umoran, visoko smešten I sl.), a spojeno ako gubi naglasak:
-mnogopoštovani, visokouvaženi, visokocenjeni (danas dosta retke reči)
-goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, nizeimenovani, dolepotisani
-visokoplasiran, visokokvalifikovan,niskoproduktivan( odvojeno ako se naglašava prva sastavnica : srednje produktivan, visoko plasiran)
-veleuvaženi, opštepoznat, novopodignut, novopostavljeni
i) U višečlanim spojevima crticu ponavljamo samo ako se ponavlja isti odnos sastavnica : plavo-beli-crveni barjak i sl. Kad su pak spojevi formalno trojni a po smislu dvojni , crtica se piše samo na mestu realnog sučeljavanja : austrougarsko-turski ugovor. Slicno kao i kod imenica piše se crtica u jugo-jugoistočni, a može se pisati i u pra-pra-pradedovski. | -Polusloženička udvajanja i parni spojevi-
Crtica se često piše u dvočlanim (katkad i višečlanim)spojevima kojima je svojstvena smisaona simetrija, a delom i formalna simetrija ili sazvučje. Polusloženičko pisanje ukršta se delom sa sastavljenim, a delom s rastavljenim pisanjem.
a) Spojeno se pišu imenice i nepromenljivi pridevi cece, dumdum, cikcak. Prednost spojenom pisanju treba dati i u tamtam, džijudžicu, pingpong, mišmaš. Crtu a ne crticu treba pisati u vezama tipa raketa zemlja - zemlja, Zemlja - Mesec, put Beograd - Subotica itd. Ne treba nikakav znak u spregama tipa pilot lovac, ljudi žabe, žena borac itd.
b) Kombinacija brojeva ili broja s imenicom : dva-tri dana, dvoje-troje dece, korak-dva, godinu-dve, sat-dva, dan-dva, metar-dva. Kad se pak obuhvata višečlani broj, piše se crta a ne crtica: dvadeset pet - trideset, sto pedeset - dvesta.
c) Priloške parne polusloženice : danas-sutra, juče-prekjuče, tamo-amo, ovde-onde, zbrda-zdola, gore-dole, manje-više, brže-bolje i bržebolje(zavisno od akcenta). Tako i korelativne polusloženice dopusnog znacenja, u koje stupaju zamenice i zamenički prilozi : kad-tad, kako-tako, koliko-toliko, kakav-takav, kao i izrazi priloškog značenja : dan-noć, dan-danas, dan-danji, dan-današnji(ali do dana današnjeg)
d) Lokalizovane glagolske sprege: Hoćeš-nećeš, rekla-kazala, povuci-potegni; idi mi - dođi mi, drž - ne daj. Ne valja pisati crticu u izrazima tipa išao ne išao, znao ne znao, kupovala ne kupovala, vodio ga ne vodio, našao ih ne našao itd.
e)Crticom se raščlanjuju složeni uzvici , onomatopeje i sl. tipa hokus-pokus, tip-top, tandara-mandara, tuc-muc, bla-bla, truć-truć, hm-hm, ha-ha-ha i sl.
f)Iako ih smisaono objedinjuje pomereno(figurativno) značenje, ostaju nesrasli izrazi tipa pusti baba konju krv, krsti kume dete, dan i noć, budi bog s nama isl. Mogu se pisati odvojeno, a kao stilski postupak pisaca treba dopuštati takodje polusloženičko pisanje(s crticom). | -Brojevi i izvedenice od njih-
a) Spojeno se pišu dvesta, trista itd., ali odvojeno dve stotine, tri stotine itd.
b) Rastavljeno pisanje višečlanih brojeva zadržava se u rednim i zbirnim brojevima, kao i u zbirnim brojnim imenicama za muška lica : sto dvadeset (i) četiri, sto dvadeset (i) četvrti. Nikad se ne piše spojeno npr. dvadeset jedan, dvadeset prvi itd.
c) Sastavljeno treba pisati pridevske i imenicke izvedenice od višečlanih brojeva: dvadesetpetica, dvadesetčetvoročasovni, sedamdesetpetogodišnjica i druge izvedenice na -časovni, -satni, -dnevni, -godisnji, -godisnjak, -godisnjica i sl. Drugi su ispravni obrasci 48-časovni, 75-godišnjak, 175-godišnjica, kao i 175.godišnjica, sto sedamdeset peta godišnjica.
d) Pomoćna reč put piše se spojeno s prostim jednočlanim brojevima, a odvojeno kad je iza rednih brojeva i zamenica : jedanput, dvaput, jedared, dvared; prvi put, svaki put, koji put. Reč puta piše se redovno odvojeno : dva puta, pet puta. Obrazac za višečlane brojeve : dvadeset jedan put, dvadeset pet puta.
e)Brojevi po pravilu ne srastaju s predlozima. Izuzetak čine spojevi predloga na i u sa zbirnim brojevima: nadvoje, natroje, udvoje, ali : deli na troje dece, uzda se u dvoje. Spojeno se piše obadva, obadvoje, a odvojeno sva tri, sve troje, sva trojica, sve tri. | -Zamenice i zamenički prilozi-
a) Spojeno se u svim padežima pišu zamenice neko, svako,kojeko, gdeko, gen.nekog i nekoga itd.; nešto, svašto i svašta, gdešto,koješta, štošta,gen.nečeg i nečega itd.; neki, nekoji, nekakav, svaki, , gdekoji, nečiji, koječiji, kojekakav i sl.
b) Zamenice u kojima je prvi član ni- ili i- spojeno se pišu u padežima bez predloga: niko, nikog, nikom i ikom, ništa i išta, nijedan i ijedan, nikoji i ikoji, ničiji i ičiji, nikakav i ikakav. Kad se pak upotrebi predlog, on normalno razdvaja sastavnice: ni od kog, i do koga, ni u čemu, i po čemu, ni pri čijem, ni u kolikoj meri. Ipak u ovome postoje i neka ograničenja:
(1) piše se odvojeno ni jedan jedini, i jedan jedini, ni jedan jedincati.
(2) prilozi se pišu spojeno : niotkud, iotkud, niukoliko, niodakle i sl., takođe nipošto, a kao dubletni uzimaju se oblici nizašto i ni za što, nizašta i ni za šta, izašto i i za što.
(3) predlog bez ne izaziva razdvajanje : bez ikakvih sredstava, bez ikoga, bez ičega, a razdvajanje zamenice izostaje katkad i zbog njenog pomerenog značenja : spao je na ništa, stvoreno iz ničega i sl.
f) Dopusni formant god pripaja se samo kad je nenaglašen i kad pojačava neodređeno značenje : ako kogod naiđe, ako kogagod sretneš, valjda ce štogod naći. U svim ostalim slučajevima dopusne rečce pišu se odvojeno : ko god hoce neka dodje, kako bilo, ko mu drago, ma ko, makar ko itd. Odvojeno se piše i pojačano i te : i te kakav, i te koliki.
g) Spojeno se pišu prilozi katkad, gdegde, kadšto, kadikad, kudikamo, kojekad, kojegde. Spojeno se piše takozvani, takoreći, posve, nadasve, uzasve. | Deo preuzet iz knjige"Pravopis srpskoga jezika", Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pizurica, MATICA SRPSKA,NOVI SAD, ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD,2000. | Pripremila : masha | |
| | | | |
Baneri:
Forumi
Opcije člana
Forumi
Traži
Web
Članovi:
Najnoviji: 
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 2528
Članovi: 0
Posetioci: 43
Uprava: 0
